Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Благослов свега добра својега славно и силно, Кога врлйном сваком украси судба обйлно, 210 На кога раскошна срећа без кајања баци и страхи Све што се чојку од дара подарити може и дата, Да ли je можно, да данас без борбе и крви пролића Преваром гадном конац постигнет славнога жића!? Тако га ослови вила, и каква га напаст чека Показа тему редом кано врачйрица нека. За там га научи мудро да свакоме јаду одбли, Каза му шта да ради, када га вештица сколи. А преко свега му рече, уморан тамо кад оде, Да не окуша жедан проклете Љубави Воде. 220 А да би од искушёгьа спасао тело и душу, Раније нека угаси жеднога гр’оца сушу. А да би могао старог Чернугу вратити себи На срам и стад и даље да грешно онако не би: Бюьа од мађија даде своме јунаку драгу, БЬеговом моћи да скрха злоћиних мађија снагу. Ником да више не чини јада и стиднога квара, Када јој отровну воду очисти чини и чара. Таман то учини вила и Милош у десницу бшье Прими, a биће му дело обузе драготно мшье, 230 И он мишљаше, да се дотаче небесна створа, Што га у себи крије ова та]йнствена гора, Да му од струје њених дамара задрхта биће, Још неокушано да га запоји слађано пиће; Када у часу истом нестаде појаве сјајне. Ишчезе мила слика његове посестре бајне. И да у руци биље, које му тог часа даде, Не оста њему да га задивљен гледа и саде: Веров’о не би, да je код њега ондека била, Нити би рек’о да je оно из гориде вила, 240 Beh да je сан и варка тврдо би мислио вазда, Koje из магле саме маштаннја његова сазда. Зачуђен пође даље и дође у сумрак касно На друму крчми некој и внкну крчмара гласно. Истрча жгадије чудне гомила напоље брзо, А испред свнју се гадни гегави Ћела наврзо.

KO

Косово V. Вила учи Милоша.