Кроз сјај и сенке рата

У ОЧИ СВЕТСКОГ РАТА ПРЕМЕШТЕН САМ ИЗ 17 ПУКА У 5.

Мобилизација за рат са Аустријанцима затекла ме је као водника 1 чете 3 батаљона 17 пешадиског пука у Скопљу. Пук је ради извршења мобилизације кренуо за Ваљево. Мене распоредише за водника 1 батаљона 5 пука првог позива. Пети пук је имао мање бројно стање официра од 17 пука. Батаљон је био код Лознице. Одређен сам да примим вод у 2 чети код села Горњег Добрића. На путу од Ваљева за Лозницу већ сам сретао прве рањенике са границе према Аустро-угарској, нарочито жене и децу, која су код својих кућа рањена од непријате.љске артилерије. Писак и јаук рањених жена и деце још више ме је гонио да пожурим за своју команду, јер ми је изгледало нечасно што нисам и ја већ тамо, где је непријатељ у својој првој најезди све поклао и попалио. Дошавши у чету узео сам пушку и бомбу. Увек сам волео предње оделење при наступању и задње оделење при оступању. Још истог дана наше су се трупе повлачиле. Убрзо сам се сродио са својим људима у воду и, по наређењу, повлачио се са њима. У даљем нашем повлачењу задржах се на претстражи код белоцрквенске цркве. Август. Почетак овог лепог месеца. Обишао сам осматраче. Неда-