Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Али још мање који од свију може да слухи Осмешно небо да им друга непогода мути, Да им се сейма четйрма, joui и не здруженим јавно, Душманин опаки јавља спреман за злочин одавно : Себи да иште од цара мезймицу његову мл аду. НЬима у маглу да распе снове и слађану наду. 100 Колико јуче посланство од Мурата цара се јави, С Лазом да мир без рата и крвава боја углйви. Да му се покори кнеже и Србија земља славна Тражи па војску да тргне са -Косова поља равна. Јемство пак слоге и мира, Лазару Турци нуде: Млађано његово дете, лепа Милёва да буде. ТЬу за Бајазита они дрско и гордо просе: Невести дар у једној руци у другој рат носе. Обмана гадна и лаж и превара одвратна лика Ипак je главни дшь што Турке у Крушевац свика, ПО Те да под видом дара и почасти намерз? скрију, Лази у недра сама да отровну дотуре змију, Те да и његово мило, лепо и невино дёте Демон из пакла с пута cpehe и части омёте. А да их намера така у Крушевац слављени води; Доказ je што преобучен с њима и Бајазит ходи. Демону истом, некад лепу Тодбру што зане. Сад he у замке и канце и Лазино чедо да пане. Ах дари страшни су они свакоме ко их се маши : Ко их познаје, и самог погледа с’ њихова плаши. 120 Мађије страшне и силне давно су бачене на њих. Гркиньа горда Тодбра некада, не знајућ за њих, Лакома срца на сјај и лепоту чаробну шину, Прими их шале ради. Ал пакао на гьу зину: И она, чедо вере Христове, млада и дивна Оде за старог Оркана Христова душмана кивна. Залуде за њим и стидно на веру отаца пљуну, Само да Азије старе понёсе опчйгьену круну. И она сада у грех потонула шаље и амо Дарове исте, да жртву невину намами тамо, 130 Куд je и сама очла заблудела душом и телом. Демон се црни крије под почасти примамним велом.

Косово IV. Турско посланство.