Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Како се цибри и игра хладња од самога леда 40 Преко камичака хитра шапћућ о чаробној сласти ; Необуздана чежња поче у њему да расти. Душу му поче мука паклена туна да мори ; Цело се упали тело ; крвца у дамари гори ; За непце језик се лепи, а врело се гр’оце суши; Глас му се узе а прей самртни ропац му туши ; Нога се одсече; умор што олакшања тражи .Ma пошто, гони га жеђ да ужасну одмах ублажи. Он заборави савет виде из горице чарне, По живот сами да не сме воде окушати кварне. 410 Он заборави грло другде оквасити жедно: За то и пропасти хоће очајник срамно и бедно. У том и њега спази мрзовољна гегава бака. Па да из шака не би пустила таког јунака: Чернугу старог одмах од себе осорно гурну, Па ка младићу са друштвом својим раскалашним јурну. За мало па he јунака јатом да својим сколе. Разблудним чарима њиним како he млад да одоле? Часак не прође и моме стигоше извору бајне. Милоша стрељати сташе њихове очи сјајне. 420 И заогрнуте младе танким и лаким оделом, Што се припијаше љупко по телу им румено белом, Влажном од купања јоште, да се још боље прозрйчи ТЬихова драж и лепе облике да им ознйчи: Оне са косама златним забаченим страсно за леђа, С осмехом жудње и пламом очију испод веђа, С покретом вилинске снаге и виткога бајнога стаса, Чаробним звуком свога звонког и дрхтавог гласа Наоружане, да им подл eh и мора сваки: Склопише прстен од дражи около извора таки. 430 Младог јунака међу се узёше и најлепша једна Маштрафом златном воде са извора захвати ледна, Па му je с осмехом, што he и сами кам да залуди, Мило, замамљиво нуди с уздахом чежње из груди. НЬегова уста суха, његова врела гуша Треба да слатко пиће из прелепе руке куша. Она му принесе жедним уснама свеже пиНе, И саучешћем тражи освојити његово биће,

Косово V. ОчАРАНА ВОДА.