Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Тако Зелфиде рачун свој без крчмара прави. Али у књигу писања другше судбйна јој стави. Војно јој паде од мача храброга српскога тића, Појас јој кобнй доспе на бедро Обилића. И докле он шта носи у поносу свом и не слути ; Дотле се душе мир у прелепе Туркиње мути. И неодбљивом чежњом и страшном и пламеном жуди Њојзи се раздрага срце и страсне усплймтеше груди За господарем новим гьеног драгбценог дара. Стрела љубоморе љутом оштрицом срце јој пара. 70 Изгуби свест и стрпљбње и готова крсту да клања: Загрљај само српског славнога витеза сања. Ужас од греха види, у који несвесно срља; Зна и познаје срамотом коликом образ прља: Али je сила она мађиона од свеса јача, Зато и јадна Зелфиде све даље у греху корача. Заман се отима она и брани ода зла љута : Странпутном стазом све даље занета баса и лута. Зато у ризнице сиђе и бедујинско одело Баци лепокројно на се и гиздаво одену тело. 80 Шалваре свнле пурпурне и збране у боре многе И чизме златне коже обу на лагане ноге. Токе и долама везом злата украшене дивно Крију јој прсију дражи од погледа нёмилостивно. Још преко свега плећа и теме бурнусом зави, Челенку златну за превез повише чела стави; Оружје затим узе, оштру димискију ђорду, Којом у страху Алкан Визйнти]у држаше горду. Узе и копље бојно и лук и татаранку стрелу, С пуним нахереним тулом о рамену својему белу. 9 о За тим у харове сиђе и коњица до два врана Црна ко њезина туга одабра чила ваљана. Једнога уседе сама занета бојем и војном, Другога даде слузи са опремом другом уббјном, Па се са гьиме верннм Косову равноме крете, Журно да стигне тамо Мурата ратничке чете. На скоро стиже мору; белокрилу галију нађе; На њој под Калипољем на обалу другу изађе. Отле се упути стазом куда и Мурат прође;

90

Косово vi. Звлфидини јади.