Кроз сјај и сенке рата

зЗ

ča свуЧеним кошуљама, крпили се, а један је чучао у шипрагу. Овај ми је убио једног војника. Предајте се! викнуо сам. Побацали су ствари из руку и зграбили оружје, скочили су у ров и припуцали у вис, не појављујући се из рова. Онда је онај који је био чучао недалеко од земунице, опалио и убио нашег војника. Погинули војник био је родом из Јужне Србије. Уперио сам пушку на непријатељског војника и убио га првим метком. Погинули мој војник, чијег се имена не сећам, био је при опкољавању овог непријатељског одељења изгубио свој војнички нож, па је застао да га потражи по мом одобрењу. Притрчао је нама чим сам издао наређење за напад и чуо пушка рање. Наредио сам: „бомбе”! Грунуло је... Дим је обавио ров. Непријатељски војници, користећи овај дим, искочили су из рова и утрчали у земуницу. По том смо их заробили Рањене непријатељске војнике и нашег мртвог натоварили смо на чамце (погинуло је пет њихових војника). Непријатељска артилерија отворила je ватру на нас. Дао сам пиштаљком знак да се прикупимо и прешли смо на нашу страну- без других губитака. Наредник Станиша Глишић, кога сам одредио са два војника као заштитницу, довео је још два непријатељска војника, који су били пошли у патролу. Наредник ми је рекао да су овакав разговор водили међусобно: Пуца, cHi vpHo су Срби опет прешли. Пази, акс су прешли ош л су ту негде.