Кроз сјај и сенке рата

82

Бугари се повукоше у десно и мало назад и сјурише јаругом ка другом батаљону мог пука. Поскакасмо и јурнусмо за њима. Погибе ми водник потпоручник Остоја Стефановић. Командира бугарског опколисмо. Око петнаест њихових војника је погинуло и заробљено. Остали успеше да се извуку. Опкољени поручник, који је командовао заштитницом, покушавао је да побегне. Један га од наших удари кундаком. Паде онесвешћен. Према светлости једне наше ракете посматрао сам овај редак ратни призор. Војници нису смели да пуцају, јер је десетина била направила круг. Буагрин се диже. Задрма главом, па јурну. Предај се!... Никако није хтео. Кундаци су летели ваздухом. Савладан је и ухваћен када је јурнуо на једну страну и почео да удара кундаком свог карабина. Везали су га и довели к мени. У помрчини нисам видео да је везан ни шта је по чину. Ко сте ви и одакле сте наишли на нас с леђа. Бугарски поручник је ћутао. Ћутао је и изазивачки ме гледао. Наређујем вам да одговарате на питања! Јурнуо је после упорног ћутања да испред мене побегне својима. Пресрео сам га и камом срушио... Тек тада је проговорио: „Утепај ме братко' !... Убрзо је издахнуо. Није то никакво чудо! Подаци његови су нам били потребни, а како би тек нама било да је умакао својима, а видео је колико нас има! Прикупили смо се и ту ноћ провели као резерва. Сутрадан сам тек видео кога сам убио. Када смо