Књижевне новине

BROJ 7 GODINA TI

gniverzitetšks 91 *3qetognr MarxoVvi

Adresa uredništva i

sakas bibl ioteka laga

« 1

administracije: Francusks ? — Telefon: 28-098

BEOGRAD, UTORAK, 15 FEBRUAR1949

ISKUSTVA SA FESTIVALA NARODNE OMLADINE JUGOSLAVIJE

Jugoslovenski omladinski festival bio je najkrupnija dosadašnja manifestacija omlađine Jugoslavije na kulturnom polju. . Održavanju ovog festivala „prethodila je višemeseČčna „priprema omladinskih organizacija, čitav niz sreskih. rejonskih i republikanskih festivala. U svim pripremama. lokalnim i drugim smotrama uzele si učešća ogromne mase omladine. Samo u republičkim smotrama učestvovalo je preko 9.000 omladinaca, a na saveznom festivalu bilo je blizu 3.000 učesnika. Na taj način ovaj festival je u širokim razmerama reprezentovao 'gotovo sve grane kulturno-umetničkog rada koje su razvijene kod omladine. Razumljivo je stoga što je baš ovaj festival morao sa svom jasnoćom da odrazi bitne Rkarakteristike kulturno-umetničkog rada .omladinskih organizacija, kao. i da istakne izvesne probleme, U tome je svakako jedna od značajnih strana ovog festivala. rar M

Održavanje ovakvog festivala _je nesumnjivo krupan uspeh omladin6ke organizacije, koji živo svedoči o njenom poletnom radu na'kulturmoumefničkom polju. Rezultati tega rada ogledaju se ne samo u onoj širini kulturno-umetničke aktivnosti. u brojnosti kulturno-umetničkih grupa, nego i u već značajnijim rezultatima koje su 'do sada postigle, mnoge od njih. Mnoge od tih grupa pretstav'ljaju već sada visoki kvalitet i spadaju među najbolje u zemlji uopšte, To se u prvom redu odnosi na Omladinske horove, Najbolji omladinski horovi na Jugoslovenskom omladinskom festivalu — hor Zagrebačkih studenata, hor društva «Ivo Lola Ribar« i drugi, pretstavljaju izvamredan glasovni kvalitet i dostižu visoki stepen horske reproduktivne veštine., Rad ovih horova zaslužuje ozbiljnu pažnju naše javnosti i obavezuje starije iskusne muzičke radnike da im pruže svestranu pomoć, kako bi se još bolje razvili. proširili svoj repertoar i pođigli svoju muzičku kulturu.

.· Ovo nije. slučaj samo s horovima, Gotovo u svim granama kulturnoumetničkog rađa „Jugoslovenski omlađinski festival je pokazao izvan= redno napredne i talemntovane grupe i pojedince. Svima njima treba Dposvetiti više pažnje. O nilma treba pisati i govoriti, njihov rad i rezultate treba analizirati zbog onog pozitivnog iskustva koje treba prenositi, usvajati i koristiti u omladđinskim organizacijama, Amaliza nije samo za to da otkriva negativne pojave, U našim uslovima ona je još više nužna zbog otkrivanja onoga što je dobro i pozitivno, jer to dobro i pozitivno svakim danmom sve »#+iše raste i jača i treba da bude u centru naše pažnje. Svakom posmatraču Jugoslovenskog omladinskog festivala morala se ova misao nametati pod uticajem mnogih snažnih impresija. Takva asocijacija vezuje se. na primer, neposredno za istupanje omladinskog orkestra simdikalnog kul·turnmno-umetničkog „društva »Hinko Smrekar«, iz Ljubljane. Ovaj orke= star je okupio veliki broi radničke omladine, Njegovi uspesi su lep primer toga šta se može postići solidnim radom i ozbiljnim shvataniem zadataka u omlađinskoj organizaciji. Svojom uvežbanošću i Wkladnošću izvo~

đemja ovaj orkestar je dostigao naj-

viši nivo među omlađimskim orkeštrima koji su se pojavili na festiva= lu, On zaista svojim rađom zaslužuje da budđe uzor vim onim organizacijama koje su u sličnom položaju i mogućnosti da a&tvore omladinske or-

Knatne uspehe festival je pokazao

_ | na polju pozorišne umetnosti. Tu

treba u prvom redu istaći nekoliko prvih grupa koje su pokazale vrlo dobre rezultate. Nagrađene grupe do-

šle 8u na festival s pretstavama. koje .

sa velikim delom bile oslobođene diletantizma i delovale su na mahove

ozbiljno i zrelo pozorište. Unutar

omladinskih „pozorišnih grupa ispoljio se niz talentovanih mladih glumaca, među kojima ima već takvih koji su sasvim prerasli razmere. diletantskih pozorišta. Sve te kolektive karakteriše velika „pređanost pozorišnom radu, kao i polet u izučavanju problema pozorišne umetno-

Sličnih rezultata bilo je i u folRkloru i ostalim „granama kulturmomasovnog rada, a takođe i na individualnim konkursima mladih studenata, Na taj način, Jugoslovenski omladinski festival je tri godine po oslobođenju zemlje pokazao vidne uspehe u kulturnom podizanju omladine. Razvoj kulturnog života omladime rezultat je novih .društvenih odnosa u našoj zemlji i entuziazma 8 kojim radi omladina, a koji se sve više širi i na oblast njenog kulturnog života. Razvijajući se u novim uslovima, sa širokim perspektivama svestranog kulturnog razvitka, mladi ljudi naše zemlje već ne poznaju nikakav strah pred životom, pred budućnošću, nego samo strasni i rado&ni napor — kako da što više saznaju

Ovaj članak je rađe 75 osnovu OB: sije koju je erganizevala Uprava za. agitaciju i BR apRAdu CK KPJ, .

u tom životu i da se kulturno uzdigmu. To je ono što snažno izbija na Videlo kod svih učesnika festivala, koji potiču iz najširih narodnih masa. To csećanje je vezano za našu socijalističku zemlju, za Mmovi život mladih ljudi u njoj. Omladinske or ganigacije treba i dalie da jačaju i razvijaju omladinski bolet i potstiču kultura stremljenja omladine. _ Pred omladinskim organizacijama stoji sada zadatak jačania kulturmoumetničkih „organizacija, „podizanje njihovog kvaliteta i unošenia sve boljeg sadržaja u njihov rad. Taj rad se ubuduće sve više mora zasnivati ma široko postavljenom · planu, koji razvija perspektive na dve, tri pa i više godina. Naredni omladinski festival ovakve vrste i ovih razmera treba da se javi kao izraz celokupne kulturme delatnosti omladine u toku nekoliko godina. U tome smislu treba „ga još ove godine planirati, uzimajući taj plan kao širi okvir za niz, konkretnih zadataka koje će u dužem periodu izvršavati omladinske orga” nizacije na kulturnom · polju.: U, međuvremenu, treba orgamizovati smo tre manjih razmera. kao što su lokalne smotre ili smotre po pojeđinim granama kulturno-umetničkog rada, smotre studenata umetničkih škola ili pojedinih omlađinskih „organizacija (na pr. srednjoškolaca radničke omladine itd... Rukovođene takvim konkretnim zadacima i pe”spektivama, omlađinske organizacije će Uhncsiti sve više sistema i stamosti u kulturno-umetnički rad. što je od bitne važnosti za pravilno i ravnomemo kulturno podizanje omladine. Poboljšanje sistema rada doprimeće u prvom ređu otklanianju nekih ozbiljnih nedostataka kojih još jma u omladinskoj kulturmoi delatnosti. Te slabosti morale su se odraziti i na festivalu. usled čega diskusija o festivalu pobuđuje i na diskusiju o nedostacima ili problemima koji stoje pred omladinskim organizacijama. Pre svega treba reći da je ha festivalu. bila nedovolino zastupljena radnička omladina.. a seoske , omjar dinske grupe. su. nastupile samo. sa folklorom, Ovo svakako. stoji u, vezi sa izvesnim &labostima u kulturnoumetničkom radu omladinskih orga-

nizacija sa radničkom i seoskom omladinom. Posle ovog festivala, omladinske

organizacije se moraju odlučno okrenuti rađu na otklanjanju tih slabosti. j Dobri uspesi radničkih omladđinskih gruba ,koje su se pojavile na festivalu, kao što su već pomenuti orkestar »Ninko Smrekar«, čuvena grupa radničke omladine sa Korčule, koja gaji tradicionalnu igru »Morešku«, orkestar učenika privrede iz Kraljeva, pozorišna grupa radničke omladine iz Ješenica. koja je zauzela prvo mesto među pozorišnim grupama Slovenije, a drugo na Jugoslovenskom omladinskom festivalu itd. —svefto govori koliko se tu može postići pravilnim radom i dobrom organizaocijom, Razume &e. ne sme se gubiti iz vida da se radnička omladđina alttivizira ne samo u posebnim Oomladimskih organizacijama, već takođe i u sindikalnim Kkulturno-umetničkim društvima. Ima čak veliki broj sindikalnih „Kkulturmno-umetničkih društava u. kojima veći deo članstva čini omlađina. I to je' pravilno. Ali to samo potvrđuje činjenicu koliko su velike mogućnosti za aktiviziranje radničke omlađine na kulturom polju i koliko treba razvijati rad omladimskih organizacija u ovom pravcu. U ovome radu, omlađinske organizacije moraju najtešnie „warađuvati sa odgovarajućim sindikalnim organizacijama i sindikalnim kulturmo-umet= ničkim društvima, moraju koordinirafi svoje planove, težeći ka koncentraciji materijalnih sredstava i stručnih kadrova. Razume se. omlađinske organizacije ne morajiu uvek ići na stvaranje posebnih omladinskih društava među radničkom omladinom, jer za rešenje problema nije bitno da li postoje takve organizacije, već koliko je stvarno omogućeno radničkoj omlađini da učestvuje u kulturmo= umefničkom radu. Sindikalna radnička kulturno-umetnička društva koja postoje gotovo u švim radničkim centrima i rejonima,. od kojih veliki broj ima već izvesmmu #ttradiciju, stručne kadrove i materijamu bazu, mogu još šire da okupe ·radničku omlađinu stvaranjem pošebnih omladinskih sekcija i grupa. Sa svim tim rađom treba da budu najtešnjie povezane omladinske organizacije, kako u pogledu okupljanja omladine, tako i u pogledu njenog vaspitamja.

Što se tiče seoske omladine, opšte je poznata činjenica da ie ona naj» aktivniji elemenat u kulturnom životu sela. Međutim, u vezi s onim što je pokazao Jugoslovenski omladinski festival treba podvući dva momenta. Pre svega, ireba konstatovati dosta jednostranu ivnost omlađinskih organizacija u pogledu kulturnoumetničkog rada, usled čega su nedovoljno razvijene neke grane kulturno-umetničkog rada koje mogu i freba da se razviju među seoskom omladinom. Moglo bi še čak reći da su u pripremama za ovai festival u nekim republikama zanemareme iz» vesne grane /fikulturno-umetničkog rađa, koje su ranije bile jače razvi-

jene. Takav je, pre svega. slučaj 58 omladinskim horovima u Sloveniji ili s pozorišnim grupama u Srbiji. Ni prvi ni druge nisu uopšte reprezentovani na festivalu. Kao drugo, treba konstatovati da u pogledu kulturnog rada na selu, pa i uopšte u radu kulturmo-masovnih organizacija, postoji preterano forsiranie folklora, U pogledu rada na selu, gde se folklor inače nameće sam po sebi kao najlakša i najpristupačnija forma, ovo zanošenje folklorom lako dovodi do zaostajanja rada na složenijim i težim oblicima kulturno-umetničkog rada, koji bi mnogo značili za podizanje kulturnog nivoa sela. kao što su, na primer, hor, diletantske pozo'rišne grupe, orkestri itd. U svome kulturnom radu na selu. omladinske organizacije moraju polaziti ne samo od onog što živi na selu kao narodna tradicija, ma keliko ta tradicija bila inače značajna i lepa; one moraju joč više polaziti ij od permektive socijalističkog preobražaja sela, koja zahteva podizanje kulturnog nivoa šela i seoske omladine. sve veće približavanje sela građu. To je objektivna' nužnost i ako se ona shvati kao osnova našeg kulturnog rađa na 66 lu, ahda to muači da čitav taj rad, pa i kulturni radđ omladinskih organizacija na selu. treba da olakšava i ubrzava ovaj proces — fi. omladinske organizac:je treba stalno da potstiču seosku omladinu u pravcu sveštranog kulturnog razvoja. da se bore protiv tendencija koje idu za tim da se ostane samo na tradicionalnim oblicima života i kulture sela. Š

Razume se, bilo bi sasvim pogrešno ako bi neko u'vezi s ovim što je napred rečeno o folkloru. izvukao zaključak koji bi značio potcenjivanje folklora. No takvih shvatania za sa'da nema ili skoro nema. Ovde se radi o tome đa se ukaže na mnogobrojna suprotna zastranjivanja kojih ima i previše u našoj praksi. Takvih pogrešnih shvatanjia ima ne samo kađ se radi o kulturnom radu na Selu, nego i kad je reč o principijelnom odnosu prema folkloru.

dnos prema raznim arhaičnim folk]ornim motivima i oblicima. Jugoslovenski. omladinski festival je na toj liniji ispoljio jednu dosta razviienu tendenciju veštačkog i nekritičkog oživljavanja izvesnih izgubljenih narodnih igara „i izgubljenog primitivmog pevanja. To. je iz osnova nepravilno. Isčezavanje arhaičnih folklornih motiva i oblika, nastalih u vrlo dalekoj prošlosti, plod je jednog neizbežnog procesa usvajanja i izgrađivanja Višeg kulturnog života. Sasvim je jasno, da fakvi arhaični folklorni motivi i oblici mogu biti danas predmet etnografskog istraživanja i proučavanja, ali ne i ono što će se postavljati kao sadržaj rada kulturno-umetničkih društava.

Osim toga ima u našoi zemlji takvih krajeva u kojima je brži i inmtenzivniji razvoj građanske kulture u pročlosti učinio da ta kultura u većoj meri prodre i ng selo. da potisne i skoro sasvim ugasi stare na? rodne jgre i pesme. Takav je slučaj, u pogledu narodnih igara. naročito sa Slovenijom. Ima li smisla u tim krajevima veštački, na bazi etnografskih zapisa oživljavati folklor u praksi omladinskih i drugih kulturno-umetničkih društava? Očevyidno ne, jer to ne odgovara sadašnjem životu tih masa, koje su već usvojile i usvajaju druge nove forme kulturnog života.

Jugoslovenski omladinski festival pokazao je da savremeno reprodukovanje folklora na sceni nile moguće bez izvesne obrade. Vrlo jie dobro što je festival pokazao niz pokušaja da se ovome pitanju priđe pravilno. Tako u svim tim pokušajima još nije bilo nijednog koji bi u potpunosti bio pravilan, festival daie vrlo mnogo pozitivnog iskustva. Osmovni i opšti nedostatak u dosadđdanjem metodu obrađe narodnog folklora, kako se to pokazalo na omlađinskom #ZšTestivalu, krije še u neispravnoj težnji za Dotpunom imitaoijom takozvanog izVOTnog folklora s jedne strane, a s druge strane u namaišavanju bitnih elemenata narodne igre, usled čega narodna igra prestaje da bude ono što jeste i postaje nešto sasvim drugo. Dobra stilizacija, kao što govori čitavo naše iskustvo, jeste samo oma koja ide za tim da odabere najbolje motive i varijante u · koreografskom folkloru, da ih pravilno #scenski razvije, da podigne prosečnu igračku tehniku na visinu najbolih igrača, 'koja razvija i usklađuie najinteresantnlje i najlepše igračke oblike, ne dirajući bitno u tehniku i stil igre. Samo takva stilizacija može da doprinese pravilnom prikazivanju folklora, Te osnovne principe, koje već odavna zastupaju mnogi folkloristi i koreografi u našoj zemlji. treba pri'znati kao pravilne, jer se na toj OSnovi može u punoj meri prikazati vrednost narodnih igara, čuvajući njihova bitna obeležia. U tome duhu treba razvijati rad i u omlađinskim ·folklornim grupama. ;

U vezi sa idejnim pitanjima, koja je istakao omladinski {festival treba učiniti još nekoliko principijelnih napomena u pogledu odnosa prema našem kulturnom nasleđu i pitanja O kriterijumu idejnosti u #žd]Hulturmo-

U tom pogledu treba ukazati, na nekritičan Oz...

lu mora pripisati

umetničkom rađu, odnosno borbi protiv formalizma.

_ Prvo pitanje se ozbiljnije postavlja, naročito u vezi s radom omlađinskih horova koji su inače bpretstavljali najbolje festivalske grupe. Na Jugoslovenskom omladinskom fesfivalu, na. kome su omladinski horovi istupali sa svojim najboljim programima, pokazalo se da ovi horovi nedovoljno pažnje posvećuju našim starim horskim kompozitorima. Na·njihovom programu nije bilo dela Biničkog, Đorđevića, Lisinskog. Jenka itd. Od čitave stare horske literature bio je u Većoj meri zastupljen samo Mokranjac, ali i on još uvek nedovoljno. U pogledu čitavog muzičkog nasleđa skoro svi horovi su se koncentrisali na nekoliko najpoznatijih Mokranjčevih dela, zaboravljajući druga dela i druge kompozitore. Ovakav odnos prema našim starim kompozitorima govori nesumnjivo o jednostranosti orijentacije horskih: dirigemata, koja upućuje horove iskliučivo i jedino na savremenu aktuelnu kompoziciju. On takođe govori o nepoznavanju ili nedovoljnom ocenjivanju starih kompozitora. Međutim ovo sužavanje programa gotovo iskliučivo na današnju horsku kompoziciju, duboko je pogrešno i štetno. Ono je pogrešno zbog toga što se time bacaju u zaborav i takva dela koja često DO svom kvalitetu prevazilaze mnoga Ssavremena. Razumljivo je da bi ovakva praksa morala štetno đa se odrazi na dalji razvoj horova, na njihovu umetničku kulturu i reproduktivnu sposobnost. Vrlo je dobro i značajno što je Jugoslovenški omladinski festival sa svom oštrinom postavio ovo pitahje. Takvo postavlianje ovog pitanja treba da ima za posledicu življe proučavanje našeg muzičkog masleđa. Razumljivo je da u otklanianju ove svoje slabosti, omladinski horovi moraju da uživaju svestranu pomoć naših muzičara. Tu pomoć omladinski horovi moraju tražiti. pre evega, od iskusnih muzičkih radnika, a ovi je moraju shvatiti kao svoi dug prema omladini i prema našoj muzičkoj

„kulturi. Osim toga. izdavačka predu_ weća treba da u svojim planovima iz ·

oblasti muzike vode računa o gornjim činjenicama, nastojeći da u većoj meri izdaju dobra dela naših starijih kompozitora, kako bi se otklonio nedostatak u toj literaturi.

U vezi s pitanjem o kriterijumu idejnosti u Rkulturno-umetničkom radu omlađinskih organizacija. treba reći takođe · nekoliko reči. U celini uzeto, Jugoslovenski omlađinski {estival nije bio ma miskom idejnom nivou, niti je bilo većih i češćih ideinih slabosti. To rečito. govori O tome da omladinske kulturne organizacije u osmovi pravilno shvataiu i sprovode kulturnu. politiku naše Partije. Idešne slabosti koje su se otkriJe na festivalu, nisu samo izraz nesnalaženja i slabosti pojedinih omladinskih kulturno~umetničkih društava, već i neđovolino razvijene javne umefn:čke kritike. koja bi se osvrtala na probleme kulturmo-masnvnog rada, Tako, na primer, očevidno je da se pojava nekih rđavih savremenih kompozicija na omladinskom festivau greh u prvom redu mašoj javnoi Mritićt koja se nije „ranije „pozabavila „pravilnom ocenom tih dela, iako su neka od niih već starijeg datuma. Takav- je slučaj naročito s Bombardelijevom kompozicijom »Majka pravoslavna«, koja se

već duže vremena pojavliuje na na-'

šim programima. jer se kritika nije nijedđanput pozabavila ocenom mjene vrednosti. Itd.

Treba specijalno ukazati omladinskim kulturnim organizacijama na jedan drugi problem. Radi se o izvesnoj nebudnosti pojedinih omladinskih društava i rukovodstava prema onom »eksperimentatorstvu« i »sintetiziranju« u ovoj ili onoj grani umetnosti, koje se prikriva plaštom »naprednosti«. sa tendencijom da se prikaže Mao nekakva »leva« umetnost. Zbog te nebudnosti događa se još uvek da se u poneko omladinsko pozorište uvuku izvesna formalistička shvatanja, koja koče .pravilan razvoj i koja se, pre ili kasnije, moraju pokazati kao zablude i greške. O tome jasno govori iskustvo omladinske grupe »Kajuh« sa Jugoslovenskog omladinskog festivala. Grupa kulturmo-umetničkog društva »Kajuh« došla je na festival s pozorišnim komadom »Vsemu navkljub«, Očigledno, grupa je ovo delo uzela zato što ono obrađuje jednu aktuelnu temu — izgradnju omladinske pruge. Međutim. ako še dublie uđe u to kako pisac tretira ovu problematiku, nije teško uočiti da je delo idejno slabo, čak i pogrešno. Osim toga, delo je dramaturški rđavo pisano, te je nepodesno za Dpozornicu. Polazeći

od takvog teksta. režija je išla za

formalističkim „rešenjima sa očevidnim utieajem burijanovštine. Pređ gledaocem se smenjuje veliki broj kratkih slika, često s oskudnim sadržajem i maglašenom simbolikom. Ne nalazeći u samom delu 3Jramaturške i literame snage, režija ide za

efektima, a dekor je simbolički rešavan. Na taj način ova omladinska

grupa, koja bi sa jednim boljim komadđdom i dobrom, realističkom režijom svakako mogla da poštigne dobre uspehe, pretrpela je na festivalu

UTORKOM

0 ANONIMNOJ

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

”

E NOVINE

ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE ·

e \

PRIMERAK 8 DINARA

KLEVETNIČKOJ

PROPAGAND!

Između metoda kojima se služi klevetnička propaganda „protiv našeg političkog. i državnog rukovodstva, protiv naše Partije i protiv naše zemlje, i koja doista :izmišlja sve moguće načine da raspreda, podgreva i dosoljuje neistinu i klevetu koje je

protiv Jugoslavije lansirala famozna ~

Informrezolucija, ima jedan koji se

| sve više ustaljuje i sa toliko Više u-

pornosti praktikuje ukoliko sve jasnije otiriva pustu besprincipijelngst sadržaja koje propagira. To je ono anonimno rasturanje, doturanje i naturanje raznih klevetničkih tekstova poštenim ljudima naše zemlje, za koje moralno poljuljani »informaši« uvredljivo, ali naivno misle da i njih mogu moralno poljuljati, Iako se zna iz kojih izvora u našoj zemlji dolazi fa makulatura, oma ipak ima, uza svu reprezentativnu | „neanonimnost tih cemtara, nesumnjivo anonimnu formu, pa prema tome i svu Tugobu koju ovaj način nosi, Imperijalističkoj neprijateljskoj pro» pagandi, koja se na razne nedopuštene načine. nemoćno i uzaludno dovijala da u našoj zemlji nađe plasmana, takav anonimni stil je mogao i dolikovati, Ali ova druga klevetnička propaganda, koja dolazi sa strane odakle se ne bi smela javiti, i koja nam ilegalno dotura sve One laži i klevete koje o nama govore i pišu advokati rezolucije Informbiroa, a koje se u našoj zemlji ne kriju od naroda, dobija ovim zlonamernim anonimitetom jedan posebno ružni oblik.

Sa riskom da bi me neko sa te klevetničke strane mogao. osumnjičiti za malograđanštinu, ja nepokolebljivo verujem da je laž — laž i kad je govore usta buržuja i kađ je kazuju socijalisti, da je klevetati od pamfiveka jedan od najsramnijih ljudskih poroka i da je slati anonimne paskvile isto tako prljava rabota danas kao što je bila i juče, A kad se tim ružnim sredstvima operiše u ime socijalizma, sve to postaje još i ružnije i- neđostojnije, jer. socijalizam. doista treba da znači viši stepem ljudskog poštenja. Ali kad se svesno i hotimično izvesne moralne granice neće da poštuju, onda moralnoj razgraničenosti nema više kraja.

Upravo sa takvom razgraničenošću postupaju pisci i ekspeditori ovog amatferijala, nonimnog HRklevetničkog

koji nam šalju sa upomošću ljudi razrešenih svakih obzira, Oni, pre svega, nemaju nikakvih obzira pre-

ma sebi samima. Oni dobro znaju da ovim napastvenim naturanjem klevetničkog teksta unizuju sopstveni ugled u očima ljudi kojima ga šalju, sa kojima su do juče imali korektne drugarske odnose, bili im dobri poznanici, pa možda i prijatelji. Znajući sasvim dobro i to, da ni kod koga od njih ti klevcinički tekstovi ne mogu imati drugog efekta, do samo što izazivaju gađenje, oni ne bi smeli zaboraviti da svaka zlogrdna literatura nanosi piščevom imenu ljagu koja se teško može oprati,

Oni, postupajući ovako, nemaju obzira mi prema bratskim zemljama koje zastupaju i čije pozitivne rezultate treba da propagiraju. Oni sve klevetničke sadržaje ne šalju samo kao posebne tekstove, već ih sve češće uklopljuju u razne informacione biltene koji treba da nam govore O privrednim i tehničkim postignućima u njihovim zemljama, o kulturnim događajima i delima u njima, o razvoju njihovog socijalističkog života. Ti bilteni su za nas doista dragocenl materijal, preko koga sve bolje upoznajemo zemlje narodne demokratije i njihov socijalistički put. Ali se danas u te biltene infiltriraju ružne temdencije, kroz njih se švercuje kleveta o našoj zemlji, unižava se naše dostojanstvo, pokušava se da se pod-

'nos među socijalističk'm

riju naša unutrašnja harmonija i homogenost, da se razomo dejstvuje na moral našeg čoveka.

I samim tim, oni se otstranjuju od pozitivne i plemenite službe kultur« nog posredništva između naše zemlje i zemalja narodne demokratije i So“ cijalizma. Mi nismo izgubili ni lju. bav ni interese za te zemlje i njihove bratske nam narode. TI njihovi ins formacioni bilteni su nam i damas i potrebni i korisni, Ali ako ti bilteni

istovremeno izazivaju u nama i re-

volt tekstovima koji o nama lažu ž nas klevetaju, razumljivo je da nam sve teže i sve uvredljivije postaje preko njih se sa punom voljom obaveštavati. Danas, kad se primi jeđan takav bilten, prvi je pokret naše ruke, koji nije lako obuzdati, ne da ga

otvori i prelistava, već da ga pocepa

i odbaci,

Ali je najteža i najneoprostivija, bezobzirnost tvoraca i rašturača ovog anonimnog klevetničkog teksta ona koju oni pokazuju prema nama kao ljudima. Tu se oni doista oglušuju o neke najelementamije, neprikosnovene ljudske obzire, Sme li čovek o čoveku unapred da pretpostavlja da je nevaljalac? I sme li to naročito kad nije u pitanju idejni neprijatelj, čovek sa one druge, trule i poljuljane granice društva i života, gđe je ljudski moral sam sobom već u Kkorenu poremećen? I sme li se, najzad, tako postupati prema nekome za ko ga se sasvim pouzdano zna da nj i ne može biti nevaljalac? A ti dobri poznanici, drugovi i dojuče mid žda i lični prijatelji, kao da unapre veruju da će svojim ružnim paškv

lama pokolebati naš moral, poljuljae“~

ti nam veru u naše rukovodstvo, M Partiju, u našu sve jasniju i sve GV šću socijalističku stvarnost, da će met navesti na verolomstvo i izdaju, pros fvoriti nas u agente antijugosloven ske politike, da će zatupiti u nani osećanje istine. i pravde, Njima, ni} bilo dovoljno što su mnogi od naš 30 diskretan način pokazali da ne i da im se ovaj ružni, klevetnički m: terijal] dotura. Mi smo im.ga OOEAMIN u znak protesta i revolta. Ali oni > staju doista neđostojno uporni u toj svojoj, moralnoj bezobzirnosti, pa nam ga ne samo bez ikakva obraza i dalje šalju, već nam ga šalju i u po više primeraka, kao da očekuju da ćemo se i sami pretvoriti u njihove agente i oko sobe širiti njihovu klevetu i laž o nama samima.

Ako se tu još može govoriti kao čovek sa čovekom, ovo bi doista tre. bali da čuju. Nas nije ni zbunila, a kamoli pokolebala ova zaglušna informbirovska klevetnička kampanja protiv naše zemlje, Kad se ima Pouzdanje u sebe i u istinu o svojoj stvarnosti, i socijalistička svest da branimo principe markRsizma-lenjinizma i da se borimo za pravilan odzemljama, onda nas ništa ne može izbaciti iz tvrđave ličnog dostojanstva. I mi danas doista svi stojimo utvrđeno mirni. Mi znamo da ne može biti izuzetka u zakonu da je istima jača od laži i da se svaka poremećena ravnoteža u poštovanju istine mora jednom špak uspostav' ti. i švaki nemormalni odmos prema istini vratiti u normalu, Objektivno će se jednoa dana.utvrditi da smo branili istinu, i socjjalistički pravilno je branili. Ali što će se tada najteže moći predati zaboravu, fo je uloga čoveka u ružnoj kamĐanjii protiv istine. Nije doista daleko trenufak kad će se mnogi naš klevetnik imati duboko da postidi za ono što je, kao čovek, u okviru ove hajke na našu zemlju i njene ljude lično nedostojno činio. Kad se tada opet budemo pogledali oči u oči, naši pogledi se neće obarati.

Milan BOGDANOVIĆ

E_O_DISJJppppr unmnunuuuuuu i _____ ______ _______________ _________----"AŠqVCKS

ozbiljan neuspeh. Taj neuspeh nije izazvan otsustvom sposobnosti, već vulgarnošću, slabom ideinošću. Zbog pogrešnih shvatanja. rukovodstvo ove grupe opredelilo se baš za Ovu stvar, koja mu je izgledala »naiaktuelnija« i »najefektnija« za. omladinski festival i koja bi, po njegovom mišljenju, trebalo da deluje kao nešto »nOVO« i »originalno«. Ali ie pri tom ono izgubilo iz vida pitanje da li tai komad ima neophodne literarne ı dramske vrednosti i da li delo i režija realiatički prikazuju život omladine na omladinskoj pruzi. Takvo shvatanje, međutim, koje od literature traži samo izvesnu formalnu političku deklarativnost. nema nikakve veze S literaturom, pa — prema tome — ni sa partijskim pogledima na :!dejnost umetničkog dela. Treba imati na umu da je borba naše Partije protiv bezidejnosti uvek bila praćena i borbom za kvalitet, đa je jedno neodvojivo od drugoga. Uživljavanie u kulturnu

' politiku naše Partije pomoći će omla-

dinskim organizacijama da u potpunosti shvate ova pitanja. kako bi se obezbedile od nasrtaia raznih eksperimentatora i svakojakih formalista i dekadenata. i

Jugoslovenski omladinski festival sumijrao je čitav jedan period kulturnog podizanja omlađine naše zem-

lje. On pokazuje đa su omladinske organizacije u tome periodu ogromno mnogo uradile: one su. Uz pomoć Partije, pronašle i izgradile organizacione oblike kulturnog rada u masama omladine i razvile intenzivan rad u tom pravcu. Ono što sad stoji pred njima, jeste borba za dalje razvijanje ovog rađa. borba za stalnost i sistem u ovome radu. borba za

"kvalitet i socijalističku ideinost. Ju-

goslovenski omladinski festival je dao mnogo potsticaja u ovome prav-

cu. IT u tome je ujedno glavni njegov |.

značaj. Iskustva koja je pružio ovaj festival i koja će učesnici razneti u sve krajeve Jugoslavije, pomoći

mnogo daljem radu omladinskih or" ganizacija. Danas, posle stapanja SKOJ-a i Narodne omladine u jedinstvenu omladinsku organizaciju, ova iškumtva treba da posluže za sve širi i organizovaniji kulturno-umetnički rad među omladinom. To će iziskivati od omlađinskih organizacija veliku alttivnost. Ali'na taj rad omladinske organizacije moraju uvek gledati kao na sastavni deo komunističkog vaspi" tanja omladine i njene mobilizacije u borbi za izgradnju socijalizma, Pod fim uslovom organizacije Narodne omladine biće sve Više kovačnica

· kulturnih mladih „kadrova. N i

Bora DEENOVAG |