Књижевне новине

VOR N i ii „Oh: ay 8 j |

SMRT PAŠIZMU — SLOBODA NARODU!

_ BROJ 46 GODINA I

i „0

· ODGOVOR

Dvađeset devetog novembra, pet godina od kad je, usred hit TOVaRoJavropske tvrđave i u jeku žestokih bitaka naše Narodne revolucije, utemeljena naša nova narodna država, a tri godine posle ozakonjenja” istoriskih

- odluka AVNOJ-a i proglašenja FederTativne Narodne Republike Jugoslavijie. sovjefski književnici, drugovi N. Tihonov, P. Glatkov i G, Mdivani uputili su, preko moskovskog radia, našim narodima čestitke, ·

Čestitanje sovjetskih Rknjievnika, koji su neko vreme boravili u našoj zemlji, bilo bi za nas i prirodno i ra· zumljivo da ono nije ustvari bilo sa| mo sastavni deo uobičajenih neistinitih optužbi koie mi, Jugosloveni, neprestano slušamo posle Rezolucije In-

. formbiroa. i •.

I ova čestilka, u kojoj se prividno

odaju izvesna priznanja našim naro- -

dima — duboko vređa upravo ono što naši narodi slave 29 novembra.

Mi, jugoslovenski književnici, u ime svojih naroda i u ime ostalih književnika i kulturnih radnika Jugoslavije, zahvaljujemo na izrazima ljubavi sovjetskog čoveka prema. našim narodi“ ma — u koju kod nas niko nije nikad sumnjao, podvlačeći istovremeno da je ljubav naših naroda prema sov'jetskim ostala nepokolebana i pored svih nepravdi koje su im nanesene, a koje spadaju u najteže koje su ih zadesile u njihovoj teškoj i herojskoj istoriji.

Ali, sem toga, hoćemo da obratimo

6&ovjetskim drugovima pažnju na ne"ke očigledne protivrečnosti i u njihovim tvrdnjama, koje bi trebalo da uoče prvi Oni, baš zato što su bili u našoj zemlji i što su im kao toliko dragim gostima bila širom otvorena Sva Srca, sve misli i sva dela, kako naših naroda, tako i naših rukovodilaca, Time hoćemo takođe da kažemo da su oni. ovoga puta, olako i bez dovolino savesnosti prihvatili poznate nejstine o novoj Jugoslaviji,

Drugovi N. Tihonov, b. Glatkov i G. Mdivani prividno odaju priznanje na– šim narodima tvrdeći svojim čestitkama da je sve što je kod nas izvoje=vano — izvojevao narod. Ali iz tog prividnog priznania, iako se oni u po= nekoj reči trude da čak i njega otupe, izlazi, ni manje ni više, nego da je te pobede narod izvojevao stihiskim putem, sam, bez voćstva. jli pak takvim nekim čudotvornim vođenjem' borbe u kome je narod sam sebi vođa, Oni su, očevidno. i sami osećali

_ Roliko je besmisleno što moraju da zaobiđu ulogu Partije u tim pobedama, pa su našu Partiju pominjali uzgred, ali su voćstvo Partije sistematski prećutkivali ukoliko nisu o njemu iznosili uobičajene neistine. Tako 5e, po njima, naša Narodna revolucija razvijala, u najboljem slučaju, bez i mimo voćstva Partije.

Da li bi ičija umetnička dela o Ve= likoji oktobarskoj socijalističkoj revoluciji, o socijalističkoj izgradnji, o Otadžbinskom ratu, sovjetski čitaoci — ili bilo koji čitaoci — mogli da prime kao istinita, kad u njima ne bi bila odražena ideološka i organizatorška uloga SKP(b), odnosno Lenjina i Staljina? A iz tvrdnji drugova Tihonova, Glatkova i Mdivania· izlazi da jugoslovenski književnici, pišući o Narodnoj revoluciji i o prvim socijalističkim pobedama u svojoj zemlji ukoliko ih ne bi negirali — treba da

šlikaju stihiju naroda, da oslobodilač- ~

ku borbu i Revoluciju treba đa svedu na neke nebitne začetke borbe i »heYojske podvige«, da joj poreknu sveSni i organizovani karakter, da svoju Partiju dodiruju onako uzgred, a druga Tita. i njegove najbliže saradnike, koji su naše narode vodili ka tim | Dobedama i vode ih danas u socijaliZam, ne samo da prećutkuju, nego đa ih se odreknu i da ih čak osude. Međutim, da li je, na primer, drug Tihonov svoj ciklus pesama o Jugošlaviji, koji služi na čast i našim narodima i njemu kao pesniku, mogao napisati a da ne istakne istoriski lik i ulogu druga Tita?

Očigledno, nije mogao.

Odajući našim narođima delimična

Đriznanja za junaštvo, upornost i žr_ we — i naši sovjetski drugovi ·preČutali su i potlcenili sve ono Što se kroz to junaštvo, tu upornost i te žrtve e ba NLO i razvilo i „što e Daš Svoim ·razvitkom ·neosporno, i do juče neosporavano, doprinelo pobedi naroda nad fašizmom našu Revoluciju, -

Tako, govoreći o i 88 . Bodinama naše Oslobodilačke borbe, oni za čitav taj period — od i -

na poziv Cen-

_tralnog komiteta KPJ našim narodi

ma i na poziv druga Staljina svim poT9bljenim narodima, pa Sve do suSeta naše Narodnooslobodilačke 'VojSke sa Crvenom armijom, priznaju u

Bau Šestitkama samo partiza-

„Dal Si zaista imaju razloga da VEK pOnose imenom jugosloven-

Adresa uredništva i administracije:

Francuska 7 — Telefon: 28-098

JUGOSLOVENSKIH KNJIŽEVNIKA SOVJETSKIM KNJIŽEVNICIMA

~ E GLRTKOVU, M. TIHONOVU I DRUGIMA ·

rodnooslobodilačkog rata, Međutim, partizanski odredi već od brve polovine 1942 dejstvuju kao pomoćna snaga Narodnooslobodilačke vojske, revolucionarne narodne vojske rođene i izgrađene u porobljenoj Evropi. I u mne radosne dane kada je na n3še grinice stigla herojska Crvena armija, Vrhovni štab, odnosno drug Tito niji pokupio razbacane partizansks odredć po Jugoslaviji i poslao joj ih u SuspPt, nego je pred nju izišla orBanizonana i u bezbroj bojeva prekaljena Nrodnooslobodilačka vojska JuBoslaviP, te dok su se jedne njene divizijeborile zajedno sa Crvenom armijom, lotle su druge, uz pomoć partizanskii odreda, tukle neprijatelje širom čiave domovine.

To je storiska istina o našoj Ar. miji, o nšoj Revoluciji, istina leoju niko nem prava ni snage da ospori, kao što nma ni prava ni snage da

· ospori naš oslobođene teritorije — po

veličini rane izvesnim evropskim državama —koje smo imali počev od 1941. i na \jima organizovanu narodnu vlast, osanizovan privredni i kulturni životradne brigade, kolektivne setve i žet», štamparije, listove, časopise i knge. A tu, u tom dugom i mučnom, alorganizovanom i nepokolebljivo revVjucionarnom rastu naše narodne duave „tačnije rečeno u stalnom razijanju i konačnoj pobedi Narodne ovolucije i jeste pravi značai i smao 29 novembra, kako onog iz 1948tako i onog iz 1945 godine. \ Ko to ne Vi, t.j. ko ne vidi ili ne.će da vidi i lizna našu Narodnu revoluciju i sv&ćto je ona stvorila, u-– stvari — hteoo ili ne hteo — poriče i oslobodilačk borbu naroda Jugoslavije i 29 noembar.

Tako na to edaju naši narodi ·i nikako drukie, 0 KR

Odajući privno izvesna priznanja našim narodim sovjetski pisci prećutali su upravono bitno: Revoluciju

; ri našoj zemlji, revo-_

lucionarni preoažaji koji nas je izveo na put socilizma., Ne pominjuĆi postojanje ne narodne vojske u toku rata i relucionarni karakter naše oslobodilač, borbe — oni su u

čestitkama povom 29 novembra za-'

obišli neospornujtorisku činjenicu da smo mi ove Mine slavili petogodišnjicu naše Relucije, a ne samo trogodišnjicu prcašenja federativne republike, Jer 2Rovembra 1945 mi smo ustvari do kra ozakonili i sproveli revolucionarniekovine Oslobodilačkog rata 194145, koje su utemeljene u Jajcu 29ovembra 1943.

. Mi smo baš od v& međunarodnog proletarijata, a pošno od najvećih sovjetskih pisaca najše | naučili da je zadatak književni da umetnički kazuje životnu istini dinamiku, lepotu i heroiku borbca socijalizam. A ono što bi, držeći Slanašnjeg stava drugova Tihonova,|atkova i drugih prema Jugoslavijirebalo da činimo, bilo bi poricanjigtine, bila bi neistina, bila bi izdajiB8e samo prema. našim narodima, ijihovoj isto= Tiji, nego i prema aniperijalističkom, demokratskom i ·jjalističkom frontu.

'Da li treba to da zahyaju, da li treba tome da nas uče Sjetski pisci, pisci prve zemlje socijana!

Šta bi za budućnost jih naroda značilo ako bi im se odo njihovo najslavnije poglavlje iste? Zar bi to moglo biti u interesu , kog naroda ili međunarodne bo, za socijalizam? 0 \

Ne, ne bi moglo da budi

Sovjetski „drugovišpiscioyore o bezgraničnoj ljubavi naš naroda prema Sovjetskom Savezu, kakvu su nailazilj na svakom koli u našoj zemlji. Pada u oči da mijedan od njih, govoreći o toj lj i, nije zapitao — gde su uzroci tak ubokoj i tako razgranatoj pojavi. Niug Ti_ honov, ni drug Glatkov nišu, zapitali — kakva je sadržina tenpavi, ko je tu ljubav podigao doppena revolucionarne sveš “o joi je dao ne samo nove razm, nego, pre svega, novu životnu Skinu, ko je našim narodima ulio veri nepobedivost i oslobodilačku mis prVe zemlje socijalizma? \

Samo tradicijama to se ne (bjasniti, jer su one samo jedan - +o Sporedan — ·elemenat. A tek \+a ljubav ne bi mogla razviti na oku onoga čime je o SSSR-u jugosli_ ska buržoazija nabijala uši našim,_ rodima više od dvadeset godina.

Ko i kako je u kapitalističkoj goslaviji razvijao ljubav pri SSSR-u mogao je osetiti prvi zvat ni Sovjetski pretstavnik u našoj \ mlji kada je došao 1940 radi usposta lianja odnosa i video kako polici hapsi manifestante. \

Ta je ljubav postala takva i tolih samo zato što je naša Partija, što | naročito ovo rukovodstvo naše Par

tije, s drugom Titom na čelu, koje

\rese Svoje radničke klase i

)

masa istinu o oslobodilačkoj misiji prve zemlje socijalizma,

Nije potrebno dokazivati koliko je naša Partija, baš pod ovim rukovodstvom, tu ljubav rasplamsavala u Eo:linama naše Narodne revolucije i koliko je neguje i razvija danas, kada naši narodi, u najtežim uslovima, uspešno izgrađuju socijalizam. O svemu tome svedoči čitava naša unutamja i spoljna politika, čitava naša kulturna politika, Umesto da dokazujemo sovjetskim piscima ono što i sami znaju, pozivamo drugove Glatkova i Tihonova. da navedu makar jedan: primer iz međunarodnih odnosa koji bi potvrdio da se naša zemlja ma čim odvojila od koje bilo demokratske zemlje u odnosu prema imperijalistima. Neka navedu makar jedan primer otstupanja naše Partije od dosledne borbe protiv kapitalističkih elemenata u zemlji, I dalje, pozivamo drugove Glatkova i Tihonova da navedu makar jednu zemlju iz zajednice država narodne demokratije, u kojoj je objavljeno toliko prevoda sovjetske nauke, literature i,publicistike, prikazano toliko sovjetskih filmova, izvVođeno toliko sovjetskih muzičkih dela, objavljeno toliko članaka i informacija o Sovjetskom Savezu — koliko je učinjeno i koliko se to i danas čini u Jugoslaviji, uprkos čudovišnoi kampanji koja se šest meseci vodi protiv nove Jugoslavije od strane nekih rukovodilaca demokratskih zemalja.

Neka navedu i jednu zemlju, sem Sovjetskog Saveza, u kojoj je ljubav prema Boljševičkoj partiji i drugu Staljinu dokazana na delu toliko, koliko u Jugoslaviji,

Može li se, na primer, opravdati ono što je u Vroclavu učinio drug Fadejev — ćutanje kojim je prešao preko napora, krvi i žrtava koje u velikoj borbi protiv fašistfičkih agresora — za socijalizam, nisu žalili ni naši književnici ni ostali naši kulturi radnici!. Drug Fadejev samo je oslabio u-

·bedljivost i principijelnost svog opšteg izlaganja na Svetskom kongresu intelektualaca za odbranu mira kada

je, nabrajajući književnike 'koji su” se borili protiv fašizma i žrtvovali život,

prečutao jugoslovenske „književnike koji su se istakli u borbi protiv fašizma i od kojih su mnogi poginuli kao borci na bojnom polju — da pomene-– mo samo Augusta Cesarca, Ognjena Pricu, Ivana Gorana-Kovačića, Đorđa Jovanovića, Hasana Kikića, Dragana Destovnika-Kajuha, Koču Racina i mnoge druge iz tog velikog niza. Drug Fadejev prećutao je milion sedamsto hiliada Jugoslovena, poginulih u toku rata. Na tom istom mestu — on je čak prećutao postojanje nove, antiimperijalističke, socijalističke Jugoslavije. Drug PFadejev time, razume se, nije mogao da umanji veličinu i značaj borbe naroda nove Jugoslavije. .

Drugovi Tihonov i Glatkov u svome radio-govoru uveravaju u ljubav prema jugoslovenskom narodu, ali to kao i delimična priznanja našoj borbi obesnažuju tvrdnjom da naša „zemlja ne izgrađuje socijalizam i da je naše rukovodstvo nacionalističkim skretanjem izvršilo izdaju i izdvojilo naše narode iz socijalističkog fronta.

U čemu se sastoji »nacionalizam« i »izdaja«, kada mi i dalje izgrađujemo socijalizam i u svemu dokazujemo vernost internacionalizmu? Niko ne može navesti gde i kada se nova Jugoslavija u međunarodnoj politici njje dosledno držala na liniji antiimperijalističke borbe i interesa svih zemalja demokratskog tabora na čelu sa SSSR-om. 7 \

Kakav je to internacionalizam i kakav je to komunistički moral u ime koga treba jednu revolucionarnu zemlju, novu Jugoslaviju, izolovati silom, ne birajući sredstva, i nabeđiva– ti je da še ona sama izdvaja iz socijalističke zajednice, iz koje se ona nije izdvojila, neće i ne može izdvojiti?

I zato pozivamo drugove Glafkova, Tihonova i druge sovjetske, pisce da dođu u našu zemlju, pa neka svojim očima i svojom savešću izmere da li naša zemlja ide u socijalizam ili se pretvara u imperijalističku koloniju. Pozivamo ih neka vide kako su bolno odjeknule u srcu svakog našeg čoveka neistinite i nepravedne optužbe koje su našim narodima — pod izgovorom izdaje rukovodstva — bačene u lice, kako su nam fe klevete na bazi Rezolucije Informbiroa. nanele nepo= trebne teškoće i kako naši radni ljudi, i pored svega toga, ponosno i smelo idu napred, grade svoju socijalističku domovinu. I pozivamo ih da nam oči u oči, na osnovu ljudske, odnosno komuništičke savesti, odgovore na neka pitanja koja proističu iz njihovih tvrd–RH 77 ·

Prvo, neka nam navedu ijedan dokaz da su naša zemlja, naša Partija ili naše rukovodstvo izdali imperijalistima — javno ili tajno — interese svoga naroda, koji su u svemu osnovnom istovetni sa interesima bilo koje socijalističke zemlje, sa interesima socijalizma i demokratije u svetu,

Drugo, neka nam naveđu ijedan dokaz da su naša Partija u celini ili njeno rukovodstvo napoše u ma čemu popustili interesima buržoazije svrgnufte 5 vlašti, u ma čemu izdali interadnog . lak Zaosje kraj Novogrudka.

BEOGRAD, UTORAK, 27 DECBMBRA 1948.

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

UTORKOM

Ne, takve dokaze oni ne mogu navesti, I to iz prostog razloga što ih ne= ma u stvarnosti. A naša zemlja i Partija upravo su optuženi za te dve stva-– Ti,

Mi, najzad, pitamo sovjetske književnike i pozivamo ih da nam olvo-

reho odgovore: zašto borbu za socija--

lizam u Jugoslaviji oni i neke vođe demokratskih zemalja smatraju — na· cionalizmom? Zašto bi borba koju narodi Jugoslavije vode za ostvarenje socijalizma u svojoj zemlji u ma čemu bila izdvajanje iz socijalističkog tabora ili bila suprotna interesima sovjetskog naroda ili ma kojeg drugog naroda?

Socijalistički svet jeste jedan i mo'ra da bude jedan i nedeljiv, A neistine, klevete i metodi, kakvi se primenjuju prema novoj Jugoslaviji — suprotni su njegovoj suštini i ustvari "vode jedino njegovom «slabljenju i razbijanju,

Pomenuti sovjetski književnici, kao i mnogi drugi javni radnici demokratskog fronta, uzeli su na sebe ulogu na kojoj im buduće generacije ne= će pozavideti a koju im istorija neće oprostiti: da netačno prikažu hetrojski lik jednog naroda i jedne revolucionarne partije, da izbrišu najslavnije stranice istorije jedne zemlje, da zbune i pokolebaju jedan narod na njegovom putu ka ostvarenju socijalizma — najlepšeg sna najvećih duhova čovečanstva.

Da, teško je i mučno našim narodi-– ma da trpe klevete i uvrede, od strane onih koji bi trebalo da govore u ime istine, pravde i napretka. Ali je još

teže i mučnije biti u ulozi klevetnika.

Ako ne sutra, jednom kasnije ipak će se postaviti pitanje u odnosu na

f},

ovu čudovišnu hajku protiv socijalizma u Jugoslaviji, protiv KPJ: gde je istina? Počeće — i već je počelo sravnjivanje reči i dela, neistina sa istinom, Zar mislite da ikakva propaganda može istinu da sakrije, da odvo-

ji. stvarnost' od saznanja, da proturi

neistinu kao istinu? Zar istorija čovečanstva ne potvrđuje da je tako šta bilo moguće samo privremeno, samo za određen·period, a da je istina ipak pobeđivala? : \

'Preba se setiti gde i čime je počela ova čudovišna hajka protiv socijalizma u Jugoslaviji — a kuda je ona danas stigla. Ona je počela tobožnjom kritikom zbog skretanja KPJ po seljačkom pitanju i otsutsva demokratije u KPJ. A danas se njom sprovodi svestrana izolacija nove Jugoslavije, pod netačnim izgovorom da je rukovodstvo KPJ prešlo na pozicije nacionalizma. Početak te kampanje ima veze sa današnjim njenim oblicima samo utoliko što je trebalo da se nađe povod za svrgavanje rukovodstva KPJ /

Ali kad naše rukovodstvo nije ni u čemu izdalo zemlju imperijalistima, niti se sprorazumelo sa svrgnutom

PRIMBRAK 3 DINARA

buržoazijom, nego — 1 pored svih teškoća, od kojih znatan deo prouzrokuje i kampanja u kojoj sad uzimaju

"učešće i sovjetski književnici — sme-

lo vodi naš narod putem socijalističke izgradhje i nezavisnosti od imperijaliSta, zbog čega se postavlja taj zahtev? —

Na to vi, sovjetski drugovi, duguje te odgovor nama, književnicima Jugoslavije — ali ne samo nama i našim narodima, nego i čitavom naprednom čovečanstvu i Svojoj sopstvenoj savesti, Ć

Taj odgovor je nemogućno izbeći. A da će do njega doći i da će on pomoći dalji razvoj socijalizma, da će on pomoći pobednički hod čovečan= stva u socijalističku budućnost, u to mi, jugoslovenski književnici, nimalo ne sumnjamo,

I zato neka ovaj naš odgovor so- “a vjetskim drugovima bude ne samo pokušaj da ih razuverimo u njihovim netačnim fvrdnjama,.nego i još jedan potsticaj u ime naroda Jugoslavije, za pravilno uređenje odnosa među demokratskim zemljama, na „Rkorist progresivnog čovečanstva i za punu

pobedu socijalizma u svetu,

U ime književnika Jugoslavije:

Ivo ANDRIĆ, Mirko BANJEVIĆ, Antun BARAC, Josip BARKOVIĆ, France BEVK, Oto BIHALJI-MERIN, Milan BOGDANOVIĆ, A. R. BOGLIĆ, Matej BOR (Vladimir Pavšić) Viktor CAR EMIN, Branko ČOPIĆ, Oskar DAVIĆO, Milan DEDINAC, Ivan DON-

ČEVIĆ, Milan ĐOKOVIĆ, Janko ĐONOVIĆ, li FINCI, Marin FRANICEVIĆ, Ivo FROL,

Velibor GLIGORIĆ,

” NEVSKI, Marijan JURKOVIĆ, Vjekoslav KALEB, Jure KAŠTELAN,

Pavel GOLIA, Joža HORVAT, Stevan JAKOVLJEVIĆ, Slavko JA-

Mile KLOPCIĆ,

Edvard KOCBEK, Slavko KOLAR, Blažo KONESKI, Dušan KOSTIĆ, Ferdo KOZAK, Juš KOZAK, Miško KRANJMC, Miroslav KRLEŽA, Skender KULENOVIĆ, Filip KUMBA-

TOVIĆ, Mihailo LALIĆ, Mladen LESKOVAC sanka MAKSIMOVIĆ, Ranko MARINKOVIĆ, Čedomir MINDEROVIĆ, Dimitar MITREV, Vladimir

ı Mato LOVRAK, Bogomir MAGAJNA, DeMarko MARKOVIĆ, Tanasije MLADENOVIĆ,

NAZOR, Jože PAHOR, Milorađ PA-

NIĆ-SUREP, Emil PETBOVIĆ, Veljko PERTROVIĆ, Jovan POPOVIĆ, Vladimir POPOVIĆ, Isak SAMOKOVLIJA, Petar ŠEGEDIN, Ervin SINKO, Gvido TARTALJA, Josip VIDMAR,

Cene VIPOTNIK, Grigor VITEZ, Aleksandar VUCO,

Milka ŽICINA, Otonr. ŽUPANČIČĆ,

Vice ZANINOVIĆ, Boris ZIHERL,

POOR RNK u ay a UT ena aa aa ON EL MO ACO IO OD „ ZIVOT I DELO ADAMA MICKJEVIČA·

Pre nekoliko .dana navršilo se sto pedeset godina od rođenja najvećeg poljskog pesnika Adama Mickjeviča.

Adam Mickjevič rodio se 24 decembra 1798 u Belorusiji. Tačno mesto njegovog rođenja ni do danas nije utvrđeno. Najverovatnije da je to bio zaseRastao je u plemićkoj sredini koja se uveliko razlikovala od one u samoj Poljskoj i po svom socijalnom sastavu, i po načinu života, i po tradicijama.

Mickjevičev otac, bivši vojnik generala Košćuška, bio je kulturan čovek, a sem toga veliki poklonik Napoleona, te je u tome duhu i vaspitavao svoju 'decu. Odatle, potiče Mickjevičev kult Napoleona.

Posle svršene srednje škole Mickjevič 1815 godine odlazi u Vilno, gde studira klasičnu filologiju. Vilno je u to vreme živelo tradicijama Prosvećenosti. Nauka se i dalje oslanjala na napredne trađicije Komisije narodnozž vaspitanja.

Najvažniju ulogu u formiranju budućeg pesnika odigrali su profesor literature. Leon „Borovski koji je

sa umerenošću propovedao · teorije pseudoklasične poetike i pripremao

svoje učenike za samostalni rad, i ljubimac omlađine čuveni istoričar i revoluciohar Joahim Ljeljevelj. i Kada je Mickjevič došao na vilenjski univerzitet, Litva je bila puna tajnih slobodno-ziđarskih loža, koje su i car Aleksandar i Napoleon koristili kao oružje svoje liberalne politike. U godinama pred novembarski ustanak (1830) organizacije slobodnih zidara odigraće rukovodeću ulogu u poljskim revolucionayvnim događajima.

U takvoj atmosferi grupa vilenjskih. studenata na čelu. sa Mickjevičem osniva 1817 društvo filomata "(ljubitelja nauke), sa uskim krugom članova, pod čijim se rukovodstvom docnije slvara široka omladinsk-. organizacija pod nazivom »Društvo filareta« (ljubitelja morala). Filomati su stavili sebi u zadatak da među omladinom učvršćuju moral. podižu patriotizam, želju za naukom, šire prosvetu u na– rođu itd. U okviru te organizacije Mickjevič počinje svoj Samostalni stvaralački rad, pišući originalne herojskokomične poeme i recenzije i prevodeći Voltera, Organizacija filomata u početku nije imala revolucionarni karakter, ali je sa porastom AleksandroZa aa CIJe šve više prelazila na taj put.

Godine 1819 Mickjevič završava univerzitet i odlazi kao profesor srednje škole u Kovno,

Juna 1822 godine objavljuje Mickjevič prvi tom svojih pesama »Balade i Tomanse«, a maja 1823 drugi, koji sadrži »Zadušnice« ODziady«) i poemu »Gražina«, nje trećeg toma zatiče ga izv, »filaretSki proces«, Senator Novosiljcov otkriVa tajnu organizaciju filareta Dra 1823 počinju velika hapšenja. Među uhapšenima je i Mickjevič,

U pripremama za izdava- ·

a i okto-

u kojoj je izražena vera u revolucioharnu promenu svela. Ta želja za promenom tadašnjeg društvenog poretka i vera da će ona brzo nastupiti ostaje snažna kroz ceo život pesnika.

Prve dve knjižiće stihova poljskog pesnika izvršile su preokret u poljskoj literaturi, ne samo u oblasti forme već i sadržaja. Motive za svoje balade, do danas najbolje u poljskoj poeziji, on

· Adam Mickjevič

uzima iz naroda, iz narodnog predanja. U svojoj pesničkoj mašti on ponovo vaskrsava bajke i pesme koje je nekada u detinjstvu slušao u svom rodnom kraju. Narodno predanje je osnovni motiv i njegovog prvog dela »Zadušnice«. Značajan je u tome delu motiv socijalne nepravde, Do toga vremena u poljskoj literaturi nije bilo tako plamenog protesta protiv ne-= pravde koja se čini seljacima kao što je ovaj.To je ujedno bila i prva. romantična drama u Poljskoj.

Poema »Gražina«, koju Mickjevič objavljuje zajedno sa »Zadušnicama« i za koju je crpao motive iz litavske istorije, označava kod njega porast interesovanja za socijalne mohtive, Mickjevič vaskrsava kult heroizma (Gražina) koji se suprotstavlja ličnim ambicijama (Litavor), Izrasla iz filomatske atmosfere, poema simbolizuje dalekovidni savez sa neprijateljem protiv rođene otadžbine, sklopljen radi trenulne, Uske, sebične koristi, Kroz celo delo PrOVIaČ: se izrazita anti ormanska noa. :

Njegova dela izazivaju buru negodo. vanja u krugovima prefstavnika staroga pravca u književnosti, koji idu čak dotle da im "odriču svaku vrednost, Međutim, pesnik koji je pozivao u

borbu, proricao slobodu i pozdravljao

zoru oslobođenja postaje omiljeni vođa omladine. ;

Prvi Period Mickjevičevog stvarala= štva, period uzajamnog · preplitanja klasične i romantične struje u njego-

patriotizam, koji odbacuje ·

nu, u Mickjeviču se dovršava značajan preokret, On dolazi do uverenja da je je lini put ka savladavanju ljudskih patnji — borba. Zatvor ga nije pokolebao, već naprotiv prekalio kao borca za bolju sudbinu svoga naroda, za sreću čovečanstva,

Oktobra meseca Mickjeviča sa nizom .· njegovih drugova šalju u Drogonstvo u Rusiju.

Napredni ruski pesnici primili su Mickjeviča kao brata i saborca u istoj stvari, Prvi njegovi prijatelji u Petro-, gradu su Riljejev i Bestužev. Posle tromesečnog boravka u Petrograđu Mickjeviča, zajedno sa njegovim prijateljem Malevskim, šalju u Odesu. To je doprinelo da Mickjevič kasnije ne podeli sudbinu svojih prijatelja dekabrista. Za ličnost Mickjeviča interesovao se čak i sam car Aleksandar, te se pobrinuo da se u pesnikovom društvu na jugu nađu i dva provokatora i špijuna (Vit i Bošnjak), ali stari i već iskusni. borac nije se dao provoci- . rati. Avgusta 1825 Miekjevič putuje na” Krim. Plod njegovih doživljaja na ju-. gu i Krimu bio je niz nežnih i duboko emocionalnih soneta i pesama, kao i čuveni ciklus »Krimski soneti«.

Decembra 1825 Mickjevič stiže u Mo-= , skvu. To je bilo doba kada su svi napredni slojevi ruskog društva duboko preživljavali decembarske događaje (ustanak dekabrista), Mickjevič se u Moskvi blisko sprijateljuje sa Vjazemskim, Soboljevskim, braćom Poljevoj, Pogodinom, Venevitinovom, Boratin-c skim, Ševirevom i Puškinom, Tu u Moskvi Mickjevič. dovršava svoju novu poemu »Konrad Valenrod«, koja označava vrhunag njegovog pesničkog. razvoja u fome periodu, dok je boravio u Rusiji, Posle objavljivanja »Konrada Valenroda« (1828) Mickjevič odlazi u Petrograd u nadi da će mu odande lakše poći za rukom da dobije pasoš za inostranstvo. U tome mu po= maže i sam Puškin, U međuvremenu se bliže upoznaje sa Žukogskim, Krilovom i Kozlovom. Pesnik, istina, dobija pašoš, ali samo zahvaljujući svojim prijateljima uspeva da kradom, –27 maja 1829, engleskim brodom na= pusti Rusiju, Stari Mickjevičev neprjjatelj Novosiljcov prvi je prozreo re-= · Volucionarnošt »Konrada Valenrođa« i izdejstvovao da se dozvola za pesni-..

„kov odlazak povuče, Međutim, Mickje- -

vič ipak uspeva da Ađam Mickjevič je za vreme svoga boravka u Rusiji video vrenje u ru skom društvu i došao do uverenja da od Tevolucionarno-demokrafskog pokreta u Rusiji može doći sloboda, Nikada i nigde Mickjevič nije bio okruživan takvom pažnjom i poštovanjem kao u Moskvi i Petrogradu, Nikada kasnije nije doživeo slične uspehe i. triumfe kao tamo, a njegovo prijate: stvo sa Puškinom pretstavlja pos poglavlje njegovog života najsrećniji događaji njegovog .

pravo je imao ruski pes

umakne. ~

? e

Mi Voj poeziji, završava se zatvorom. Prva dela Ađama Mickjeviča napi- | ai n sana su u stilu pseudoklasicizma, Naj- 5: ODA Ob

značajnije među njima je plameni re- Za vreme šestomesečnog zatočenja u –

'volucionarni manifest »Oda mladosti« ćeliji bazilijanskog: manastira jljj” :- · N ; i ? II

ji je jednom p;

vičevom prijatelju

Škog partiza j j Svjetski pisci optužuju za antisoviof\naroda, interese Moji su uvek oo Vali su O U našoj zemlji dej- ~ sku kampanju i skretanje s puta in-vi bili i ostaju TMR BB fb Ra nogobrojni partizanski ; La Snteresima

_ Odredi, ternacionalizma, i pre rata, u SsurovimbijJo koje radničke klase i 3D ; od početka do završetka Na- uslovima ilegalnosti, ulivalo u švešt)og proletarijata. KOI SOON