Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

ШЕСТА ПЕСМА

Зелфида, невеста јунака Алкана, полази из Азије на Косово да отме од Оби лића очарани појас, који јМнлош скиде с Алкана, кад га на Плочнику погуби. Војсава и по други пут наиђе на Омера, и пороби му дружину. Марко међутим продире у царство Усудово, прође ходник смрти, преброди воду заборава Трусовину, види пакао и ливаду срећних, док се најпослс устави код џина Будимира, који му покаже даљи пут до Усуда.

Бисер ЗелфиДе са вазда тајанствена истока бајна! Какви те јади то ломе и каква ли туга то тајна?! Срце за чиме ти чезне и лута без мете и стазе, Срце, у које стрепња и жуди саблажњиве слазе? Зашто ти санак не склапа.чарне и пламене очи? Што ти на лепо лице зорица рујак не точи? Весела душа твоја зашто да нё има мира? Битиса твоја песма и звучна ти умуче лира. Звездице сјајне и поноћ тиха и чаробно тавна, Поноћ за љубљење слатко и грљење онако славна, ю Нису ти миле више, и вечери рујевној тако Као’но до скора ти се сетна не радујеш јако. Драгана више ти она у загрљај страсни не води. Срцу ти сада само жалост и туга годи. Уздахе лахор ти само на крилима ветреним носи. Сузица очајања очи и лице ти роси. Драгану, коме си увек на сусрет осмејак слала, Коме си срећна увек у загрљај вечером пала, Срце се твоје јадно више понадати не сме. Далеко погибе онај, коме си певала песме. 20 Али ван јада тога, који ти талија реди,