Кроз сјај и сенке рата

ОФАНСИВА 1918 ГОДИНЕ.

Пробој Солунског фронта затече ме на Рововској Коси. Са четом пређох Рововску Косу почетком септембра 1918 и наставих гоњење непријатеља кроз Јужну Србију. Када пређох Црну Реку наредише ми да појачам својом четом једну чету из 2 пука. Стигао сам на место у сумрак. Војници су били страшно уморни. На овом положају провели смо целу ту ноћ без борбе. Изјутра ми скренуше пажњу наши рањени војници, који су провели ноћ између наших и непријатељских ровова. Кренем напред и спасем их. Другу ноћ примакнем се са тромблонима на триестак метара од непријатељског рова. Бацих приличан број пушчаних бомби на њих и изврших са четом пробијање. Нашима дам знак ракетом да је непријатељ испред нашег пука протеран. У даљем наступању имао сам један занимљив случај и на Овчем пољу. Село Татарли. Опет у први мрак, прешао сам бугарску заштитницу, тако да ми је ова остала иза леђа. Да би се пробила и продужила повлачење за својима, наишла је на стрељачки строј моје чете. Тама. Мислио сам да је то нека наша јединица. Били су на двадесет до тридесет корака. Ко је то оздо?... упитао сам. Комешање. Нико ми не одговара. Бацих две бомбе. Бомбе!... командовао сам. 6