Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Весела тица и мала ! и како ли ускоро на то Туробном мрачном збиљом плаћати мораде за то, 140 Када јој четворо браће на Марици крвавој паде! Одјекну Косово равно тугом на њезине јаде. А кад и петога за тим Турчин у ропство оте, И она као девбјче позна и друге страхоте: Спа.ъене дворе и милу матер од ужаса мртву, И оца како страшну једва и поднесе жртву: Веселе младости жене и детнњских радости неста; Сновима девојаштва срце се љуљкати преста. Освете жедна и вазда на душмана гњевна и кивна, Она се веџба оружју и ратница начини с’ дивна. 150 Збиља јој паметно чело покри и обрве лепе, Напори ратни јој срце снагом неисцрпном крепе. Отац у гьози гледа петоро синова мили, НЬом једном стари се нада турској освётит’ се сили. Има он још и другу радост у старости дане: Тихане миле кћери руке га немоћна хране, Негују брижно и горке часове жему блаже. Али je заман! Очи само му Војсаву траже. Ратник Душана стари само јунаштво дени. А тако славнн већ су подвизи рагнички жени, 160 Да je непажљив скоро постао наспрам Тихане. Тако га ово љубимче војничком славом зане. Па кад му јави, да су Ту pira на прагу дома, И да he скоро бити боја и крвава лома : РЬему и само сунце започе лепше да сјаје. Па за јуначка дела благослов кћери даје. А сам се стар с Тиха ном склажа пред најездом клетом, И моли за победу Бога пре него премине светом. Она се на то Лази Кршевцу беломе крете А као ветар зи жом другарице млађане лете. *7O Омер пак, млађани Турчин нё може да се на}йда, Зашто да неспреман ондак на девојку чудну напада. Не може сусрет с жом за живу заборавнт’ главу, Када му десет јунака обори мртво у траву. И сада ради лова често са четицом друга Планину тражи и лута'преко дубрава и луга.

Косово VI. ВОЈСАВИНА МЛАДОСТ.