Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Тавни хладовити raj и чаробне дивотне дворе. Пољану виде дивну и шумицу кнтњаста жбуња, И плаво језерцс што никад не мирује нити куња, Него се валима лаким немирно игра и пирка. Жубор му тихи прати чаробно звучна свирка, С којом се меша слатка, бесконачно љупка и мила Песма из грла оних дванест очараних вила. Оне се купају ту и злаћене своје косе, Бујне и дивне над вале хитре пенушаве носе. 37» Облнну скривају њима раскошних снежаних груди, Како he боље под златом белоћа да им заруди. Под воду за тим их брзо. под видом стида, загњуре, Како he још раскалашње на поље да их истуре. Чикање ово, то знају грешне, noHâjsshMa годи Сину Адама докле по јудоли плачевно]' ходи. С болом у души и срца негодовања пуна Обилић виде да je Чернуга свсму круиз. Виде га, како двори вештицу ону гадну. Згади се царевом зету срцу }унйчкоме на дну, asoKpaj њега када смотри и one младо л икс .ъуде, Koje на исти начин проклета вештица слуде. Пропали сви су без спаса, ну Чернуга горе од свију, Вештицу љубећи стару и дворећи отровну змију. Она му рогу наби и он, да се допадне баби, Жарач и метлу граби и на двор жнвину јој ваби. Страшно je, ружно je, видет’ старога добра јунака, Како га понизи гадна без сажаљбња бака, Лице овештало оно да љубм и милосно гледа, И против своје среће ни опепёлит’ да не да. 39» Старост и године часне смешнијим јоште га чине. A обезглављена војска готова тамо да гине. С грозом и гнушањем Милош отуда окрете очи, И стазом једном дивном извору ближе крочи. Докле се пред њим, коме срце од жеђи гори, Дивна под липама цветним вода у хладу створи. Ужас! И њему срце освоји она свежина. Зане га уморног дивна хладбвита она тишина. Малаксо с пута дуга, кад кристалну водицу згледа.

Косово V. ОчАРАНЕ ДЕВОЈКЕ.