Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Погледом питајућ њега; да ли he кадар бити, Те слатко пиће у грло чежњиво своје не слити?! 440Чудо! Што нико досле, Обилић учини саде. Варљива копрена њему с очију ипак паде. Маштрафе он се маши, али je устма не носи. Него je тресну ò под и водидом земљицу роси. У извор за тим баци вилино моћно бшье; Мађије Тресине тиме ђаволу све ратосиље. Зграну се она, а лепе њене уздрхташе моме; Најмање спремне бејаху колачу и дару томе. Гресима својим виде скорог и срамнога краја. Докле се доле с пољане, подиже вика и граја. 450 Чернуга стари и оних дванаест војвода млади, Смотривши, шта се овде с бабом и цурама ради, Тешко љуббморни већ у трку ка извору лете. Чернуга срдит и гњеван с Милошем одмах се срете, Да га упита како онамо доћи смеде, Зашто им деклице шине и бабу присвојити хтеде? Ал’ како нису кадри у слепилу заноса свога Бити без отровна пића ни часка баш ни једнога : Тако потрбушке павши, као но зверад и стока, Докати сташе je, док им слепило паде с ока. 460 Дођоше себи и сви се згрануше своме јаду. Видеше сад на }едйнпут у каквоме живеше гаду. Виде ругббу своју и неми од зокаса стоје, Глупости када срамне и грозне оцёнише своје. На то и стида девојке раздрљене покрише дојке И тела срам и грајом, ко брбљиве крештаве сојке С бабом полунаге беже с онога проклетог места. За мало, па и двора чаробних оданде неста. Само се јоште чује, за освету одавна слаба, Како јунаку прети смрћу на Косову баба; 470 Како he тамо дуг за данашшу бруку да плати, И за срамоту ову жао јунаку да врати. Нестаде свега, до само извор што остаде чудни, Да се за шега зна, док данак не настане суднп. Join он и данас онде на истоме месту жуборп, Али je немоћан јаде икоме внше да твори.

86

Косово V. Милош УНИШТАВА ЧАРОЛИЈЕ ТРЕСИНЕ.