Књижевне новине

) ]

i V

9 V

Kratke vesli i ilosiransiva

Anri Barbis

PETNAESTOGODISŠSNJICA SMRTI ANRI BARBISA

'U Francuskoj Je proslavljena petnaestogodišnjica smrti velikog francuskog pisca i borca za mir Anri Barbisa, Povodom ove godišnjice održane su komemoracije 10 septembra u Parizu ! II cweptembra u Arasu.

NOVA RNJIGA LENGSTONA HJUZA

»Simpl! iznosi svoJa mišljenja« naziv Je najnovije knjige naprednog crnačkog pisca Lengstona Hjuza, Kroz svoga junaka Džesi B. Sempla, koji nosi nadimak »Simpl« (običan), Hjuz ustvari IznoOsi SsVOje poglede na kapitalističko uređenje i pitanje rasne diskriminacije u Amer.ci.

MUZIKA II TISINA

Na muzičkom {estivalu koji )e nedavno održan u Edinburgu, Čuveni dirigent Ser "Tomas Bičam dirigovao je Strausovu kompoziciju »Arijana u Naksošsu« Posle jednog Otsviranog stava, kada se nije predviđala nikakva pauza, odjJeknuo J1le aplauz, Dirigent je utišao orkestar 1 ljutito se obratio ublici: »Tišina, molim vas! Više bih voeo da zviždite kada je to zalsta umesno, nego da aplaudirate u nevremele«

BMRT NEMAĆCKOG NAPREDNOG PISCA ERNSTA VIHERTA

U NemačkoJ Je nedavno u svoJoj 61 godini umro krnst Vihert, pesnik i romansier, antifašista i borac „protiv Hitlerove emačke. Vihert je 1933 godine blo interniran u Buhenvald, odakle je docnije puBten pod uslovom da se drži neutralno. Za vreme Hitrelove Nemačke Vihet nije ništa izdavao. Poznat je njegov roman, objavljen posle rata, pod nazivom »Totenvald«, kojt pretstavlja veoma interesantan dokumenat o hitlerovskoj Nemačkoj.

PROSLAVA GODISNJICE SMRTI EMILA ZOLE

U nedelju 1 oktobra proslavljena je u Medanu (Francuska) četrdeset i Osma godišnjica smrti velikog {rancuskog pisca Emila Zole

SUPERLATIVI

Američki romansijer Džon O'Hara objavio je u »Njujork Tajmsu« svoju studiju o piscu Ernstu Hemingveju, koja, kako izpleda, prevazilazi sve kritike dosada pisane o nekom romanopiscu, pesniku ili dramaturgu. »Hemingve} — piše O'Hara — je najveći savremeni autor, najveći pisac koji je žiweo posle Šekspira, da, najvažniji, od, miliona pisaca koji su živeli posle 1616 go-

dine«, Godina 1616, kako se zna, bila |e godina hmrti velikog Viljema!

NOVI ROMAN ERNSTA HEMINGVEJA

Ipak, poslednje delo Hemingve]ja »Preko reke i među drvećem•«, koje se pojavilo desetak godina posle njegovog poznatog romana »Za koga zvona zvone«, različito e komentarisano u Americi. Tako je za

ritičara revije »Njuzvik• ovaj roman »Najbolja knjiga slavnoga pisca i najdublja misao«, a za kritičara »Tajma«: »Čuveni sti: Hemingveja koji pretstavlja poetičnu mešavinu zategnutosti i beznadešnosti, u ovome romanu samo je parodija samoga sebe«.

DIMA NA FILMU

Prema memoarima Aleksandra Dima-oca napisao je Klod Blanšar scenario koji prikazuje život ovog francuskog književnika. Film će se zvati »Dima veličanstveni«, a biće realizovan od strane francusko-itajanske produkcije u Ru-koloru, istovremno kad i »Mletački trgovac«.

NOVI FILM VITORIJA DE ŠIKA

»Velikođušni Toto« je naslov novog silma na kome sađa radi Vitorio đe Šika. Ovaj film treba đa buđe treći deo trilogije čija su dva prva dela »Šuša« i »Krađa bicikla«. Autor scenarija ovog filma je Cezare Cavatini, jeđan ođ najmarkantnijih figura italijanske neorealistiše škole.

RIHARD STRAUS NA FILMU

Čuveni kompozitor Rihard Straus je pristao, posle đugih pregovora, đa sam igra u filmu koji će prikazati njegov život. Ovaj film snima preduzeće »Kontinental-film« u Minhenu. Rihard Straus, koji u dubokoj starosti živi u Beču, sarađuje sada na piBanju scenarija ovog filma, koji poređ njegove biografije treba da prikaže ! period od 7 gođina evropskog muzičkog života,

SCENARIO ERIHA KESTNERA

Posle ogromnog uspeha filma •Emil i đetektivi«, prema poznatom dečjem romanu Eriha Kestnera, sada se u Berlinu snima novi film •»Dvostruka Lota« prema igtoimenom Kestnerovom romanu. Reditelj filma je Jozef fon Bakl, a scenario je napisao sam Kuestner.

»BESMRTNI OJLENSPIGELe

Istovremeno sa proslavom godišnjice čuwenog de Kosterovog dela » Til Ojlenšp!gele u Hamburgu je završen film »Besmrtni Ojlenšpigel«, za čiju le osnovu uzet Kosterov roman. Film je snimlo E. Rajnhard, đok je muziku, prema prastarim fla=> manskim motivima, kumponovao Oskar Hloupek.

PRVI CRNAČKI FILM

'uU Maroku 1e osnovano •»Afričko kinematogra/fsico „preduzeće«, koje le cebl stavilo u zađatak đa snima filmove Iz života stamovnika Afrike — Arapa | emmaca. U prvom filmu Ovog pređuzeća. •Igračica ız Marakeša«, nastupaju crnačćd1 glumac Habib Bengplila, i Siren Ađžemova, primabalerina Metropoliten opere u Niujorku,

Predrag Milosavljević: Crtež

A. N. Ostrovski: Izabrane komedije i drame

(Izdanje »Prosvete«, 1950)

Od četrdeset seđam komađa, koliko je A. N. Ostrovski ukupno napi. sao, oko dvadeset dela ulazi u uži izbor za prikazivanje i čitanje.

Izdavačko preduzeće „»Prosveta«, koje je pre četiri godine „objavilo prvu knjigu izabranih komedija i drama Ostrovskog, a neđavno i drugu, pružilo je čitaocima deset koma. da ovog slavnog dramskog pisca. Ove dve knjige obuhvataju stvaranje Ostrovskog u razmaku od skoro tri i po decenije (od početka pedesetih godina do 1883) i, što je najvažnije, sadrže dele u kojima Ostrojvski slika različi. te sredine. Tu su komadi u kojima književnik prikazuje trgovce — despote i osobenjake, izrazite pretstavnike »carstva mraka*•«, i spahije u vremenu opadanja prevlasti plemstva koje se grčevito bori za svoje pozicije, ali je nemoćno da se jače suprostavi novim društvenim činiocima. U izabranim delima Ostrovskog vidimo i pretstavnike tek formirane — u ono doba ruske krupne buržoazije, koja je osečala izmicanje tla ispod nogu nerad. nog i dezorijentisanog plemstva, i koja nastoji da izvuče za sebe što ve_ će koristi iz odrosa stvorenih opadanjem plemićke klase, porastom inđu. strije, aktivnošću kapitala i groznicom »velikih poslova«. Isto tako, u izbor su ušl. komađi o činovnicima koji umeju đa prave karijeru — i Onima koji neće da se prilagođe nepisanim zakonima osione, krute, samo. uverene ' samožive birokratije. Ovim izborom buhvaćena su i dva komada Ostrovskog iz života provinciskih glumaca, iz sredine u kojoj je pozorište potpuno zavisilo od nekulturnih špekulanata — impresarija i od boga. tih »obožavalaca« mlađih glumica.

Izbor je uglavnom dobro izvršen, ali je za diskusiju da li su komadi »Sirotinja nije greh« i »Bez krivice krivi« s pravom zauzeli mesto u dve. ma knjigama izabranih dela Ostrov.skog. Zar nije bilo bolje đati umesto onog prvog komađa komeđiju »Ban-. krot« ili »Svoji smo ljuđi — nagodi. ćemo se« koja dublje i jače zahvata život ruskog trgovačkog staleža sre. dine prošlog stoleća? Isto tako, sporna je potreba donošenja dva komađa iz glumačkog života. Ma koliko da je popularan i scenski zanimljiv, komad »Bez krivice krivi« svakako ne može da pretenduje na rang najboljih dela A. N. Ostrovskog. Zato je, smatram, bilo celishodno izostaviti taj komad i zadovoljiti se đonošenjem samo jed. nog dela iz glumačkog života (»Ta._

lenti i obožavaoci«). Umesto »Bez krivice krivi« u izabrana dela Ostrov.. skog, mogla bi ući komedija »Luđe pare« u kojoj je izvrsno obrađena tema potiskivanja parazitskog gradskog plemstva sa njegovih dotadđašnjih pozicija i formiranja grupice »po slovnih ljuđi« koji izvlače ogromne profite i stvaraju nove oblike eksplo. atacije.

Ostali komadi obuhvaćeni dvema knjigama izabranih dela Ostrovskog,

·' u savesnom prevodu K. Taranovskog,

zaista pretstavljaju vrhunce stvaranja ovog klasika. To su komadi: »Oluja«, »Kola mudrosti — dvoja luđosti«, »Šu ma«, i »Devojka bez miraza« u prvoj knjizi, a »Unosno mesto«, »Vuci i ov. ce«, »Poslednja žrtva«, i »Talerii i obožavaor-:i« — u drugoj.

Ostrovski, koji je na sceni Narod. npg pozorišta u Beogradu igran još osamdesetih godina, imao je tada bra. nioca i zatočnika u ličnosti Milovana Glišića. Braneći Ostrovskog od upravnika Milorada Šapčanina, koji ni. je polaga) na prealistički repertoar, Glišić je ma svojstvu dramaturga beo. gradskog Narodnog pozorišta preveo »Oluju« (pod naslovom »Bura«) i »Ko. la mudrosti — dvoja ludosti«, dok je »Unosno mesto« (pod naslovom »Pi_ sarsko mesto«) preveo Živojin Jovi_. čić u čijem je prevodu, ubrzo posle otvaranja pozorišne zgrađe, prikazan prvi put i Gogoljev »Revizor«. Sva tri pomenuta kcmada Ostroevskog prika. zana su 1881 i 1882 gođine, a 1892 dat je i jedan od slabijih njegovih komada »Šaljivci«.

Tada ·e Ostrovski nije ođržao na beogradskoj pozornici, ali đanas on ima brojnu publiku koja zna da ceni Ovog pisca — borca «~ demokratsko pozorište, blisko masama i istinito u slikanju društvenih pojava onoga doba i one sređine u kojoj je književnik živeo i stvarao.

Ostrovski zaslužuje pažnje ne samo kao stvaralac niza velikih dramskih dela, nego i kao teoretičar pozorišta. On se uspešno bavio pitanjima glume i stvorio je neku vrstu »sistema« ko. jim je u mnogome nagovešten kasniji »sistema Stanislavskog. Napređan u shvatanju društvenih odnosn Il u uka_ zivanju na zla i nevolje, Ostrovski se znatno uzđigao iznad svoga doba 1 iznat društva iz koga je nikao. U to_ me je jemstvo za trajan život njego. vih dela.

Lav ZAHAROV

Iz koncertne dvorane |

Dva koncerina gostovoamin

(Violinista Pina Karmireli i dirigent RudoIf Danbar — 2?» i 25. IX. 1950)

Pina Karmireli se već pre više od deset godina afirmirala kao umetnica vanrednih kvaliteta. Njeno prvo BEostovanje u Beogradu to je i potvrdilo: bravurozna fehnika, čista intonacija, precizna ritmika, široka dinamička skala, plemen:ti ton — sve joj to pruža vanredne mogućnosti za rešavanje najkomplikovanijih tehničkih zahteva do visoko zadovoljavajuće mere.

Ali sva ta tehnička spremnost služi Pini Karmireli isključivo kao sredstvo za ostvarivanje Njen koncert je naime pokazao da se ona ne zadovoljava i ne ostaje kod spoljnih efekata, nego duboko prodire u sadržaji dela svojom jakom individualnošću. Već u

Fresko Baldi — Kortijevoj »Ariji« (na.

G — žici) iznenadila nas je lepotom oblikovanih fraza·i napetošću u gradnji, koju je zađržala u interpretaciji čitavog programa Njena jaka stvaralačka snaga očitovala se osobito u Bahovoj »Partiti« u kojoj je pokazala smisao ne samo za Oblikovanje pojedinih stavova, nego je znala čitavoj cikličnoj formi dati zaokruženu celinu koja je rasla u svojoj unutrašnjoj dinamici sve do krasno raspevanog poslednjeg stava, Baš u toj komPpoziciji uverila nas je o bogatstvu svoje muzikalnosti i nađarenosti za ostvarivanje i pokazala iz kakvih dubina se mogu crpsti lepote Bahove muzike. Osim toga sigurno je da joj pri tome pomaže i studiozno prilaženje poznavanju Bahovog stvaralaštva, odnosno osobenosti i značajnosti njegovog stila. Kao takva, Karmireli spađa u vrstu najozbiljnijih i najubedljivijih interpretatora Bahove muzike.

U Betovenovoj »Sonati« — iako je bila oblikovana u smislu neuobičaiene koncepcije, ipak se u arhitektonskom odvijanju kompozicije ispoliavala snaŽna muzikalna individualnost umetnice koja je (kao kođ Baha) poveziva-– la pojedine stavove u celinu. Ipak, sva lepota nije mogla doći do potpunog izražaja, jer je smetao raštimovani klavir, iako je pianista pružio tesno i skladno povezano muziciranje sa solistom. Zvučna nejeđinstvenost narušavala je potrebnu plastiku.

U drugom đelu programa, svojim obimnim izražajnim sredstvima Pina Karmireli izgradila je do profinjenih minucioznosti »La Fontana đ'Aretusa«a od Šimanovskoga. Čistim i jasnim oblikovanjem ostvarila je »La petit Ane blanc« od Ibera, »Chanson russe« od Stravinskog u čija dela je položila puno toplog i iskrenog osećanja. Još u De Falje interpetirala je punim zaletom i prisnim koloritom. Koncert je

BORBA SLOVENAČKOG NARODNOG POZORISTA U TRSTU

(Nastavak sa prve strane)

log igra Goldonijevog »Lažljivcav, Makijavelijevu »Mandragolu«, »Ska kavce« od Helmanove .-- dakle, me4unarodni umetnički program. Pozorište je republičko, a ne privatno, da bi ga morali materijalno poman:ati iz lIta;ije... Zar i SNG u Trstu nema prava na iste beneficije i potpoe od uprave STT, kad znamo da Je nslovenačlog življa u Trstu mnogo više negoli italijanskog na RBijeci?...

Položaj i borba SNG u Trstu ne smeju biti Jugoslovenima nevažna ili čak sporedna stvar. Zbog događaja u svetskoj politici koji oonovo ističu u prvi red pitanje Trsta, moramo se ponovo i sa svom odlučnošću zauzeti za to pozorište i obezbeđiti mu pozoriš: ni hram u Trstu koji bi mu omogućia puni umetnički razvoj. Naša biiga ne sme biti samo slovenačko pozorište u Trstu, nego i umetnički značajnc po zorište, koje je tim važnije baš na području gđe se stiču i ukrštaju razni međunarodni politižki, ncionalni i kulturni putevi. Misija SNG u Trstu nije samo nacionalno-lokalna, nego u najvećoj meri i umetničku. Zato ie neophodno da se stvore svi uslovi koji su mu za to potrebni. Njegov kulturni i umetnički značaj nije ništa manji od matičnog pozorišta, a u nacionalnom pogledu je još veći, jer deluje na teritoriji gde se naš živalj tlači već stolećima.

U đrugoj polovini 18 stoleća Šiler je doviknuo Nemcima da ne mogu biti narod dok nemaju svog narodnog pozorišta. Da bi naš narod na tršćanskoj teritoriji ostao živi đeo slovenačkog naroda i čvrsto povezan sa FNRJ, Dotrebno mu je pozorište kao što mu je potreban hleb. Marljivu i sposobnu pozorišnu družinu, koju treba osvežiti novim snagama, već ima, ali

je tačno i to da je pod takvim okol• nostima, pođ kojima je prisiljena da radi, njen dalji umetnički razvoj problematičan. Ni iz nacionalnih, ni iz političkih razloga ne sme nam biti svejedno kakve umetničke razvojne mogućnosti ima SNG u Trstu jer je ono velika ljubav i potreba našeg čoveka na toj teritoriji, Bratko KRREPT

Ljublea Sokić: crtež

završila Paganinijevom »Sonatinom« muzikalno zrelo i ubedljivo. Iz svakog autora znala je iscrpsti najskrivenije lepote i na njoj svojstven način posredovati i probuditi u slušaocima le= potu i plemenitost osećanja.

Marijan Lipovšek je umetnicu pratio kao jednako vredan umetnik sa puno smisla za jedinstveno muziciranje u Betovenoj »Sonati« u kojoj je njegova umetnička snaga upravo dominirala. U pratnji, Lipovšek je znao vešto podrediti svoj instrumenat solisti, ali pri tome nije zaboravljao da izrazi najmanju misao. Ritmički precizan, dinamički uravnotežen, u pratnji skladan, u fraziranju i gradnji plastičan, mnogo je doprineo kvalitetu muziciranja. Ovoga umetnika snažne kulfure, koga smo upoznali već na mnogim koncertima, želeli bismo da jednom slušamo kao solistu.

* !

Ruđolf Danbar dirigovao je Simfoniskim orkestrom Radio Beograda. Na programu &u pored poznatih (Veber, »Oberon« — uvertira, „Dvoržak »V simfonija«) bila i dva nepoznata dela: »Adagio« od Barbera i »Meksikanski salon« od Koplenda, '

Prvo delo ne pretstavlja nešto naročito novo, niti po sadržini, niti po stilu. Autor teži za čistim muziciranjem, bez naročitih problema, bez na= ročite napetosti, te ne ostavlja dublji utisak.

»Meksikanski salon« je svakako in-

feresantna „kompozicija po svojoj strukturi i dosetkama, ali ipak ne pretstavlja neki ozbiljni doprinos

simfoniskoj muzici. Ovo po strukturi originalno delo deluje kao šarenilo kontrasta u tempu i ritmu, sentimen-= talnosti i sirove, suvišne oštrine, a ne pruža jasne muzičke misli. Sumnjam dđa se autor služi bitnim osobinama meksikanskog folklora. Sigurno da je fakva primena narodnih melođija ne vodi ka jplemenjivanju suvremene muzike. Takvo shvatanje može đa doprinosi isključivo »originalnosti i interesantnosti«, što za naše pojmove znači potsmeh plemenitoi muzičkoj misli pa makar i po cenu đuhovitosti.

Rudo]f Danbar pokazao se kao temperamentan i muzikalan dirigent koji ima smisla za gradnju, ali premalu pažnju polaže na đetaljno oblikovanje. Očevidno je bilo đa nije mogao uhva– titi živi kontakt sa orkestrom zbog nepotpune manualne tehnike, nejasnih nastupa, a često je đavao suvišne znakove koje orkestar nije mogao da uhvati ni da prihvati. Zbog toga je kvalitet izvođenja čitavog programa više ili manje trpio, naročito u teškoj 1 u ritmički komplikovanoj kompoziciji Koplenđa.

Mlađog dirigenta Je publika simpatično primila i na kraju nagradila priznanjem, pre svega za Dvoržakovu

»Simfoniju«. Ivan SILIČ

U Hrvatsxoj će sh držali proslava Hovodom natstonodišnjice radnja pesnka Marka Marulća

Povodom petstogodišnjice rođenja pesnika Marka Marulića, u svim kulturnim centrima Hrvatske uskoro će se održati proslave. U Zagrebu je osnovan Glavni odbor za proslavu na

čelu sa akadđemikom dr. Antonom Barcem. U Splitu, rodnom mestu „pesnika

Marulića, proslava će trajati od sedmog do devetog oktobra, Tom prilikom, pored ostalog „biće otvorena izložba Marulićevih dela i otkrivena spomen ploča na kući u Nečujmu. 'Stara palata, u kojoj se sastajao Marulić sa svojim književnim savremenicima, uređiće se za izložbu koja će biti otvorena oko 22 oktobra. Na ostrvu Šolti, u kući u kojoj je pesnik proveo poslednje dane života, docnije će biti uređen Marulićev muzej.

DVI VOJVODJAVNKA MUZEJA

Jeđan od najvećih posleratnih muzeja le Vojvođanski muzej u Novom Sadu u zgradi Matice srpske. Osnovan je 1947, a OtvOren krajem 1948. Zasada ima tri ođeljenja: arheološko, istorisko i prirodđnjačko, a Uskoro će biti otvoreno i etnografsko prirodnjačko odeljenje.

U arheološkom odeljenju izloženi su predmeti od kojih su neki stari i po nekoliko hiljada godina. Jedino tragovi paleolita, najstarije epohe u razvitku čovečanstva, nisu do danas slgurno utvrđeni na teritoriji današnje Vojvodine. „Neolltsko razdoblje okarakterisano je 1 razvitkom i opštom „upotrebom grnčarile. „Bakarno, bronzano 1! željezno đoba prikazano le nizom izloženih arheoloških oblekata. Svi oni pokazuiu mnogostruku raznolikost u stilu ı izradi, na osnovu čega se daje zaključiti da su se na teritoriji današnje Vojvodine u to doba formirale nove etničke grupe. „Rimsko doba ostavllo {e takođe mnogo tragova na teritoriili Voivodine, naročito u Sremu, koji 1e nekoliko vekova bio u sastavu Rimske Imperile I đoba velike seobe naroda ostavilo ie vidnih tragova na teritoriji Vojvodine, ! to mahom u grobovima.

Istorisko odeljenje smešteno 1e, privremeno. u pet izložbenih dvorana. Prva dvo» rana prikazule omladinski pokret (Ujijedl-

njenje omladine srpske) 60-tih I “O-tih BO- ,

dina prošlog veka: druga, postanak | razvitak socijalističkog „pokreta u Volvodini bod rukovođstvom Svetozara Mamcovića | Đoke Milatovića; treća, četvrta I peta Narođnooslobndilački pokret 1! borbu na-

ših naroda u Vojvodini od prvog razbuk-

tavanja narodnog ustanka pa sve do pobede naše nnrodne revolucije. Tu su izlože-

ne i uspomene petorlece naprednih vojvođanskih književnika koji su streljani u toku okupacije ili su poginuli kao partizani: uspomene na Miloja Čiplića, Branka Bajića, Vitomira „Jovanovića, Vlađimira Kolarova i Dejana Brankova. Postanak i razvitak partizanske štampe u Vojvodini takođe je odlično „prikazan autentičnim svedočanstvima. Izložena je i jedna mala, ilegalna partizanska štamparija, koja je tajno prenesena, u početku ustanka, iz Beograda u Srem, i stavljena u partizansku bazu na Šušnjarevom salašu kod Surduka. Na istaknutom mestu jzložene su i slike narodnih heroja Vojvođine: „Žarka Zrenjanin-Uče, Svetozara Markovića-T'oze, Stanka Paunovića-Velika, Janka Čmelca, Rađivola Ćirpanova, Boška PalkovljevićaPinkija, Sonje Marinković, Stevice Jovanovića. Vojvođanski muze1 Je za relativno kratko vreme svoga postojanja, u razđobliu od svega tri godine, postigao tako velike uspehe 1 pokazao takve rezultate da le s pravom izvojevao prvo mesto među svim {jugoslovenskim muzejima u takmičenju u rađu na !zgradnji našeg novog socijalističkog društva 1 formiranju naše nove, socijalističke kulture.

\iU septembru 1947, prilikom . otkrivanja Brankovog „spomenika, otvoren je drugs] veliki muze! Autonomne Pokrajine Vojvodine Građski muze] u Sremskim Karlovcima. Od otvaranja do „danas muze] je obogaćen nizom novih predmeta i đokumenata i svakoga đana se sve Više bogati,

Karlovc! 1 njihova okolina su vrlo boga· to područje za prikupljanje arheološko-

istoriskog materijala od najstarijih vremena, pa je zato već dosad u ovom muzeju obilje predmeta kojima bi mogli pozavideti i najveći naši muzeji. I ovaj muzej ima više odeljenja, ma da su pojedina još u početnom stadijumu,

Predmeti preistoriskog i istoriskoo đoba smešteni su u jednu zasebnu odaju. Tu je najviše kamenog oruđa iz bronzanog doba, icoje se u ovim krajevima, kao i u mnogim krajevima naše zemlje još dugo upotreblijavalo. Godine 1699 sklopljen le u Karlovcima Karlovački mir, Na mestu gde je obavljena procedura sklapanja mira — podignuta je spomen-kapela. Dokumenti iz fih vremena zanimljivi su i obilato zastupljeni u ovom muzeju. Za vreme rata 1716 Karlovčani su se, kao hrišćani, Jako istakli u borbi protiv Turaka u ratu između "Turske 1 Austrije. Kod Turaka bill su na zlu glasu Il zato kađ su ovi polazili opljačkali su grad kao retko koji. Austrija ie tađa dodelila građu veliku otštetu: 12.000 jutara zemlje, o čemu u muzeju postoji velika povelia, koja je izđata 1721 na latinskom jeziku.

Vrlo su zanimljivi izloženi predmet! u sobi Branka Rađičevića: „školski zađaci, sveđodžbe osnovne škole 1 gimnazije, veliki školski katalog u kome su, pored ostalog, upisane 1 Brankove ocene, sve odlične, a usto 1 titula cenzora, zamenika nastavničkog. Uz Brankove zadate izloženi su I razni predmeta kojl se ođnose i na druge naše književnike, koji su učili ill živeli u Karlovcima. Tako le izložena i jedna molba Zmaja Jovana ·Jovanovića, kojom moli đa buđe postavljen za lekara knrlovačkog. Uz nju {e izložen i izvestan

broj lekarskih recepata pisanih Zmajevom rukom karlovačkim građanima. U vezi sa redakcijom. časopisa »Brankovo kolo« izložena je fotoprafija osnivača časopisa Paje Markovića-Adamova i kasnijeg urednika i saradnika istog lista. Izložen je 1 izvestan broj pisama pojedinih saradnika ovog časopisa. Među njima se nalaze i neka pisma i rukopisi Borisava Stankovića, koji je, kao što je poznato, obiavio i ovom časopisu niz svojih pripoveđaka. Uz ove rukopise prikazan je i razvoj naše štampe, počev od »Novina serbskih« u »vcarstvujuščem građu Vieni« 1814, pa đo »Skoroteče« Tu su izloženi i portreti i mnajistaknutljih karlovačkih istoričara, U muzeju se nalazi i slika čuvene karlovačke škole u kojoj je 1 Vuk Karadžić probavio jednu godinu, učeći se »latinsko], nemeckoj i slovenskoj gramatici« — godine 1806. Vrlo je zanimlilv i zapisnik sa bora karlovačkih građana gFođine 171 u kome se donosi zaključak o osnivanju karlovačke gimnazije. Ovu gimnaziju osnovali su sami Karlovčani, a izdržavali je oni 1 ostali »čovekoljubivi Srbi« punih 130 gođina. Z: to vreme kroz nju su prošli mnogi znameniti ljudi naše# iavnog. kulturnog i crkvenog života. Izložene su i slike raznih narodnih sabora vojvođanskih Srba. Najvažniji sabor održan le 1 maja 1848. kađa ie na sMipštini proolašena srpska Vojvođina, sastavljena od Bačke, Banata i Srema, a Stevan Šupljikac izabran za vojvođu. Jed

na od izloženih slika prikazuje kako pa-

trijarh Rajačić sa privilegijama u ruc!l sa-

opštava poslanicima da je Srbima đato

pravo na posebnu teritoriju i svog vojvođu. , Siniša PAUNOVIĆ

Odgovorni arednik; Jovan Popović Beograd, Pranouska broj = Stampari'm eBorbaw Beograd, Kardeljeva 1,

.– – —ŠĐB1616 DC Tć — _— --— – –=–mm—m m - –_ "–- -– – –——_ –– – - –- —- —- —--- AZ ––- ı JI -—-- —-––––A< -— –_— —_- ______________ O ______________________________________— 3 _______________ ___ ___ __ __ __ __ __ __ _——

_— đ_ _ ___ CeeZeDe GOSTOVANJE U BEOGRADU PRVIH DIPLOMIRANIH STUDENATA SLOVHNAČKE AKADEMIJE ZA POZORIŠNU UMETNOST — 2 i 83 oktobra ove godine gostuje u Narodnom pozorištu u Beogradu prva generacija Akađemije za Igralsko u. metnost, klasa prof. Ivana Levara sa svojom diplomskom pretstavom »Tri sestre+ od Čehova. .

U LJUBLJANI ĆE SM OTVORITI IZLOZBA UMETNIČKE FOTOGRAFIJE — U novembru ove godine u Ljubljani će biti otvurena Savezna izložba umetničke fotografije. Izložbu priprema „Savezni odbor foto i kino amatera Jugoslavije.

IZLOŽBA SLIKA MIČE POPOVIĆA Na Kalemegđanu u paviljonu Cvijete Zuzorić otvorena ie izložba našeg mladog slikara Miće Popovića. Autor je izložio 160 TadoVa od kojih 100 ulja. 30 akvarela 1 30 crteža.

NOVA DRAMSKA DELA KNJIŽEVNIKA MAĐARSKEH NNACIONALNE MANJINE Mađarsko Narodno pozorište u Subotici stavilo je ove gođine na svoj repertoar tri drame mađarskih književnika pripadnika mađarske nacionalne manjine u Vojvodini, Prikazaće se »Novi svet od Vajganga Uwožeta, »Smena« od Debrecina Jozefa 4 »Nova svetlost• od Šandora Bogdanfija.

NOVA POZORIŠNA SEZONA U RIJECI — Prvog oktobra u mječkom Narođnom kazalištu počela |e nova pozorišna sezona. Pozorište je pojačano novim članovima iz riječke Rađio stanice, zagrebačkog 1 mubotičkog kazališta, tako đa ansambl Hrvatske drame u Rijeci ima sađa dvadeset i šest članova.

PRIREDBE ZA VREMB ZAGREBAČKOG VERLESAJMA — Poslovnica za kulturno umetničke priredbe organizovala je dosad, povodom četvrtog Zagrebačkog velesajma, niz umetničkih priređbi na kojima su pored domaćih izvođača učestvovali gosti iz republika i inostranstva. Nastupio je Državni ansamb] pesama fi igara NR Makedonije, solisti Beograđske i Ljubljanske opere. Anita Mezetova i Janez Lipovšek, uz pratnju Danila Švara, izveli su đela kompozitora osamnaestog „stoleća Gluka, Hendla. Haidna i slovenskih romankfžičara Čajkovskog i Rahmaniinova, francuskih 1 španjolskih maistora i savremenih {ugoslovenskih kompozitora

Hrvatsko narodno kazalište đosađa je već izvelo đramu »Vasja „Železnova« ođ Gorkog, »Male lisice« od Lilijan Helman, balet »Bahčisarajska „fontana«, komeđiju »Skupe od Marina Držića, a u Operi »Toska« ođ Pučiniia pevala je naslovnu ulogu Zinka Kune.

U okviru Velesajma održava se u zagrebačkom Narodnom Kkazalištu 1 savezna revija savremenog odevanja,. Veći đeo izloženih modela izrađen je u Hrvatskoj 1 Srbiji, ali su zastupljene i Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora. Revija je propraćena zabavnih umetničkim programom, koji izvođe članovi zagrebačkog Narodnog kazališta.

U Zagrebu sađa gostuje i artističko pređuzeće Srbije »Cirkus« u čijem programu učestvuju, „pored „domaćih, i artist! iz Prancuske, Nemačke i Austrije,

RONZERVACIJE CRKVE SVETE SOPFIJE NA OHRIDU — Savet za nauku i kulturu PNRJ obrazovao je komisiju stručnjaka sa zadatkom da ispita stanje crkve sv, Sofije na Ohridu. Pristupiće se očuvanju crkve kao arhitekture, fresaka i ikona, Ovo je prva komisija te vrste koja Ima za zađatak da pomaže republičkim zavođima za zaštitu spomenika pri svlađavanju zadataka na svojim terenima.

BIBLIOGRAFIJA

Ervin Sinko: Pripovetke. Izđanje Državnog izdavačkog poduzeća Hrvatske »Zora«,

Maksim Gorki: Dela, knjiga XII pripovjetke. Preveo Gustav „Krklec Izdanje »Kulture«, Beograd 1950, ćirilicom, sWtr. 264, cena 40 din.

Đuro Gavela: Dositei Obrađović, Izdanje »Nopoka«, Beograd 1950, ćirilicom, str. 58, cena 16 din.

Slobodan Marković: Orao nađ žicom, pesme. Izdanje »Poleta«, Sarajevo 1950, ćirilicom, str. 134, cena ?

Vladimir BaMarić: „Problemi zemljišne rente u prelaznoj etapi. Izđanje »Kultures, Beograd 1950, ćirilicom, str 131, cema 12 d. Galsworthy: Jabuka, Izdanje Državnog izdavačkog poduzeća Hrvatske »Zora«, Žagreb 1950. latinicom, str. 129, cena 23 din. Alfons Dođe: Lepa Niverneza, Izđanje »Nopoka#}, Beograd 1950, ćirilicom, str. 04, cena 19 din.

G. P. Petersen: Grad Budalja, prevela Isidora Sekulić Izđanje »Nopoka«, Beograd 1950, ćirilicom, str. 110, cena 22 Lajoš Nagy: Selo, preveo Stipe Vojnović. Izđanje Državnop „izdavačkog uzeća Hrvatske »Zora« 2Zagreb 1950, latinicom, str, 149, cena 26 din.

| _—_——_—_——--– —. -—— —-— "—— 1 n— ——

ISPRAVKA

U članku •Povođom jedne antologije Crnačke lirike•, objavljenom u prošlom broju našeg lista, počinjeno je niz grešaka dobrim delom tehničke prirođe. „Poređ manjih i većih štamparskih gFrešaka, ne-

tačnog transkribovanja Imena pojeđinih pisaca. članak Je objavljen znafno skraćen. (i O EN Bedakcioni adbor

Fran Albreht, Jovan Boškovski, Joža Horvat, Dušan Kostić, Tanasije Mlađenović, Jovan Popović, Mehmed Selimović i Risto Tošović,

M :_q ______R, 7.27

PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE

Za našu zemlju na 3 meseca 50 dinara, M -

6 meseci 100 dinara i ma godinu dana 20

dinara

Za inostranstvo: na 3 meseca 65 dinara, na

6 meseci 130 dinara i na godinu dana dinara

Rukopisi se ne vraćaju Broj čekovnog računa 101-903305 Poštanski fah 617