Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Грешница стара се нада, да he и Српкиња лепа Лакома бити на сјај ко некада Гркиња слепа. И овај јада! то се и случити може лако. Грозан и нёслуЬен зија на лену Оливеру пако. Ma шта од дарова страшних: прстен ил појас ил гривну Ако ли додирне само, илити круну дивну На главу ако, макар и ради шале тек, стави: Победу своју и над њом сатана своју слави. 140' И нуто јада љута! Судбйна je опака хтела, И мрежу на жртвом својом презрена лаж je сплела; Дари, намёшени грозни на несрећу српско] деви, Предати већ су лепој царевој кћери Милёви. Намерз зла се сакрн под хаљину добра желаша. И, док о просидби кћери нё мога ни да сања, Милица прими дар од царице Азије горде, Који отупити треба оштре убојите ћорде. Милица, добра мати брине и на томе бдије, Да се без крајше нужде крвца јуначка не лије; 150 И док у борби цар с јунацима венаца тражи, Жестину шину она мирбом и благошћу блажи. Трећег по доласку дана, кад одмора беше већ доста, Лазар у дворани сјајној дочека Турчина госта. Он сам на престолу свои у царској порфйри на плећи, С круном на глави од свих je збшьом и мудрошћу већи. Озбиљна, ведра чела, које у часима бриге, Бором превучено свога искуства и мудрости кшиге Отвара беседой складном пред избрано царства му веће: Свакад образложит’ уме намеру и предузёНе. 160И прозрев умом силним ствари и прилике дневне, Јасан и уздаи суд о будућности из ших одсёвне. Низ прса дуга му пада у сребрном таласу брада. Левицом држи жезло, којим над Србијом влада, Десница пак му на мачу спуштена лако почива, Који решёше 3à мир ил војну у корама скрива. Окружен сјајем и првим мужёвима пространа царства, Oceha с’ моћан и силан тек поред шина другарства. Десно му седи зет уз колено Бранковић мили, Први до честитог цара по богаству, слави и сили. 170 С леве je до цара стране Вратислав Богдане Јуже

Косово IV. ОчАРАНИ ДАРОВИ.