Књижевне новине

| STRANA 3

MI BRANIMO MI

Ovaj članak napisao je napredni američki pisac Samjuel Silen, urednik časopisa »Mesez end Mejnstrima«,

| Američki biznismen, kao socijalni tip, postao je. junak mnogih čuvenih dela amerike književnosti. Kao primer mogu še navesti tako široko poznati romani kao što su »Pozlaćeni vek« od Marka Tvena, »Finansijer«

od Teodora Drajizera, »Oktopod« od

Frenka Norisa, »Bebit« od Sinklera Luisa. Odavno su centralne figure većine amer:čkih romana bile i ostale bankar, železnički magnat, makler, u čijim su likovima ovaploćene tipične osobine čoveka koga je va· pitao buržoaski poredak.

| Svi ovi romani imaju jednu zajed-

_ ničku osobinu, — napisani su u duhu

, ~,

#3 JA

. kritičkog realizma. Najbolji američki _ pisci (imam u vidu književnike koji „Su prožeti demokratskim idejama i stavljaju pred sebe ozbiljne stvaralačke zadatke) odbijali su da proslav_ ljaju. kapitalističku stvarnost. Naprotiv, celo njihovo stvaralaštvo b lo je upereno protiv neobuzdane sklonosti „ga bogaćenje i protiv korupcije, i bilo · je puno prezrenja prema onim ljudima koji su pomogli »magnatimapljačkašima« da dođu na vlast u Sjedinjenim Državama, ~

· Razumljivo je da Amerika nije oSkudna ni u prosečnim piskaralima

| koji za dobru nagradu pokušavaju da

štvore »pozitivne« likove industriskih i finansiskih »kraljeva«. Već gođinama časopisi Hersta, Ljusa i Kertisa, koji se štampaju u milionsk'm tiračima, iz dana u dan donose na svojim stranama priče u kojima se finansi&ki magnati i monopolisti pretstavljaju kao dobronamerni, velikodušni ljudi koji imaju visoke moralne principe i koje pokreće neprestana briga

' za blagostanie nacije. Ali svi poku-

šaji da se kapitalisti prikažu kao pozitivni junaci donose samo gomile književnog šljama, licemernu i lažljivu papazjaniju, koje se stidi svaki pošteni Amerikanac, nezavisno od toga da li se ona pojavljuje u časopisima, knjigama ili na filmskom platnu. ; Neospoma je činjenica da imperijalisti ne mogu da navedu nijedno koliko toliko značajno književno delo u kome bi oni bili prikazani kao pozitivni junaci. Još 1871 godine Knjiga Volta Vitmena, »Demokratske daljine« odjeknula je kao signal za uzbunu protiv opasnosti da moralna atmosfera Amerike bude zaražena »po'Rvarenošću poslovne klase«.

Potvrđe. ovome nalazimo u delu od više knjiga poznatog progresivnog kritičara i istoričara američke književmosti Vemona Imisa Paringtoma „»Ošnmovne struie američke misli«. U poslednjoj knjizi, koja je objavljena već posle njegove smrti, Parington je pisao: »Očigledno je da nekakva skrivena »đubrišna jama« truje atlmosferu u Americi. Radoznali asanatori (kritički realisti), u potrazi za leglom

· garaze,. pronašli su da postoji ne samo

jedno leglo, — ispod svake stambene zgrade i državne ustanove poštoji nje na sopstvena »đubrišna jama«, koju su potajno iskopali politički korteši za pare uvaženih biznismena i koja truje celu Ameriku. Sve dotle dok ove »đubrišne jame« ne buđu zatrpane, američka nacija neće moći da sebe sniatra zdravom.

'U poslednje vreme glavešine mono= pola uznemireni su više nego ikada dosad pojavama koje se događaju u američkoj progresivnoj kulturi. Plaši ih svaka knjiga koja realistički odra'žava život Ameriksnaca uopšte i biznismena ponaosob.I to je pravi razlog što su oni na širokom frontu preduzeli ofanzivu protiv književnog nasledstva Marka Tvena. Teodora Draj-

' sera, Džeka Londona i njihovih sa-

· dašnjih sledbenika,

'Glavni uzrok ove ofanzive potpuno je jasan. S jedne sfrane, imperijalisti pokušavaju na sve moguće načine da ubede američki narod i narode celog sveta kako su oni njihovi dobrotvori, ispunjeni humanošću i dostojni svakog poverenja. S druge strane, baš su oni prikazani u najiboljim književnim delima svoje sopstvene zemlje kao vlastoljupci, podmitljivi i sebični ljudi, s moralom »džungle«, koji se ne zaustavljaju ni pred čime kada se radi o bogaćenju. Zar se posle toga treba čuditi što su biznismeni Volstrita počeli otvoreni rat protiv svih onih Kknjiževnika-realista koji 8 pra=vim umetničkim maistorstvom kritički prikazuiu stvamost? Treba li se čuditi što iskurišćuju sva sredstva Ko ja im stoje na raspoloženju, samo đa nateraju na ćutanje one književnika koji su stali na stranu radničke kla-

| Se, na stranu narođa, i bore se protiv vladajuće klase ugnjetača narodnih masa i potpaljivača rata.

Nema potrebe da se zadržavam na prljavim metođima vođenja OVO OTganizovanog rata protiv realističke umetnosti. ier su one svima poznate. Potsetiću samo na pokušaj Komisije

- ma ispitivanje antiameričke delatno-

_ sti da baci u zatvor takve istaknute

KEmjiževnike kao što su Hauard Past, Džon Hauard Louson, Ring Lardner= Mlađi. Dalton Trambo i Albert Malc. U iste metođe spada i nemilosrdan »ekonomski« bojkot književnika koji

pokušavaju đa RKritikuju »svemoćni -__kapitale, | Američkim reakcionarima, kao u

svoje vreme nemačkim fašistima nije dovolino đa jednostavno unište kulturmmo masleđe. Oni bi hteli da ovo bogato književno nasleđe prošlosti zamene »pozitivnim likovima«, to jest monstruoznim mitovima i glupostima. Oni bi hteli da mesto pravih umetni·ka reči imaju erzac-književnike, dobro izmuštrane i spremne da liferuju romane + pozorišne komade koji uznose baš ono zlo monopolističkog kapitala koje šibaju i ismejavaju najbolji pretstavnici američke književnosti. Ova tendencija — VoMdrugim rečima, licemerno slavljenje »američkog načina života« — naročito se jako izrašava u seriji članaka i uvodnika koji 'Be pojavljuju u časopisima koje izdđafe Henri Ljus. Tako na primer, u novyembarskom broju za 1948 „godinu TLjusovog čašopiša »Porčun« izišao je članak Džona Čemberlena pod nanslo-

vom »Biznismeni u književnosti«. Ovaj pisac tokom mnogih godina piSao Je recenzije u književnom dođatku lista »Njujork tajms« i pretstavlja jednog od najaktivnijih, profesionalnih apologeta američke reakcije.

„Cemberlen gorko žali što su američ ki književnici nepravilno shvatili i nepravilno prikazali američkog bizn smena. Kada se taj članak pročita, može se pomislitiZda je biznismen ne srećna, nevina žrtva, objekat nepraved nih napada. Treba očekivati da su čitaoci časop'ša »PForčun«, u svojoj većini i sami biznismeni, osetili najdublju samilost prema seb' samima kada su saznali kako su ih oklevetali onak=vi »nemoralni« pisci kao što su Mark Tven, Teodor Drajzer i Sinkler Luis.

Cemberlen poz va književnike da se odreknu takvog kritičkog stava prema »savemogpućem kapitslu«. On hoće da ih natera da reklamiraju i hvale »plemenite osobine kapitalista«, Njegov jdeal kmiževnika mpotseća na figuru Ajvi Lija, branioca Rokfelerovih interesa, poznatog »stručniaka za društvene odnose« koji je jednom otvoreno izjavio: »Ja nastojim da prevedem dolare i cente. akcije i dividende na iezik humanosti«. Takva »huma njizacija« akcija i dividendi veoma je zgodan posao za piskarala koji se nata u Službi kod pojedinh Rorkfeera. U članku »Biznismeni u književnosti« Čemberlen napađa ne samo Drajzera i Imisa, »Gvozdenu petu« od Džeka Londona, »Močvaru« od Aptona Sinklera. on oštro osuđuje i darovite književnike mlađe generacije — Normana Meilera, pisca romana »Nagi i mrtvi«, i Artura Milera (ne treba ga brkati s reakcionarom i por noprafom Henrijem Milerom), psca komada »Svi moii sinovi«.

Između nekoliko desetina romana koji su pomenuti u Čemberlenovom članku samo su dva zaslužila njegovu pohvalu Jedan od njih — »Plutokrat« od Buta Tarkingtona — veoma je prosečan roman, koji se pojavio pre mnogso Podina i ođavno je zaboravljen. Drugi je roman »Izvor« od MEjne Rend reakcinarna papazjanija »dame«+« koja je prisno sarađivala s Komisijom za ispitivanje antiameričke delatnosti u njenoj borbi protiv progres vnih knjiševnila. Pošto je glavni književni pretstavnik Henrija Ljusa prinuđen da prizna da su najbolji amer čki romani upereni protiv »biznisa«, on mora, na„ravno da izmisli neko objašnjenje ovoj pojavi. I njegova razmišljanja na ovu temu naibolie dokazuju potpuno bankrotstvo buržoaske krit'gke.

Jedan od argumenata koje navodi Čemberlen „glasi da se Književnici, »povodeći se za frojidovskim Edipovim kompleksom, svađaju sa svojim ocevima. koji su u većini biznismeni« Drugim rečima, za književnika je korisnije da se bavi psihoanalizom nego da piše romane; ako je ustao protiv kapitalizma, znači, da je on »neuropa=– ta«. Drugi njegov argumenat sastoji se u tvrđeniu da. su književnici prospavali promene koje su se dogodile u kapitalizmu. a kađa su se probudili nisu obratili pažnju na to da su bankari postali mnogo simpatičniji nego što su bili ranije, U vezi s tim Čemberlen savetuie romams jerima da zapamte kako je kapitalizam »naimanje krvav sistem među svima Hoi su ikađa postojali na svetu«. Ali Čemberlen ne obiašnjava zašto je fai »najmamjie krvavi sistem« doveo do dva najkrvaviia rata koje je 'kad svet video i zašto taj sistem preti da gurne čovečanstvo u nov rat, koji bi prevazišao po svojoj momstruoznosti sve prethodne.

Čemberlenov članak nije slučajna pojava. Pre nekoliko mesec: ovoj je istoi temi bio posvećen uvodni članak časopisa »Forčun«. Kao i Čem-

berlen, pisac uvodnog članka'oštro je napao realističke tradicije koje je zasnovao Draizer ı koje nastavljaju pro gresivni knijževnici naših dana. On je zahtevao od književnika da sa'biznismenima učine ono isto što su u svoje vreme učinili sa svojim herojima Homer i Šekspr. Po mišljenju člankopisca, pravi lik našeg doba ne nalazi se u književnosti već se nalazi u Čerčilovim spisan'jama. Na taj način, po Henriju Ljusu, ideal književnosti treba da bude ličnost čija se životna m sija sastoji u borbi protiv revolucicnarnog pokreta masa i u pripremanju imperijalističkih ratova, Pošto je to politički stav samog Ljusa, iz njega proizlazi i njegova književna platforma. Usled toga ne treba se čuditi što uvodni članak u drugom Ljusovom časopisu — »Lajfu« — sadiži napade na književne na slednike Draizera, Norisa i Stivena Kreina. N koga neće začudifti ni ta činjenica što tu liniju uporno sprovo= de reakcionarni buržoaski kritičari. Tako na primer, Dž. Donald Adams u 1 stu »Njujork tajims« pozdravlja Čem berlenov članak. smatrajući ga za izvanredno »važan za odzravljenje | jačanjie američke književnosti«. Ađams poziva na to »ozdravljenje« u interesu nekakvog »višeg realizma«, što jako potseća na »humanist čka« lupetanja drugog buržoaskog kritičara Pola Elmera Mora, sada „pokojnog, koji je tvrdio da je »pravo svojine daleko važnije nego pravo na Žživot«. Ova ideološka kampanja ratobornih bim smena, pojačana grubom materijalnom ofanzivom protiv istinski de mokratske kulture. stvara fešku opasnost za američku realističku umet nost. Reakcija. pokušava da pretvori kulturu u oružje upereno protiv američkog naroda i svih miroljubivih naroda na svetu. o ct

Nekad je Musolini u govoru svojim crn'm košuliama na polju »kulture«, rekao: »Haidemo da stvorimo svoju sopstvenu, novu, fašističku umetnost« Naravno. fašisti su samo uspeli da unište riznicu italijanske kulture, a nisu stvorili. ništa kao naknadu. Pro-~

gram imperijalist čke reakcije u SAD.

može da dovede samo do sličnih rezultata. Međutim, ne treba potcenjivati sav značaj otpora koji pruža imperijalistima progresivni deo inteligencije. Svakim danom rašte broj književnika i umetnika koji se izjašmjavaju protiv reakciie, Oni neće da jizdadu svoje demokratsko „nasleđe, Mnogi među ni ma pamte reči Emersona, koji je rekao za vreme građanskog rata u SAD: »Naučnik ili književnik koji je stao na stranu vlasnika robova, despotske vlade, monopolista, ugnjetača, pretstavlja izdajnika svoje stvari. Niemu nema mesta među poštenim ljuđima«. E

I progresivni književnici vrlo: đobro shvataju da ofanziva imperijal sta iz Volstrita protiv američke demokratske kulture pretstavlia mnerazdvojni deo njihove protiv Sovietskog Saveza. Potpaljiva= či rata žele da književnici stvaraju klevetnička dela o Sovjetskom Savezu, onako isto kao što oni licemerno falsifikuiu život samih „Sjedinjenih Američk h Država.

Napredni književnici shvataju da nije slučaimna veza između napada Henrija Ljusa protiv naših najboljih knj ževnika i njegove želje da se uguši radnički pokret i povede atomski rat za svetsku dominaciju Volstrita. Američki narod ne želi rat, i najbolji pretstavnici američkog naroda sve sni su da se demokratske tradicije koje su zaveštali V tmen. Mark Tven i Teodor Draizer mogu sačuvati i pro dužiti samo putem mira i prijateljslva između naroda SAD i narođa Sovjetskog Saveza.

Samjuel SILEN

OBAVESTENJE IZ DRUGE RUKE

Neki francuski novinari klevetaju našu zemlju iako su bili kod nas | pisali pohvalno o našim uspesima u izgradnji socijalizma.

ag va

— Ono što smo videli .u Jugos

lje vidimgo.

tačno. Ođavđe mnogo bo-

slaviji nije r ; Karikatura Dragana Savića

KNJIŽEVNE TNOVINE 1: - SOPEVOVA GODINA

borbe protiv progresa,,

smrti velik eee k Ti velikog jskog kompozitora Fridriha Šopena u Poljskoj je obrazovan Komitet za proslavu stogodišnjice Šopenove smrti, pod pretsedništvom ministra za kulturu i umetnost. U svome planu Komitet je po-

stavio dve osnovne smernice: oživeti '

uspomenu na Šopema, umetnika i Čoveka, i upoznati što šire mase naro-

đa sa delima velikog muzičara. U”

tome cilju predviđena su dva ciklusa izvođenja njegovih dela: »Istoriski koncerti« i »Živo izdanje Šopenovih dela«. / »Istoriski koncerti« održaće se na onim mestima gde je nekada svirao Šopen, u isto vreme, isti dan i čas, sa istim programom, u istim gradovima i salama. Tako je već 8 februara održan koncent u Varšavi, na mestu gde je pre više od jednog veka osmogodišnji Šopen svirao sVoj prvi kon-

Fridrih Šopen

cert, a 17 marta održaće se koncert u Varšavskom konzervatorijumu, gde je Šopen 1830 godine „svirao svoj koncert u F-molu i fantaziju opus 13. Takvi će se koncerti održati i u Parizu, Beču i Londonu.

Drugi ciklus »Živo izdanje Šopenovih dela« obuhvatiće trinaest kon= cerata u izvođenju najboljih poljskih pianista i simfoniskih orkestara. Ove koncerte prenosiće sve poljske radio stanice. Sem toga. u toku godine održaće se niz koncerata.. uz učešće stranih pianista, kao i međunarodni konkurs pianista, na kome će sudelovati oko 120 umetnika raznih na= rodnosti, Međunarodni žiri sačinjavaće tridesetorica najboljih svetskih šopenista.

Iz Poljske će na konkursu učestvovati deset pianista. odabranih na zemaljskom konkursu održanom 1948 godine. Oni će u toku godine dana primati stipendiju, đa bi se mogli potpunp posvetiti pripremanju za konkurs, i radiće pod rukovodstvom pedagoške komisije koju sačinjavaju sedmorica najboljih poljskih pianista.

U fabrikama i po selima održaće se Oko hiljadu koncerata sa predao URA a u školama oko. četiri stoine. Ovog meseca u Narodnom muzeju u Varšavi biće otvorena izložba po„svečena Šopenu — čoveku. Na izložbi će se nalaziti predmeti kojima Use on služio, pisma itd. U maju će izložba biti preneta u Pariz, u junu u Strasburg, u julu u London, a u avgustu će opet biti vraćena u VarSavu. U toku godine objaviće se celokupna dela Šopena u 20 svezaka, monografija o Šopenu (u tri toma) od F,. Hesika, zatim dela Šimanovskog, Ivankjeviča, Majznera i Lise o Šopenu, kao i novo izdanje Šopenovih pisama sa Uuvodom Jaroslava Ivankjeviča itd.

Osim toga pripremaju se konkursi ·

za muzička dela u čast Šopena, kao i komkurs za Šopenov spomenik u Varšavi.

Prema sporazumu sa framcuskom delegacijom ciklus koncerata »Živo izdanje Šopenovih dela« održaće se u celoj Francuskoj i Sevemoj Africi.

»Šopenova godina« počeće 22 februara koncertom u Zelazovoj Volji, a završiće se akademijom i koncerntom na dan njegove smrti. 17 oktobra. S.S. SOVJRWTSKI SAVEZ

TREČH ZASEDANJE AKADEMIJE UMETNOSTI SSSR

U Moskvi je 24 januara održano Treće zasedanje Akađemije umetnosti SSSR, na kome se raspravljalo o pitanju borbe za socijalistički realizam u Sovjetskoj likovnoj umetnosti o stanju u umetničkoj kritici i njenim zadacima. o zadacima šovjetske likovne umetnosti u nacionalnim republikamaio sastavlianju marks'sličkolenjinističkih dela iz istorije ruske umetnosti,

Referat »Borba za šSsocijalistički realizam u sovjetskoi likovnoj umetno sti« održao je član Akademije umetnosti P. Sisojev. U svom referatu on je dao ocenu uspeha koje je sovjetska likovna umetnost postigla kroz 31 godinu, i istakao je zađatke koji danas stoje pred umefnicima.

Referat o staniu u umetničkoj kritici i mjenim zadacima održao je dopisni član Akađemije umetnosti A. Lebedjev. 6

S.A.D. : AMBRIČKI KULTURNI I TJAVN RADNICI POZIVAJU TRUMANA 'DA SR SASTAN SA STALJINOM (Grupa istaknutih američkih književnika, umetnika ı javnih radnika uputila je Trumanu pismo u kome ga poziva da prihvati Staljinov predlog za sastanak radi rešenja problema koji stoje na put mirnog regulisanja postojećih razmimoilaženja. U pismu se kaže: »Pozivamo Vaš da

prihvatite predlog pretsednika Sta-.

ljina za sastanak na kome bi se razmotrili problemi koji sada sprečavaju postizanje stvarnog mira. Ako taj predlog ne bude pošteno prihvaćen, naša država će snositi odgovormost za odbacivanje mogućnosti postizanja trajnog mira«. / Pismo su potpisali poznati književnici Hauard Fast, Daniel Hemet, Šerli Grehem, Lilijan Helman, Džon Hauard-Luson, Luis „Unftermajer i Marta Dod, umetnici Džon Sloan, Mozes Sejer, Rafae! Sojer, Maks Veber, istoričar Dibua i advokati Abraham Pomeranc i Džon Rodž.

stogodišnjice

Stigla je vest o čudovišnom zločinu turske reakcije —o ubistvu Sabahatina Alia. Ruka pakosnog neprijatelja brutalno je prekinula život divnog pisca „i istaknutog naprednog radnika u naponu njegove Snage i stvaralaštva, pisca, kojim se s Dpravom ponosila mlađa napredna turska književnost, / : i

Sabahatin Ali rodio se 1907 godine u malom gradu Zapadne Anatolijeu Ajvanliku. Pošto je završio učiteljSku školu, on je nekoliko godina predavao u provinciji, baveći se istovremeno Književnim rađom. 1984 godine izišla je zbirka njegovih pesama »Gore i vetar«, koju su najbolji turski kritičari odmah visoko ocenili. Slikovitim narodnim jezikom «svojih pesama, romantičnom liričnošću i pravom' iskrenošću autor je osvojio simpatije čitalačkih krugova, Posle toga Sabahatin Ali pristupa prozi, piše pripovetke i novele, a u predpatnim godinama i dva romana — »Jusuf iz Kujudžaka« i »Đavo u nama«. Sjajni talenat u pisca najjače se ispoljio u kratkim pripovetkama, u ko jima je postigao pravo majstorstvo.

U svojim proznim radovima, Sabahatin Ali brzo nabušta apstraktni ro. mantizam i postaje pravi umetnikrealist. Uporedo s tim on sve Šire i snažnije unosi u Svoje pripovetke akutne društvene probleme, koji Dpostepeno zauzimaju glavno mesto u njegovom stvaranju, Pomoću tananih zapažanja i odličnog poznavanja života narođa, on prikazuje odvratnu tursku stvarnost onakvu kakva i jeste. Sa velikom umetničkom intuicijom, om tačno i istinito crta svoje junake — radni svet sela i grada, On strastveno bičuje socijalno zlo i nepravdu, koja ih baca u najcrnju bedu, unakazuje im život i lišava ih i najmanje ljudske sreće, ;

U njegovim „pripovetkama pojavljuju se mračne- slike turskog sela ša njegovom bedom i bespravljem. Vlastelin, kulak i zelenaš drže sirotinju u strašnom ropstvu. Beđa i tama izazivaju smrtnu mržnju među susedima zbog parčeta zemlje (»Čajnike) ili zbog nekoliko vedrica vođe (»Arik«), Seljaci su u tolikoj meri izgubili ve= ru u pravosuđe da nagovaraju nešrečnu staricu da ne tuži suđu bogataša — agu, koji joj je ubio jedinog sina i hranioca (»Taljige«).

Sa jednakom životnom istinitošću

Sabahatin Ali prikazuje i položaj gradske sirotinje, Nepomirljivost između onih koji

brame svoje sebične interese i onih koji se bore za sreću naroda, izrazito je izražena u pripovetci »Neprijatelji«, gde čovek koji je postao imućan poziva k sebi svoga bivšeg druga iizdđajnički ga predaje policiji. »Skrivati neprijatelja, to znači izdati one, koji mene štite« — takvom »filozo= fijom« opravdava on svoj podli postupak. Demokratski pravac u stvaranju pisca, politička jasmoća koja se nalazi u svim njegovim delima, odvažna kritika režima ugnjetavanja i samovolje, koji vlađa u savremenoj TurSkoj, izazvali su protiv njega žestoku mržnju reakcionarnih „krugova.

ZLOČIN TURSKIH DŽELATA·

Sabahatina Alia otpuštaju iz izda vačkog odeljenja ministarstva pro'svete, gde je 1938 godine dobio skrozaposlenje, Pisac tađa prelazi u rad, gde se potpuno baca na publicistički i žurnalistički rad,

Za vreme rata on hrabro ustaje

protiv furskog fašizma i pronemač,.

ke orijentacije Turske. U proleće 1944 godine pobesneli fašistički razbojnici spaljuju njegove Knjige na Jomači, Napredni listovi, u kojima on sarađuje, podvrgnuti su neprestanim progonima i zabranjuju se jeđan za drugim, Krajem 1946 godine Sabahatin Ali osniva svoj list »Marko-pa= ša«, a kad ovaj biva zabranjen po. kreće drugi list »Merhum-paša«, U tim listovima pisac odvažno nasta. vlja borbu protiv reakcionarne diktature, fašiziranja Turske, prožkiv nje= nog pretvaranja u koloniju američkog imperijalizma pomoću »Truma= nove doktrine« i »Maršalovog plana«.

Reakcija ne prestaje da goni Sabahatina Alia i šalje na njegovu adresu nedvosmislene pretnje. Njegovo ime povezuju sa svim klevetničkim pri. čama o »komunističkim zaverama«, Često ga zatvaraju u ftamnicu. Početkom 1948 gođine stavljaju ga na optuženičku klupu zbog izdavanja »Merhum-paše«. Ali ovaj put čak i vlađi obično poslušni sud ne usuđuje se da postane otvoreno oruđe reak.

cionarnih mahinacija i pisca osloba=

đa optužbe, Planovi reakcije, koja se nađala da

će, kao što je to učinila sa poznatim

pesnikom Nazimom Hikmetom i Kmjiževnicom Suađ Derviš, baciti na du. že vreme u tamnicu čoveka čiji glas turski narođ pažljivo sluša — pro=pali su. I reakcija se nije zaustavila pređ podlim zločinstvom da bi ugu. šila taj, za nju tako opasan glas, U. bistvo Sabahatina Alia izvršeno je potajno već u aprilu prošle godine i o njemu se doznalo, slučajno, tek neđavno.

Bandit Ertekin, koji je priznao da je izvršio ubistvo, samo je poslušno oružje u rukama inspiratora i organizatora ubistva iz visokih krugova. O tome jasno svedoči već i sama činjenica da reakcionarna štampa, ti. pa lista »Ergin«, otvoreno slavi ubi-

cu i ne smatra čak za potrebno ni 48, :- Ji 19

sakriva svoje likovanje zbog ubistv: književnika, nastojeći da na sve moguće načine opravda ubistvo izmišljotinama da se Sabahatin Ali, to-

' bože, »spremao da u Turskoj izvrši prevrat« i »da se stavi na čelo revolucionarne vlađe« itd. Te klevete širio je oficijelni organ »Ulus«

Reakcija se usudila da ubije slavnog pisca } hrabrog borca za &lobođu i nacionalnu nezavisnost Turske. Ali ona nije u stanju ni da baci u zaborav njegova divna dela, ni da izbri. še njegovo W6vetlo ime iz sećanja turskog narođa. Podio ubistvo, zbog kojeg će pre ili kasnije reakciju stići nemilošrdna „kazna, ostaće u očima celog naprednog čovečanstva njena večita sramota,

V. STAMBULOV

(Literaturnaja gazeta«)

SUDJENJE SLOBODI U ZEMLJI LINKOLNA

Povođom suđenja dvanaestorici komu-

nističkih prvaka u Vašingtonu,

Na znak Volstritovog sudije Međine —

četiri stotine policajaca

spremno je bajonetima da ih probođe.

Na njegov dirigentski znak četiri stotine plaćenika

spremno je da puca u gorostasni lik slobođe, ~

Ali sloboda ne živi samo u njihovim telima, Ona ko klica živi u svakoj pori naše planete.

Ona živi u svakom detetu

što bez krova pod hladnim zvezdama iIuba.

Ona živi u srecu života!

Ona se iz smrti rađa po bezbroj puta!...

Za ugojene dželate Volstrita

slobođa je zločinac kome se suđi u Vašingtonu.

Oni se boje slobode.

(Nad kontinentom lebdi njena neizbežnost.)

Oni proganjaju. Oni osuđuju ljude

koji sanjaju mir, slobodu i nežnost.

Na meksikanskim plantažama prognani utočišta traže,

Po rudđdnicima, dubina mučenja

bezdana je

i mladići pre ljudskog cvetanja Vvenu,

U podzemlju Amerike emi i beli radom se bratime 1 čekaju svoj čas:

U ncugasivim štrajkovima

da krenu, đa krenu!

narod imenom Linkolna slobođu đoziva.

Njegovu oskrnavljenu zastavu

podižu ruke umivene suzama ljudskoga znoja.

Iz bezbroj grla koja zahtevaju

mir čuje se besmrtni glas Linkolna-heroja!

Gospođin Truman se ne obazire na uznemireni marod koji žudno očekuje rađanje mira.

On gazi preko miliona palih u ratu,

on vređa bezbroj nanesenih rana.

Ali narod će borbom a se prohije do mira! Narod će ko reka đa se ulije u duboko srce rasplamsalog đana!...

Kroz mlađe maslinjake Peloponeza.

ceđe se mlazevi ju Na Dalekom Istokm

| _ purpurne šume barjak4 u oblake se dižu. ' Iz Kine, Grčke, Inđonezije, ŠDanije, Burme

i sa svih drugih strana —

razgnevljeni narođi pred kapiju zore stižu.

U pojasu beskrajnog jutra kontinenti se btuđe.

| OKC

Od svitanja pucaju svi lukovi svoda. Isplakanim pufevima koračaće ljuđi i s njima slobođa, slobođa, sloboda!... y

i 7 Vuk TRNAVSKI PI