Краљевина Србија : нови крајеви : географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа

344 ВРАЊСКИ ОКРУГ

да тим долази Бесонички Вис.

Између Угљарскога Крша и Бесоничкот Виса има пресло првКо кога иде пут из села Растељице у осоју, у седо Мавриће у присоју.

Даље је Буњачки Вис па коси којој су на северу села Бесоница, Дуги Део, и Тачевац, а на јужној страни Рела ин Метохија

Горњодубњамки Рад, личи на подину сена; по врху је голетан а около шумовит.

Од Горњодубњачкога Рида било иде на Лреполац“. На овој је коси прелаз куда иде главни пут из Топлице у Приштину.

Од Шреполца идући на исток, вис је Орлшшки, коме је на северу свело Орлиште, па за тим

Врт Репоња који је као пласт сена, и обрастао је шумарицама.

Сад долази Маировомка Висораван која је по врху равна п толетна.

Туда је пролазио стари пут из Мале Косанице на Косово, п на самом преслапу извор је Малој Косаници, а ту је и село Боранац, са северне стране.

После Мировачке Висоравни долази Васиљев Врг који је шиљаст и голетан, и коме је у осоју село Васиљевац и Шаша Лука.

Па Вулово Брдо“ шиљасто и шумовито, а иза овога

Барајински Вис, већи од околних, личи на кров од куће, п лумовит је. Према њему је, преко првелапа, Марков Вис, који Аичи на онај горе, само је мањи.

Одатле се прелази на Голан, који је голетан до самог (Сикирачног Камењара,.

Од тога главнога шланинскота била одваја се један огранак на север, између Косанице, Топлице, и Пуста Реке, и дроби св у многе мање огранке и одедпте висове. У том планинском опеету јесу :

Мадан, п његов огранак Гајтан- Планина,

' Мештани изговарају Лрепелац а пв НПреполац 2 Неки веле и Вуљево Брдо