Књижевне новине

\ \

ONOOAO „a. Th) UBO 1: \ ) - i : ri 'KNJIŽEVNETNOVINE i i OT IO TI =

POZORIŠNI PREGLED

oo9000000000apopo0o0G80M, 1

POVODOM |EDNOG DOBROG ITALITANSKOG FILMA

- \ i; LOOOA O eaggagseyyeyeW kase ebovoasesssakasejesapppsoyo"ee PFFEPt" e? ,

_BEKSTVO ZA FRANCUSKU? O

OM _J REŽIJE“ | „pRODI EMI

Režija: Mario Soldati, scenario: Mario POO, VO aaa glavnoj Bora DRENOVAC funkciji, nego i po iičnoj strukturi. :: i dine; produkoija "Luks fime IBPEe i SoS Ali on je beskrajan u svojim instink- |44 i Iz godine u godinu Doslet a IUR finansa, policije i službenika, prašlji- | mu mogle napisati knjige. Tvorac o- tima, mračnim i zločinačkim. On je PO / ORISNOX Tr, / IK A PEae lijanska | kinematografij OSL i “f Ar O Vih birokrata i žmirkavih staraca, — | VOB filma nije se plašio da zagazi beskrajan u variranju svojih 'nezdrasvet svojim. uspelim BORO uđuje · svega onog što se skuplja na pošled- u problem umelničkog uobličavanja Vih osobina i strašan kao društveni č pre »Paisa« i vtiieh Ob movima. Naj- njoj pograničnoj stanici u Vreme kad ~ toga lika, niti je u procesu. umetnič-, „neprijatlj po svojoj žilavosti i Vital- ~, = 1

voren grad«, dva — se završava rat koji ie razorio i uni- ke kreacije ma i za momenat padao nosti. Tim svojim istimski ličnim OS5O” Mata MILOŠEVIC i

Oe S e ONO Ee POI Oe štio uobičajeni život ljudi i iz kolo- u šematizam i nestvarno slikanje. binama on istovremeno duboko urasta onda »Godlki l pirinač gičan lov, tečine toga života izbacio bezbrojne | Kao kakav moderni Jago, intelektu- u strukturu savremenoB društva i U _ Ni onima koji misle da poznaju po- mačen i što se od delova IEaO VOB BOJI »Gorki pirinače, film o ne!ž- sudbine, Kroz taj svet prolazi i ratni alno jak, crn i mračne duš i njemu se inkarnira cela jedna klasa, ište : isli! ije čenja h činiti koji bi | mernoj ljudskoj bedi, koja raste iz zločinac Tore, 5 namerom da se, kao Cobnjegj izoštrenim edo a- -·antagonistička prema društvu, pre- zorište — a ko lo ne misli! — AUSJ- O CEDJE, telo na SOžG okove koji b OON \ društvene nepravde kao i pirinač na čovek koji beži od odgovornosti, ile- KRANr)Baja kreće se To edi ma ljudima i ljudskom u njima. I ka- uvek lako da razaberu šta SVe G jed- tali razvoj Scen3dtć umetnosti i odve poplavljenim lombardiskim poljima, ·galno prebaci preko granice i skloni nom vutu koji mu je SBOMIŠO, : re- da Tore najzad bude savladan i film nom scenskom ostvarenju pripada bi- e u ćorsokak. ODA: iS Mo 3 onda dolazi »Vodenica na Pou« da kod svojih pnijalelja u Trancuskoj. | man dd paze u sve Libva đa zoki? se završi, svaki pravi čovek 68napue žao šta glumeu, scenografu, a Šia 16 ali Ca a Ua O odi plamenom u kome će izgoreti osvetli . Pred našim očima nalaze se na istom ra:di Si se dočepao pate spasenja. dlti dvoranu s jednom strašnom, ali ditelju. Najviše se greši u pitanju re- nas 1924 godine, i po! Sve OOOSlo. još jednom mizeriju i naličje jednog putu bekstva u Trancusku razni ljudi Put Š- idi tesan | M W Bi istinitom vizijom imperijalizma i lju- diteljevoE udela. Ili se previđa SVE, OV O, zar RIO i izglePoujoaskog OT | najzad više s različitim pobudama: jedni zato što korak rizičan, ali Tore ide njime i di koji ga nose, i jednim životnim dole OON V0L Ee OLI SE O PL PO KOME ROE PORA. ; izmu i ratu, koji izvođe ih je rat upropastio, đrugi zato da ih probija se jednom strahovitom Vi- saznanjem: s takvim ljudima nemi ono što mu We pripada. Sa šcene ču- skog komsomola. Nije to bio, nažalosi,

a bilans italijanske nacionalne epa UVO O) TOO a :19 xi talnošću. Strašnom unutrašnjom sna- Boraifeni i do Pi OLI jemo i shvatamo meč misao i ideju prvorazredni pretstavnik velikog ·ru>

Ce: a i eni, ali moralno čisti om on gotovo na svakom oraku re- vaj film je stvoren U ime jednoB A Sat ai OS ANN x ej iž O NV a -

Ti filmovi su strašna Ooptužba ne i čovekoljubivi; drugi su moralno ra- VE Ozbtojne Šine O HERE yo žoyočnog i istinskog humanizma. On pisca, vidimo, čujemo i oSčlmno glum- | Skog pozorišiš, ali je bio veran sleće ; a ca, gledamo dekor, ali reditelja niti benik Stanislavskovih učenja. Potse- ~

samo protiv fašizma, imperijalizma i zoreni i deklasirani; treći su okoreli O i se stvoren da pobudi mržnju na sve S mo. b- a | PES Ma ko eu nena KV Ro- „gločinci i krivci svekolike narodne obije ali ao o Ko da kva MG je ortjjudsko u jednom društvu vidimo at zbog RO u DO O 0 8 O ON O) Sa ju i samom italijanskom narodu, nesreće, Svi su oni tu izmešani, s ed- a tome i : ! j koje je fek izašlo iz altihe far4 Da BOGII KJ, JM BEI | Zobv ak So i Tale VO AVRAT nego i protiv onog ukletoB oportuni- nim zajedničkim ciljem — preči n Lamo riVia VOsfvanl, O Je Ša ddea šema. On buđi mržnju SLOJ ne- . Noj često SČ reditelji trude da izala- Beršenjev, jedan iz starije generacije

ženjem svih mogućih upadljivih scen- Stanislavskovih učenika, isti onakav

zma koji se miri s fašizmom i pod- nicu. i ii j liudskih uslova, koji sve do juče jed- x: OC, os ređuje toj agresorskoj megalomaniji, Na toj prostoj i jednostavnoj osnovi SDB Š O Ot vidlhvo 1 a toplog i DEŽROB POrBd Bt, iKka- Skih rešenja svrate na sebe pažnju kakvog smo ga gledali ia Ba NSF: koji utire put zločinu nad drugim na- raste jedna monumentalna drama. iskrsnu Taj sukob, to nepodudara- kav je nesretni Pembijem, prisiljava publike. (Kao oni dirigenti koji pre: volođdoV, možda, iz poslednje genera” rodima, potkopavajući time i svoju Ljudi koje je slučaj združio rastu nje privida i onog podtekstnog stvar- da učestvuje u zločinima nad drugim teranim pokretima i glumbm čitavog CIE istog učitelja, i — kakva razlika u sopstvenu nacionalnu budućnost. IZ pred našim očima u jednom nepomir- nog zbivanja — to je dubina i sna– ljudima i narodima. On budi mržnju tela žele što jasnljć da pokažu slušao- naci glumio bez obzira na kvalitet filma u fim kao da sve jasnije đo- ljivom ljudskom amtagonizmu., Pred ga OVOE filma. Sve to je, međutim prema onima koji kamama i revol- cima šta traže od orkestra). Međutim, SposobnOi Zato Klajn sa Stanislav- i lazi do izraza progresivna težnja ita- očima gledalaca sazreva jedam sukob đato s onom ičdnostavnošću i merom verima ubijaju sreću i ljubav Pierine savremeni teatar, izuzimajući izvesne stim postupa „onako LEGO je on sam 3 lijanskih stvaralaca: od nekog počet- koji nije spoljne prirode; ljudi tu ne koja zaokrugljuje sklad koncepcije i “i Djina i svih mladih ljudi i devojaka opravdane momente, traž! od reditelja učio i kako je jedino pravi 10. } nog anarhoidnog i opštehumanistič- deluju kao simboli dmuštva i klasa. njenog izraza. Takva je scena u VO- koje život pregazi pre mego što ga i da ostane nevidljiv, i pored SVOE O- Hugo Klajn je svestan da njegova kog protesta, italijamski film se Uuz- 'Oni su tu čak »izdvojeni« iz klasa i mu, kad se Tore s dva +tri· postupka, upoznaju. On budi mržnju prema gromno8 udela u stvaranju jedne tumačenja neće uvek naići ma odobradiže do jasnog saznanja istoriske pre svega su individue koje se dife- jedva primetno i gotovo bez reči, ot- _ onom antiljudskom što Tore — otac pretstaVve. Udeo savremenoB reditelja vanje svih pozorišnih stručnjaka, ali, : stvarnosti i svoje nacionalne i dru- renciraju po onom ljudskom u njima: icriva kao ilegalac velikog stila. Tak- prenosi na SVOE sina „kao #ka- treba da se slije u organsko jedinstvo on sam kaže: »Problemi ne bi bili pro- | štvene miS!je. ma ljude i na podmuklu zver. 1 dok Mva je scena njegOVOE susreta sa SVO- KVO nasleđe. vladavine nad ljudima, · sa delom pisca i umetnošću BUG GR blemi kada bi svi bili saglasni u tome i s filmom »Bekstvo za Francusku spolina akcija teče mirno i bez nago- jom nekadašnjom sobaricom, scena umesto ma kog zaveštanja ljubavi pre scenografa. Trebalo bi, na kraju, kada | kako ih treba rešite. On je želeo da u italijanska kinematografija najzad veštaja jednog dramatičnog raspleta, ža šahom, scena sa žrtvom koju će ma ljudima. To je jedna istorija is- je delo gotovo, da niko od njih više što veći broj problema jasno postavi, a postiže svoj kristalno jasan umetnič- iz scene u scenu raste unutrašnji SU- ubiti, a koju prethodno hoće da umi- pričana jezikom generacije koja je ne može da postavi sasvim Jašne i iznoseći pritom svoja rešenja, a da će | ki izraz. Taj film je došao da kao kob, latentan i neshvatljiv za aktere, ri, takve su gotovo sVe njegove sce- sama SVE to preživela, koja je mate- određene granice sVOB ličnoB _dopri- ih razni reditelji i drugačije rešavati i neka sinteza i kao neki sublimni iz- vidljiv i sve neizbežniji: u očima gle- e od početka do raja. rijalno i fizički slomljena. U njoj su nosa. (Naravn0, ljudi su ljudi, i, u ta- _ samo je po sebi razumljivo. ) raz razotkrije sam izvor snage savTe- dalaca. Određujući se sve jasnije kao Tore uopšte malo govori i malo ra- mnogi izgubljeni kao ljudi, demora- kvim slučajevima, ono što je U njiho- primere za voja obrazloženja, sVOmenog italijanskog neorealizma. Os- likovi, alctteri ove drame otkrivaju di. Ali on gleda, gleda i sluša budno lisani i deklasirani. Ali mnogi Su u vom stvaranju pohvaljeno pripisull, · ije postavke i rešenja, Klajn je mahom nova te snage jeste u težnji i moći svoj nepremostivi ljudski amtagoni- i napeto, opservira napregnuto, iako njoj sačuvali svoju dušu, žive i bore uglavnom, samo sebi, dok krivicu za ~ Weimao iz repertoara beogradskog Nae da će se nešto slabe momente najradije nabacuju na | zodnog pozorišta i mahom iz svojih

đa kažu jednu | 78m, koji neminovno vođi u sukob, na izgled mirmo i spokojno. On 36 - Sa; iako bez ver

italijanskih stvaralaca drugog. Ali to za samo delo, za pret- e Ke: : a ; 8. , režija. Prirodno je da su mu ti pri-

gorku istimu O sudbini narođa koga . sukob koji ne zavisi od volje aktera uvek miran i ljubazam, taktičan i od- bitno promeniti — uvereni da će Ssve- D )

su bili upregli da decenijama vuče i kome niko od njih ne može ništa | mere, ali u njemu sve ključa i vri, tu reći makar jednu golu i neulep- stavu nema nikakvog značaja.) meri najbliži i da je na osnovu njih

ropska kola italijanskog fašizma i ni da pridđonese ni da suprotstavi, ali a misao pulsira nadljudđskom Ssna- šanu istinu. . Vrednost knjige Huga Klajna »O- mogao najproverenije da razjašnjava

uopšte agresorske megalomanije. To kome će se i jedni i drugi, onda BOm. U svakom momentu kad zatre- Tu golu i neulepšanu istinu tal ·snovni problemi režije“ pored osta- svoja tvrđenja. Sve drugo bilo bi ili. kad on već počne, boriti strasno i s ba, on će nepogrešivom intuicijom o- film zaista i kazuje. U njemu je SVE ~ Jlog,i u tome je što će nestručnjacima, cemerno i nesigurno i nepotrebno.

ie gorka istina O tragediji celog jed- žni ie O 8 Or OŠ RS bi i a ORC

nog naroda ma istoriskom bespuću mržnjom. -TOZ nji će tada Drogovo- pasnog 1 pronicljivog ilegalca u ma- obično i necu: 'epšano, iz života i vermo koje bi zainteresovala ukazati na sve ina 8 y E kad on mora da proklinje ne BILO riti „sublimirani antagonizam zakrv- gnovenju iz hiljadu mogućih. rešenja životu. Preko njega bi se zato mogla Leone probleme koji spadaju u pod- pBdUIO ape Oe it KOS prošlost nego i sadašnjost, ne samo ljenih klasa koje idu na' obračun, nat! 1 primeniti jedno i najbolje. IT ispisati stara deviza Luja Rejada: La ručje rediteljevog rada. 'Međutim, Rad sa glumcima i Kompozicija pretimperijalizam nego i otsustvo istinske | mentalitet, iskustvo i moral tih klasa. tako on sebi stvara mogućnosti i šan- telle q'elle est. Ponikla u ranO · njena glavna Vrednost je što smo tom stave. U oloeviru trećeg odeljka govori prava revolucionatne a- TI ništa tada neće smetati to ŠtO taj se, otklanja prepreke i smoeinje, detinjstvo filmske umetnosti, nedoO-~ · njigom dobili prvo opsežno i iscrpno io publici kao trećem faktoru u po-

revolucije i vangarđe. Neka neutaživa gorčina, sukob počinje jednim slučajnim po- podređuje događaje, pretvara protiv- stignuta i neostvarena tada, ona bi } w 0 Sadi 5 Menijpi ocaea MOO ea koja prožima celu neorealističku ško- vodom, jer je on već prethodno na- ne faktore u sredstva svoje igre. ovog puta imala drugi sadržaj i svoj o aaa ona a OD ljske| zorišnoj pretstavi, to kritici, Ju ,kao da govori u ime njenih stva- bijen takvim amtagonističkim napo- Tore je sav cm. On je ratni zloči- pravi smisao. lemi & su izlože i MIB Hugo Klajn je svojom knjigom, koralaca: eto, rešeni smo a vima, i nom da tu slučajnost više mije samo problemi, već SU 17. ožena i njihova ju jednostavno i jasno izlaganje čini »levo« i desno. ORO SONI i ae slučajnost i da je tu svaka slučajnost S savremena rešenja. Razume SE da ta veoma pristupačnom, izvršio veliki zaulepšanu šetinu da razgolitimo i raz- jednako doba i dovoljna. Slobodan MARKOVIĆ rešenja nisu sakrosanktna, a takvima ·datak, jer, iako 6am veli: »Vršiti ta bijemo varke MT upravo u toj iskre- Ono što je veliko u ovom filmu to | ih ni pisac ne smatra. Ni u jednoj u- ·Rkav posao prvi nezahvalno je i pret- nosti i neposrednosti, u toj duboko je činjenica da je tvorac filma uspeo | v v oba pozorišnoj nema ne" · wtavlja veliku odgovornost, Ali neko ljudskoj inspiraciji, krije se osnova da jedan veliki društveni motiv sa- O U na Č ( Sa „m (dq P 10 . mora početi, i, ja sam 6e, eto, latio umetničke snage italijanskog neore- žme u jednu imtimnu dramu, koja je - Duboke promene nastale u našem foga nezahvalnog i odgovornog zadatalizma, po tome je on samosvojan u toliko snažna da govori ne samo o tag . a __P . društvu odrazile su se i na pozorišno] ka, svestan da probleme nisam mogeo panoptikumu savremene avetske Jd- jednomi događaju i nekoliko sudbina Učinilo nam se jedne kišne noći Rastanak svaki zlatne suze ima, umetnosti. Na pozorišnoj jasnije ne- odmah obuhvatiti u svoj njihovoj slo- _ a nematografije, Zbog toga su sva nje- nego i o celom jednom narodu, da O Cio čaše pune plavog soka al ovaj tugu najdublju urasta go na drugim. Razulljivo. Pozorišna ženosti i osvetliti sa svih strana«. ' \ gova umetnička traženja zaista tra- govori u ime jedne epohe. zločinac i da će svako od nas divno moći tugu za krovom punim mrkog dima, umetnost, više nego druge, vezana je , ženja i obogaćivanja filma kao u- diOore — to je Jik na kojem se otsli- da stavi nebo u dva mulna oka, tugu za gnezdom na granama hrasta za svoje vreme. U njoj 6e, više nego #00 al to ie zlođuh što na čaše seda i svega Što je oko znalo piti a iiePS ada i ; eo | u drugima, odražavaju život | umet E E Kao četvrtu knjigu Stručne pozori-

dna „Ravaju švi ostali ljudi i odnosi: jedni kao cinici, drugi kao kukavice, jedni kao junaci i humanisti, drugi kao

metnosti, a ne samo jedna pomo

, ; GLEN A O ogrnut lišćem kasnih drvoreda. u dane tkane od srebrnih niti. nička shvatanja dane šnjice. Mađa se pojava. Kad savremena italijanska ička sh jia današnjice. a šne biblioteke, preduzeće Rad izdalo ~

kod nas te promene naročito OŠMTO ; Š a PT jie »Probleme pozorišnog jezika« DT

kamera, prolazeći ulicama grada Sc- ac UT) ; i e košulji j ma. A lekcioniše i fiksira elemente njegovog egocentrici i egoisti. Svi oni dobijaju ja se prenem: ide dan daleki U košulji je mojoj vetar #40 ističu, one nastaju i u pozorišnoj u- Ži h: | svakodnevnog života, kad ovaj ili u njeru:svoju raeru, ne 98100 ličnu, u susret meni, dečaku pitormom našao krasno mesto da Drosvira metnosti Ostalog sveta. Varaju še oni Đorđa ZdvalOViIĆa. | onaj reditelj upotrebi u filmu ijude individualnu, nego i. društvenu, opštu. i JOJO bleje, jona i: Eki i sneg je po njoj tankoj često DAO pozorišni radnici koji misle da je na U svim narodima sa dužom kultura Wlice umesto prave „glumce, kad U centru pažnje stoji, međutim, samo pred skromnim, ti i seljačkim | o lišće vrba u fiišinu vira zapadu, na primer, pozorište ostalo | nom tradicijom, pozorište je i škola se Dposluži dokumentarnim materija- nekoliko sudbina koje će se na kraju - | domom ~” . ci bez promena. Shvatanja savremenog najbolieg i najčistijeg književnog jePm urnesto rekonstrukcijom i inšce- zaplesti u jednu borbu na žiovt i gde bršljan svoje šumno lišće puže Sred mrazna druma morao sam moc scenskog izraza nOvih pozorišnih Be" zika. Čine se znatni napori da i naše nacijom — sve je to (bar u pomenu– smrt. Sve ostalo dato je samo ovlaš, nad smehom zdravca i crvene FYuže. tih da prespavam mnoge duge noći. neracija na zapadu mnogo ie bliže na- pozorište jednom to postane, Za sada tim filmovima) ne iz efekta i radi ponekad tek nagovešteno, ali nagove- | : . ar šem, nego Whvatanju njihovih pret- smo još dosta daleko od tog pohvalnog | efekta, već izraz jedne duboko dox - Btano itojkVom TRODOTI i kroz takve 58" Migola_V VERHOGASS Put pršl... Godine s se žurile i sada hodnika. I tamo &e od starijih umet- cilja, Uzroci tome su mnogobrojni i 7 življene potrebe da se jedna istma detalje koji odmah buđe i izazivaju leta rudi raž na toploj njivi iz sebe ih ko brojnice brojim, nika smatraju savremenim samo oni poznati onima koji se bave pitanjem o životu i ljudima da i domese u SVO” jasne i ubedljive slike i zaključke. i sanjam dane kad će da se vrši no znam da nigde nema vinograđa koji &u uspeli, bilo umetničkim in- jezika u pozorištu., Ohrabrujuća je čime organskom izrazu. I tako danas Kratak susret 'Porea, na primer, sa OONENO digne oblak belo-sivi. u kome kao dečak rujni stojim. stinktom, bilo razumevanjem vreme njenica da je danas već veliki broj italijanska Kimematografija preistav- SVOJ školskim drugom, upravnikom akvu noć kad vršača se javi I eto ovde kraj pijanog stola id na u kome žive, đa svoju wmetnost u- glumaca sveštan dužnosti đa sa scene lja jednu čudnu i uzbudljivu pojavu: katoličke škole u kojoj je smeštem bili smo svitci polegli po iravi. seko bih sebe nožem svoga bola. čine bliskom +težnjama i potrebama govori čistim Rmjiževnim jezikom. služi se naturalizmom, a nije natura- njegov sin i od koga on, U bekstvu Gae li i današnjice. Mnogi pak veliki umetni- Skoro je neznatan broj takvih glumalistička; služi se hronikom, a ride pu Ma: BraniCt, fraži uslugu, ima jednu D e li si sada crna, mala Gara... Pa zar je morala da me opomenč ci delaju još samo zahvaljujući umet- ca koji napomene o jeziku smatraju Rika hronologija; nije dokumentarnog izvanrednu 1 upečaltljivu snagu. U BSH 6 Krage OČI ko kupine detinja sreća nia bezdane čaše ničkom aoreolu koji se decenijama dosadnim i nepotrebnim profesorskim karaktera, iako se obilato služi doku- jednom magnovenjh On otkriva, bo- i da 1 još žudiš stasilog ovčara kad drvoredi blago se JeščnĆ O stvarao oko njihovog imena, dok, u cepidlačenjem, ali ih je još uvek malo mentima, a povrh svega toga jeste gato i štedro, ne šamo dva neljudska ek i šalje OC BIS planine .1 decu malu pred noć šumom IR stvari, pretstavljaju anahronizam u koji vole i uživaju đa govore što lep umetnički dokumenat epohe! Njena lika nego i samodiferencijaciju jedne 0 Pa užan idem prema vodi Zar je moralo to sve baš sada. piti savremenoj pozorišnoj umetnosti. Oni Ššim ii što pravilnijim jezikom. A to 66 » snaga leži u njenoi igtimitosti, koja VODIČ OI SO POO ·i čekam da se rumen mesec rođi. kada smo hteli do besvesti piti? liče na uvaženu stariju gospodu uvek na našim scenama i te kako oseća. | se meodoljivo probija u visokoumet- ni zakon, klase koja nece a se OON ; besprekorno odevenu po modi jz Lji- Razvijanje osećanja i ljubavi z ezik ki izraz i, inkarnira u njemu. 1 sve pređa ni onda kad je upropastila sud- PRLĆNO MOı Putevi me nose Samog ću sebe da spasem od svega. boviy mladih dana. "lladež ih a kod novih pozorišnih kadrova ia je dotle dok bude istinoljubiva, njena, binu jednog naroda, nego samo hlađd- z zageoka U DlOČpe daljine... Ne zovem pomoć, usred restorana, zdravlja s poštovanjem i ispraća s ve- od najprečih dužnosti pozorišnih aka- . inspiracija neće presahnuti, ona će bi- no i cinično žrtvuje one koji u njeno Lokomotiva vije bele kose -.-. gde noćas cveta šuma starog brega drim potbsmehom. demija i škola. Mislim, međutim, da. ti samosvojna i neponovljiva: nju Če, GG MOOTRJU da plate ceh, A takvih Lome se, zvone zatrčane šine i luda trešnja zrela, neobrana i . al O i sav trud odgovornih nastavnika meće kao i dosad, moći formalno da imi- slika ima više u ovom filmu. Scena i čini mi se da još S njive naše i gde kroz čaše svaka sijalica Vratimo se 'Klajnovoj knjizi, Bolja biti koristan, ako uprave tih žikola 56 tiraju, ali ne i da reprođukuju, jer za scenom niže se oko jedne sažete usahlom rukom starica mi maše. ima sto ruku i hiljadu lica. od nekih inostranih knjiga koje sU · budu upornom strogošću nastojale .d& | njena snaga nije ni samo ni pretežno i proste fabule, oko jednog u OSDnOVI Ošinilo nam se jedne kišne noći | nam služile kao putokaz u doba luta- ~ učenici pokažu zadovoljavajuće Ti opa u formalnim sredstvima, već u onome jednostavnog, gotovo jednođimenzi- a 314 8A8G ia Ok nja. Naročito korisna za studente, DO- | tate u poznavanju kpjiževnog jezil i Šta ta sredstva izražavaju. A da je jalnog lika, lika koji je prost i jed" a, su Bam čaši čeinike i amatere režije, ta knjiča 0 Knjiga Dr Ži i ı UROGROVO ostavan, jep:j ikan od jed- i đa će svako od nas divno moći dobro poslužiti i, mnogim rediteljima njiga Dr ivanovića je priručnik to tako, svedoči i činjenica da u svo- Nnoš avan,. jer je av 98 Ti .3 da stavi nebo u d t * oD nog redite:)!ma „a praktične potrebe jš im najboljim ostvarenjima iteMijan- nog negativnog ljudskog materijala; Be SSASEĆOa OBTBN Raka Ol i glumcima i pozorišnim Rritičarima | Za Pedi potrebe pozorišta (kao i i ali lika koji je u tome kakav je to- 54 je zloduh što na čaše seća evima onima koji budu želeli da ŠĆ na i radija). Najveći deo ove, prve. knjige posvećen je opisu obrazovanja

posebnih i neobičnih igražajnih OK ogrnut lišćem kasnih drvoreda. Piee Dora sa po OŠ EEG — sto teži ka jednostav- eljskog stvaranja. estimično jače ; 3 1 VP oBroSoldj| a ROM »Bekstvo 68 n: :- naglašena psihološka tumačenja u O- mišljenja o potrebi izučavanja obra" _ bradi izvesnih elemenata Za Ma NOV US glasova kod onih učenika ko-

Š ji ih dobro izgovaraju. Postoje još

ski Tilm zapravo i nema mikakvih glasova našeg jezika. Postoje različita

! liko bogat i neiscrpan, da bi se o nje-

000000000Da00D000D0DOOD0' oooo00900000

GORE i a a a u s obzirom na drugu profesiju pisca » STO, aj fil i mo: a a || f |] ica, ORSOV e POCaTa A d5bBH ted Sa Tazmi- i mogu samo da budu dobrodošla. U i mišljenja o |e5 rađa na šljanje. želji da meka &voja rešenja što jasnije NOB OCA Mislim da je svaki Ovaj film ima nečeg klasičnog u obrazloži, Klajn svojoj knjizi daje, jao o O o postiže cilj. Ono št scbi, Od prvog trenutka kad SE Da katkad, olemički karakter. Na Tali oo RjDG aju "Bana iDtin t filmskom platnu pojavi ratni zločimac način, izmoseći i druga gledišta, on oi 160 OBa Go ili jedan udžbe Tore, pa kroz sve pojedinosti njego" probleme o kojima raspravlja obasja- iezik se u { avi glasovima na vog bekstva za pPrancusku, pojedino- va svestranije i čini ih razumljiviji- a e 00. Samo podešeni Dpr' ati mnogo više psihološke nego fizič- ma. Naravno, osnovica sa koje Klajn PO a udžbenika, Svi glumci i ke prirode, sve do onog trenutka kad polazi uvek je učenje Stanislavskog- SUI je se profesije zasnivaju ma + će on, skoro već na domaku svoga Ali, poučen iskustvima svojim i nG- · +. govora ireba ovu knjigu da cilja s druge strame granice, pasti pod žeg pozorišta uopšte, s jedne strane, i, OE Era wrstom stalnog mpots udar narodne pravde, — gledalac 5 6 druge strane iskustvima evropskog, DOE, i ako se ne zanimaju više z8 najvećim uzbuđenjem prati jednu sa- naročito uskog pozorišta, Klajn izve- ~ avanje obrazovanja glasova. Na: vremenu dramu, u kojoj je psihološki sne postavke Stanislavskog kritički a- POO koje Živanović daje povodom intenzitet i njegovo urneiničko obli- nalizira i izvodi zaključke shodne sa- 30 og glasa, zatim poglavlje o je Wkovanje uvek u obyrnutoj srazmeri 5 vremenim gledanjima i našim potre- 8 SP suglasnika, kao i odeljci < jednostavnošću igražajanih sredstava. bama i mogućnostima. '·ostalom, baš DM Ć a pripremi teksta i o alccentu I, bo nije slučajno. Reditelj i stvarni to i znači biti pravi učenik Stanislav- coristiće svakom. TO tvorac ovog filma, Mario Soldati, išao skog. U evom dugom praktičnom i te- Nadajmo se da će Stručna pozorišni je nepogrešivo linijom ogoljavanja oriskom rađu Stanislavski 66 nije kru- biblioteka pružiti i đalje radove ”– uprošćavanja svih komponenata SVO" to držao jednom donešenih zaključa- Živanovića iz oblasti 1UŠi ga umetničkog dela, đa bi kao rezul- ka, Sve novi i novi pokušaji, ispitiva- ka. Važnost tog akutnog problema ! tat dobio monumentalnu psihološku nja i iskustva magonila su ga da me- našem scenskom stvaramju, čini i društvenu dramu. Tu je fabula sve nja neka prvobitna shvatanja. Danas, se, nije još dovoljno ocenjepaj) sno svedena na svoj najjednostavniji kad je njegovo delo završeno, mi če- | gipmane ponekih faktora RON

sto možemo da se za mnoga, katka podizanje pozorišne kuli

Sasvim Yazličita tumačenja, pozivamo na autoritet Stanislavskog. Stanislav-

ski nije nikađa smatrao da njegova , ro poslednja reč znači ujedno i posled- ia WBSARYM nju re» u omorišnoj umetnosti. On Sve četiri knjige stručne nije postavljao dogme, nego je svojim biblioteke, koje su do sada velikim talentom i sistematskim udu- kaju na stručnu kritičku a bljivanjem u ijeoriska razmatranja sam sam hteo d a nj tražio uvek nove puteve Za ipaalaže- x Čao OU nie najbolieg scenskog jezika Gavre- žnju i da, na neki nežin menog pozorišta. Nije krivica Stani- njihov značaj za našu cel slavskog što je ponekad vulgarno id. JIBOSD, OVAN OP CP S Ga ANALI

ve i karaktere, oni su za njega V u početku determinisani; njihove su radnje prošte i obične, igpunjene gi| vim životom ulice, železnice, pogra| nične krčme. Ambijent banalno POznat i svalkidašnji. Ali ljudi poznati “ gledaocima — nepoznati su jedni e drugima, nepoznati su među sobom. To je svet gladnih ljudi, ljudi bez e: zistencije, ljudi koji su izgubili sreću | u svojoj domovini i pošli da je traže | |__ van nje; to je, dalje, svet švemcera i

2 ORO O ai MIOMIR DENIĆ: DEKOR ZA KOMBDIJU »SRUP«

s | |

r PA