Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

И, пре нег што би себи утешне речице реко, Зачу и узбуне глас у горици чарној далёко, Звеку оружја и усклик срчаних девојака, И њиних труба бојних победе весела знака. Проклети удес опет њега са Војсавом згоди; Друштво му поробљено она у Крушевад води. 260 Она са славом оде и са шићаром и сада, А он се враћа стидан и срца препуна јада. Дивећ се чудима, што се са њим загонетно збише, Занет je сада за лепом девојком грђе и више. Поступай њезин ничнм незна објаснити згодно, Али и осети да je срце са срцем сродно. Ну док се овде младеж олаком шалом забёвльа, Задртом Марку судба друкчије муке припрёв/ьа, Када без виде оста и расковник држећ у руци, На супрот силама пакла заплива спаса луди. 270 И види чуда! Како расковном травом тече Шпиље OoTâjHHne свод: а стена се пред њим смаче, И он у густи мрак у бездан се стрмоглав- сроза. (Страшан почетак на путу пуном и горих гроза). И вртлог неки га зане и тонути поче без моћи. Пода и наслона нигде у пустој и бескрајној ноћи. Густа, да тесто замесиш, прогута витеза тама, Диже се страшна граја и ужаса пуна галама; Јаук и маук, кукурекање, лавовска рика, И лавеж паса и вука урлик и зверова дика. 280 Змије под њиме сикћу над главой му гаврани гачу, Крекећу жабе и шьас ! у воду невидљнву скачу. Хука и лупа свуд и шкљоцање зуба и дрека, Писка и ветра звизга и ланаца тешких звека. Страхоте ове зајста Марка забунише смела; Први пут он у животу од сзојега задрхта дела. Али се не може натраг из ходника страха и мрака. Докле по дугу труду од излаза запази знака. Плава и лепа звезда мала ко тачкица снну Далеко пред гьим, и њега брига за излазак мину. 290 Осети под и брзо пође ка надежде зраку, А верни Шарад за њим послушан добром јунаку.

95

Косово VI. ВОЈСАВА ПОРОБН ОмЕРУ ДРУЖИНУ.