Криза и новчана скученост

ошшти напор који би се чинио са свију страна да се. опросте сребрног новца, произвео би највећи неред у =

економном свету и проузруковао би опгустошљивију кризу од свију оних које до сад трговачки свет памти“. И зар Гешен није бид добар пророке Све европске државе прогнале су сребрн новац и ако не законски а оно практички усвојиле су злато за новац. Предсказана криза изврсног енглеског државника развила се пред нашим очима.

Г.- Соетбер, научни заштитни монометализма немачкот, у својим годишњим списима народне економије (Јаћиђнећет Ае: Ханопа]ј-ОКопоппе) 15 Јуда 1880 ст. 199. товорећи о општем усвојењу златног новца, пише: „Тако решење новчаног питања било би, без сумње, по теорији најбоље, али немогућност да се то изврши тако је очевидна, да је излишно упуштати се иу претресање таке мере која би имала за последицу опадање цене сребру и опадање цена свију осталих предмета, из чега би непрорачуњене штете произашле“. И доиста, опадање цена наступило је онако као што јег. Соетбер предвидео.

Још један навод: Г. Р. Лероа Болие, Јаве пој Јеазћ, казао је, да би Француска банкротирала, да се није изванредно умножило злато после 1850 год. (5стенсе (ез Етапеев, +. И. р.328), из чега јасно следује да би нас појава у противном правцу, умалење производње злата, погоршано укидањем сребрног новца, у банкротство одвело.

(во су била предсказивања. Зар нису она довољно јаснаг У осталом није ни потребе предсказивати, да би „револуција монетарна,“ која јепо речима Леона Фоше, најжешћа, најрадикалнија коју себи представити можемо, "морала имати најозбиљнијих последица. Одкако се драгоцени метали као новац употребљују, свагда су се људи служили уједно сребром и златом. Сребро је било главни,