Кроз сјај и сенке рата

први побио нашу заставу на врх Кајмакчалана и. тиме дао још више полета својима за ослобођење и повраћај поробљене нам Домовине. По заузећу Битоља и нешто територије наше Отаџбине 1916 године, наше се трупе задржаше под Добрим Пољем и Соколцом, на Трнавској Рововској и Браздаетој Коси, и на Грунишком Вису. На овом задњем положају, освајајући га, погибе и чувени наш Војвода Вук. Ту смо остали пуне две године, јер се даље није могло са снагама којима смо располагали у то време. Чекали смо помоћ наших савезника за даљу офансиву. За време рововске војне, на солунском фронту, доста сам изненађења приредио непријатељу са својим људима, о чему постоје и похвалне наредбе претпостављених ми. Али, ипак, за мене није било важнијих момената до лета 1918, када је пробијен непријатељски фронт на Добром Пољу и отпочела наша моћна офансива.