Култ Петра Великог међу Русима, Србима и Хрватима у XVIII веку

Култ Петра Великог 103 А |______________________________________

лога свог народа на једанпут на боље окренуо, и који је, сиров као климат под којим се родио, у персима сваки божествени огн питао и крепио, художества и науке себи присвојио и другима сообшчио и не само народу свем већ целом човечанству примером своим показао, шта и колико може учинити крепка и изображена воља владатеља с народом, ком предстоји" =:

А професор прве србијанске гимназије у Крагујевцу Атанасије Теодоровић у својој Историји Русије 1837 своја излагања о Петру Великом завршује надом, да је „геније, дух Петра Великог, пожњео у сваком призрењу похвалне успехе и увенчао се ловоровим венцем беземертија. Једним словом, Петар је био у ратном пољу, у суду, у делаоници, и на трону Велики и неподражавм".=2 |

И док се тако онај емотивни, вербалистичко-панегирички тон култа Петра Великог, који је код Руса, Срба и Хрвата у хУшШ веку дошао до кулминације, а код Срба у делима Орфелина и Доситеја до онако заносног израза, током З1Х века све више губио, дотле опет све дубља изворна проучавања српеко-руских односа. 7“ ХУШ веку, све јасније и непосредно на делу, стварно — чињенички показују формирање култа Петра Великог у свој њеовој условљености и узрочној повезаности с борбом нашег народа за ослобођење од Турака на Балкану и од верско-националног угњетавања у бившој Хабзбуршкој Монархији.

"

,

Мита Костић

7 пцзаттепг аззипе Млађа Коз:ћ1е

ет Ки Ре(ет5 Че5 Стоззеп ђеј Чеп Виззеп, Бетђеп попа Кгоафеп па ХУШ ЈаћећипдетеЕ

хуаћтепа да; Мегћа ли дег гизасћећ СезеПзећа чпа Тафетаћиг хит Регзоп Ређет5 дез Стовзеп пп ХУШ Јаћгћипдет, рагаје] па гета Мегћа из 2 Рефег5 вотбвећ И сћеп Вегогтлеп 12 Визбјапа шав, епбмјскеће =јећ ДФаз Метћа 55 дег Зегреп ха Татећ Рефег па Хмзапшпепћапо та гет Вејфте цпозкатир! вевећ. Ффје Тигкеп аце дет Вајкап ичпа вевеп Фе геПаозеп цаа4 пабопајеп Ведгцекипбеп 11 дег Нарзригвег Мопагесћае, та Нше Емззјапав.

Еиг Фе Апћапсег без МозКаџег АЉегћши, Ђезопдетз Т8г Фе „Вазконикеп" у/аг Даг Рејег дег „Апбећиа! цпла #аг фе АпћАпвег сејпег Тотфвећг Шећеп, Виззјала штвеза епдеп Кејоттдеп: дег „Негоз дез Вићтез", „со Виаззјадп5".

1 Магарашевичњђ Г., Кратка всемирна исторја. Будимђ 1831, 104. 2 Теодоровичђњ Ат. Исторћа Руссје. Ббоградљ 1837, 157.