Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Да се залутали момци отровом њезиним поје, Те да се закују тиме за њу и душом и телом, Да им се казује брука страшна по свету делом: Jep се заљуби сваки, ко ма и кашьице једне Узме да окваси усне, које за свежином жёдне, 60' Смртно и глупо и без спаса у вештицу гадну. Нити ругббину своју може распознати јадну, Па да се згране и главой без обзира мучан да бега. На против: пожуда жива обузима јадника свега, Те се од клете макнут’ ни корака једнога неће, Него je двори и љуби и страшћу je лудом салёке. Мази се с њом и стрављен за погледом њезиним вене, Зове je сунцем сјајним и блажен у гадуру блене. Тако од вештине своје вештица бере плода, Тако убйствена својства проклета има вода. 70 Зато и преплашен народ на ужасе негдагье ове И сада Лэубоводом њу на Тресибаби зове, Макар ни спомена данас да нема од опаких јада. Али да видимо, вајни Чернуга како се влада. Судбина иста и беда снађе и њега стара. -Лукава Баба Треса вешто и њега свара. Несрећне воде и он се жедан и уморан напи. (Појаха коња окрёнут кљусету лицем на сапи). И часни старац ругло постаде целоме свету, Нити познаје себе ни своју судбину клету. 80 Избрани вођ и главар толикој војски и сили Он се Лэубёжлэиво труди бабётини да се умили. Около ње се ломи, пући се, блебеће. жмнрка Клања и ногама тапка, гадётину гегаву дирка. Све то и горе белаје чини од себе стари, Нити за војну пита, нити за дара мари. Ну што je још и горе: није он жртва једина Нити он страда сам од клете бабётине чина. Него са гыше и други под истом срамотом ходе: Дванајест војвода што се очаране напили воде. С њиме и они нстој робују гадној страсти. ■Све омађијане баба држи у својој власти.

Косово V. Љубовода.