Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Чудом се чуди и пита, није л’ то санак и варка? 170 Звери су саме стале занете чаробним звуком, Кошута преста да пасе и срна да бежи пред вуком, Сами јер стари хајдук стаде очйран у месту, До њега када допреше звуци кроз гору и честу. Нестаде жеђи за крвљу и тупа му душа се сећа, Да и над трбухом има некаква сила већа. Ветрић да пири преста и птичица сама на грани, Ћути да милу песму саслуша сву на тенани. Докле се на ]'едйн пут, ко сунце са неба плава, Засија утвара пред њим и чудна се указа јава. 180 Сјајну и земску лепоту далеко надмашну сваку Угледа прилику Милош, виду у облаку лаку. БЬегова посестрима, чаробна бајна и дивна Пред њега стаде онде погледа милостйвна. Ко зефир лако одёло, сјајно и сребрно бело, Крије у борама свитним њезино вилннско тело. Бисерним лубом с круном од алема камена плава БЬено се лепо чело кити и поносна глава. Богата бујна се коса раскошним слива валом ББојзи по лабудском врату и прсију миљу осталом, 190 Па се спрам јутрењег сунца љупко и мило прелйва, Као но облак озрачен на западу када почйва, Па му се рубац у сјају јаркога сунца позлати: Будан горбстасан стражар на дремљивог запада врати. Лице јој бајно и мило исто ко румена зора; Очи за Србина живот, за Турчина смрт су и мора. Раскошне груди јој чедност светињом својом опсјава, Под њима чисто срце од страсти и пожуде спава. Најпосле чаробни појас около витога паса Дивно и свитно одело дужи јој около стаса. 200 У руци носи стрелу страшну и неминовну. Кротко и мило јунака по имену овако зовну. ..Милошу, Лазара славног војводо прва и главна ! Свакоме напаст јавна, зар ти je скрита и тавна? Да ли je можно, да срљаш тако у пропаст своју, Ти, који подлего ниси на мегдану нити у боју? Лавовска срца и снаге огњена змаја љута, Ти, над ким небо и земља излише хиљаду пута

79

Косово V. Милошу се јавља вила.