Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Ал док je Чернуга спао њојзи да робом буде, Они баш много не би морали судбу да куде. Баба j ер sà њих држи јато очараних вила, Којима чинима својим поломи вилинска крила. Послушне својој вољи прелепе довека држи, Младим да момцима пију снагу из крви и сржи, И да од бораца храбрих створе мекунце и маме, Што ће на грудима њима телом и духом да чаме, 100 Ено их жагрена лида како у језеро блену, Где се девојке лепе у белу завијају пену, Како се пред њима кушьу у зелену језеру бајне, Како им севају очи огњем под веђама сјајне, Како им смех и кикот сеновитом дубравом јечи, Како су разблудне како пожудне њихове речи, Којима тепају њима и зову их себи у друштво, Рајским називајућ миљем нерад и њино мекуштво. Па им од злаћене косе на несташним валима стеру Постељу гипку и меку и тврду задају им веру, ПО Да се на грудима жене, која те љуби и мари Боље нег игде почива и слађе нег игде лешкарД. Таки се начини покор и стидна и ружна гунгула, Безвлашћа царство и слика беде и општег расула. Докле се све то и у Крушевцу најпосле чуло. Мало се радова ко на овако стање труло. Забринут Лазо одмах Милоша одасла журно, Да му утиша перед и опасно врење бурно, Милоша, ко] му и до сад немирне земље често Мири и уздрман увек учвршћује царски му престо. 120 Милош ce Hà пут крете. И сутра дан раном зором Зеленом већ je јунак јездећи журио гором, Мораву под Љубешом пређе на коњу Ждралину, Па се ко стрела пољем равним ка Озрену вину. Дивно и стасно одело, токе од сувога злата, Долама, аздија лака, скопчана испод врата, Калпак на глави с челёнком крај ноја коврчава пера. Појас Зелфйдин, који Алкану са бедара здера, Кад га на мегдану доби; дичнога ките војна. Сабља у корама златним звецка крај коња убојна. 130

77

Косово V. Чернуга. Очаране ВОЈВОДЕ.