Књижевне новине
OSE
Kralke vesti
Raul Difi: Portre
| BIENALE U MANTONU
»Kursalu« Mantona otvorena je izlosavremenog slikarstva »Bienalec Manna temu »radost — sunce — svVvetPokrovitelj Bienala je Anri Matis. eno je oko 400 platna, uglavnom franh slikara, ali pretstavljeni su svojim a i slikari Engleske, Italije, HoŠpanije, Svajcarske, Izraela i ih zemalja. Od naših slikara učestvuAralica, Lubarda, Milosavljević i Miović. | 'Blenalu je naročita počast odata Raalu Difiju, kome je priređena retrospekti!vizložba dela od 190 do danas sa poLena im slikama »Kazino Sent Adres«, aPejsaž Dijer«, »Konsol Režans« i »Akt u teljeu«. Pored toga, priređena je retroektivna izložba i provansalxog slikara Rene Sesoa, Pariski slikari pretstavljeni u O O: Ba pravaca od kubizma 1 foeko apstraktnog slikarstva do so; 'edjalističkog realizma. Među izlagačima se _ Sstiču Goerg, Depjer, Denoaje, Sastel, Pi-
ji on, Maršan, Kislmg, Ron*r, Bifet, Rerol, Pužeron i Terešković. · Žiri je „podelio »veliku nagradu« od
„000 franaka između kubiste Gleza i Liuza za njegovu »Plažu«, Prvu nagradu ___rezervisanu za strane slikare dodelio je | holandskom slikaru Ger Van Veldemu, a Đrvu nagrađu rezervisanu za {francuske slikare Kostji Tereškoviću. Drugu i tre“Ču nagradu dobili su Ambrođani i Saburo. Nagradu »Pol Rišar« dobili su Roner, Kuto, RPerari, a od stranaca španski slikar Klav, "engleski slikar Kolkhaun i švajcarski Blikar Sejler.
PREDAVANJE KNJIZEVNIKA KRIVINA BINKA U HAMBURSKOM KLUBU NOVINARA Na poziv kluba novinara u Hamburgu oslovenski književnik Ervin Šinko odrao je predavanje o razvoju kulturnod žiwota u Novoj Jugoslaviji, kome je prisu-
ovalo oko sedamdeset članova udruMemja književnika, l'kovnih umetnila i noMimara i ostalih pretstavnika &ulturnog žiMota Hamburga. Iz žive i zanimljivc diBLkusije koja se posle pređavanja razvila se da je izlaganje Ervina Šinka izazilo veliko interesovanic slušalaca, od }«aBa:Bu mnogi Anan želju za tešnjim kon| i saradnjom sa našim kulturni radmicima. i Pl
| ENCIKLOPEDIJA ITALIJANSRE | LIKOVNE UMETNOSTI
ı.U izđaniu »Garkanti« uskoro će početi Ma izlazi »Enciklopedija italijanske skulpĐure, arhitekture i primenjene „umetnoBil« u tri toma sa 2.000 ilustracija. Redđakftori te emciklopedije su ital:jamski istoričari umetnosti Gajeti i Kamaresko. koji BU raniie objavili »Enciklopediju italijan-
Bkog slikarstvaa.
"|
BRAZILIJANSKI BIENALE „Od septembra do decembra ove godine avaće se u Sao Paolu, u Braziliji, veka međunarodna izložba savremene liKovme umetnosti, koja će obuhvatiti, poYred slikarstva i vajarstva, i modernu ar-
ekturu. U tu svrhu su najboiji braziMijanski „arhitekti izgradili veliku „mo_ emu zgrađu sa 2.50 m dužine iz'hožbenog zida. Na «izložbi učestvuju
'an!»uska. „Italija, SAD, Velika Brihanija, Čile, Meksiko, Belgija, HoMamdija, Kanada, Austrija i još mnogo
jih zemalja sa rađovima svojih naiboı umetnika. Odđ poznatijih francuskih etnika učestvuju Matis, Gromer, Drak, že, Kutirije i Goerg od italiianskih sliMara De Pizis, Biroli, Makari, Kapra i Momamdi, od engleskih umetnika Mur, Saderend, Neš, Nikolson, Sikert i Kolkhaun, američkih Gros, Polok, Lipšic i drugi. si arhitektima se ističu imena PF. UL. Muta, Korbizijea, Mags Bila, Mooste i Nimejera.
Gropijusa,
»O FIGURI« OD ANDRE LOTA
Posle knjige »O pejsažu« poznati francu-
i slikar Andre Lot napisao je knjigu »O Tić, koju je objavila izdavačka knij-
ta Pleri u Parizu. U toj knjizi Lot ustaBE LBUV instinktivnog slikarstva |I ističe ato) temeljitog poznavahja zanata. »Da ogli videti, moramo najpre poznava-
« Kaže Loft, a to znači da slikar mora temeljito naučiti zakonitost u komponovanju, bez čega se ne može dati slika »koja e drži. U toj wnjizi Lot prikazuje razslikarske tehnike u foku vekova i izo | mačela koja upravljaju fignralnim iza om. On tu proučava mocel, ertež, am; perspektivu, boje itd. Knjiga je iluama sa 112 reprodukcija, od kojih 98 u
»ABC SLIKARSTVA« OD POLA SERIZIJEA
Ir izdanju Pleri objavljena je u Parizu Knjiga »ABC slikarstva« u kojoj su skupe misli francuskog slikara Pola Seria o sliKkarstVu, harmoniji, stilu i pslOgiji umetnosti. Serizije tumači umetni-
uslovima života jedne epohe, utica_
gem nasleđa i vaspitanja.
MSKA KAMERA U SLUŽBI NAUKRE qad je 1948 godine belgiski geolog i asint univerziteta u Brislu Marun Tazief vilo u Belgiskom Kongu u cilju istraija geoloških slojeva ovih terena, dese iznenadna provala jednog novog ana. Tazief je imao prilike da posmar tt erupciju u tropskoj šumi, koja Je prilikom uništena gorućom lavom. Sav elememtarni proces, kao i nasftajanje => vulkanskog kratera, koji Je nazvan o, Tazief je uspeo da snim! filmskom erom. Posle ovog snimanja Tazief je vio Tad ma proučavanju vu}lkanskih ı, te je snimin delovanje Etne 1 nbolija 1949 i 1950 godime. .
š
e . ti %
(Rad KMarla Napravnika)
.
ercenovi memoari po svojoj istorisko-psihološkoj i umetničkoj vrednosti svakako spadaju u najbolja dela te vrste u čitavoj svetskoj književnosti. Oni su u isto vreme najznačajnije delo ovog pisca, na kojem je radio petnaest godina. Objavljivanjem »Pyrošlosti i razmišljanja“ preduzeće »Kultura« dovodi nas u bližu, intimniju vezu sa književnim stvaranjem jednog od najvećih ruskih pisaca — kod nas malo poznatog koji po originalnosti misli, bogatstvu doživljaja i po svom društvenom značaju, kao glasnik novog doba u razvitku socijalističke misli, nije manji od Bjeljinskog. Celim svojim radom kao Dpublicist, sociolog, književni, naučni i javni radnik, Hercen je zauzeo počasno mesto u istoriji ruske društvene misli i revolucionarnmog pokreta NIX stoleća. Fina i duboclo ose-! ćajna ljudska priroda, sveobuhvatan i prijemčiv um, svedok i učesnik mnogih važnih momenata evropske istorije, Hercen je »shvatao život kao dramu koja se neprestano ynazvija, katkad prekida komičnim epizodama, a često prelazi u bezizlaznu tragediju«. U svom delu Hercen je jedinstven i vrlo samosvojan, stilski je originalan, van kalupa i utvrđenih pravila — slobodan i poletan. On često prekida tok rečenice umećući'u nju stranu reč ili izraz, voli digresiju, ne zazire od anegdota, Jezik mu je gibak, blistav, pun boja, bogat nijansama, a u isto vreme neposredan i prirodan kzo u razgovoru. Virtuoz umetničke reči, on iznenađuje čas srećnim epitetom, čas neobičnim poređenjem, prosipa nezaboravne aforizme, zajedlijvo Dpeca, žigoše, negoduje, lako i slobodno operiše rečima, stvara neologizme.· A iza tog stila i jezika stalno se oseća jedna velika kultura odgajena na izvorima evropske misli. — To je, dakle, baza na kojoj Hercenov prevodilac treba da pokaže svoju veštinu. Na osnovu I knjige »Prošlosti i razmi-
šljanja«, koja je ovih dana izašla u
izdanju »Kulture«, ne bi se moglo reći da je zadatak prenošenja ovog Hercenovog dela na srpski jezik izvršen uspešno. Prevodilac Josip Horvat uložio je mnogo truda i dobre volje da nam dočara bogatu. blistavu 1 neusiljenu prozu memoara, ali i pored svega toga u njegovom poslu ima propusta, manje srećnih rešenja, netačnosti. a sve to škodi vrednosti i lepoti prevoda. Na nekim mestima se očigledno nemoćno lutalo, i tu je greška ne samo do prevodioca nego, možda u još većoj meri, i do redaktor4. Obim ovog prikaza ne dopušta da ukažemo greške u celoi knjizi, dosta mnogcbrojne, — navešćemo samo one Woje smo našli u jednom poglavlju (XV, sfr. 311—341). tj. u otprilike šesnaestom delu Knjige.
Tako, naprimer, na str. 311 u rečenici »i seoski glavar uzima, i seo" ski starešina (seoski kmet?) uzima« poslednju reč. belje je prevesti sa »iraži« ili »skuplja«, jer uzimaju drugi, činovnici, Reč »ispravnik« (nn str. 311 i dalje) prevodi se nepravilno sa »policiski pisar« a ireba »starešina sreske policije«. Na str. 312 »On je proboravio dve godine u Toboloku« pogrešno je, treba — nastojao, činio napore (da iskoreni zloupolrebe), Na str. 317 rečenica »...čovek može da živi, samo treba da se Yodi pod srećnom zvezdom«ne daje smisao originala: takav, za to freba se roditi. Na kraju iste rečenice freba da buđe jednina a ne množina jer se govori ao prefhodniku a ne o prefhodnicima. Na str. 319«... me-
edavno je MPilozofski fakultet Sveuči-
lišta u Zagrebu objavio svoj »Zbor-
nik radova 1951«, u kome su dali svoje priloge, sa područja svojih struka, tridesetorica autora: redovni i izvanredni profesori, dđocenti, predavači i asistemti, Među fima radovima više od frećine pr?stora (preko 300 stranica) zauzimaju specifično teme 1 radovi s područja naše i strane književnosti, te ćemo o njima govoriti u ovom prikazu. Ostali su Tadovi s područja pedagogije, filozofije, historije, arheologije, etnografije, lingvistike i fjlologije, leksikografije i ostalih naučnih grana, bez specifičnog literarnog značaja, te ćemo ih u podteKstu samo registrirati.* Posebnog je karaktera odlomaf: iz rasprave »Opća teorija umjetnosti kao teorija socijalistčkog realizma« od Grge Gamulina, što također ne ide u okvir ovog prikaza, nego zahtijeva posebno tretiranje i diskusiju.
U svojoj raspravici »Šenoin odnos prema njemačkom naro du« pri. kazao je Antun Barac ne samo Šenoine izjave i tendencije u Književnim djelima (romanima i pripovijetkama), te novinskim člancima i kritikama, nogo ie ukazao i na porijecćlo Šenoina neprijiateljstva prema Nijemcima, nijemštini i germanizaci]u u Hrvatskoj. Izvor Šenojina antigermanstva, ističe Barac, potjieče u prvom redu iz ekonomskih, društvenih i političkih zbivanja Šenoina vremena. Radi se naime o invaziji bečkog kapitala i nosioca tog kapitala, u Hrvatsku, koji se koncentrira u Zagrebu i kao vladajući sloj daje ton i pravac kulturnom i političkom životi viših klasa, koje su sačinjavale sav društvenji i javni život Hrvatske. Šenoa, porijeklom iz zagrebačke zanatlijske porodice, dakle iz onog srednjeg i malog društvenog sloja tadašnjeg građanstva, osjetio je i zapazio koliko širokim slojevima Hrvatske prijeti opasnost od ove austriske agresije, koja se s ekonomskog područja protezala i na političko i kultumo područje. otud potječe niegova patriotska borba pro. tiv germanizacije i nijemstva, što je dobilo viđan, upadljiv izražaj i u niegovim specifično književnim djelima (»Kletva«, »Seljačica buna«, »Čuvaj se seniske ruke«, »Diogenes«, »Zlatarevo zlato« | dr.) ı u njegovim manlim, novinsKim radovima, naročito u kazališnim kritikama. No. kako ističe Barac u ovoj veoma zanimljivoj i serioznoji studiji, Šenoa nije germanofob iz šovinističkih razloga (kao što je to, napF.. blo A. Starčević i ostali pravaši)., nego u svojoj borbi protiv nijemštine razlučuie istinske kulturme i umjetničke vriiednosfi (i kao takve ih tretira, upravo hvali i preporučuje) od onog što je diletanfsko, malovrijedno i štetno za hrvatsku kulturu. Po dekumenftacijama. po sistematiziranju Erađe 1 uopće po jasnom i preglednom razlagpanju, te povezivanju političke i ekonomske pozadine i Šenoinih patriotskih (antinjemačkih) deklaracija. ovaj le Barčev prilog dragoocien za upoznavanje i Šenne, velikng hrvatskor književnika u razdobliu 'zmeđu 60-tih 1 BO-tih godina prošlog stoljeća. i toga vremena.
/
U članku »Bibliografija Josipa Kozarca« ukazao je Emil Štampar, na temelju iskustava s bibliografskim istraživanjem Kozarčevih radova, na probleme koji nastaju uslijeđ toga što kori nas do danas nema za većinu pisaca. Naročito onih starijih, izrađene točne biblioerafije. Tek se u novije vrijeme (posliie oslobođenja) počelo na fome raditi siste-
BERCEVOVI MEMOVXRI |N
kakav kočijaš dospeo je među uzđe prednjih i dvaju srednjih (?) konja«; reč »postromki« ne znači »uzde« nago „štranige«. Na str. 320 ruska reč »hišnijea (o činovniku) prevedena je »krvožedan« a treba »grabljiv«. Na idućoj strani »kormiljec« je doslovno prevedeno sa »hraniteli«, a bolje bi bilo »dobrotvor«. Na str. 399 »mužik lomaetsja« pogrešno je prevedeno sa »seljak se ušepriljio«, trebalo bi: »seljak se nećka«, »prenemaže se«. Na slr. 393 mesto »crkveni starešina« treba »tutor«. Na istoj strani je »ekaja pričina« (eto šta se dogodilo) pogrešno prevedeno »bez razloga«, zafim, na istoj strani, takođe je netačno »zašto li sam sebi to napravio«, smisao je: »šta li me sad čeka, šta li će me snaći«. Na str, 324 »stvar će sigurno pred sud« nije dobro, pravilno je: »stvar lako može i do apelacije doći«; na istoj strani gde se goOvorio o novcu kojim seljak hoče da podmiti sudiju ima protivrečnosti: sudija mu kaže da ne sme ponuditi manje »od dvesta rubalja«, a seljak odgovara — gde ću naći »četiri stotine rubalja«. Na str, 325 nezgodno je »netalentovan svet« (stanovnici severnih gubernija), bolje je »zaostao, zatucan svet«. Na str. 326 ruska reč »razohotivšijsja« (o policajcu) prevodi se sa »onaj kome se prohtelo«, međutim, pravo značenje je: čovek kome ie ušlo u naviku, pohlepan (da prima mito). Na istoj slirani rečenica »černee mudreno bić dnju« prevedena je sasvim pogrešno sa« kome bog, tome i svi sveci, a ireba: »teško je i zamisliti crnji dan«.
Na str, 399 reč »komanda« prevedena
je sa »svoji« ljudi, mesto »odred«. Nije srečno na str. 332 »pravo davnašnjeg obrađivanja« (zemlje), jer je tu u pitanju pravni pojam zaslfarelosfi, na istoj strani »vopreki pravilam« ne znači »protiv pravilnika« nego — DrOtivno zakonu, propisima na istoj str. zemlju su dali »u privatnu eksploataciju frgovcima«, međutim »častnoje vladenije« znači »privatnu svojinu«. »Kazjonaja palata« (na istoj strani i dr.) ne znači »uprava državnih imanja« nego »finansiska uprava«. Nezgodno je na str. 333 »zemlja je bila neprikladna« ili osuđeni i »prognani na prinudno naselje«, ili »učeni medved (pripitomljen, dresiran medvsn). Nepravilno je na str. 338 kad seljak kaže da su dali u vojsku »malog« trebalo je »momka«, jer to znači ruska reč. U vezi s tim, na istoj strani »zabrili lob« (priznali su ga sposobnim, primili u vojsku) pogrešno je »dobro su mi natrljali nos«. Na idućoj strani sasvim je loše prevedena čitava rečenica: »Seoski starešina (kmet?) toliko se zbumio da se 6tao busati u prsa, zaklinjati i bogoraditi da nikad nije davao novac«; međuhim, smisao fe rečenice je suprotan: »...toliko se zbunio da nije poricao (da je dao mito). nije hteo da se zaklinje i priziva boga za svedoka«. Smisao stava o ukazu »koji potseća na bibli-
ske priče o tome kako su zatrti i kažnjeni čitavi narodi i svi koji mokre uza zid« (str. 336) trebalo je pažljivije proučiti, komentarisati, a rečenicu „svakako, dati u drugoj stilizaciji. Hercen zaslužuje, a »Kultura« zbog svoje visoke reputacije treba da nastoji, da prevod bar narednih knjiga »Prošlosti i razmišljanja« bude izvršen sa manje nemarnosti, sa Više pažnje.
Petar MITROPAN
a | f.žD
(Nastavak sa prve strane)
»Neka bude što „biti ne može, neka buđe borba neprestana. Pregaocu bog daje mahove...«
Na putovanjima on je dublje i gorče doživljavao domovinu, svoje kamenito gorsko podneblje i sve one nesreće koje su sručivale na nju, nego da je stalno sjedio na Cetinju ili u susjednoj pitomoj Boki,
Ipak, Njegoš ja najviše literature pročitao na Cetinju. O tome svjedoči njegova bogata biblioteka, pretežno na stranim jezicima, U pustoži cetinjskoj što bi drugo i ređi9, kako bi živio da nije bilo knjig» koja mu je otkrivala nove svjetove i MWcrijepila i potsticala njegovu umnu snagu? Kada bi se usamio poslije državničkih briga i poslova, sav bi ionuo u ovaj svoj ima-– ginarni svijet lektire. Gotovo niko tada na Cetinju, nije ni znao čitati osim njega. Sve je bilo primitivno, nepismeno, tako da je ovoliko vladičino »piljenje« u knjigu bilo za sve nerazumiliivo i čudno, mimo svih dimgih popova i kaluđera, Ta, zaboga, popovi ofčitaju ili izuste napamet svoje bdenije i pohrana knjigu — i to oni rijetki koji znaju čitati — a ovaj jutrom i večerom, blijed i zamišljen, čati nekakve knjige koje su, vjerovatno, sveci pisali. Drugi su se plašili da njihov gospodar ođ tolike silme nauke ne svrne s uma i molili ga da se ne zatvara u »kamaru« i ne osamljuje tako. Ponekad bi sišao više Budve u manastir pod Maine i tu opet dugo čitao, kon-= templirao i pisao svoje pjesme, slušajući huku mora koje je udaralo o
MIL OŠ ĐORĐEVIĆ
a —o—-——|
\
JBEGOS. IL: CRNA CORA
budvljanske školjeve u blagom podneblju. U Boki Koforskoj je već više živio a manje čitao. Tamo je bilo više prosvećenog društva koje se oko njega okupljalo, više razonode, atrakcije, novosti. U Boki se i zaljubljivao neizlečivo, u barkama ispod stavodrevnih paloča. Temo je i napisao i onu sVOju prekrasnu enatemnjačku pjesmi »Noć skuplja Vijeka«, jeretičku za jednog Rkaluđera i pastira božjega koji se. elo, skoro nikod ne vidi u athim:pndrilskoi odori!
Gledan u svjatlosti čittvov tog spleta činjenica i' oholnosti, postaje razumljiv Njegoš genije. On js ura stao i razvio se iz jezgre ukrštanja i prelamanja najvećih suprotnosti: ns jednoj strani kultua i pitomina, na drugoj divljaštvo i mnmeprosvijećenmost. Sve je to duboko uzbuđivalo ji polsticalo cetinjskog vladiku da štn više dnde od sebe, da nešto už'ni da se stanje njegovog naroda rromijeni, prcobrazi, učini snošljivij.-m. I on je, doista, mnogo dao za SvVOgS Hhralkog Vijeka. Ako nije mogao oružanom snagom svoje šake gorštaka da donese slobodu i kulturu našim porobljenim narcđima, on je dao svoje grandio?n0o književno djelo kojim je oslobo~' x, i zapalio plemenitom vatrom, sr »jih sunarodnika, jož šire: smena di. Preko južnoslovenskih naroda i nji-
hovih značajnih doprinosa čovječanstvu, Njegoš je ušao u evropsku i svjetsku MRulturu, vraćajući bogato ono što je uzeo iz nje, ujedno čineći čast malom crnogorskom i ostalim jugoslovenskim narodima.
Janko ĐONOVIĆ
"
. NJEGOS U ITALIJI
(Iz pisama Ljube Nenadovića)
S edi Njegoš u sobi i puši. Sam, Soba u polumraku. Polumrak i u duši
,
koja poznaje vugu svaku!,.
More pod njim pljuska i igra, I život vri. I val se peni. Sunce je velika čigra,
što se ko vatra zacrveni,
Neapolj je lep, al' od Njegoša lepši nije:
ko jablan je viti,
\
Zar jedna lepotica suze lije, što baš on mora vladika biti!
Dan polako smiraju hodi.
Noć se topla iz mora prikrada. Prvo se jedna zvezda rodi,
a posle čitava stada!..
I kada sve živo usni.
Čak i kad verni Vukalo zadrema, Njegoš još uvek sedi i bdi,
jer za njega odmora nema,
Od kuće stižu crne vesli:
Omer paša će u krv poći...
Brda će poludeli gromovi tresti, a dane pretvoriti u ognjene noći!
TI ako pođe, Turčin će pasti: brda naša za smrt znaju,
O tome će svaki kamen kasti: Nikom se ona ne predaju.
Noć je ušla sva u sobu!..
Sveća davno ne Bori,
Postađe mračno ko u grobu.
A Njegoš se još s morom bori!...
KNJIŽEVNI PRILOZI
U 7BORNIKU RADOVA FILOZOFSKOG FAKULTETA
(Urednički odbor: Dr Antun Barac, dr Grga Novak, dr Stjepan Pataki i dr Petar Skok; Zagreb 1951; siranica 808)
matsxi i savjesno, ali uz goleme teškoće, koje su to veće što se radi o starijim, mrtvim piscima. U tom pogledu dali su u Hrvatskoj hvalevrijedne priloge poslednjin godina: Emil Štampar (u istraživanju J. Kozarca), Ruža Štanhl-Bajur:n (radovi KVE, Kumičića), Milan Ratković (radovi A. Kovačića), Dragutin Tadijanović (radovš I. Gorana Kovačića, J, Draženovića, „Frana Mažuranića, A. B. Šimića) itd., što znači veliku pomoć za studiranje i upoznavanje pojedinih književnika.
Prilog Olge Šo tira na socijalne i književne prilike u vrijeme ilirizma« —— prikazuje dosađ slabo poznato djelce u stihovima Siščanina Vuladovita Zorca »Čudnovate diple« (objavljeno u Zagrebu godine 184)) i anonimni odgovor na fo pod naslovom »Rešetarov rešetarsko prorešetanje čudnovateh - diple« (Zagreb 184)), Zorec je naime svojim stihovima odgovorio na neke, upravo prve kritičke pojave Vraza i Vulkotinovića u »Kolu« te godine, no ne zadržavši se samo na tom motivu, nego je u potankim osvrtima šibao i neke poroke javnog i privatnog života u tadašnjoj” Hrvatskoj.
Josip Bađalić piše »Dvije Sumarokovljeve tragedije u rukopisima zagrebačke Sveučilišne knjižnice«; to je izvorna tragedija »Semira« i preradba Šekspirova »Hamleta«; oba rukopisa pohranjena su u ovoj Kknjižnici još od prošlog stoljeća, a potječu — kaMRo tumači J. Badalić — iz vremena svog postanka (1748 i 1751), Za jedan dio rukopisa »Semire« pretpostavlja Badalić da je pisan autorovom rukom! Badalić je o ovim rukopisima upozorio javnost još godine 19923, kad ih je bio pronašao, ali ih je tek sada naučno istražio i protumačio, Na pitanje kako su ovi rukopisi došli ovamo na jug, u Zagreb, Badalić odgovara mišljenjem da ih je donio Li. Ga] sa svoga puta po Ruslji godine 1840, jer Je on bio ljubitelj, poznavalac i sakupliač ruskih književnih starina. Badalić ističe da ga je na proučavanje ovih rukopisa ponukala i želja, kako bi svojim naučnim obavještenjima koristio općem istra– živanju književnog rađa ovog velixog i naprednog »oca ruskog kazalištas, pa je ĆOista wu tom pogledu pružio vrijedan nsučni rad.
{BC PRAVIR s a-
Osobito je vrijedan prilog u ovom Zborniku esej Ljudevita Jonkea o iednom od najvećih čeških pripovjedača druge polovine prošlog stoljeća, Janu Nerudi (19834—1891), osnivaču češkog klasičnog realizma — pod naslovom »Životnost Nerudina đjela« U tom stuđiozno i tnplo pisanom eseju Jonke je prikazao ne samo književne vrijeđnosti i život ovoga
pisca, nego i vrijeme, maročito političze prilike počev od revolucionarne godine 1848, nazvoj kapitalizma i Industrije, a potom i razvoj] češke njiževnosti s osobitim obzirom na Nerudu kao najznačajnijeg književnika toga doba.
Zanimljiv je ? članak Milivoja Sironića »Ezop i grčka basna«, u kojem nas autor infovmira đa je izvor basne u davnoj prošlosti, »dok je još čovjek živio u nepossednom dodiru sa životinjama«. Zatim prikazuje pojavu basana kod najstarii:h istočnih narođa, a za grčku basnu veli đa je Ezop nije prvi uveo u injiževnost, ali da se može smatrati »osnivačem i zastupnikom basne Kao jedne osobito složene vrste Knjlževnosti«; Ezop je tek najznamemitiji njihov tvorac čije nam Je ime poznato.
Treba pohvaliti izbor teme Josipa Tomića, koji piše informativno o Retif de la Bretonnu (1734—1806, po tvrđenju francušKog kritičara, o prvom seljaku koji se bavlo književnošću i prvom radniku koji je postao književnikom u Francuskoj: njega smatraju pretečom Zole, naturalizma i realizma, te komunistom, pa ga službena francuska historija knljiževnosti uglavnom stalno prešućuje ili napada, iako je napisao nekih 49 djela u 190 svezaka ili 61.000 stranica.
Paul Clavć (lektor za francuski Jezik na zagrebačkom Pilozofskom fakultetu) dao je na francuskom jeziku „Drilog »,itterature francaise doc et progrčs social en Bčearn 38 la fin du Il9e sičcle«, s primjerom jednog pisma (Eugčnea Larroquea) iz godine 1879 koje opisuje san o životinja. ma koje su se pobunile protiv pijetlovsKogE POSBORSVI — jedan veoma živ 1 bizaran
ekst. |
Iscrpna je i seriozno pisana studija Josipa Torbarine •Oko engleskog prijevođa jedne Đurđevićeve pjesme« wu uvodu autor se prvo osvrće na samu tu pjesmu, u njenom izvorniku, zatim „na poljskog pjesnika Jana Kochanowskog (kojega „spominje dubrovački ·#pjesnik), na našeg zemljaka A, Dudića (prijatelja Kochanowskog) 1 na dr., te na englesicu spisateljicu Miss Knight, koja je prevela na engleski Đurđevićevu pjesmu, i na našeg pjesnika Dubrovčanina R. Kunića, o kojem je, kao i o Ruđeru Boškoviću u svojim memoarima pisala spomenuta MEngleskinja. Napose je zanimljiv niz ličnosti, liudi ı događaja oko britanskog admirala Nelsona, u čijoj je pratnji bila Miss Knignt u doba Velike francusle revolucije i njenih odjeka u Italiji potkraj XVITI stoljeća. Prikazujući, na temelju postojeće literature, Engleskinju Miss Knight, pisac je s
izvanrednom literarnom erudicijom pružio podatke o nizu historijskih i dvuštvenih ličnosti iz njena Meruga, što se čita s interesovanjem, kao Kakav roman.
»Početke anglistike u Hrvatskoj«e obrađio Je Rudol1l PFilipović, ocrtavši informativno pionirske po-_ jave promicatelja engleskog jezika u Kknjiževnosti, a potom i u školskoj nastavi kod Hrvata. Autor je u Uvodu pregledno prikazao napore i rezultate rada 1. Krizmanića, S. Vraza i Velimira Gaja (sina Ljudevitova), iz prve polovine i srcdinom XIX stoljeća, a potom se zadržao na tri ličnosti potkraj' prošlog stoljeća. To su: Natalija Wickerhauser, Alećsandar Lochmer (autor prvog englesko-hrvaftsKog rječnika | prve engleske gramatike na hrvatskom jeziku) i Vladoje Dukat (koji je kod Hrvata, dao naiviše prinosa za upoznavanje engleske Književnosti).
Bez većih su pretenzija istraživačke ma?T-
ginalije Mire Janković o »Krizmanićevim bilješkama o Osiamu«?; Krizmanić (1766—1852) je, naime, kao što smo vidjeli već u Filipovićevu članku, prvi prevodilac s engl!eskog u Hrvatskoj, i to prvo na njemački, a tek poi starost i na hrvatsMWi jezik, Jankovićka ie u svom članku prihazala đosad nepoznate Krizmanićeve bilješke o Ossianı, također pisane njemačkim jezikom, koje se čuvaju u zagrebačkoj Sveučil:šnoj knjižnici, e
Napokon, na kraju ovog zbornika objavlien je i odličan esej Zdenka Škroeba »LiriKa Ericha Kišistnera i njeni povijesni temelji«. Upotrebivši brojnu i raznovrsnu literaturu na njemačkom jeziku, proučivši predmet svaga rada temeljito i u umielničkom i u historijskosociFalnom · pogledu, pisac je stvorio Jasan, pregledan, neobično zanimljiv i poučan pregled njemačke lirike u poslednjih stotinu godina. Osim Krležina eseia o njemačkoj mladoj lirici? napisanoj godine 1930, u rašoi Kknjiževnosti nema sličnog i tako vriiednog primjera, sa tako sistematski razrađenim planom u ocjeni jedne poezije 1 pojeđinog pjesnika.
Završavajući ovaj osvrt na Zbornilc radova Tilozofskog fakulteta zagrebačkog Sveučilišta, treba dodati, da u njemu nisu zastupani odreda svi nastavnici na tom fakultetu i da je, možda, izdavanje radova iz raznih područja nauke (pedagogija, filozofija, arheologija, historija, historija umjetnosti, etnografija i folklor, lingvistika i filologija, leksikografija i, napokon, knji. ševne &tudije) preglomazan sastav za jednu te istu knjigu, jer sva ta područja u isti mah ne mogu zanimati istog čitaoca. To dokazuje ova opšežna knjiga na 800 stranica. Možđa bi bilo prigladnije: objav1jivati ubuduće rađove prema struktma u više svezaka, tako da svaka struka bude posebno objavljena, a time i pristupačnija zalnteresiranom čitaocu, Nadalje, bilo bi poželjno da se u Zbomilk unese više suvremenih tema, da se čitaocu, u prvom redu studentima, pokaže u rodđdovima neke struke dodir s današnjicom, s aktucInim problemima, koji su još neobrađeni ili se O njima tek govori | diskutuje, „Time bi Zbornik dobio u aktuelnosti, u potrebitosti, a ujedno bi dao svoj prinos našem vremenu i težnjama. Nema sumnje, nekim svolim prilozima Zbornik je tome zadatku odgovorio, ali to još ne znači da je odgo-
vorio dovoljno. M. SELAKOVIC
Odgovorni urednik: Dušan Kostić, Beograd, Francuska broj 7 — Stamps rija »Borbas Beograd, Kardeljeva BL
Janez Vidic: Jesen (Likovni prilag u nnjnovijeni broju »Mladinske revije«
MOIMDGOREVH STOGODI? U SRBIJI Troslava 100 Hšhyijee Niegoševe smrfi održaće se u celoj Republici Srbiji i drugoj polovjni oktobra i U DIUVOJ polovini novembYra, Glavna akademija povodom proslave Održaće se krajem oktobra u Beogradu. Tom priljkom. o Njegošu će govoriti književnik
PROSLAVA SNJ
Jvo Andrić, pretscdnik Saveza književnika Jugoslavije, đok će drugi deo alt demije lti i n umotrı m programom, simPotuanol mupikora naših i stranih Kkom-
pozitora i recitovanjem stihova iz Njego-> ševih dela u ?9terpvotaciji beogsadshih umoetnika, Pored toga, u deset najvećih gradova Srbiie održaće se slične akademije uz učešće dratnskiF, umetnika iz Beograda,
Po svim srednjim školama učenici će p:sati tematce o Njegošu od kojih će najbolji biti nagrađeni. Odbor Za olganjZova= nje ove prošlave proedviđeo je jsto tk 0, da se u Beogradu otvori izlGžna Niagoševih dela i literature o Njegošu, a razmBtrao je pitanje podizanja Njegoševor spomenika u Beogradu. U prostorijama Udruženja književnika Srbije otkriće se Njegoševa bista koju radi vajarka Daroslava Vijorović.
NAJNOVIJI BROJ »MLADINSKH REVIJE«
Najnoviji broj »Mladinske revije« donosl članke od: Mateja Bora »Bohinjsko pismo«, Štefana mBĐBarbariča | »Disonance«, Branka Žužeka »Goste i »Cvete, Bojana Modica »Dva človcka«, Majetana Moviča »Harlekin«, BranMa Hofmana »Udarcc V obraz«, Jože Smita »Bretonka«, Maričke Zn'daršiča »Sonce«, Borisa Grabnara »Prq-. tislovja, kritika i literatura«, Lojza Krakara »Jesgnske melodije«, Vojka Novaka »Mož besemda« Janeza Mrđavšiča »Zardnja želia« Marjama Stare »SlMlcrit očitet«, Igora Purlana »Iz dnevnika«, Vasje Ocvirka »Aktualnost za vsako oceno«, Bistrice Kranjec »O zarji«, Tona Pavčekxa »Pot ljubezni«, Bojana Čebulja »Na tvoje pismo ćakam«,. Iz italijansize lirike, Saše Vuga, »Umetnina«, Cirila Zlobeca »Epigrami nase#, T.. Menašea »Auguste Rodin: »Umetnost«, Antona Terpina »Več delati«, Lojza TFilip'ča »Hrvatski bog Prometej v k. und k. labrintue, Francea Beveca »Iz ljubljanske drame«, V. O. »Skok čas in svet«. Likovni mrilozi: Janez Vidic, Savo Sovre, Mire Cecin, Roža Piščanec, Bojan Golija.
BIBI IOGRAFITA
Dušan D. Vuksan: Petar I Petrović Njegoš i njegovo doba. Izdanje »Narodne knjige, Cetinje 1951, ćirilicom, str. 391, cijena 29% din. E
Hasan Kikić: Provincija u pozadini, pri-
povijetka. „Izdanje Državnog izdavačKOgE poduzbća Hrvatske »Zora«, Zagreb 1951, latinicom, str, 327, cijena 230 din.
Voltaire:;: Moj boravak u Herlinu. Preveo Petar Pekić. Izdanje Državnog izdavačkog poduzeća Hrvatske »Zora«, Zagreb, 1951, latinicom, str. 116, cijena 65 dim.
John Steinbeck: Piliođovi gnjeva, roman, Prevela Kata Kunc, Izdanje Državnog 1zdavačkog podđuzeća Hrvatske »Zora«, ZaOD 1951, latinicom, str. 617, cjjena 260
in.
Antonio Gramsci: Pisma iz zatvora. Preveo Stanko Škunca. Izđanje Državnog izdavačkog poduzeća Hrvatske »Zora«, Za008 1951, latinicom, str. 322, cijena 230
n.
ISPRAVKA
'U članku Milana Bogdanovića »Knjiga e prirodi i čoveku«, objavljenom u prošlom broju »Književnih novina« slučajno je, prilikom preloma, ispao jeđan citat xojim se, u zakliučku, ilustruje stav pisca preOT SO Sa koji treba uključiti
u pretposlednjeg i 1] grata Čkanka, glasi: O O: OBU
»Pored mene nalazila se barica oživela posle dnevne sparine i život čitavog jednog sveta raznovrsne gamadi strujao je u prljavoi vodi. U prvom momentu bacio sam na nju samo jedam letimični pogled, ali sam posle sa sve večim zanimanjem posmatrao te čudne životinjice, Jedan malen stvo istrajno ie pokušava» da se US puže na ivicu lokve i kad je uspeo, on je zastao i umirio se. Pod uticajem vazduha postajao je sve bleđi i bleđi, i kad je zgledalo dđa je već mrtav, polako mu se troll uje i iz nje izišla majušna lut-
ica, koja je neverovatno brzo d * la i vinula se put neba«. PONOSI a ei
RUTINA a NM i 00 Nara UREDNICI: Dušan t(ostić i Tanasije Mladenović Broj čekovnog račans 102-90326P0
Pošt. tab ređbškci}e 61? x Poštanski fah adiminicetrarni= 628
Wobepls ae nn vrnćaln