Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Али у место стрели да му je срна на мети! Војсава дивна само њему je све у памёти. Због ње он лута само, ће бил’ јој нашао трага; У гору њега мами вилинска прилика драга. ' ISO Она му само лебди пред очима ноћу и дању: Све би на свету дао само да наиђе на њу. Па и од друштва самац издвојен често се ломи Преко камења и стења за љубав гиздавој моми. Док, наопако тако најзад по луду главу, У моран он и ломан паде у зелену траву, И поред извора једног у јелике брснате хладу Хтеде одмбрити своју снагу утруђену младу. Докле га превари сан те заспа ко заклано јање, Слађе нег дете кад га сиса успйва из бање. 190* Судба ил случај хтеде; у ово истоветно доба И Војса успут хтеде стрелу на зверју да проба. И тако јездећ тором и знајући добро стазе: Куда кроз врлети воде и студеном извору слазе: И сама исто чини на летњега пладна врућини, И свраћа коњида чила извора хладно] свежйни, Студеном водом да грло и млађану снагу освёжи. Силно се препаде када спази крај воде где лежи Незнани јунак и спава, и никакву злу се не нада. Натраг застађена стукну таки јунакиња .млада. 200 Девојке чеДне стид у незгодну, ненадну трену Победи ратоббрност и слављену срчаност њену. Женскоме срцу њеном у овој глувој тишйни Састанак с незнаним момком преступен тешким се чини. Али то беше само догађај једног тренутка ! Одмах, и оштрије она последа сада из кута Незнана госта тога, што je на извору чека. Па када познаде Туре, срца се застидс мека. И плану гневом, да га убије одна кив'на. Исука и хтеде, страшна и нёмилостйвна, 210* Узвиком смрти да га најпрг ода сна пробуди, Па онда да му сјури ледено гвожђе у груди, Е да би времена им’о да позна од кога гине, Да му се јави ко смрти демон са неба висйне. Прнђе му кано тигре звере кад вреба плена

93

Косово VI. ВОЈСАВА И О МЕР.