Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Сатрудник силног Душана и верни у боју му друже. Дивно je видет’ у већу цареву сва три паса, Како им сваки с поштом савета слуша и гласа. До Југа ту je стари од Коњица славнога Ивко, А поред Вука млади од Хомоља кршнога Жнвко. Ту je и дивна кита царевих милих шурака, Витеза других избор, војвода, славних јунака. Поносно Топлица с Ивом место заузима своје; Потпора престолу прва увек уз Милоша стоје. 180 Троица њих су српства дика и Лазара нада: Мишцама њиховим крепким и његова крепка je влада. Ту je Алтоманић с Ужице беле и Старога Влаха; С кршних планйна у равну Мораву Лазару сјаха. Сви су ту слуге и вође од Србије земље целе. Али се од њих ни други скупљени борци не дёле: Влатко и славна од Босне светла и дична господа Шубић и Хорват Иво, оба од хрватског рода. Ту су и они које Љутко од ЈЂубљане диже: Колико даљи земљом толико срцем су ближе. 190 Видети желе шта се, искати, Турци не стиде; Колико дрскости нде на безобразлук им приде. Xohe и они да свогл гласа и савета даду, 3à цара да се заложе у свакоме послу и раду. ЛЬутовид оштро сече очима брзим и стреља, Ma да и не зна јоште похлапних Турских жеља. Ja како ли he млађан гњевом и срубом да плане, Прохтеве своје без стида Турчин кад ређати стане?! Он сам и Милош, да je овде, на састанку мучну, Кадри би били окренут за собой скупштину жучну. 200 Али му Милоша нема са далека пута да с’ врати, Те да се с Турчином овде по заслузи данас наплйтн. Бајазит зна то и за то ступа и смело и дрско, Тражећ од цара и збора пбрабоћбње мрско. Разлоге даје и речи вешто увија и преде: „Земљу и народ од страха крвавог рата и беде Треба да чувамо; то нам дужност и мудрост налаже. Прави јунаци у миру славе и венаца траже. Простора доста даје земља и зама и нама. Жребе je рата једна мрачна и бездана јама, 210

■62

Косово IV. Турско посланство пред сабором.