Књижевне новине

ed ). LI OT OVAJ E8

teksta jž izveštaja

;

“: fk &O0J8A

ukupne a? NOO irakteru arhite Mare nacio

SITI o se narcčito Odnosi na tuđe elemente kao što su piramide, bočne rampe. Formalistička konceptija dovela je autora do toga da, zbog špoljašnjih elcekata, ide i na štetu ui. atrašnjosti zgrade.«

b) Rad grupe arh. Leka, i n vodim uglavnom u vezi sa neuspelim korišćenjem elemenata __našeg arhitektonskog „nasleđa. Evo enivačkog suđa: »Prostorna nesagledivost arhitektonsf:e

koncepcije, nemuzejski karakter izabrane alhitekture, dug i zametan pristup iz pa-

viljona u pPavil) | sprat?ar) e, s višna ibcephAhook (3 ispozi a rel tivmo tesnim” dvorišt itd., eležavaj Ovaj rad kab heuspelo rešenje« Dalje, govoreći o rešenju zgrade mu-– zeja za slikarstvo i vajarstvo, kaže se: _»Slaba spoljna arhitektura celoga kom-

| pleksa odražava se i na ovom puviljonu, +.

Prve

Ovo pretstavlja neuspeo pokušaj primene

. 5) Zadđržaću se ukratko na iskustvi-

| ma u stanbenoj izgradnji, Kroz naš

. dosađanji rad provlačili su se između

| ostalih i sledeći nedostaci: · a) Uprošćeno, šabionsko i bezidejno'-

„rešavanje spoljne arhitekture. Kruta,

__ bez duha, našem radnom svetu ı so| cijalističkim uslovima života tuđa, ti-

pizacija. i

b) pogrešno prilaženje čoveku u so”

_ cijalističkom društvu, društvu kakvo

| mi izgrađujemo kod nas. Do ovoga se došlo na osnovu kapitalističkih tuma– čenja života i rađa u soecijalističkom društvu, na osnovu kapitalističkog tumačenja socijalističke arhitekture. Ovakva tumačenja su prodrla kođ nas sa zapada, preko teoriskih radova i "preko projekata izvesnog broja poznatih iđeologa kapitalističke »modernoe« arhitekture. Ovde treba naglasiti da se najveći deo naših arhitekta u staroj Jugoslaviji vaspitavao na delima zapadnoevropske arhitekture, kao i to da i danas mnogi nastavljaju tim putem. U manjoj ili većoj meri dolazila su do izražaja shvatanja da treba graditi sar „ velike zajedničke zgrade Ba minimalnim individualnim prostorijama a sa zajedničkim prostorijama za najveći deo života i rada. Projektovale su se, a tu i tamo i izvele, zgrade koridorskog sistema za porodične stanove ođ više članova, itd.

Naši arhitekti se najčešće nisu dovoljno približili ljudima za koje projektuju stanove, nisu upoznali njihove potrebe, njihov način života itd. Oni, često šablonski, za sve ljude (za činovnike u gradu, za industriske radnike, za vudarske radnike, za seljake u selu) projektuju' stanove na isti način,

Iako su ove pogreške već u velikoj meri suzbijene, iako su naši arhitekti (haročito u rešenjima unutnašnjosti zgrada) već postigli vidne uspehe, (što se osetilo naročito posle konkursa za stanbene tipove koji je raspisao INO Beograda 1946 godine, 'ao i konkursa koji je raspisalo savezno Ministarstvo građevina 1947 godine), naši tehnički stručnjaci još uvek nisu u potpunosti usvojili shvatanje da baš socijalističko društveno uređeni» omogućava šsveštran razvitak svakog pojeđinca, da baš on» pruža najšire mogućnosti

' za zdrav i ugođan život radnog čČoveka, za veseo odmor, za široko razvijanje osobina i sposobnosti ljudi, da socijalizam i pomoću arhitekture sprovođi u delo brigu o čoveku, ljubav za čovćka; da je arhitektura pozvana da omogući i zadovolji (zadovo– ljavajući u funkcionhal.om pogledu potrebe čoveka), njegove potrebe za lepim, za umetnošću kao i da izrazi njegovo shvatanje lepoš i umetničkog.

Tako su projektanti instituta za izučavanje i konkretizaciju problematike Novog Beograda, i sada, izražavali u izvesnoj meri tendencije ka navedenim greškama prilikom projektovanja jednog stanbenog naselja u Novom Beogradu (naročito u rešavanju tipova zgrada). Ovde je potr»bno izneti da je „stručni Savet za izgradnju Novog Beograda po svim ovim pitanjima (izgradnje stanbenog naselja u celini kao i samih stanbenih objekata posebno) doneo rmdređene, konkretr i pravilne

· zaključke, koji su avakako još jedan „doprinos rešavanju ovog ožbiljnog problema kod nas. |

6) Na kraju, samo ću se dotaći urbanističkih problema.

Mislim da je jedan od krupnih uspe-

_. ha našeg urbanizma izrada idejnog - plana rekonstrukcije postojećeš ı iz | gradnje Novog Beograda. On je delo . drugova iz urbanističke službe glav· nop arhitekte Beograda na prvom

mestu arh. Dobrovića, ali on je delo

____i svih urbanista, tehničkih i privrednih

|__stručnjaka naše zemlje, koji su u raz-

| nim vidovima sarađivali u njegovom

rešenju Idejni plan je uspešno rešen zahvaljujući i svestranoj pomoći koju su ukazali stručnjacima naši partiski „i državni rukovodioci, a na pivom mestu drug Tito. Ova pomoć je bila ; altebin na konkretnim: primerima; _ ona je stručnjacima otvarala perspektive privrednog i političkog razvoja naše zemlje i omogućila im da sagle· daju dalje, da pravilno shvate zadat-

- ke i da ih uspešno, reše, Na ovaj način, struč- ·

zahvaljujući širokoj saradnji njaka iz cele zemlje, zahvaljujući pomoči naših rukovodilaca, otklonile su se nezdrave i pogrešne tendencije ko. jih je po nizu pitanja ovde bilo. „~ "Idejni projekti mnogih naših gradova i naselja (koji su delimično ranije :nabrojati} sadrže u sebi, u većoj ili manjoj, meri, niz pogrešnih, nepravi]nih i ıašim., radnim ljudima. tuđih, shvatanja u urbanizmu, kao ostataka · kapitalističkih gledanja na urbanizam 4 arhitekbru. O | Iznmeto je samo nekoliko od karakte- rističnih primera za sadašnju fazu · razvoja arhitekture kod nas. Iznoseći dh, zadržao sam še uglavnom na ne- dostacima. 'Međutim, tačno je da su naši arhitekti i urbanisti imali veće ili manje uspehe u rzdu, o kojima uglavnom nisam govorio, w SEO!

ORO detalja i daje celoj spolj- = BIK rhitekturi pečat slabog rešenja, kroz” je se ne bi mogla sagledati zgtada Mu-

tanja kod nas. To je n8?0 posle Peto; Sparasa KPJ, koji je ja-

sno ukala nj naše kulture

~ trebu daljeg: obezbađemnja &vih uslova

za nesmetan razvitak kultura pojedi- . _ nih-naroda Jugoslavije; nacio

'nalnih Po lormi a socijalističkih po sadržini; a 5 druge strane, na potrebu borbe protiv dekadentnih i formalistič-

U. programu KPJ kaže se-(govoreći ira bisieTj | nopraynosti naroda Jugoslavije): »Z

daci Partije po tom pitanju jesu: +... 6) obezbeđenje svia materija.n.n i Ope uslova za nesmetan razvitak kultura pojeđinih naroda Jugoslavije

kih po sadržinije DD ne}e U rezoluciji V kongresa KPJ o

osnovnim narednim zadacima orBani- , oglavlju: osnovhi za-

„zacija „KPJ (u dači propagando), kaže se: Ukazivati . svestranu idejnu pomoć.za razvitak - književnosti i svih grana umelnosti, boreći se protiv dekadentnih i forma-– lističkih shvatanja i tendencija, boreĆi se za visoku idejnošt i Visok kvalia naše književnosti i umetnosti uopte.« e Dalje, drug Radovan Zogović rekao je o arhitektu?i, govoreći ha Kongresu, &ledeće: »Pa ipak, — ponavljamo, ostataka i recidiva dekadencije i formalizma ima u svim tim granama na-– še umjetnosti, pogotovo u arhitekturi, gdje formalizam i đekadehćija vlada-

ju prilično suvereno i prilično bez-.

obzirno«, - |

I dalj.: »Dekadđencija i formalizam u arhit*kturi kod nas izražavaju se, pored ostalog, u nizu novih, realiziranih ili tek projektovanih arhitekton-=

skih objekata (projekat novih sara- .

jevskih ulica itd,), i u reakcionarnim, formalističkim teorijama da je takozvani funkcionalni konstruktivizam, ostvaren »na području zapadne Mvrope« kao izraz »poletne dinamike modernog života« i »savremenog razvoja statike izražene čelikom i ammiranim betonom«, — arhitektura ROVOg, SO. jalističkog društva, a da je socijali-

stički realizam u arhitekturi, koji,

usvaja i prerađuje na višem stepenu razvitka tekovine klasične arhite&ture, samo otstupanje nazad, kako bi se »zaostale narodne mase« osposobile da shvate i prihvate »krajnje jasne kompozicije kristalnih tijela, ploha i brodova« bužžoaskog funkcionalnog konm= struktivizma! (Vidi »Republiku«, god. IV, br. 2, str. 148—157).«

Prema tome na osnovu dosadašnješ iskustva, na osnovu jasne perspektive daljeg razvoja kulture i umetnosti kod nas, možemo po nekim pitanjima arhitekture da konstatujemo: .

1) Da su pogrešna shvatahja funkćionalizma, konstrukktivizma, fommalizma itd.: da je u arhitekturi funkcija prvenstvena i da je sve njoj potčinjeno i da sve iz nje proizilazi; da su oblici u arhitekturi, njene forme, rezultat jedino konstrukcije i funkcije objekata, da se arhitektura ima apsoluino polčiniti materijalu, da je on sam po sebi dovoljan, da je vrednost materijala — vrednošt arhitekture, da materijal sam dovoljno jasno i ubedljivo govori, itd. Da je tačno shvatanje: da funkcija dolazi do izražaja u određenom odnosu prema ostalim sastavnim elementima arhitekture.a zavišho od viste arhitektonskog objekta, da Je idejnošt u arhitekturi osnovni činilac, naročito u arhitekturi naroda koji, vođeni idejama marksizmalenjinizma, idejama ljubavi prema čoveku, grade sebi uslove bogatog i srećnog života, kao naši narodi; da su materijal, tehnika, itd. važni elementi arhitekture, ali da arhitektura ne služi njima — već da oni služe, kao moćno sredstvo, za postizanje onakvih oblika u arhitekturi koji će odraziti sadržinu i ideju, omogućiti besprekornu funkci-

ju, izraziti kulturu naroda, zadovoljiti . potrebu za lepim, bogatim i umetnič- .

kim u athitekturi.,

2) Da je pogrešno shvatanje da je arhitektura samo tehnika, jer je arhitektura i umelnost; jer je arhitektonsko delo, samo po sebi, i umetničko delo; arhitektonska forma nije , samo rezultat funkcije, konstrukcije i mate-

rijala, već je zavisna * od ideje, od mo~ ·

numentalnosti koja se želi da postigne, od toga što arhitektura treba da zadovolji.i potrebu ljudi za lepim, od

toga što. je prava arhitektura izvorno ·

umetničko stvaralaštvo,

8) Da je pogrešno mišljenje da se arhitektura može odvojiti od ljudi kojima služi, od njihovih. društveno=po~

litičkih odnosa, od stepena ekonom- ·

škoš i kultumog razvitka, od mesta na kome se gradi itd.; da se jedna određena ahitektura može nakalemiti na sve ove uslove (kao što se pokušava da nakalemi arhitektura. kapitalizma na nove uslove kod nas); da je nemoguće shvatanje neke, »opšte«, za sve narode ' uslove iste arhitekture po sadržaju i formi. Da je tačno mišljenje: da arhitektu"ra kao odraz potrebe određenih ljudi, sa određenim stepenom·kulture, koji žive na određenom teritoriju sa svojim istoriskim odobonostima, . nosi pečat vremena, mesta, ljudi i njihove kulture; da određeni društveno- politič· ki uslovi nameću i određene forme i gadržaj ırhitekturi; 0 DEI li Drukčiji ':Je sadržaj arhitekture. kod nas, pod uslovima poletne jzgradnje zemlje, u periodu izgradnja socijalizma u našoj zemlji, hego u kapitalističkim zemljama, zemljama eksploatisane radničke klase, zemljama trustova "Ti monopola itđ, - t4D/38 , (111,04 · Drakčija je arhitektura kod naš," u zerhlji ravnopravnih naroda, u zemlji u kojoj je rešeno nacionalno pitanje, u zemlji poletnog razvoja naćionalnih kultura itđ. nego u polukolonijalnim t kolonijalnim zemljama, Valjgidate-

e % 6

7 jučih i čks

VI | i B'hismo · to moguće

ravac daljeg oj, umetnosti RC

tim postavio određene zadatke, IKon= . gres Je, s jedne strsme; ukazao na po

— nacionalnih po formi·a Sšocijalistič~.

TVA bi OUP. NE

ravnopra

jama vlada-

a vec GaBhas '} sadižini socijalistička; I li Još reći da je po

bitanjem še do sada nismo bije Ned pbozabavili. ši db | Rod rešavanja, ovog pitanja” treba' \imati u vidu k Hr rahijekz-1 netu po pitanju traženja arhitekton= "skih formi u oslonu na nacionalne šorme (u primeru 1, tako ito: da je arhitektura vremenski i pro-

· "storno~neogranićena, da ona~arhitek" tonska dela, koja su najizrazitiji, najkarakterističniji pretstavnik arhitektuze određenih ljuđi, doba, mesta jtd. stalnu yredmost u odnosu

kture uopšte, kao što

kih shvatanja: a" soku idejnosk i | i svbju „Vvišoki |\s et Sil 'Mdtar i | n rrvjag ant: ČIM, MOMLAU ANETA Ca i . pa) ine etape društvenog razvitka

„amaju svoju vrednost, svoje mesto, u odnosu na društveni razvitak; da su pozitivne tekovine svake arhitekture korisne radi daljeg razvijanja i stvaranja nove arhitekture pod + novim uslovima; da se mova alhiuzk„tura gradi na temeljima stare arhi„. lekture, na pozitivnim njenim „ele“

imentima, na elementima koji sadYzec u ~

sebi progresivne vrednosti, — ali da nova arhitektura oaqbgoujJe od. ia · arhitekture sve ono što bi je vuklo nazad, što bi joj kočiio razvirak, WOJL je u sklađu sa stepenom razvitka proizvodnje, stepenom zrazvitka novih društveno-ekonomskih odmosa; da su

pozitivne tekovine svake arhitekture,

kao dela kulture, dragocsn doprinos opštem progresu svetske kulture,

4) Kao celokupna kultura, i arhitektura kod nas preživljava revolucionarme promene, Drug Đilas, govoreći

o kulturnoj revoluciji u našoj zemlji, '

konstatuje da je ona počela još u toku Narodnooslobodilačke borbe, On kaže:. i

»Ta je revolucija ustvari, po” čela još u toku Narodnooslobo= dilačke borbe. Tako krupan događaj u istoriji naših naroda kao što je to bila Narodnooslo-. bodilačka ·borba, koja je iz temelja prevrnula sve društvene 'odnoše — nije mogao ostati bez

·uticaja na kulturni život zemlje.

I doista, Narodnooslobodilačka borba imala. je presudni ubkicaj na pobjedu naprednih ideja, tj. ideja marks'zma-lenjinizma, kao

osnove, daljeg razvitka kuliure

i nauke naroda Jugoslavije«,

Pred nama, arhitektima nove Jugošslavije, postavlja se kao neodložan

„zadatak (a 10. osećamo na svakom. koraku, u svakodnevnom poslu) da podvrgnemo reviziji sve prošle i savremene arhitektonske vrednosti, one u na– šoj zemlji i one koje nam dolaze izvan nje; da ono što je zdravo za dalji razvitak naše arhitektiure zadržimo a da odbacimo sve što bi joj kočilo razvoj napred; da ideje marksizma-lenjimizma, kao najnaprednije nauke, usvojimo za osnovu daljeg razvitka arhiteksture nove Jugoslavije, za Osnovu našeg daljeg stvaranja.

Naša arhitektura će u svom daljem razvoju, morati još više da se uskladi s novim uslovima, novim. potrebama i novim mogućnostima; još više da se veže s narodom, s njegovom borbom, s. njegovim težnjama, i njegov:m

uspesima i pobedama. Ona treba da .

bude izraz ome ogromne, oslobođene narodne“istvaraliačke snače, izraz puta

kojim su naši narodi išli tokom Na=.

rodnooslobodilačke borbe i kojim idu

danas, izraz stremljenja naših naroda,

izraz nacionalnih slobođa i ravnopravnošti, ekonomskog i kuliurmog pro= cvata nacija,.izraz bratstva i jedinstva

naših naroda, i

5) Radi daljeg uspešnog stvaranja neophodno je, ne samo da uočimo sve ove karakteristike . naše arhitekture, već da.ih usvojimo, izučavamo i dalje razvijamo — „da ih svesno izražava-

· moi oforml]jujemo kroz svoja dela,

Zato su zadaci koji konkretno stoje pred nama, arhitektima, sledeći:

a) Da, uopšte uzev prečistimo naša shvatanja arhitekture, ili bolje reći đa jh pročistimo.; Ovo ne .znači da shvatanja kruto sredimo u paragrafe, već da usvojimo kao osnovu jedino pravilno gledanje na arhitekturu, koje se zasniva na marksističko-lenjinističkoj nauci.:. 29% |

Da odbacimo ona shvatanja za koja sa sigurmošću mozemo tvrditi da su pogrešna, tuđa nama, tuđa radnom narodu nove Jugoslavije. Da, u okviru osnovnih principijeinih postavki, razvijemo najširu inicijativu svakog stručnjaka — da učinimo sve da stva–ralački i umetnički zamah, naših arhitekata dođe do. punog izražaja.

b), Da usvojene postavke ne ostanu na rečima, već da to postane, duboko, · iskreno, naše gledanje, za koje smo u stanju da se borimo, } ;

· v) Treba se osposobljavati za izvr-

šenje zadatka izgradnje naše nove ar-

- hitekture (posebno iznalaženje puteva nacionalnih formi u arhitekturi) upo= mavanjem i studiranjem našeg arhitektonskog nasleđa (Mi najmanje poznajemo naše arhitoktonsko nasleđe). "No, nijednog momenta, ne smefnuti sa uma: da ovo'upoznavanje ne služi radi podražavanja ranijoj arhitekturi već Samo radi dalješ razvijanja, pod novim uslovima, onih životno snažnih \ vrednosti kojih ima u našem ahitek” tonskom nasleđu, kojih ima u arhitektonskom .našleđu u svetu; radi stvaranja nove arhitekture, koristeći i razvijajući pozitivne tekovine dosađanjih

| arhitektura, razume se u prvom ređu : arhitekture. zemlje socijalizma SSSR.

'g) Treba što pre preći na praktičnu

primenu usvojenih teoretskih postavki, . a teoriju, dalje razvijati na osnovu .

praktičnih iskustava. Konkretno: već

sada se treba kritički osvrnuti na na= ~

ša došađanja arhitektonska stvaranja i na njima, na posebnim objektima, u· kazati na pozitivne kao i negativne strane dosađanjeP rađa. 0 d) Mislim da naše stručne društve„ne:organizacije, stručne ustanove, ško_ le, stručni časopisi i štampa uopšte, treba da postanu poprište borbe za ostvarenje ovih zađataka, a nova, sgleanja treba da proveju kroz sve njih, O wrh, Bratislav STOJANOVIC ~UŽ, „OVBAYNebA NA, „VB )

fe}: 53416fEL

Ra h

- KNJIŽEVNENOVINE.

' /

| najbolji među, nama, me Ti pišem, S hti

Tebi se vraća, | kao uvijsk kad e) ieško vi 7 Ma „ MWOA WO

u ornoj moći tamnica, | „|

u krvavom: svitanju borbe,

OTO „Odma ćementu leđenih samica, u logorima smrti, O za Tebe pita eianairaer sva moja prošlost borca i pjesnika. „Zar ima netko tko mi je „pod Taa, aj e + bliži od Partije i Tita! Pi "| Od prvog dana kada je Tvoja a - ruka

kormilo brođa našeg stegla i kroz opasnosti nepojamne pravac mu dala,

u borbu,

u jeđinstvo,

u socijalizam, —

mi iđemo s Tobom,”

s Partijom našom,

kao jedan, i fi

kroz vas silni kao čelik,

8 vama i najmanji od nas ' snažan i velik!

I zar netko misli da klevetom i : i laži u nama uništi Tebe?

Tebe

koji si mišlju svojom za nas svjelove radjao,

Tebe

koji si dao životu našem metu,

Tebe

koji si s nama u ofanzive išao,

na čelu,

uvijek najbolji i prvi,

Tebe

koji si svakom borcu prišao

i đobru rekao riječ,

i rekao riječ pravi,

i bodrio “

stoput i hiljadu puta

kada smo gladni i žedni,

ranjavi, goli i bosi

jurišali,

iukli se jedan za deset,

jedan na stolinu zvijeri,

Tebe

koji si svuđa u drhfaje klonuća, u času radosti vrele,

u jeku nhajžešće bitke

grmio lenjinskim glasom, staljinskim primjerom dizao, Tebe

koji si ljubav naša,

koji si vjernost naša Sovjetskom Savezu bio

i juče i đanas,

Tebe :

koji si u susret Crvenoj vojsci vodio naše brigade.

Zar itko može danas i ikad da u nama uništi Tebe?

A u Tebi smo svi mi,

i zemlja, naša,

i svaki dan što se rađa,

i borba za budućnost,

i vjernost naša vjernim

i mržnja na tlačitelje, —

i naše veliko djelo,

· B Tobom i Partijom našom mi naprijed hoćemo, iz mraka prošlosti duge wu Svijetlo znanja i rađa na rađosi svih nas i svih drugova u svijetu,

5 I znaj, dragi veliki đruže,

gdje god smo rasuti svijetom, mi smo ponosni na Te,

na našu istinu gordu,

na, svo što smo stvorili s Tobom, sve ćemo.,zemlji đati,

sve ćemo Partiji dati,

sve ćemo dati za Te.

| Prag, 20 jula, 1948

Zdenko ŠTAMBUK —

grafije, makete i

= wih, sela=do Podravine, i-odoljevala.

dokumenti, a, me njima i jedna „originalna „karta naše zemlje: Na toj karti označeni su nckadsšnji 'centri v ilegalne partiske

štampe, mjesta u. kojima je do„4937 „O 1

godine radilo šest tajnih štamparija i skoro četrdeset tehnika za u

no> žavanje. Mreža tog zamašnog i šlože- „U. jedno. i Vih._prošlaša nog aparata štampe kojom Se Pafti- ~ skom ba u M104t Partija poziva:

ja povezivala s radničkom klasom ı

radnim masama, prekrivala je zemlju od Bitolja do Maribora i od crnogSor-

svim napađima i hajkama. NPC lja. Znani i neznani truđbenici 1 hć-”

· roji radničkog pokreta izgarali su na

denonoćnom poslu, pod najtežim „/Okolnostima i u stalnoj smrtnoj opašnosti, prenoseći u radne mase plamene istine lenjinističkog učenja, učeći radničku „klasu, praktičnom o» stvarivanju revolucionarnih. zadataka Partije. đdeđan mali dio njihovog. dje. Ja, prikazan. na ovoj izložbi, sem sa svoje strahe i nepobitno pokazuje svijetli revolucionami lik naše Partije i njenog rukovodstva;

Duge vitrine pružaju. se pored zidova izložbene sale :Umjetničkog paviljona, pune, katkad i prenune i pre= trpane materijalom. "Pu "su proglasi,” brošure, leci i listovi koji su do nedavno bili pokretači i organizatori radnih masa i koji su dahas — malo je reći dokumenti — svijetli. odrazi · herojstva Partije rukovođene princi= · pima marWsiismn-lenjinizma., Proglssi ruđarima Borskih rudnika, radnom narođu Zagreba, nmadnicima »Šipada«, radnom narodu Crne Gore i Boke, radnicima Kragujevca, makedonskom narodu, arnautskoi omladini i narodu, rađnicima Srbije i bezemljašima Vojvodine, radnicima Dalmacije, Slavonije, Slovenije i Bosne, Tu su štampani ili šapirografom wmhnoženi izvođi iz djela Lenjina i Staljina s poznatom lozinkom »Pročitaj i daj drugom« a pored njih prvomajske liste sa stpom i čekićem, Stajinovim likom ili petokrakom zvijezđom: in je bilten radne omladine posvećen Žrtvama osmoseptembarskog pokolja a pokraj njega Jetak protiv hapšenja i za spas života talijanskog antifašiste Moartinija. Iz tih listova bije đah Krvi i baruta, nagovještaj nužnog skorog obračuna. Radmički i omladinski listovi puni šu odjeka svakodnevne borbe i poziva za nove i veće borbe. Pored njih je mukom pisani čosopiš »Za boljševizaciju« „uređivan u Mitrovičxkom kazamatu, pored njih mi primjerci poznatih partiiskih orgšana »Proletera« »Komunista«,, »Sıpa i Čekića, »Iskre«, »Dela« »Trudbenika«, »IstiTneć... · Pripremajući radne mase za nove zadatke, svaki tai primerak prešao je dugi mučan put, Hartija, je potamnjela i odvugla kvašena Kkišama, znoje» vima ili krvlju, artija= se, poderala od listanja i slova su se poderala od čitanja, a na tim slovima. i mislima, na revolucionarnom plamenu .marj= sističko-lenjinističke istine .tih listova vaspitala se, uzdigla i očeličila, generacija koja je dala najveće žrtve i izvršila najveće promjene.u idstoriji naših naroda. To je.djelo, trajnije od mramora i granita, to se. neće, ne, mo= že ine da, zaboraviti.

Štampom, tim »najoštriiim i majiačim oružjem«” (Staljin), tim »najela= stičnijim „aparatom& za! povlačenje duhovnih niti između Poaztije i klase« (Lenjin) — rukovodstvo naše Partije

:poveznlo je predgrađa'i zaseoke, sela i

i gradove.i sve naše narode, spojilo” sve napredne težnje i Pokrete “u: je-" dinstvenu revolucionarnmu 'Đujicu “pod voćstvom radničke Wlase j'njiene Par-

tije. Još 1040 godine drug Tito je ge- |, ~

_ Vore slike palih

narečjir

va i kandidđala KPJ, o tome svjedoči broj palih partijaca i skojevaca, borbe i pobjede nad okupatorom i shtelitskim· vojskama, govori mnogobrojni aznovrsna, zadivljujuća štampa naše Narodno-oslobodilačke borbe.

srp-

»Glavu gore! S verom u same sebe i Crvenu armiju, napred u borbu!« Kao crvena nit svege što je štampano pod grukoyods Partije na jezicima i arečjima naroda Jugoslavije, a štampano je više nego u sedam-osam su-

sjednih zemalja? zajedno : provlači "se ovaj revolućionsrmni/ pod ko| jim šu se Rao,pod, orile na-

še brigade, divizije, korpusi i armije.

“Zato je bolno za sve naše liude kad

vide kako oni kojirsu“se krili i skriivali i vrlo. uspješno. izbjegavali borbe 1 i žroyovanja — poriču ljubavi odanošt nažih harođa proma:'Bovjetskom Savežu i Crvenoj armiji, 70

'Pfeba samo prelištati naše predratne listove, publikacije i časopise čiji je jedan dio izložen ovdje — pa vidjeti Kako je naše rukovodstvo učilo i neopozivo mnučilo maše narode lju~

"bavi i odanosti prema Sovjetškom Sa-

vezu i njegovoj Armiji. Treba | samo prelistati ove od listanja iskrzane bataljonske, brigađne i divizijske listove —'pa vidjeti sa kolikom se neuporediyom. ljubavlju za Crvenu armiju govorilo, i borilo u našoj zemlji pod rukovođstvom 'Tita. i

U jednoj omanjoj vitrini, pored Qstalos materijala, privlače poglća ceduljice veličine cigaret-papira, Godine 1942. takve ceduljice, umnožeDe na šapirografu, „u millonima. primjgraka „u rasturane po porobljenim gragovima, preplavljivale su. trgove, fabrike i nadleštva, stizale u logore i kasarne neprijatelja „i „uzbunjivale TL.JegOovi"A vojsku. Ma im ceduljama su „kratk ali. rečiti natpisi: »SSSRI« -ili, »Partie zan!«, »Mepobjediva- Crvena armija«, »Harkoyl1«, .»SSSR. zmaga«. (pobjeđuje), ana nekima je umjesto slova i riječi. otisnuta samo petokraka:crvena zvijezda, znak. Crvene i naše, Armije.N re Pošebna; vitniha pokazuje mOogo-

brojna izdanja Istorije · SKP(b),. tog prvog udžbenika ~ naših pertiijaca u borbi i u izgradnji, 'Tu'.je.:. izdanje

"Mjesnog komiteta za Priznen (1948), Makedonske · štamparije . »Goce :Delčev«, Oblasnog, komiteta, Ositek, !Tehnike O. K.eSlavonski::;Brodr (1048), Oblasneg komiteta 'ĐOalmacije» O; K. Majevice, O. 'K, Istočne Bosne, Qdreda bivših zarobljenika —pavptizana· u Norveškoj, "Tehnike NOBIT na” Maj+i, ilegalne. štamparije CK u Beogra– du, izđanje Prve proletepske. izdanje »BSıpa i čekićn«, komiteta Našice, komiteta Valievo,. komiteta” za. Gofenjku i Kogpašku s mapomenmom »Duvad tu Bejigu kao svojn glavu!i pišku«, tu su i rukopisni prepisi-iz zabobljeničkogz Stalaša 925, Pored ovih 'šesnaest, izložena su i predratna izdanja koja' su odigrala zrinčajnu ulog u pripremi maših kadrova, a u posebnoj polici poređana su luksuzno Poratna izdanja u mplatnenom 'ikožnom Tiovezi sa zlaforezima. 'Naravhio; ovdje ni-

"jesu mogla biti prikupliena i ipložena sva izdanja Tstorije — mnoga od njih

propala” su w rancima palih boraca ili žakopima Pozađinskih athiva, a mnoga se čuvaju ši?om zemlje” kao uspomene ođ kojih se teško rastaje, Po raznovrsmosti i.broju diždanja „sličan je slučai i sa Ustavom SSSR i WRYatkom, biografijom Staljina l.raznim zbormicima članaka o Soyje}škom Savezu i Crvenoj armiji. IznBđ vitrima.po zidovima su! izvje-

nijalno ocijenio 'snagu' naše: Partije i -xžšang- fotografije iz MBovbe wgidnftkog

prema toj snazi odredio njene dalje zadatke: »Naša je Partija svakim da-, nom sve jača, ona je sposobna đa pregaži sve ono što joj še stavlja han put i smeta njenom Yazvitku. Ona je već damas sposobna da 1de vbijenmim' redovima u stisret svim feškoćamia, da

"ide istim putera kojim je išla heroj'ska' Boljševička

partija Sovjetskog Saveza, učeći na njenom iskustvu... leći na iskustvu herojske Boliše-

' vičke partije, naša Partija je u sud-

dirieoP u OWIHĐO BI9g4W/M;59Ga STARI KADROVI = NOVI VLASNICI

Agencija »Junmajted preke (»United · 'press«) javlja:

»Nirnberg, 30 jula 1948. Američko sudsko veće ža ratne zločihce u Nimbergu oslobodilo je optužbe 23 djrektora velikog hemiskog. kartela IGFarbenindustrie na čelu sa, ratnim zločincem. Karlom Krausom. U obra-

· mloženju sudske odluke kaže, se da je.

sud. ustanovjo da su pomenuti ratni

zločinci učestvovali u naoružanju 'Ne- ,

mačke, ali da im nisu bili poznati

. Hitlerovi planovi za agresivni rat i za, napad na pojedine zemlje«.

Međutim, još 24 novembra 1947. go-

- dine čak, je•i američki nedeljni maga-

min -» Time« (Tajm) u svom .91 broju doneo vest sa sudskog procesa: u Nirm. berguy:ha kome su baš ova 23 direkfora 'trusta IG-Farbenindustrie sede. la na optuženičkim klupama5. »Time«

se tada zgražavao nad zločinima! koje

su oni počinili i doneo šledeću vest: "To-Farbenindustrie radi idalje, samo :

„sada za novog gospodara. Pre krat- , „kog vremena; dogodila~se; tamo velika +.

0 07. »RATNI ZLOČINCI OVN;CaT Vae DONET} |

U arhivi poslovne MRorespondencije jezivog . Hitleroyog % bd logora ·Osviecim nađena su neka pi-

sma koja je logoru uputio jedan od ~

direktora trusta IG-Farbenindustrie,

- Prošle nedelje ova pisma iznesena su

na suđenju u Nimbergu dvadesetrojici đirektora 'ovoga trušta. . OrPisma*glgger( Pre O 3

7 »U rašmatranju eksperimenta s jed· nim hovim opojnim sredstvom zamo· li}i bismo vas da nam” dobavite jednu 'Rolčinhu damana ii arta IIRiVK1

· »Primili smo vaš odgovor ali'šma~

"ve pošiljke«.

:'oncenfracionog ·

tramo da je cena od 200 maraka zajednu ženu preterana. Predlažemo da vam platimo ne više 'of 170 maraka po glavi. Ako se slažete s ovom cenom preuzećemo ove žene u naš po-" sed. Nama je potrebno približno, 150 žena...« e : Or »Primili smo, k, znanju. vaš prista.nak, Pripremite nam 150 žena u naj-. bolje mogućem zdravstvenom stanju. Mi. ćemo snositi troškove... «e »Porudžbinu od 150 žema primili smo. I pored njihove slabe kondicije, žene nam' odgovaraju. Obaveštićemo vas o razvoju ovoga eksperimenta ...« '»Opiti šu izvršeni, Svi stbjekti su umrli, Za Kratko vreme stupićemo opet s vama u vezu bo predmetu no-

Direktori su nevini! Kažu sad 'Btne~" ričke sudije u Nimbergu, Oslobođena su 23 stara, direktora...

eksplozija u kojoj: ima- preko 1,000 „ mrtvih i veliki: broj ranjenih. Svakako, je i to neki novi eksperimenat sa- _ današnjih direktora. IĐbogola i IG-Parben 'rađi i dalje, opit! se VTše, ljudi ginu, a šuđije u Nirmbergu osposdbljavaju stare i isprobane ka-

' drove i potpomažu »nauku«&, Optuže- ·

ni direktori »nisu bili upoznafi's Hitlerovim agresivnim namčerama« — po" istoj logici po' kojoj nimberške sudije »nisu uboznate« 8 agresivnim name-

| rama volstritskih imperijalista —- čiju

„Xa „enetela0v, laka —0

Pid} "te ENO;

volju izvršavaju, O

' pokreta i Komunističke partije' Jugoslavije: mračno zdanje” MitrovBačkog kazamata, "štrajk •ruđera u: 'Zasorju, 'PBlegalna štamparija »Dela« u 'Bloveniji, đemonstracije u Jagodini 71938 i Vršcu 19935, štrajkć u Požareved, 27 mart u Beograđu, demonstracije u Kragujevcu i narodni ustanak Srbiji: Tu su zatim fotografije zgrada u kojima su radile ilegalne štampaYije, slike zaslužnil, trudbenika štampe, Slike marodmih*heroja ·'Đonovića i Jovića, slike u toku rata palih člano'va i kandidati Centralnog komiteta...

Izložena je, lijepa po pažljivoj umjetničkoj izradi. maketa roške Šštamparije u zelendi „četinarskoj, šumi. Malo dalie od nje, dirljiva po jednoslavnosti i prostoti, „ maketa. make~

· donske - štamparije »Goce Delčeva:

· brvnara pod slamom. i u, njoj, pored flah=mašine, radnički krevet. na ,daskhama, klupa, tronnžac i dvije puške. U toj štampariji štampane su. mškedonske „revolucionavne, pjesme, članci Milovana 'Đilasa.„ i Lole Ribara o

:: SSSR-u i Istorija SKP(b).. „4676

Govoreći ili pišući o ovoj izložbi teško se uzdrnžati od mnbrajanja« To „dolazi. otud:ršto su j>loženi primjerci tako ·'raznovrsni'i svaki za sebe VrIo karakterističan i. gnačajan. „Jedni su dirljivi kao. onaj rukopimi prepis Istorije SEP(b) iz Stalaga' 925, "drugi su dragi. i B8vijetli kao uspomene na herojski · podvig Branka? Đonovića i SlebođanaJovića,n Mo 26! oir}

Kad, umbfah ođ uhisaka, posjelilac

'"Hpađe'sa izložbe | sjedne na kalčmeg-

dansku Rklapu đa pribere Šve što je video! postepeno Se sliju sve One moćne imprebije, uspomene i misli u jeđ'nu”"jedinu: naša Partija” je “koristila Tienjinovt pouku da je Šštampal»najelastičniji aparat za” povlačenje "i du'hovnih niti Tpmeđu partije T?MBse«. Naša" Partija fe" slijedila' slaljiovu Tiječ da je Štampa »najoštrij& f'Tajjače oružje« i postala je majstoP"i tog oružja. Ona'se služila hjime, ndYoči-

"to od 1987 godine kad' je. novo“ ruko~

vodstvo uzelo stvar it 'svoje fake, za oktipljanje i spajanie' svih nnprednih maga i pokreta naših nntođa' u' jednu revolticionarnu:bufico čifiom_ je

·BMapofh U najtežim dahimia dokažala ' pred "istorijom, svoju vjerm . sizmu-lenjiniztn

'marknipfnu , vjernošt ma djelu OT samo na rijččima, ;783 006