Култ Петра Великог међу Русима, Србима и Хрватима у XVIII веку

106 Мита Костић

млада гизаузећеп Гећгетп, ја ВИ ффдезцсћеп, уоП 1апјрзђег ПеуоНоп апа те Аџзагцскеп, да55 Чег Даг Ређег ге Јефуће НоНпшпе зе, оћпе зешег Нше уде фе Огфћодохје (,„Ргау/озјаује") хитилдевећеп, а Бел.

Џпфег деп Зетђеп 1п Џпрагп мшгдеп амећ ешре Абзећг еп. гизајзећег 5ећшататеп ашећипаеп, шп деп Хаг Ређег бејејет упта, маз гл зешег Роршатаћ аџећ шпфег Чеп зегђаасћеп ЗећшиКтдегп ује] Бејшећгавеп Ћађ; 'еђепзо, ВИдег ипа Роггана Рефегз, Фе цпфег Зегђеп за Џпвагл ипа Папшјаџеп па ХУШ Јаћтћипдет Еезћ везе уегдеп Копптеп.

дећПезвбсћ улта свехејо жмје Чет аПгетете Кош Рефега де Стовззеп, аџмз5ег ш МокаЏедегп, амећ !п дег Наафологтарће шала. ГЊфетаћцг дег Зегрћеп пп ХМШ Јаћгћипдет хшт АмзагисЕе Ката ила 11 дег Шизблетеп Мопостарћје Ређфетз дез Стоззеп уоп ОтјеПп (Мепефв 1772), зомле 1п Мегкеп Розићеиз Оргадом1е5 хит

КштјтаНоп вејапоће