Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Јездећи чило, брзо мину крај Бонна града, Богатог трга где Влахо славног Дубровника влада Напоред с белим орлом Лазара славнога цара. ■Затим ка Соколу сиђе, где врела из хридине пара Бије и ври у кључу под вигњима онога џина, Кога планина Озрен скрина у својих пеййна. Туна у топлици, која бономе здравље враћа. Окупа удове гипке и пута ce даљега лаћа. Машив се горе, ка граду Сврљигу правде се крете, Тамо да Чернуге старог расуте докупи чете. 140 Безбрижан, весео, не зна и ньему да пропаст прети, .Да се бабетина спрема и њему да се освёти. Па да без спаса дичан не пропадне њему се јави Вила из облака, да му открије зла извор прави. Он на Ждралйну лагано мисли премйшл>а]уй јаше, Или открива тајне, људи што јоште не знаше. Звери и свака божја шта мисли и говори тварка, Бубица мала и ветрић и сунчева зрачица јарка, Птица шта цвркуйе птици, облак шта облаку сриче, Немуштих речи разуме и одгонёта им прнче. 150 Или Ждралина по густој милујућ гриви и врату, Разговор води с гьим о мегдани сад на рахату. А кад и тога доста буде и коњица мане, Тад му се песма хори планином на све стране, Песма из грла јуначког, бољег и лепшега вазда Her ли у саме виле, cà чега омраз и мазда Не давно измеђ њега и Равијојле се створи, Када језђаше с Марком побром по Мирочу гори. Вила из зависти, што je натпева Обилий тада, Зададе дичном доста ал себи још више јада, 160 Докле савладана страшннм Марковим шестоперцем Излечи Милоша биљем браним за горским језбрцем. Лепше и боље му грло знањем и биљем прави, Српске јунаке и српско царство да лева и слави. Тако и јаком јунак песмом занима се драгом. Звучно, ко плима на мору таласом растей и снагом, Глас му се танки гором неббстижном чарном разлёже. Дубрава дубрави одјек ша.ъе а брегу бреже. Свака на .мшье и склад пробуђена божија тварка

78

Косово V. Милош НА ПУТУ.