Књижевне новине
M
a i N
V
Zahranjpn rad kulturnih društava Slgvenaca II Argentini
SIMON GREGORČIČ
SLOVENSKI I7SE
LJENĆI OB STOLET. NICI ROJSTVA
1844 - 1944
BUENO5 AIRES 1945
U Argentini je zabranjen rad kulturnih društava naših iseljenika Slovenaca. Društva su raspuštena, inventar zapečaćen i policija stoji pred vratima društvenih prostorija koje su iseljenici napornim dvadesetogodišnjim radom stekli. Zašto se u Argentini ne poštuje pravo naših iseljenika na slobodđdan kulturni život? Da li zato što naši iseljenici nisu zaboravili svoju domovinu i što neće da se odreknu ljubavi prema socijalističkoj Jugoslaviji? Donosimo faksimil knjige Gregorčičevih pesama, koju je 1945, povodom stogodišnjice rođenja pesnika, izdao kulturni odbor Slovenaca u Buenos Airesu,
Zbornici Juyoslovenske književnosti
Na poslednjem plenarnom sastanku Saveza kniževn.ka Jugoslavije doneta je odluka da se u toku 1951 godine započne objavljivanje Zbornika jugoslovenske književnosti.
Prvo kolo ove edicije biće posvećeno 10-godišnjici ustanka naroda Jugoslavije i obuhvatiće izbor književne građe iz perioda narodno-oslobodilačkog rata od 1941—1945 g. Prva knjiga ovog kola izići će u toku meseca juna 1951 god.
Drugo kolo ove edicije sadržaće šest knjiga: knjigu drame, poezije, proze, kritike, dečje književnosti i knjigu iz” bora književnih radova „nacionalnih manjina. Svaka od ovih knjiga sadržaće ponajbolje tekstove određene književne vrste iz razdoblja od pet godina, to jest od 1945—1950 g. Prva knjiga ovog kola izići će u toku 1951 god., a poslednja najkasnije 1952 g.
Treće kolo od šest knjiga (drama, poezija 'd.) obuhvatiće izbor književnih tekstova od 1950—1955 god. i tako dalje ,redom, za svakih pet godina po jedno kolo,
Uređivanje ove edicije Savez je po verio Joži Horvatu, dok će redakcije za pojedine knjige biti naknadno objavljene. »Zbornici jugoslovenske književno” sti« predstavljaće krupan prilog upoznavanju naše literature. Oni će biti ujedno živ i trajan dokaz aktiviteta i razvoja savremene jugoslovenske književnosti, a isto tako biće nesumnjiv pokretač daljnjih napora za sve broj" nija i bolja književna ostvarenja naših pisaca.
Narodno kazalište u Puli
Pulsko Narodno kazalište ide u red namlađih kazališta u Hrvatskoj. Ono je započelo radom pred dvije godine s malenim dramskim ansamblom, koji je brojio svega osam mladih članova. U toku sezone ansambl je popunjen 5 nekoliko novih glumaca, te je na kraju sezone brojio četrnaest članova.
'xU prvoj godini svog rada Narodno kazalište u Puli dalo je 50 predstava (pet premijera), pred ukupno 21.000 gledalaca. U drugoj, minuloj sezoni, pulska drama dala je šest premijera i znatno povećala broj predstava (72), _ dok se broj gledalaca više nego udvo-
stručio, '
Pulska drama je, među osalim, gostovala i u Zagrebu, u'okviru 1. festivala dramskih kazališta Hrvatske, s predstavom komedije »Ljubovniči«. Tom prilikom pohvaljena su dva člana drame (Ana Hercigonja i Stjepan Pisek) te Beroslav Zamberlin za režiju, Osim »Ljubovnika« na repertoaru su se u prošloj sezoni nalazili »Scdmorica u podrumu« Slavka Kolara, Gervaisovi »Reakcionari« i »Oganj i pepeo« Mire Pucove. Zatim Gogoljeva »Ženidba« i Ostrovskoga »Bez krivnje krivi«, Iz prethodne sezone bili su ob_ novljeni Nušićevo »Sumnjivo lice« i Goldonijeva »Mirandolina«.
Jedno je pitanje od osobite važnosti za daljnje uspješno djelovanje Narodnog kazališta u Puli. To je pitanje njegova popunjenja novim iskusnim glumcima, koji će zajedno s dosadašnjim marljivim i ambicioznim članovima još više podići nivo Kazališta i osposobiti ga za izvršavanje i većih umjetničkih zadataka. U Puli je to potrebno učiniti zbog velike i specifične misije koju Kazalište ima u Istri, a to traži i sve veći porast samoga grada, u kojem se i kulturni život sve jače razvija. 3,8.
: A. R.
Držićeva
„Novela od Stmca”
M posebnom izdamju Mala biblioteka „Zora“, Zagreb, 1950
I danas popularna Držićeva komedija, upravo karnevalska šala »Noyvela ođ Stanca« obično se nalazi, u odlomcima ili cela, po školskim hrestomatijama, s najpotrebnijim tumačenjima, Nešto iscrpnije objašnjavaju nepoznatije reči u njoj Dragoljub PavJović u svom izdanju prve knjige Komedija M. Držića (1937, Srpska knji ževna zadruga, sv. 272) i sad, Mihovil Kombol koji je dao posebno izdanje »Novele od Stanca« u zagrebačkoj Maloj biblioteci.
Ovo prekrasno Držićevo delo pretstavljano je »poslednjih dana karnevala«, sredinom februara 1550 godine, (kako je to utvrdio Petar Kolendić u Glasniku Srpske akademije nauke. I, 3, 5. 506), što znači da je proteklo već četiri stotine godina. otkako je' prvi put prikazano na pozornici, a iduće godine biće toliko kako je i štampano. Za naše prilike velika starina pa ipak koliko je ovo delo živo i prija" tno dana;njem čitaocu! U njemu je Držićev genije na svoj način obradio stari motiv narodnih šala, proširenih po celom romanskom Sredozemlju, — farsa, u kojima se građani rugaju primitivnom i patrijarhalnom seljaku. Mt“
U Španaca imamo šala, u kojima se varošani iz Madrida ili Sevilje potsmevaju plan:ncima iz Siera Morene, brđanima Asturije, ili Moriscima, +j. pobeđenim mavarskim seljacima na jugu, koji su morali primiti hrišćanstvo, ali su u očima Španaca i dalje ostali neka vrsta zatucanih balija. Isti je slučaj i u Provansi i u Italiji, tamo su se ponajviše, pa i u Sijeni, gde se Držić školovao,rado zabavljali pokladnim šalama, u kojima je pnrikazivan sudar seljačkih shvatanja. i običaja sa gradskom civilizacijom.
Ipak, to ne znači da je Držićevo delo prerada neke sijenske karnevalske šaljive scene, U okviru toga motiva on je stvorio potpuno originalnu pokladnu Novelu (šalu) o Stancu, »Vlah« Stanac, to jest sirovi seljak negde sa današnje crnogorsko - hercegovačke granice, iz područja reke Pive, dolazi u Dubrovnik s kozom, grudom .masla i sira da ih proda. Ne našavši konaka, on se skutkao uza česmu nasred grada da prodrema noć i da sutra zorom svrši svoje poslove. Ali mu grupa veselih mladih noćnika ne da mira, Ona ga uveri da na to mesto dolaze vile
'je svašta čine od ljudi, pa ih mogu i podmladiti. Stanac, već u godinama, ima mladu ženu, i rad je da se koristi ovom prilikom. Naivan i lakoveran, on dopušta da ga tobožnje vile »omr= če i svežu mu ruke i bradu mu o” strigu«, a kad se »od varke osvijesti«, ne nađe uza se Svoje trgovine i počne pozivati u pomoć, ne opazivši uzbuđen da su mu ostavili naknadu u nov” cu
Kao što je Mihovi! Kombol dobro pr:metio, Držić se Stancu ne ruga toliko što je prost seljak iz zaostalih krajeva dubrovačkog zaleđa, koliko mu se potsmeva što se star oženio mladom ženom, pa bi rad da sačuva njenu miloštu podmlađenom snagom. Držić je, dakle, varirao motiv, dodđajući mu nove crte i tako dao ustvari jedan nov siže, Tipično slikanje Stanca, živost scena, majstorska kompozicija, skladni stihovi, sočan jezik, učinili su zatm da ova mala pokladna komedija, zbog Držićeva pesničkog i dramatskog dara, dobije izuzetnu umetničku vrednost. Sem toga, ona je vrlo interesantna i zbog folklornih detalja. Ta veza % narodnim verovanjima i umotvorinar ma, koja postoji u Držićevoj lirici, o“ seća se i u »Noveli od Stanca«, i taj folklorni narodni element nesumnjivo
čini Držićevu komediju nezavisnom od sienshih pokladnih šala, čini je, dakle, bliskom našem svetu, i u ne” kadašnjem Dubrovniku i danas, nama svima. ; . i Tako je »Novela od Stanca« ostala i docnije popularna. Sem godine 1551, ona je, uvek s još nekim Držićevim delima, preštampavana i godine 1607 i 1630, a Stanac kao tip dugo je pominjan u Dubrovniku. Petar Kolendić u gore pomenutom radu navodi pet dubrovačkih poslovica u kojima je reč o Stancu, što može značiti da je »Novela od Stanca« rado čitana, pa i često prikazivana. te 'je tako Stanac kao lip glupava i lakoverna seljaka našao odjeka i u poslovicama, (Sem ako nisu kakve anegdote od kojih su ove poslovice trag, inspirisale Držića da uzme nekoga već postojećeg Stanca za junaka svoje šale?) · Ova mala komedija i danas čini vanredan utisak kad se čita. Kombolova tumačenja nesumnjivo će olakšati razumevanje teksta. On je za 316 stihova, koliko ih ima »Novela«, dao 286 primedbi, uglaynom tumačeći nama danas nepoznate reči. Upoređene sa tumačenjima Dragoljuba Pavlovića, kojih ima 223, Kombol ih je oče“ vidno dao više, ma da nam se čini da je Pavlović ponegde iscrpnije objašnjavao. Kombol, na primer, za »Dvičine skaline« kaže samo da su »štepenice u starom Dubrovniku«, dok Pavlović, služeći se jednim člankom Pavla Popovića (Prilozi za književnost, jezik, istoniju i folklor 1925, V, s. 141145) dođaje važan detalj da su u ulici, gde su te stepenice, u Držićevo doba
· »„stanovale žene sitnih i nesigurnih VIlina«, što je važno za dublje razumevanje okolnoga teksta. I iz drugih slučajeva jasno je da se Kombol ograničavao ponajviše samo na prevođenje danas nepoznatih reči,
Nama se, međutim, čini da ni Pavlović ni Kombol nisu dovoljno protumačili ovo umetnički i književno-istoriski interesantno: delo. Baš zato što je maloga obima, ono je vrlo pogodno da se povodom njega:pruži čitaocima slika šesnaestog veka, staroga Dubrovnika, tadašnje pozornige, pozorišnih družina, jednom reči tadanjega života i shvatanja. Nije, dakle, dovoljan samo prevod pojedinih reči, nego jedan dublji zahvat u tekst. Ma koliko zahvalni M, Kombolu za negova znalačka i sigurna objašnjenja reči, mi bi mu bili još zahvalniji da ih je proširio u gornjem smislu, Glosey u kojima bi došlo do izraza njegovo bogato poznavanje literature o Držiću i šesnaestom stoleću, nesumnjivo bi čitao” cima pružile obaveštenja iz kojih bi mnogo bolje razumeli pesnika i njegovo delo, nego što će im to pružiti Ovo prevođenje nepoznatijih reči,
Doduše, Mihovil Kombol to donekle nadoknađuje u belešci-pogovoru na kraju ove knjižice, ali, ipak, ni najbolji pogovor ne može zameniti produbljena komentara ,kakav bismo mi žae” leli Držićevoj »Noveli od Stanca«, o” bjavljenoj u posebnoj knjizi povodom četvrte stogodišnjice otkako se pojavila na &vet.
Božidar KOVACEVIC
(Crtež F, Vaića)
Premijere pozorišta Siptara ı Turaka u Skoplju
Novoosnovano manjinsko pozorište Šiptara i Turaka u Skoplju istupilo je sa svojom premijerom. Šiptarski kolektiv manjinskog pozorišta prikazao je komad »Ženidba« od Gogolja, a turski kolektiv izveo je »Sumnjivo lice« ođ Branislava Nušića, Oba mlada pozorišna kolektiva oslobodila su se "od grubog diletantizma i pokazala lep uspeh. MO r?
Da bi se pripremile ove premijere trebalo je savladati velike teškoće, kako ftehn.žke, tako i umetničke, Trebalo je na primer ovladati književnim jezikom obeju nacionalnih manjina. Režiji je uspelo da otkloni početničke slabosti pozorišnoga kadra, koji je re“ grutovan”iz redova darovitih radnika, učitelja i službenika, koji imaju ljubavi prema pozorištu ali bez ikakvog glumačkog iskustva. Ta velika ljubav prema pozorištu, kako kod mladih glumaca tako i kod režisera i drugih pozorišnih radnika, bila je odlučan faktor u savlađivanju ovih komada.
Siptarski kolektiv pokazao, je veliku smelost prihvativši se da spremi Gogoljevu »Ženidbu« te je zbog toga postignuti uspeh veći i značajniji. Mladi šiptarski glumci uložili su mno” go truda i elana u izvođenju ovog Gogoljevog dela. Režija je učinila veliki napor da glumcima osvetli psihologiju Gogoljevih ličnosti. Treba naročito podvući uspeh Abedina Krasnića koji je tumačio ulogu Patkalosina, Dobrom glumom takođe su se istakli Kolja i Viktorija Siroka i opravdano zaslužili simpatije publike. Angelina, Djoni u ulozi Agafije Tihonove, Zef Jaku u
ulozi Kajgane pokazali su- rezultate .. koji bi sa viša truda mogli biti i bolji' ·
i puniji, Treba zabeležiti da su Faik
Ademi kao Aljučki, Mark Marku kao
Zevahin, Paolina Siroka, Aljus Osman P yenrg a M NY.)
l
ida M ROM OON ka: e m OVOM, LU 41
:>
+
MOO i VOM KO OI i SYP JNJASVO MAN
ni i Antoneta Mazareku, i pored 8&VOjih početničkih nedostataka, pokazali da imaju uslove za razvoj. Za režiju i rad oko spremanja ovog komada zaslužan je Abedin Krasnić kao i Boris Stefanovski iz Makedonskog narodnog pozorišta. | Spremajući. Nušićevo »Sumnjivo lice« glumci turskog kolektiva imali su pred sobom nesumnjivo lakši zadatak od svojih drugova Šiptara. Režiseru komada Abdusuf Husejinu pošlo je za rukom da ujedini napore mladih turskih glumaca. Treba podvući da je turski kolektiv, sastavljen od samih glumaca — početnika pokazao priličan uspeh, U kolektivu koji se pokazao skladan u izvođenju komada, sigurnošću u igri najviše se istakao Sefiki Mahmut u ulozi kapetana Jerotija Pantića. Ubedljivo su tumačili svoje uloge Jildis Ahmet (Anđa) i Suna Mahmut (Marica), Treba zabeležiti igru Muse Halima, Seza Okčuogloa, Faika Hasana i Serafeđina Nebia.
Priznanje za lepu igru mladih šipskih i turskih glumaca došlo je kako od njihovih drugova makedonskih glumaca, tako i od publike koja ih“ je toplo pozdravila, . Mustafa KARAHASAN
„0 (Crtež P. Karamatijevića)
NI
LLi
poi OLGA
JULIJAN TUVIM:
Izdanje „,Zore
Julije. Benešić, prevodilac ove knjižice pesama poljskog: pesnika „Julijana Tuvima, prikazujući našoj čitalačkoj publici umetnički lik autora, piše u svom pogovoru sledeće:
»Tuvimova je strast: riječ. On je virtuoznošću svoje .riječi pretekao sve poljske pjesnike prošlosti i sadašnjosti. Zvučnost sroka, pa i akrobacija riječi, ali bez zamućene misli, izbija gotovo u svakom njegovom pjesničkom i prozaičkom sastavku uvijek s vedrim, smiješkom«.
Kad čitalac pročita ove stihove, s punim pravom može da se zapita: šta je ostalo od svega toga — i od strasti za rečju, i od virtuoznosti u baratanju. rečima, i od zvučnosti sroka — u ovom i ovakvom prevodu 'Tuvimovih stihova? I odmah može sam sebi da dA odgovor: ništa, ili, tačnije, skoro ništa. Nije „potrebno znanje poljskog jezika, pa da se ustanovi da je Benešić, tako reći, isušio Tuvimove stihove. Tu i tamo, u dve ili tri pesme, kroz ovaj ili onaj stih, s mu-– kom se probija pravi izraz i snaga pesničke reči pesnika od ozbiljne vrednosti, i. to je sve. Gotovo s nekom tugom čovek sklapa, na kraju čitanja, ovu knjigu i, premda nedužan, oseća se kriv pred pesnikom koji nije dobio, iako to zaslužuje, dostojniji, bolji prevod na srpskohrvatskom jeziku: ,
Prevođenje proze nije lak posao, prevođenje stihova dvostruko, dese-
fostruko je teži posao. Pesnikova reč, |
u svoj svojoj mađijskoj lepoti, zvučnosti i orkestraciji, koja vuče svoje korene u. dubokoj povezanosti, skoro bi se moglo reći fizičkoj sraslosti pisca sa duhom i melodijom jezika svog naroda, traži odgovarajuću reč u jeziku na koji se prevodi. Jednom rečju:
značajnog savremenog.
pesnik-autor traži pesnika-prevodioca, i to bar približno jednake snage (što je redak slučaj), jer se inače u neveštim rukama i čarobna reč genija može da pretvori u banalnu frazu, u opšte, svakidašnje mesto (što je češće slučaj) — kako je to MB. Finci jednom lepo i tačno rekao — »mučenika i mučitelja poezije«.
Julijan Tuvim je i po fakturi SVOE stiha, i po svom slobodnom izrazu, i po formi, i po sadržini, moderan pesnik, Moderan u onom dobrom i pozitivnom smislu te reči, Nažalost, u prevodu Julija Benešića, po mnogim elementima koji su u njemu sadržani, reklo bi se za niega da vuče svoje poreklo i” perioda romantizma, i to ranog. Tu je i »sunašce drago«, i glavica što leži naslonjena«, i »put tužan i bajan«,i »tihano se javi, i nepotrebno ,staromodno nagomilavanje pređašnjeg nesvršenog vremena (doduše, radi rim#), i banalni epiteti, i banalni srokovi (bufetu-sujetu, štacija-aristokracija, . skaču-zakapču, derati tur-appelantur, svefer-halbcilinder, itd., itd.). Tu su, najzad, i na silu boga ubačene jezičke besmuaslice — opet radi nimA4! — kao: »rastapa se razblaženo« (umesto topi se blažemo), »putnikom votku natače« (umesto toči), »teret pleća stlači« (radi rime znači), pa i čitave strofe koje kao da je napisaD jedan Momčilo Nastasijević (poznati mučenik i mučitelj srpskog jezika pre rata): .
Na šumnom polju kose i klasi
đruga su stvar.
Pepelom tu se prosiplju vlasi.
Razočar,
Sličnih primera moglo bi se još naći u ovoj zbirci, ali je i ovo dovoljno da bi se imala jasna slika o pravom kvalitetu prevoda.
'TTanasije MLADENOVIC
PREVOD BEZ PREVODIOCA
U izdanju Novog pokolenja, u Beo" gradu, izašao je roman Georgija Gulije Dobri grad,
Radnja se, odigrava negde na Kavkazu, u, zabačenom selu Sakenu, i zatim u Moskvi, Jedan Sakenac, prilježno i darovito momče Smel, odlazi u prestonicu da se upiše na tehnički institut, i posle dvadesetak dana, pavši na prijemnom ispitu, vraća se u zavičaj da 6e bolje pripremi za iduću godinu. ~ ; Za tih nekoliko đana u Moskvi on doživljuje ljubavni roman i stiče važne prijateljske veze. Išlo je sve kao namazano, kao kad pisac lepo smisli i udesi srećne slučajnosti. Još na iz" lasku iz voza Smel se upoznaje sa Galjom. Usplahirena studentska ljubav...
»Dogođilo se „nešto neočekivano. Pretpostavljate šta? Smel je izjavio ljubav Galji!.. Eto, Vi se smeškate, a kako je Smelu? Šta misli Galja? Šta će ona reći? Meni se čini da se ona strašno uplašila.« ·
Sličnog novatorstva ima i u opisiva” nju prirode:
»Smel se seća noći punih mesečine,
kada je sakenska zemlja zavijena u srebrnu hartiju svetlosti, kao novogodišnji orah na jelki«. ... »Mesec je kod nas poslušan i lep — kaže on. — Znate kelkav je? Liči na lepoticu kojoj sija lice« · Ima u. ovoj knjizi nekoliko svežih kavkaskih pejzaža, ne u stilu navedenih opisa, ima i neusiljenih prenošenja ljudskih osećanja. Društvena svakidašnjica nije upadljivo idealizovana. Knjiga je pisana bez velikih pretenzija, iako se autor potrudio da bez ikakve potrebe za umetničku vrednost svoga dela, neka mesta u njemu politički akcentira.
Da. ova knjiga od blizu dvesta stranica može da se na dušak pročita, pa se ipak na kraju možemo pitati zašto je ona — kod tolikih drugih! — morala biti prevedena,
Prevod.je, što se našeg jezika tiče,
dobar. Ali ima jedna druga stvar. Bio je kod'nas običaj, sve dosad, da se čitaocu kaže na kom je jeziku knjiga napisana. i ko ju je, i sa kog jezika, preveo. Ako je prevodilac imao ponekad razloga da se skriva, uzimao je barem neki pseudonim. Mestašce Saken je u. geografskom pogledu toliko neznatno da se ne nalazi ni na jednoj mapi i ni u jednoj enciklopediji. Recimo da je knjiga pisana na gruzinskom
Skupština isforiskog društva Crne Gore
Istorisko društvo NR Crne Gore o”
držalo je u Kotoru svoju redovnu go" dišnju skupštinu, : Rad društva u ovoj godini znaino se poboljšao. Ono ima 13 sekcija sa sjedištima u sreskim mjestima i 227 članova. Sekcije su razvijale svoj rad prema mogućnostima. Najbolji uspjeh pokazala je sekcija u Kotoru, a bilo je sekcija 'koje nijesu podnijele ni godišnje izvještaje o radu (Cetinje, BU jelo Polje, Bar i Hercegnovi), Radi popularisanja istoriske nauke, održano je 58 predavanja u raznim mjestima Crne Gore. Poklonjena je pažnja čuvanju istoriskih spomenika i arhiva i pravilnom prikazivanju i tumačenju istoriskih događaja u nastavi istorije po školama, Organ društva »Istoriski zapisi« izlazio je ove godine u trobrojnim sveskama, zbog raznih štamparskih poteškoća, Društvo ima biblioteku od 400 knjiga, koje je dobilo na po” klon od Srpske akademije nauka iz Beograda. Ono pruža pomoć naučnim i prosvjetnim ustanovama u našoj Republici, održava vezu sa ustanovama ove vrste u ostalim republikama.
Izabrana je nova uprava društva na čelu s pretsjednikom Jagošem Jovanoyvićem. | Odgovora} nurednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska broj 1 — Btampari'a »Borbas Beograd, Karđeljeva 3L
— to je samo pretpostavka. Možda je sovjetski pisac Gulija pisao na ruskom — to je nagađanje. A čiji je OVO prevod na naš jezik — znamo još manje. Neko je inkognito preveo jednu standardnu knjigu i neznatne umet-
'mičke vrednosti ,a kognito primio ho-
norar. . Risto RATKOVIĆ
KULTURNO-HISTORIJSKE IZLOŽBE U OKVIRU UMJETNICKOG FESTIVALA U DUBROVNIKU
U okviru umjetničkog „festivala u Dubrovniku (od 6. do 20. septembra) bit će organizirano i nekoliko izložba, koje će prikazivati veliku Rkulturmohistorijsku važnost Dubrovnika, Među ostalim priredit će se izložba klesarstva u Dubrovniku od IX, do XVIII stoljeća. U galeriji slika otvorit će -= izložba starih dubrovačkim majstora XIV. do XVI stoljeća, Tri restaurirane prostorije Kneževa dvora bit će također pretvorene u izložbene dvorane. U palači Sponza bit će otvorena zlatarska izložba, zatim izložba brođogradnje i ostalih obrta. U muzeju sv. Ivana bit će otvorena elnografska izložba, koja će se kasnije pretvoriti u etnografski muzej. U samostanu Male braće obnovit će se stara apoteka, jedna od najstarijih u Evropi,
BIBLIOGRAFIJA
Gustav Fiaubert: Novembar, novela. Pre-
veo Tin Ujević. Izdanje Male biblioteke
»Zora« Zagreb 1950, latinicom, str. 127, cena 21 din.
Đura Jakšić: Pripovetke II, Izabrana dela. Izdanje »Prosvete« Beograd 1950, Izbor: Milan Bogdanović. Ćirilicom, str, 385, ce= na 118 din.
Svetozar Corović: Stojan Mutikaša, roman. Izdanje »Prosvete« Beograd 1950. Ćirilicom, str. 245, cena 78 din.
Petar Kočić: Kroz mećavu, pripovetke. Izdanje »Prosvete« Beograd 1950. Ćirilicom str, 42, cena 7 din, ji
Milovan Glišić: Glava šećera, pripovetka, Tlustrovala Ljubica Sokić. Izdanje »Novog pokolenja«, Beograd 1950, Ćirilicom, str, 38, cena 16 din,
Dr. Dušan Lekić: Spoljna politika Petra I Petrovića Njegoša (1784—1830), Izdanje »Narodne knjige« Cetinje 1950 (biblioteka Istoriskog instituta NR Crne Gore. Odgovorni urednik Jagoš Jovanović). Ćirilcom, str. 342, cena 90 din,
Rođoljub Čolaković: Zapisi iz Oslobodđilačkog rata, knjiga III. Ilustrovao Ismet Mujezinović. Izdanje Matice hrvatske. Zagreb 1950. Latinicom, str, 290, cena 82 din.
Milovan Glišić: Ređak zver, pripovetka. Tlustrovala Ljubica SoMWić, Izdanje »NOVOgE pokolenja« Beograd 1950. Ćirilicom, str. 19, cena 10 din,
e—
”, Zagreb, 1950
U ZAGREBU SE OTVARA AKADEMIJA ZA KAZALIŠNU UMJETNOST — Zagreb će dobiti uskoro jednu novu visoku šicolu u rangu fakulteta — Akademiju za kazaličnu umjetnost, koja če početi rad ove jeseni. Na Akademiji bit će zasad tri odjela: jedan za glumce, drugi za režisere, treći za scenografe. Naknadno će se otvoriti i odjel za operne pjevače. Otvaranje Akade. mije za kazališnu umjetnost u Zagrebu (Slične ustanove postoje već u Beogradu i Ljubljani) značit će veliki doprinos stvaranju i uzdizanju novoga glumačkog podmlatka, što će se pozitivno odraziti i na čitav razvoj kazališne umjetnosti U Hrvatskoj. IZLOŽBA . MARULIĆEVIH „DJELA U SPLITU — U Splitu, rodnom mjestu Marka Marulića, priprema se izložba njegovih djela, koja će se otvoriti 8 listopada u Papalićevoj palači. Izložba će obuhvatiti Marulićeva djela pisana na hrvatskom i latinskom jeziku, te razne uspomene iz Marulićeva vremena. U Splitu se osim toga pripremaju i druge kulturne priredbe u čast 500-godišnjice rođenia Marulića. U uvali Nečujam na otoku Šolti, gdje je pjesnik napisao »Judđitu« otkrit će se spomenploča. POKRETNME SLIKARSKE IZLOŽBE Udruženje likoenih umjetnika Hrvatske arganiziralo je u Karlovcu prvu pokretnu izložbu slika. Otkupljeno je radova u vrijednosti od Din. 200.000. Od 6 do 20 avgusta izložba se prenosi u Sisak, a nakon toga u Dubrovnik.
ZAVRŠENO SNIMANJE UMJETNICKOG FILMA »PRST« — Na Rijeci je završeno snimanje vanjskih kadrova novog slovenskog umjetničkog filma »Trste, u kojemu pored slovenskih i nekih hrvatskih glumaca igraju i članovi Talijanske drame. Sada se vršl sinhronizacija i montaža {filma koji će doskora biti posve dovršen, te će se prikazivati već u novoj sezoni.
OTVARANJE UMETNIČKE GALERIJE U ZADRU — U Zadru je svečano otvorena Umetnička galerija. Ministarstvo NR Hrvatske i Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti predali su Galeriji veći broj slica i tako joj omogućili •*da „prikaže razvoj slikarstva u Hrvatskoj za poslednjih sto gođina. Galerija je smeštena u sedam dčdvelikih dvorana 1 raspolaže sa 80 značajnih umetničkih dela. Prva dvorana posvećena je zadarskom slikaru Salgeti-Doriolilu (18111877). U sledećoj dvorani zastupljeni su uglavnom hrvatski slikari XIX veka kao Mike, Kikerez, Oton Iveković, Nikola Mašić, Vlaho Bukovac, M. CI. Crnčić, Ferdo Kovačević i M. Rački. U trećoj dvorani izloženi su radovi M. Kraljevića, M. Uzelča, Vidovića, VI. Becića i dr. U ostalim dvora– nama prikazano je hrvatsko savremeno slikarstvo. KLUB PISACA MAĐARSKE NACIONALNE MANJINE — U okviru Sekcije za Mađare Saveza kulturno-prosvetnih društava Vojvodine, u Novom Sadu je otvorem Klub pisaca mađarske nacionalne manjine.
Prema planu rada koji je usvojen na osnivačkom sastanku, dvoneđeljno će se održavati klupski dan, na kome će se ana= lizirati rad i književna dela pisaca — članova kluba, pregledati sadržina književnog časopisa Mađara »Hida« i pretresati razna druga književna i kulturna pitanja.
Klub će naročitu pomoć pružiti mladim piscima i njihovom usavršavaniju. Posebno će povesti računa o podizanju #;Kvaliteta književnog stvaranja u časopisima i dnevnoj štampi. S tim u vezi su i pređavanja, koja će u klubu povremeno održavati naši najpoznatiji pisci, umetnici, politički i Dpri= vredni rukovodioci.
Članovi kluba održavaće Književne Večeri po fabrikama, državnim imanjima i seljačkim radnim zađrugama, itd.
PET KNJIGA PISACA MAĐARSKE NACIONALNE MANJINE — U izdanju »Bratstva i jedinstva« u Novom Sađu izašle su četiri knjige pisaca mađarske nacionalne manjine. To su zbirke pesama »Sunčana strana« nedavno preminulog pesnika La= joša Turzo i »Ozaremi gaj« Jožefa Debreci= ni, zbirka pripoveđaka »Ka novom: Životu« Ištvana Lataka i knjiga reportaža »Narod se rađa« Petera Lerinca. Osim toga, uskoro iz štampe izlazi i roman Jožefa Debrecini »Hladđan krematorijum«.
PRED SLOVAČKE NARODNE SVECANOSTI U BAČKOM PETROVCU — Bačlci Petrovac, kulturni centar slovačke nacjionalne manjine 'u jeku je priprema za tradicionalne Narodne svečanosti. U toku tri dana svečanosti biće izveden bogat kulturmo-umetnički program. Oko 200 igrača iz svih sela u kojima žive Slovaci izvodiće slovačke nacionalne igre. U okviru svečanosti biće otvorena izložba kulturnog razvoja Slovaka u Vojvodini.
KONCERTNI ŽIVOT U RIJEČKOJ OBLASTI — U glavnim turističkim centrima Riječke oblasti organizovan je za vreme letnje sezone koncertni život. Tako se u Rabu dvaput neđeljno priređuju ikoncerti, U Opatiji koncerti se priređuju skoro svake večeri. Preduzete su mere da se koncerti ođržavaju i u Crikvenici.
SARAJEVO DOBIJA MODERNU POZORIŠNU ZGRADU — Adđaptacijom i preuređenjem pozorišne zgrade u Sarajevu, što je sada u toku, glavni grad Bosne i Hercegovine dobiće uskoro modđerno pozorište, Dosadašnja zgrada nije mogla da udovolji potrebama drame, opere i baleta.
OBLASNO NARODNO POZORIŠTE NIŠA — Oblasno narodno pozorište Niša koje je nedavno gostovalo u Beogradu i Vrnja Banji „pristupilo je pripremama za novu pozorišnu sezonu.'Napravljen je širi izbor repertoara, koji predviđa šest đomaćih, i šest stranih dela dramske literature. Tako su od domaćih uzeta u obzir dela: »Sluga Jernej« od I. Cankara, »Ženidba i udđađba« od J. St. Popovića, »Protekcija« od Nušića, zatim dela naših savremenih autora: »Vatra i pepeo« od M. Pucove, »Major Bauk« od B. Ćopića i »Raskrsnica&« od M. ĐOokOvića (pađa u oči da je od Nušića uzeta 5a” mo »Protekcija« mavda je ovaj ansamb: pokazao mnogo uslova za pravilno tuma=– čenje Nušičevih komedija, što je konstatovano fi povođom uspele pretstave »Svet« na junskom gostovanju ovog ansambla u Beogradu). Od stranih pisaca uzeta su u Obxir kla sična dela: »San letnje noći« od Šekspira, »Spletka i ljubav« od PF. Šilera, »Učene žene« (»Tartif« ili »Škola za ene) od Molijera, »Bogatstvo« od Aristofana, »Nevolja zbog pameti« od Gribojeđova i »SVOjL Bmo — nagodđićemo se« (ili sBez ikcrivice krivi) od A. N. Ostrovskog.
____-- —
ISPRAVKA
'U pretprošlom broju našega lista, u član“ ku »Orfej na Ohridskom Jezeru N. Hercigonje potkrala se štamparska greška: u tekstu stoji »... Tragični sasvim već betonski o-moll...«, a treba da stoji: »Tra” gični sasvim već betovenski c-moll«,
ı
Redakcioni odbor
Fran Albreht, Jovan Boškovski, Joža Horvat, Dušan Ko-
stić, Tanasije Mlađenović, Jo-|| van Popović, Mehmeđ Selimoce Petar Šegedđin. Risto Toovi“ PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE
Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara,
na 6 meseci 70 dinara ! na godinu danš u0 dinara,
Za Inostranstvo! na 3 meseca 50 đinar, na 8 meseci 100 đinara | na godinu dana 2%0 dinara Rukopisi se ne vraćaju.
Broj čekovnog računa 101=503305 Poštanski fah 61?
–