Косово : епопеја о боју на Косовом пољу
Косово VI. Знлфидл КАО РАТНИЦА.
91
Докле и Косову тако стопама његовим дође. 100 Радо je дочека Мурат и места у војсци јој даде. Одмах под управу њену чета Асаса стаде. Она je пак оружју и мегдану вешта дивота. Драган јој беше одан учитељ ту за живота. Знаоца задовбљством и радошћу гледаше вазда, Како се гиздава жена снажном Амйзонком сазда, Како од миле љубе доброта ратника доби, Како кроз нежну облйну снага и крепост проби. Деснице и рамёнй њезиних те округлйне Сада су једре и гипке, и челичне пуне чврстйне. ПО Па јој уз тело и душа равномерно очврсну сада: Страшљива жена, која дрхташе некада с јада, Кад би и паука малог смотрила, кадра je јаком И самом лаву чељуст разјапити голом таком; Кадра je оштрицу кошьа у чељусти сјурити тигру, Или одрубљену главу шинути пољем ко чигру. Погледа оштра и ока и лакога крока и скока, Напада силно премца и с преда и с обадва бока. Себи у корист сваки тренутак окренути уме, Слабу протйвника страну спази и одмах разуме. 120 За то je опасна увек њена на мегдану сабља. Ал и у борби општој у храбрости та није слабља. Па се и драгог Алкана осветити у тврдо нада, И мисли на мегдану лако Милоша храброг да свлада. Срчаност њена и ратна вештина и храброст ретка, Мурату позната бешс од самога чудног почетна. С радошћу он лепу жену и ратницу заветну прими, Па je крај престола свога себи уз колено сними. Почаст јој указа сваку, која се даје везиру. Првоме доглавнику равна je царе у миру; 130 У рату пак и боју раван јој није нико: Славом надмйшити њу у залуд he покушат’ ико. Но док се она тако тек спрема на велика дела, Војсава наша већ je венац од најлепших сплела. Пре света, да би оца од Турака бранила, оде Беломе двору свои крај рогбзите Ситнице воде. Ту joj je драго и мило и познато свако местанце, Детињства срећног ту je чаробио свила гњезданце.