Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

За што си сама себи, да те још горчије једи, Спремила лаке вере други и црњи и гори, С којим се душа твоја сад узаман очајно бори ? Вкди, Зелфиде лепа, с истока бисере бајни, Како си сама себи под гр’оце турила вајни Нож убилачки да те од његова страхотна реза Очајну с несреће своје, подилази страва и језа. јМдло тн беше, лепотом што чувени на све стране Извезе појас Алкану још као невеста лйне, 30 Што га и лепше и боље него ли друга ма која Златом и срмом рука хитропрста извезе твоја; Него сн поред вештине, којојзи нё има равне, Уткала уз то у њ и чаролије истока тавне! Мађије страшне и јаке у њега слепо си сплела: Сама да јако примиш, другоме шта си хтела. Моја лепојка Зелфиде, кћи Никомё]е султана, Како je научи нека врачара на зло ваљана, Хтеде уврачати, да je везује непротивстајна Сила за драгана гьеног и милошта вечито трајна. 40 За то, кад готова беше с појасом драгог Алкана, Она га тринаест ноћи и толико дугачких дана Скриваше и ношаше около танана паса Себи под кошуљом свиле до тела и лепога стаса, Затим под гр’оцем белим и међу дојкама бајним, Ко и на местима другим мушкоме оку тајним, На изуст говорећи формуле свакојаке, Пуне тајанства, и чудне nò гьему заплса знаке: Дванаест звезданих слика и свевидно небесно око, И соломоново слово мудрости врело дубоко, 50 Свастику извор сласти, доброслутни точак cpehe, Рог изобиља и птицу што себе у огањ меће Да се из пепела свога подмлађена на ново роди, И многе друге о којим рачуна волитбија води, Докле и постиже циља, с којега мирна не бе; Драгана свога Алкана залуде али и себе. Вериијег војна није имала њезина друга, Нит je за мужем жену страсније морила туга, Него ли њу за њеним дичним и храбреним војном, Првом јунаку увек на свакоме делу уббјном. 60

89

Косово vi. Алканов појас.