Књижевне новине

PON JOOJ

~Ž

3 A

iv)

a N

9 VV 1

Vesli | iz inosiransiva

VAN GOGOVA »TARASKONSKA DILIŽANSA« ROD »RRALJA ŠUNKE«

Muzej u Arlu u Francusko], koji nema ni jedne Van Gogove slike, tragao je za jodš nim platnom ovog čuvenog slikara s namerom đa je pribavi. Međutim, ovo je ostalo bez uspeha. Za ovo platno Van Goga verovalo se da je izgublieno. Jedini trag malazio se u prepisci slikarevoj: »Slikao Bam sasvim običnu diližansu, crveno-zelenu, s plavim, crnim i narandžastim mrljama, u dvorištu iedne krčme žuto-sivih zidova«. Slika »Taraskonska diližansa« bila je u Americi kod nekog kolekcionara iz Njujorka. Ovu sliku je kunio, kao kuriozitet svoje vrste, američki »krali šunke«, za B5.000 dolara.

U MALMEZONU OTKTJUVEN ORIGINAL DAVIDOVOG REMEI-DELA

U muzeju u Malmezonu (Francuska) otKkriven je orginal čuvene Davidove slike »Bonaparte na Sent Berijaru«. Daviđ je original ove slike izradio za španskogs kralja Karla TV. Viđevši da ovo remel-delo odlazi iz Francuske, Napoleon {ie zatražio od Daviđa dn izradi 1oš četiri iste slike, što je David i učinio, Slikar ie jedan pijmerak zadržao za sebe, drugi je bilo upućen prvom konzulu u Sen Kluu, treći BiblloteciI inva11da, a poslednji je poklonien Cisalpiskoj republici koia pa je čuvala u Milanu. U prevratu 1014 platđa su se zarubila. Danas se iednn konija nalazi u Nemačtoi, Jedna u Austriil u Beču, iedna u Lonđonu, n četvrta ie bila u kolekc!ji prinea Napoleona, Kkojl iu ie dugo čuvao u svom zpemku u Švajecarskoi. Od ove četiri konile Francuica nema više ni jednu. Međut'm, u muze-– ju u Malmezonu postoji iednn reprođukciia ove slike za kolu se držp!n da je rad slikara Verdđiiea. Danas su stručnjnel utvrđili dđa ie baš ta slika orlpinalno delo Daviđa, kole je on rađio za Špnanrkor kralja.

NOVI ROMAN PFPIL, BAK Američka književnien Perl Bak, »Kineske trilogiie«, oblavila {e svoiu najnoviju knjipu. Ovnj njen novi roman nosi naziv »Krvavi okovi«.

IZLOŽBA »PET STOTINA SODINA HOLANDSKE KNJIGE«

Izložba nazvana »Holandska „ćnjiga od 1300 do 1800 godine« otvorena je u Gradskom muzeju u Hagu. „Bogata kolekcija manuskripta |I knjiga izđatih od prvih početaka „štampania do krala XVIII veka, Pijkaruje evolueliu holandske knjige u to-

u periođa od pet stotina godina, Specilalni ođeljak ove izložbe posvećen je samo povezu knjiga,

OBJAVLJENA PISMA SLIKARA PISAROA

autor

"WU izđanju eđicije Albin Mišel u Parizu, obiavljena su pisma velikog francuskog swlicara Kamija Pisaroa, koja je slikar plsao svome sinu Lisjemu.

»ZLOČIN I RKRAZNA«

Po romanu •»Zločin i kazna« ođ veliko; ruskog pisca Dostojevskog, htell su filmsk rodđucenfi iz Holvuđa da snime film sa istoimenim nazivom. Međutim, Komitet za utvrđivanje antlameričke delatnosti zabranio je snimanje ovoga filma, s motivacijom da se izreda filma zabranjuje, jer je autor romana Rus.

PSIHOPATOLOŠKA UMETNOST

Prilikom održavanja Prvog internacionmalnog kongresa psihijatara u Parizu organizovana je meseca septembra ove godine izložba likovnih dela ludaka. Na izložbi »Umetnost i ludilo« bilo je zastupljeno 15 nacija sa đelima ljudi koji su pre obolenja bili profesionalni slifcari, kao i sa delima takvih koji se nikad nisu bavili likovnom umetnošću. Izložba je bila od posebnog interesa za učesnike kongresa, jer je pokazala da izložena dela mogu biti pomoć u psihopatološkoj terapiji, Sama tehnika vajanja ili slikanja ne interesuje toliko lekare, koliko ih interesuje sadržina de14, jer ona može poslužiti kao podatak pri uspostavljaniu dijagnoze oboljenja. Posredstvom slike, crteža ili skulpture lecmr može delimično saznati kakvu sliku o sve tu ima bolesnik: ta su dela za niema intimna ispoved ili grafiči prikazana pslhološka analiza. Sistematsko naučno proučavanje psihopatoloških likovnih dela dovešće možđa đo novih saznanja na području psihljatrije.

EVIDENCIJA STIN,SHMOGG POKUĆSTVA U FRANCUSKOJ

Ove je gođine organizovana „eviđemcija istorisko> stilsko-umetničkog pokućstva u Parizu, koje je đato đržavnim ustanovama na upotrebu. Cili je ove akcije đa bi se sprovela detalina kartotečna evidđenciia tih pređmeta primenjene umetnosti u svrhu njihove pravilne zaštite i konzervacije, i naučnog izučavanja. Dosađa je evidentirano preko 8B.00 komađa umetničkog pokućstva koje ie smešteno po raznim ministarstvima u Parizu.

, PROUDONOVA PISMA

WU Parizu je neđavno izdata zbirka Prouđonovih pisama koje je pisao svoloj ženi. U tim pismima Prouđon se prikazuje kao vrlo autonitativan muž, malo sklon nešnostima. Ova pisma, pisana dok je Proudon bio u zatvoru ili u izaemnstvnu, prema mišljenju pariske kritike, malo obogaćuiu naše znanje o velifrom socijalističkom dokaru. Sva posvećena sitnim dđomaćinskim pitanjima i brigama, potpuno sm neinteresantna, iako su «Vezana za ličnost

kao što je to bio Prouđon.

BERNARD SO PIŠE SCENARIO ZA FILM O ŠEKHK-SPIRU

Književnik Bernard Šo pristao ie đa učestvuje u pisanju scenarija za američki film, u kome freba đa se priknže Šekspirov život. Prikuplianie dđokumentaci{ie za ovai film trajalo je četiri godine, jer reditelj namerava da pretstavi apsolutno verno žŽivot Šeksp!rovow doba. Ulogu Viliiema Šekspira igra poznati glumac Deni Ke].

MELVIN DAGLAS SNIMA FILM »UJEDNO PUTOVANJE U INDIJU« Pomati američki glumac Melvin Dalas, koji je u poslednje vreme prešao na filmBku režiju, mima sada film »Jedno putovanje u Inđiju«, prema čuvenom romanu E. M. Forstera, koji Je preveđen i na naš a Snimanje spoljnih scena filma izvrće se u Inđiji. FILM »BOEMI« PREMA PUČINIJEVOJ OPERI

Marsej Lerbije, Jeđan od naistarilih francuskih ređitelja, snimio je film »Boemli«, prema Pučinijevoj operi. U filmu nastu-

najpoznatiji francuski glumci i Dpevači, među kojima Luj Žurđan, Marija Denis, Žizel Paskal i Luj Salu.

SNIMANJE STARIH JAPANSKIH DRAMA

Japanski ređitelj Macumura preneo je na im nekoliko starih japanskih „drama koje pripadaju književnim rodovima »no« 1 »kabuki«, Prvi od tih filmova nosi naslov »Sočiku« (»Prolećno veče«),

Istovremeno je u Japanu snimljeno i nekoliko filmova sa savremenim · temama, među kojima »Druga ljubav«, film O po= vratku jednog japanskog ratnog zarobljenika iz SSSR. |

ROMAN RABINDRANATA TAGORE NA FILMU

\U Inđiji ja snimljen film »Kuća 1 svet«, prema poznatom romanu Rabindranata Ta6 Reditelji filma je MK. A. Abas. RediBA ODRI UO OROOO je O:

o životu Tagore, pođ naslovom »Šantineketan«, a reditelj Parulka je završio fim o životu Mahatme Gandija.

Sa velikim zakašnjenjem od četrnaest meseci posle jubileja (što je vapijući primer slabog stanja naše tipografske tehnike!) slovenačka čitalačka

veoma potreban izbor Geteove poezije (J. W. Goethe: Pesmi, 1950, Državna založba Slovenije). Posle odavno rasprodatih prevoda »Pausta« (Prvi deo, preveo A. Funtek) i »Egmonta« (prevela M. Mohorič) ovo je tek treća knjiga Geteovih dela na slovenačkom jeziku, i to prva koja je zaista dostojna vajmarskog kolosa, Nadamo se da će joj za kratko vreme slediji i »Ifigenija« u poznatom lepom prevodu FP. Albrehta Na ovoj sađašnioj publika=– ciji, koja zadovoljava i zahteve za reprezentativnom knjigom, udruženo je radjla lepa plejada saradnika: od Otona Župančiča iz čijih je rukopisa uzeto devet prevođa, preko dva najistaknutija poznavaoca Getea kod Slovena– ca — PFrana Albrehta i Josipa Vid= mara — do ostalih priznatih pesničkih prevodilaca: Janka Glazera, „Pavela Golije, Dušana Ludvika, Lili Novijeve, Antona Sovrea, Jože Udoviča i Bože Vođušeka. Ređakcija je bila u pouzdanim rukama Frana Albrehta (izbor, raspored, rrimedđbe), dok je instruktivni uvod napisao Josip Vidmar, Knjiga je i u knjigovezačkom i tipografskom · pogledu lepo opremljena (ing. Marjan Rupar), a pored poznatog Štilerovog i Tišbajnovog portreta ukrašena je još nekim (u autotipiji, na žalost, ne suviše uspelim) reprođukcijama Getfeovih crteža i Vagnerovog crteža Getfeovog doma na Frauenplanu. Ako »Rimske elegije« brojimo. pojedinačno, pojedine odlomke iz »Pausta« kao po jednu pesmu a isto tako i grupe odabranih „epigrama i izreka kao pesmu, knjiga obuhvata 123 pesme. Dve pesme su štampane u dubletu: » Ober allen Gipfeln« preveli su Lili Novi i Oton Župančič, a »Pesmu anđela« i »Prologe u raju« Lili Novi i Božo Vodušek, prevodilac celog »Faustag, Preveđena je, dakle, 121 pesma. Pored »Prosvete« raspoređene su u dvanaest ciklusa, koji su uglavnom analogni originalnom Geteovom rasporedu u prvom izdanju Geteovih Celokupnih dela: Pesme, „Društvene pesme, Balađe, KEKlegije (samo »Rimske«), Razne pesme, Iz »Viljema Majstera«, Umetnost, Lirika, Bog i svet, Iz »Divana«, Izreka i epigrami i Iz »Fausta« — Istina. vrlo je teško naći novi smišljeniji način raspoređa Geteove poezije koja je tako mnogostrana, ali s druge strane poznata je i či-

njenica da je originalni Geteov raSpored nesištematičan, nepregledan i

Franjo Trogrančić, nastavnik slJa· vistike na univerzitetu u Pizi i lektor na rimskom univerzitetu, objavio je nedavno priručnik južnoslovenske srednjovekovne književnosti od njenih početaka do petinaestoga veka pod naslovom Letteratura Mediovale degli Slavi Meriđionali (Roma 1950, in 8" 240, cena 800 lira).

Pisac u svojoj knjizi razmatra staru južnoslovensku književnost ne samo u Srba i Hrvata, nego i u Bugara i Slovenaca, te već time pobuđuje inte, resovanje, utoliko više što se pritom | dotiče donekle i Čeha i Rusa. On je dosta iscrpno obuhvatio rađ Ćirila i Metodija, grananje crkvenoga sloven= skoga jezika u ređakcije, stare tekstove koyi uripadaju celokupnoj prvobitno} slovehekoj književnosti: jevanđelja, apostole, paaltire, misale, mineje, oktoihe i druge prevođe biblije i obrednih dela. U drugoj polovini svoje knjige on raspravlja zatim o delima manje ili više originalnim koja su se javila na slovenskom jugu kao »la produzione letteraria autonoma«. Pošto je pregledao razvoj stare književnosti po zemljama i pokrajinama Bugarskoj, Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Slavoniji, Slovenačkoj, on daje pregled kanonske literature, apokrifa, biografija, letopisa, beletristike i drugih književnih rođova srednjega veka.

U tom svom razmatranju g. Tro-

grančić ponajviše prilazi pitanjima i činjenicama kao lingvist, a mnogo ma. nje kao istoričar kulture, sociolog i estetičar.

Ipak ima jeđan odeljak gde pisac

publika dobila je dugo očekivani ij

Geteove pesme na _— BR slovenačkom ileziku „..

ne biografski, A pošto se urednik držao tog rasporeda, možda bi bilo bolje da mu je bio dosledniji, „Ciklus »Lirika« pretstavlja nekakav omnibus

koji se sadržajno teško odvaja od »Pe= ·

sama« i »Raznih pesama«, a opet u njemu se nalaze »Marijenbadska elegijas« i »Warum gabst du unš...«. Izboru, koji je đosta širok i u lepoj svestranosti daje presek skoro celog Geteovog posničkog stvaranja, mogli bismo dođati samo neke poznatije i karakterističnije pesme koje nedostaju: ljupka mladićka . rokokovska igračka »Mit einem gemalten Band« koja je biografski zanimljiva, nešto veći izbor iz »Izreka« (bar onu: »Willst du ins Unendliche schreiten«), a u prvom re= du — »Orphische Urworte«, kao jedno ođ filozofski najznačajnijih dela, kao što bismo želeli da vidimo u izboru »Pesmu parkova« iz »Ifigenije« koja bi ovde spadala sa istim pravom kao i odlomci iz »P'austa« (iz kojega nisu uzeti samo lirski intermeci, već i »Predigra u pozorištu«, » Uskršnja šetnja«, itd),

O kvalitetu prevođa ne može se u kratkoj belešci govoriti, tim pre što bi trebalo međusobno upoređivati pojedine prevodioce Na prvi pogled, može ge reći toliko đa je većina prevoda u-– nekoliko suviše slobodna u korist slovenačke pesničke lJepote (Župančič, Vodušek). Idealnom kompromisu u tom pogledu približila se iedino »Elegija« u prevođu ', Albrehta, a poređ nje, izgleda. među najlepše prevode u knjizi đolaze: »Prometej« (Albreht), »Rimske elegije« (Sovre), »Posveta« iz »Pausta« (Vođušek) i neke balade u Župančičevu · prevodu „(»Mrtvačlki ples«, »Pevač«, »Kralj iz Tule«. »Crno= školac«). — O prevodima, razume se, mora đetaljno progovoriti komparaciona kritika.

Nepretenciozni uvod J. Vidmara ne daje naročitih problema za prošuđivanje i ocenu. Možda je unekoliko jednoštran, jer se ograničava na istoriska i filozofska pitanja i Oobjašnjava kođ Getea jeđino njegov progresivno-regresivni odnos prema istoriskom razvoju i njegov panteizam, Nedostaje plastični psihološki osvrt Gefeove ljuđske indiviđualnosti (njegova erotika!), a naročito oznaka njegoVOg poznog razvoja u neku, uprkos svega — mističku romantiku (kraj »Fausta«!), Takođe je nerazumljivo kako su se, uprkos nekoliko korektura mogle potkrasti dve tako zapanjujuće pogreške: da se »Emilija Galotti« pripisuje Šileru i da se kao pesnikovo ime uzeto u »Divanu« mesto »Hatem« navodi »Hafi&«,

Herbert GRUN

nije uvek lingvist. To je uvod, u kome raspravlja o dolasku Slovena na jug, o njihovom tadašnjem smeštanju, stanju i životu, o njihovoj hristijanizaciji. Razlaganje vrlo interesantno, s puno erudicije ,ali nažalost natrunjeno, zamračeno, iskrivljeno. Iako skri„ veno i diskretno. u ovih prvih trideset strana najčešće probijaju piščeva zastranjenja, njegova povođenja za klerikalnim i šovinističkim falsifikatima koji su naročito za vreme poslednjeg rata došli do vrhunca i »koji se još neguju u senci Vatikana među ustaškim i njima srodnim »učenjacima« izbeglim posle oslobođenja Jugo. slavije. Da se ne ogrešimo, mi nećemo nazvati g. Trogrančića namernim i svesnim klero-fašistom i ustašom, ali čitaoca mora da revoltira kad u jednoj knjizi, u kojoj već same činjenice i njihova sinteza nameću misao južnoslovenskoga bratstva i jedinstva, nailazi na tvrđenja sasvim suprotna naučnoj istini i toj misli. Otužne bajke o »slaviziranim Vlasima« koje tur. ska invazija pomera na zapad, tvrđenja da su se Srbi prvi put pojavili u Bosni posle turske okupacije, insistiranja na Mačekovoj paroli o liniji Zotor—Beograd (str. 24—95) i slične inepcije nimalo neće povećati glas piscu kao nčenjaku, niti govore o njegovoj mudrosti, onoj mudrosti koje treba da bude u svakoga čoveka, bez obzira na njegovo knjiško znanje i naučnu spremu. Čitalac i nehotice dovođi takva mesta u ovoj knjizi u vezu sa piščevim zahvaljivanjem u

predgovoru profesoru Sakaču od dru.

|| \|

|} pa

Maša Živkova:

DRIH by) || -hi07jr (71 Row |pj ||| M u!

ij [BU] Sa

—_-/(4wf J/G.( «<

Tai a efha) 9

Beograd

sadržajem. Međutim, on više nalikuje na književno-istorijski ili Kknjiževnoteor»tski časopis, nego na književni časopis u užem smislu. Donesena su svega dva originalna beletristička priloga domaćih pisaca: odlomak iz romana I, Dončevića i pripovijetka J. Đarkovića. Cstalo su prijevođi, raspra– ve, prikazi, diskusija i bilješke. Prijevodi su ono Što će najviše privući pažnju čitalaca ovog broja: pođ naslovom »Rukovet strane lirike« ređakcija ja dala 493 pjesme dvadest i trojice značajnih svjetskih pjesnika, u prijevodima koji većinom potiču od najboljih hrvatskih pjesnika-prevodilaca. Ovaj mali zbornik ima posebnu vrijednost i on doista može — kao što sugerira redakcija u svojoj napomeni — da posluži kao osnova, ili bar kao potsticaj, za stvaranje jednog zbornika svjetske poezije kod naš,

Među člancima i raspravama Od osobitog je značaja diskusioni prilog Petra Šegedina pod naslovom: »Povodom članka R. Nikolića: »Nešto o partijnosti u književnoj kritici«. Ovaj Šegedinov članak pokreće i pokušava da marksistički riješi neka od najvažnijih pitanja naše današnje 'njiževne teorije i prakse, Mislim đa ovaj pokušaj treba pozdraviti, i da je redakcija »Republike« trebalo đa mu dade vidnije mjesto u časopisu, Taj članak može — { treba — da potstakne plodnu diskusiju i dalja istraživanja, jer je pravilno rješenje glavnog problema koji je u njemu pokrenut — problema kako da se shvati i sprovodi partijnost književnosti — od bitne važnosti za dalji razvitak „kmjiževnosti socijalizma uopće. Naročito je važno to pitanje đanas kada su jugoslovenski književnici pozvani da đadu svoj marksistički teoretski i praktični odgovor na informbiroovsko dogmatiziranje i umrtvljivanje književnosti, poteklo iz sovjetske revizije marksizma. Zato Šegeđinov članak ne bi trebalo da ostane „usamljen i bez na&tavka. Inače, ovome članku bi še 8a teh= ničke strane moglo prigovoriti da je napisan nešto suviše teškim stilom. Pisac je mogao nastojati đa se malo jednostavnije izražava. Istu tu nezgodmu osobinu Imao je uostalom i članak R, Nikolića koji je ovome poslužio kao povod,

Od članaka u ovom dvobroju ističem još prikaz Julijana Tuvima od J. Benešića, Na vješt i inteligentan na=čin, služeći se najviše vlastitim pjesnikovim tekstovima na nešto &voga komentara, Benešić je usplo da nam da vrlo živu sliku ovog zanimljivog poljskog pjesnika, Polemički završe= tak »pro domo &ua« možda je nešto

Jedna islorta naše stare književnosti na ifalijanskom jeziku

štva Isusova (poznatom falsifikatoru srpskohrvatske prošlosti) i prečasnom ocu I. Viteziću na pomoći i sugestijama kojima su pomogli da njegov rad uspe (»...per gli aiuti e suggerimenti prestatimi, affinchč il lavoro possa uscire con minori pecche«).

Čitalac se ne može oteti utisku da je prvobitni rukopis ove knjige bio bez. tih mesta, đa su ona naknadno unesena, jer inače na mnogim stranama probija iskrena simpatija i toplo zanimanje za sve što je južnoslovensko. Ostavimo na stranu pitanje da li je uopšte bilo potrebno da se u ovakvoj knjizi stavljaju u uvod ovakva tvrđenja, ali ne možemo verovati đa.jedan erudit i zaista učen čovek, kakav je pisac ove inače uspele i često pouzdane kompilacije, nije temeljno proučio prošlost Južnih Slovena, i da uviđajući svu komplikovanost njenu, nije mogao izbeći laži, uprošćenosti, falsifikate, u stilu neznaličkih i nepismenih saradnika pokojne »Spremnosti«. .

Da nije te ružne crte koja se Dpokatkad pojavi u ovoj knjizi, ova bi kompilacija — moramo to ponoviti bila jedan od retkih priručnika u kome su na relativno malom prostoru dati rezultati dosadašnjeg proučava– nja srednjovekovne književnosti Južnih Slovena prilično sigurno i obuhvatno. Sitnih omaški, naravno, ima. Pisac nije mogao đoći u Italiji do svake rasprave koja je izišla u Jugoslaviji; ponekiput je jasno da mu nisu bili dostupni neki naučni časopisi koji su izlazili u ćirilici, Tako na primer on »Mudđrost i proročastvije« na str, 229 navodi kao originalni spis despota Stefana Lazarevića, a odavno je Dpoznato da je prevođ sa grčkog. Ali sve u svemu takve omaške nisu bitne i bilo bi cepidlački navoditi ih na ovom mestu i u ovako kratkom prikazu; to će biti učinjeno u stručnim listovima, Uostalom, one su takve prirođe da ne mogu izmeniti opšti utisak o prilično solidnoj akribiji i naučnoj spremi piščevoj. i

Knjigu je štampala u Grofaferati Sc ola Tipografica ItaloOrientale »San Nilo« (koja je po svoj prilici u rukama crkvene propagande za istok), a na naslovnim listovima nema imena izdavača što bi trebalo da znači đa ju je pisac objavio o svom trošku. Možda u ovome treba

tražiti povod onim mestima koja su

zamračila ovaj inače tako sadržajan i metođski uspeo priručnik? | Božiđar KOVAČEVIĆ ·

epublika

Ovaj dvobroj »Republike« bogat je

9, 1950 |

:Suviša, 'zajedljiv,: ali daje članku soč-

nosti. | Rasprava Sime Vučetića »Odraz folklornog „stvaranja u našoj

književnosti« značajna je samo po svojoj temi, koja je zaista vrijedna. da se naučno obrađuje. Još važnije od te teme bilo bi možda rješavanje pitanja koje je pisac nabacio poslednjom rečenicom wvoje rasprave, tj. »kako i dalje treba stvaralačlui ecrpsti iz folklornih izvora u borbi za novi realizam«, To će pitanje svakako rješavati naša književna praksa, ali ono traži i teoretsku obrađu.

Inače, Vučetićeva . rasprava pretstavlja previše letimičnu obradu previše široke problematike, Ona daje vrlo malo novih saznanja ili gledišta, a mnogo ponavlja neke štolske istine,

Zanimljiv je'još opširni članak Ive Mihovilovića o tršćanskom piscu S. Slataperu, Pored toga, dvobroj obiluje prikazima i bilješkama: dat je osvrt na 200-godišnjicu Geteova rođenja, na kritička izđanja hrvatskih pisaca, na zbornik o selu, zatim članak o biblioteci Marka Marulića itd.

Cijena ovog dvobroia (90 dinara),

kao i »Republike« uopće, prilično je”

visoka. Dobro bi bilo — ako je mo=

guće — učiniti nešto da časopis po-

jevtini i tako postane pristupačniji. Dušan PUHALO

Citati nam mišu

POVODOM POSLEDNJIH MUZIČK IH KRITIKA U NAŠOJ ŠTAMPI

Za našu dosađašnju muzičku kritiku ne bismo mogli reći da je bila uvek na visini, Česta suprotnost mi= šljenja o jednom istom koncertu ostavlja kod čitalaca utisak površnosti Pa čak i nestručnosti u pisanju kriti-

Uzmimo, na primer, kritike koje su izašle u našoj štampi posle održanih koncerata simfoniskog rađio – orkestra sa dirigentom Rudolfom Danbarom. Dok se kritičar »Borbe«, Nikola Hercigonja pohvalno izražava o delu američkog kompozitora A. Koplenda »EI Salon Meksiko«, priznavši autoru »du. hovitost«, »inventivnost« i »stvaralački zamah« a samu kompoziciju smatra originalnom, dotle kritičar »Politike«, Stana Đurić — Klajn, smatra da je pomenuto delo »sastavljeno od jeftinih i površnih motiva« pronalazeći čak motive »La Palome« i »Kukarače«. Nikola Hercigonja u istoj kritici, osvrćući se na dirigenta i orkestar, između ostalog kaže: »Ruđolf Danbar, inače temperamentan, nije mogao izvući orkestar iz pasivnosti u kojoj se ovaj nalazio...«. Na osnovu čega je izveđen ovakav proizvoljan zaključak? Kada bi se kritičar više zainteresovao za Tad i stručne probleme jednog sim–foniskog okrestra uvideo bi da se o nekoj »pasivnosti« u simfoniskom orkestru ne može uopšte govoriti. Naprotiv, simfoniski orkestar je ovom prilikom dao sve od sebe da taj koncert što bolje uspe.

Isti kritičar, u članku o koncertu italijanske violinistkinje Pine Karmireli koji je objavljen u istom broju »Borbe«, učinio je grešku prilikom označavanja dela koje'se izvodilo. Reč je o Bahovoj partiti broj 4 u D-molu koju je on označio sa »Partitom broj 2 u E-molu« (Bah nije napisao za vi« olinu nijednu sonatu. u E-molu). Ovakve se greške ne bi smele desiti ni u kom slučaju, jer stavljaju. u pitanje samu stručnost kritike ili joj daju izgled površnosti.

Naveli smo ovde nekoliko primera koji svakako ne idu u prilog našoj muzičkoj kritici. Pored toga, naše kritike pune su preteranog fraziranja i mnogih stranih reči bez pravog značenja, što bi takođe trebalo svesti na najmanju meru. Kritika treba đa buđe

. stručna, ali i pored toga ona mora biti

razumljiva čitaocu. Jer, samo takva kritika može poslužiti svojoj pravoj svrsi — razvitku muzičke kulture kod nas. Kolektiv Simfoniskog orkestra Radio-Beograda

BILO BI KORISNO...

U 38 broju Književnih novina izišao je prikaz Milivoja Ristića povodom knjige »Hiljađu i jedna noć«. Iz tog prikaza jasno se vidi da je ova knjiga veoma korisna i svako zaželi da je kupi. Međutim, i pored svega toga, knjiga »Hiljadu i jedna noć« ni. je se mogla đobiti u beograđskim knjižarama. Svuđa su nam odgovorili ka-

. ko nemaju i da su ovu knjigu dobile

samo biblioteke. Nije to slučaj samo sa knjigom »Hiljadu i jedna noća«. To se dogodilo i sa kmjigom »Veliko iščekivanje« od Dikensa, koja se mogla vrlo teško naći.

Zar ne bi bilo bolje đa se neke vrednije knjige, koje čitalačka publika više traži, štampaju u većem tiražu? Možda se oseća nedostatak u hartiji i u drugim sredstvima oko štampanja knjiga. Ali zar ne bi bilo bolje štampati u mnogo manjem tiražu one knjige koje inače dugo stoje neprođa= fe po rafovima knjižara, đok bi se vredna klasična izdanja štampala u mnogo većem tiražu.

. Zoran Dimitrijević PREDAVANJE O BALZAKU U UDRUŽENJU KNJIŽEVNIKA SRBIJE

U sređu, 11 oktobra, književnik Dušan Matić održac je na plenarnom sa=> stanku književnika Srbije, pređavanje povođom stogodišnjice velikog fran= cuskog pisca-realiste Onore de Balzaka. Predavač se u glavnim crtama dotakao života i rada pisca »Ljudđske komedđije«, o | · Posle pređavanja nastala je vrlo živa disk sija u vezi sa stvaralačkim postupkom majstora francuskog. klasičnog romana. ~

Odgovuru; oaredmikh; Jovan Popovid, Beograd, Franouska broj 3 = SBtamparj'a abucbae Beograd, Kardeljeva · 81,

z—ie—kkkntuıjWn —z—K—ı lil jdetiijitci

ee eD

PROSLAVA MARULIČEVA JUBILEJA U ZAGREBU — U koncertnoj dvorani »Istra« održana je 10 o. m. svečana akademija u čast petstogodišnjice rođenja velikog hr. vatskog pesnika Marka Marulića. Akadđe-. miju je priredilo Povereništvo za prosvetu i kulturu Gradskog NO. O značaju Marka Marulića govorio je prof. Josip Busija, a umetnički deo programa izveli su Državni simfoniski orkestar, članovi Hrvatskog na. rodnog kazališta 1 mešoviti hor KUD »Vinko Jeđut« Akademija u čast Marulićeva jubileja održana je 7 o. m. i u Klubu novi. nara i književnika. Govorio je književnik Mihovil Kombol, a članovi Narodnog kazališta Mato Grković 1 Nikša Stefanin! re. citovali su odlomke iz Marulićevih pesnič. kih dela. \

OTVOREN DRAMSKI STUDIO NA CMS TINJU — Pri Narodnom pozorištu na Cetinju otvoren je Dramski studio u kome će se školovati srednji pozorišni kadrovi. Na« stava će se izvoditi uz pomoć članova cetinjsleog pozorišta.

NOVA SEZONA U POZORIŠTIMA CRNNI GORB — Ovogodišnji repertoar crnogorsiih pozorišta razlikuje se od ranijih po tome što je više od tri četvrtine dramskih dela uzeto iz domaće literature. Cetinjsko pozorište počeće ovu sezonu Molijerovim »Tartifom«, a zatim će dati premijere ko« mađa »Pokonđirena tikva« od Sterije Po« povića i komada savremenih domaćih au tora: »Maior Bauk« od Ćopića, »Povlačew nje« od Božića i »Operacija« ođ Pucovi Od stranih klasika zastupljen je Ostrovs komadom »Devojka bez miraza«, Pošto je pozorišni ansambl popunjen novim snaga“ ma, to se neće obnavljati nijedan komađ iz proteklih sezona, već će se po mogućnosti repertoar dopuniti novim komađima.,

Kotorsko pozorište priprema komađ iš SVOg Wraja »Vukac Paštrović«, koji je napisao Stjepan Mitrov Ljubiša,

Nikšićko pozorište đaće premijere đoma« ćih dela: »Đido« od Veselinovića 1 Brzaka, »Seosku učiteljicu«, đramatizaciju po ro manu Svetolika Rankovića i »Na straži« ođ Viktora Cara Fmina.

Pljevaljsko .pozorište, najmlađe pozorište u Crnoj Gori, otvoriće svoju sezonu Nušićevim komanđom »Svet«, a na repertoaru su još komadi: »Ženiđba i uđadđba« od Stenije, »Sluga dvajiu gospođara« od Goldonija i »Zaseda« odđ Filipovića. Da bl se ovaj repertoar ostvario, predviđeno je gostovanje reditelja iz drugih republika, kao i me• đusobno gostovanje ređitelja „crmogorskih pozorišta.

TRINARBST MUZEJA NARODNOOSLOs BODILAČKE BORBE — U razđoblju od 1945 do 1950 godine osnovano je u Jugosla=viji 19 muzeja NOB. Ti se muzeji nalaze u Ljubljani, Zagrebu, Beograđu, Titovom Užicu, Sarajevu, Banja Luci, Jajcu i Mostas ru. Od tih 13 muzeja osam tematski u ce lini obrađuju NOB, kako se ona odvijala u pojedinim republikama, odnosno oblastima, Kao specijalni tip NOB muzeja su memorijalni muzeji, koji se sadržajno vezuju uš jedan određeni događaj iz naše narodne revolucije. Takvih muzeja ima zasađa pet u zemlji i to: dva u Beogradu, dva u Zagrebu i jedan u Titovom Užicu. U NR BiH osnovaće se u dogledno vreme memorijalni muzej NOB u Drvaru, gde će biti obrađena tema desanta na Drvar.

UDRUŽENJE LIKOVNIH UMETNIKA SRBIJE POKREĆE NOV LIST »LIKOVNI ŽIVOT«. — Prvi broj ovoga lista izlazi 29 novembra ove godine kađa će biti otvorena i deseta jesenja izložba ULUSA. Zađatak lista je da prati đogađaje u mašem likovnom «životu. Reprođukcijama «slika, skulptura i crteža naših umetnika posvetiće se trećina celokupnog prostora u ]Istu. List će biti opremljen u dve boje na četiri strane novinskog formata, a izlaziće jedđanput mesečno. Prilikom velikih izložaba štampaće se posebna izdanja. Za odgovornog urednika izabran je Dragoslav Stojanović-Sip, a u ređakcioni ođbor su ušli: Pavle Vasić, Mlodrag Ćirić, Pređrag Milosavljević, Đorđe Popović, Đorđe Krekić i Miođrag Protić.

| |

NOVI MUZEJT U ZAGREBU — U Zagre~

bu se ovih dana otvaraju dva muzeja. Je-

dan će biti u kući gde je održana Peta

partiska konferencija KPJ, a druga gđe je održana Prva konferencija KP Hrvatske.

BIBLIOGRAFIJA

Mirko Božić: Drame. Izdanje »NOVOg pokoljenja«, Zagreb 1950, latinicom, str. 17%, cijena 31 din.

Maksim Gorki: Pripovijetke, djela, knjiga XIN. Izdanje »Kulture«, Zagreb 1950, latinicom, str. 251, cijena 57,50 dim.

Marin Franičević: Građitelji života, pesme. Izdanje »Kulture«, Zagreb 1950, lati'nicom, str. 175, cijena 69,50 din.

Martin Andersen Nekse: „Pele osvajač, knjiga I, roman. Preveo s đanskog Mihallo Stojanović. Izđanie »Kulture«, Zagreb 1950, latinicom, str. 620.

Martin Andersen Nekse: Pele osvajač, Knjiga II ,roman. Preveo s đanskog Mihailo Stojanović. Jzđanje „»Kulture«, Zagreb 1950, latinicom, str. 509, cijena za obe knjige 154 din,

Pavle Kađović: Pjesme. Izđanje »Svijetlosti«, Sarajevo 1950, ćirilleom, str. 46, cijena 22 din.

Eseji o Puškinu i Ljermontovu. Izđanje »Matice Hrvatke«, Zagreb 1950, latinicom, str. 262, cijena 108 din.

aaa Fr, OSU E -.. TŠ, Redakcioni odbor

Fran Albreht, Jovan Boškovski, Joža Morvat, Dušan Ko'stić, Tanasije Mlađenović, Jovan Popović, Mehmed Selimović i Risto Tošović,

AN aiu. E.BT. · 07

PRETPLATA ZA HKNJIZEVNE NOVINE

Za našu zemlju na 3 meseca 50 dinara, na 6 meseci 100 dinara | na gođinu dana 200 dinara Za Inostranstvo: na 3 meseca 65 dinara, na 6 meseci 130 dinarn | na godinu đana

A dinara RBaukopl!st #0 ne vraćaju Broj čekovnog računa 101-003305 Poštanski fah 617