Криза и новчана скученост

.

американских Држава и Италије које су принудни курс

папирном новцу укинуле: 5 а Е

Исти узроци произвели су исте последице и 1819 године. И тада је: -во смањила се производња дра“ гоцених метала; 2-то Енглеска је укинула принудни курс папиру свом; и д ће прешла је на златан новац, одузевши Европи до половину милијарде (Меморандум Банке Енглеске 1882 год. у коме стоји: Ова велика количина злата није се могла друкче добити, него са опадањем цена еспапима).

(Смањена продукција драгоцених метала показује се у следећим бројевима које је Т. Соетбер узео:

килогр: килограма вредност мили-

сребра злата она Франака Од РО 9 0 804 420 6 265 1811—1820 540.770 11,442 161 1891—-18380 460:560 14.216 158

Г. Р. Лероа Болие и Е. Пирме, доказивали су, да ово опадање производње драгоцених метала, није имало никаког утицаја на цене. Ја се сећам, да сам у мојим разлагањима о пољској привреди доказао велико опадање цена земљама после 1820. године, нарочито у Холандији и Немачкој, и пажљнвије испитивање уверило ме је, дасу речени узроци били последица велике и опште кризе, која се у падању цене свију добара показала. Г. Жевон држи, да је то најмање 907 изно. сило. Развој те кризе може се даље видети у класичном спису 'Токе и Невмарка, НШфботу 01 рисев, и у говорима у парламенту енглеском држаним. Јво шта је казао о том 12. Јула 1822 год. најученији у тој ствари члан енглеског парламента, М. Матија Атвод: „Кад се испитају сви догађаји до данашњег дана, види се, да су цетрдесет главних трговинских предмета спали у вред