Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Нечујним кроком и рука диже се у вис њена. Око јој сева муњом, ко да му пресуду чита, Језиком пламеним тим и једино за то не ита С потезом смрти, да би њоме загрозила горе. Али се у том сети, да се јунаци не боре 220 Овако кукавички с јунаком кој се не брани, И да би њеном јунаштву слйве потавнелй дани, Када би стидно и мучки на спавању убила њега. За то од мисли и дела недбстојна такога бега. И очи гьене почёше погледа страшна да губе, И неосетно се развн мржње и злобе клубе: Срце јој тише куца и груди јој мекше дишу, Над собой осети неку силу надмоћнију, вишу. Силно je нешто и моћно. што сама објаснити не зна Вуче, ко нека рука крута и хладна, железна, 230 Да врати сабљу у коре и да оданде -бега. И то јој драго би и сажали с’ она на гьега. Умор и жеђ je прође и хладне се не ceha воде, Него се осврће мучна, како ће пре да оде. Као но лавица гладна, што промашен шьен Hanÿiura, Тако се крви галати, и благост у груди се спушта. Остави жртву своју, јер срца јој снага не стаже, Злочин извршити крвав, на који десницу диже. Али за победе знак и доказ од витештва веља, И да му покаже како погубит’ га није јој жеља: 240 Она о копље бојно јаглука задену бела, На ком извёзени беху пламени мач и стрела И њено име са знаком: „Чувај се ових трију!“ Па, да би бгледао, све то брже од другова свију, Поби му више главе копље у земљнцу црну. Па се у чарну гору лаганим кораком врну, Китнцу метвице набра и, чудне загбнетне воље, Стави му то чело главе, да поспава дуже и боље. А за тим журно бега кано са грешнога места; Да му пороби друштво у горици часом je неста. 250 Почето, дочето све то беше док очима трену. Одмах се за тим и Омер из кобнога спавања прену, И позна ко je ту био и знака од себе дао, И би му тешко и врло на удес и судбу жао.

94

Косово VI. ВОЈСАВА И ОмЕР.