Књижевне новине

GODINA V, BRO. 52

Josip VIDMAR

BEOGRAD, 15 MART 1952 GOD.

CENA 15 DINARA

MEDITACIJE

Ne znam više kakvom slučajnošću sam se pre mnogo godina jednog pro= lemjeg dana susreo u Versailleskom parku s pokojnim vajarom Nikolajem Pirnatom. Šetali smo se kraj vođa između potkresanog drvlja i grmovlja po putevima koje je za Luja XIV projektovao arhitekt Le Notre. Zastajali smo pred skulpturama, čini mi še da su bili kipovi francuskih kraljica, i razgovarali o njima. U tom razgovoru Pimat me je odjednom upitao: »A kako ti kipove uopšte gledaš?« Pitanje me iznenadilo, učinilo mi se skoro nerazumljivo. Kako ih gledam? Gledam ih, eto. Najpre kao celinu, zatim u detaljima, njihove pokrete, linije, plastiku, karakter, izraz, ukratko sve. Tako nekako sam začuđen odgovorio. Bio sam unekoliko nesi-

Tan sam u sebe, govorio sam s daovitim vajarom. Pirnat je gledao kip pred nama i govorio kao da kazuje šebi: »Ja razgledam ndjpre sastave. U njima se pokreti ukrštaju. Ako je tamo sve u redu, kip mora biti dobar«. Te njegove reči dobro sam zapamtio. Osećao sam u njima jasno uputstvo i pobudu za razmišljanje o nekim zakonima vajarstva, a slutio sam da ne važe samo za vajarstvo, I ma da sam od samog početka bio švestan da izrečena misao pogađa više tehničku stranu umotvora nego li njegov sadržaj, često sam se u svojim mislima, vraćao k njoj, prenosio PPirnatovu tezu na razne sfere života # umelnosti i opažao sam da je zanimljivo upotrebljiva posvuda i da je važan elemenat čina i njegove suprotnosti. Stvar, koju je Pirmmat izrazio rečju s»sastav«, breba, naravno, razjasniti i šhvatiti je u njenom širem smislu. U sastavima se pokreti ukrštaju. To znači, u ljudskom telu postoji pri svakom pokretu više tendencija, a na svaki način bar dve osnovne, naime, pokretna, koja ravnotežu ruši, i statična, koja je podržava. Bar te dve tendencije se pri svakom pokretu Uukrštaju u sastavima tela. Možda bi bilo bolje reći da u nekom sastavu prelaze jedna u drugu. I ta reč »prelaze« je pravi sadržaj Pirnatove misli i njen opšti, širi smisao. Radi se o prelazima, samo prostorno i telesno gledano, o sastavima, koji vežu, spajaju pokrete, stanja, procese u celinu i stvaraju kontinuitet između pojava koje mogu da se međusobno i veoma razlikuju. ,

Čim je izrečena reč prelaz, svakome će nesumnjivo biti jasno da se radi o važnom umetničkom elemntu, još više, da se radi o važnom životnom elementu koji je nužno i neodo„"ljivo prisutan svuđa, ma da ga čovek uvek ne primećuje. Tim više svako primeti nesklađnost tamo, gde taj elemenat nedostaje. Čoveka koji ne poznaje prelaze, koji u svojim mislima ili pitanjima, kako se to kaže, skače, osećamo neprijatno; tim više ako ne zna za prelaze u osećanjima ili u ponašanju. Taj osećaj je tako snažam da malo pažljiviji čovek koji u razgovoru dozvoli sebi neočekivani skok, oseti potrebu da objasni po kakvom asocijativnom putu je došao do novog predmeta „ukratko, oseća potrebu da objasni. »prelaz« koji je po svojim putevima izvršila njegova misao.

Ako je tako u životu, prirodno je đa smo za tu pojavu tim osetljiviji u umetnosti, koja. je po svojoj ošsnovnoj funkciji kristalizacija života, kao što je psihološka sinteza svih značajnih sila i svojstava ljudske duševnosti, zato i smisla za zdravo, voljno prelaženje pažnje od stvari do stvari. Nema umetnosti koja taj elemenat ne bi poznavala i kojoj to svojstvo ne bi bilo važno. Činjenica da je vajar Pirnat mogao na nj upozoriti kod vajarstva, jasno pokazuje da to nije samo

· važan faktor u takozvanoj umetnosti vremena, u umetnosti koja se razvija u međiju vremena 1 u kojoj su prelazi naročito nužni, nego da je isto tako važan i u prostornoj umetnosti, u sli-.karstvu i arhitekturi, a da o vajar= stvu, od koga polazim, ne govorim više. Možda je, bar na prvi pogled, prelaze najteže pronaći u slikarstvu, pošto je u arhitekturi faj momenat očigledan. Prelazi ravnih elemenata u obline, ukrsnice } secišta lukova i ploha, prelazi prostora jednog u drugog, sve su to u arhitekturi primetne i očigledne činjenice. Drukčije je sa slikom koja ne oblikuje ljudsko telo u pokretu i pri kojoj Pimatovu misao nije moguće pratiti neposredno. Na primer, pejsaž. Naravno, tu dolaze. u obzir čisto slikarski. prelazi boje“ u, boju, ali radi se i o prelazima, ili,sa- &tavima koji su potpuno analogni onima u vajarstvu. Često ćete čuti "stručnjaka. koji kraj Slika, pejsaža govore.o tom,,kako, drveće, kuće stoje, na zemlji ili,u swemlji. Da .li.drvo zai&ta raste iz zemlje ili je samo poštav-

ljeno na nju. Da li je kuća usađena u zemlju. Da li se nebo nad krajolikom nadvija samo do gora ili drveća koji prave rub horizonta, ili se sklanja preko njih iza vidnog nam prostora. 1 tako dalje. To su prelazi u pejsažima koji imaju za potpunost slike ne mali značaj i kod gledanja slika dobro je ako si njih svestan.

Daleko opšte poznatiji su'prelazi u umetnosti vremena. Prelaz kao deo pokreta ili događaja je izrazito vremenski faktor. U svim umetnostima koje ispunjavaju vreme, igra važnu ulogu: u plesu, u recitaciji, u glumi, u muziciranju i-muzici {i u literaturi. Svi vidovi tih umetnosti izgrađeni su iz pokreta ili događaja i sastavljeni iz raznih faza kretanja, ili događanja. Među njima &u potrebni prelazi. To je naročito očigledno kod klasičnog baleta koji se sastoji iz ograničenog broja koraka i figura, i njih je potrebno umetnički povezivati prelazima. Sasvim slično je i kođ glume koja gestom i govorom prati promenu unutrašnjih raspoloženja i koja tom falasanju mora naći adekvatne prelaze. U ničemu se diletant tako oštro ne razlikuje od glumca-umetnika kao upravo u prelazima kojih, ili uopšte ne zna, ili su mu tvrdi i reski. U muzici, koja je najčistija umetnost vremena, prelaz je nađasve važan element. Time ne mislim samo na posebne prelaze iz jednog tonskog načina u drugi, prelaze koji su se u priprostijim vremenima već sami Ubrojavali među umetnosti svoje vrste, nego govorim o prelazima iz raspoložšenja u raspoloženje, iz jednog. unutrašnjeg događanja u drugo. Prelaženje motiva u motiv, fraze u frazu, šire muzikalne misli u drugu, ritma u ritam, u muzici je, koja je zvukom i ritmom ispunjeno vreme, prirodno važan sastojak njenih letimičnih, već u samom nastojanju nezadrživo prolaznih oblika. Tu takođe često poznaš majstora upravo po prelazima.

Mnogo jasnije i određenije je to pitanje u literaturi, ma da je i tu, kao i svuda drugde, prelaza, načina prelaženja momenata u momenat, bezbroj, od „kontrasta do najjednostavnijih logičnih i fabulativnih prelaza, kakvi su karakteristični naročito za pripoveđačku prozu. Isti prelazi svojstveni su i poeziji, samo su u njoj obično laganiji i finiji. Tu se mogu da razviju do tako rafiniranih i karakterističnih elemenata, kao što je, na primer, refren, a mogu da se sublimiraju u najviše pojave te vrste, kakav imamo na raspoloženju, na primer, u magistrali Prešernovog sonetnog venca. Ta »trikrat peta pesem... vseh drugih skupaj veže harmonije. Iz njega zvira, vanjga spet se zlije po vrsti pesem vsakega soneta; prihodnja v pradnje koncu je začeta«. To je niz neobično umetnički ostvarenih stiho=

* ..

esem, prijatelji veseli,

zdaj bomo žalostno zapeli vam o grofici, ki končala življenje zdrava je in zala soprogu njenem bednem,

in o ki v vihri srčne bolečine

na svojem lepem gradu dednem jo hotil je v prepad iz line.

: Takrat še matere zemljice : najpoglavitnejše resnice

i poznal tlačan ni, ne gospoda: i Mladost norost je, kri ni voda. i Na poti iz Karlovca k Metliki i na strmi skali in veliki

: stoji grad Ozalj. Ves teman : čemerno gleda čez ravan, : svedok zakrknjeni, edini

i dejanja groznega v davnini

|V gradove glas hiti in sela: NV nevarnosti je vsa dežela! Podvizaj kmet se in gospod,

brž na sovražnika od tod!

Pusti na gradu lepo žemo, par tednov šele poročeno, grof mladi, umo se odpravi , z junaško četo v boj krvavi. Iz drugih prav tako graščin graščak, odpeljal ali"sin' vojščake, viteze, m kmete

ig Sad neslainarje preRIEe,

tva KLRANNA NAJ

... Osip mu kaže u dijalogu:

stale radnje u komediji,

va koji čine prelaze iz soneta u sonet i koji povrh toga sačinjavaju samostalnu pesmu sa sažetim sadržajem celokupnog dela.

Takvih umetničkih prelaza ne pozna nijedna druga literarma? vrsta. Dramska umetnost, na primer, sadrži prelaze koji su tako očigledni i plastični da ih uvežbano oko oseća skoro isto tako određeno kao što vidi sastave i ukrsnice kretnji na kipovima. Literarna teorija je već u davna vremena otkrila u drami neke kardinalne tačke ili momente, u kojima se dramska radnja lomi, gde se životni pregibi ukrštaju i prelaze iz faze u fazu. I kao što su za posmatrača skulptura važni sastavi, tako su za čitaoca i gledaoca drame važni ti momenti: pokretni trenutak, vrhunac, katastrofa ilj rasplet i još drugi značajni sastavi dramske radnje. Na tim ' mestima najlakše ćeš se uveriti da li se radnja razvija logično i prirodno iz kakaraktera dramskih lica, kao i da li je dotle prirodno i nužno proisticala iz njih.

Samo jeđan primer takvog kritičkog dramskog, odnosno komediografskog prelaza. »Revizor«, četvrti čin, deveta scena Hljestakov ima za 5Obom svoj veliki nastup na gozbi i upravo je pokupio svoj »danak« od činovništva koje u njemu gleda revizo-" ra. Odlučio je i izjavio da mu je tu dobro i da će zato još tu da ostane. »Vas ovde, zaista drže za nekog drugog. . Nezgodno je vreme: može neko drugi

naići...« i već se Hljestakov predaje: »Pa dobro,..« Za dramsku snagu celokupne O

ta od-. luka je suviše laka, taj prelaz suviše neznatan. Ta se činjenica naročito primećuje na pozornici, ako pretstavom ne upravlja režiser koji je toga svestan i koji tu slabu sliku ne podupre scenskim pomoćnim sredstvima, posebno izrazitom i povišenom glumom. Tako je u tim velikim dramskim obrtima ili prelazima. moguća naročito oštra kontrola celokupnog dramskog tkiva, jer ti momenti imaju važnu ulogu predočenja logičnog i prirodnog nastajanja budućnosti iz prošlosti i sadašnjosti, koje je isto tako nedokučivo kao.i onaj trenutak u letu okomito bačenog kamena, kad taj dosegne svoj vrhunac, pre no što počne da pada. ~ L Svojevrsni i malo primećeni prelazi u dramskim i pripovedačkim delima su i njihovi zaključci ili završeci. Kad ih nazivamo prelazi, svestan sam izvesne preseneltljivosti tog izraza. Pa ipak su prelazi. Svaka novela, roman ili drama pretstavlja neki život u krizi ili u nizu kriza; život u krizi se izdiže iz svoje normalne, jednostavne ravnine. Napetosti i konflikti nastaju u njemu, osećanja, htenje, strasli se napinju do krajnosti i prouzrokuju

presudne odluke i katastrofe. Zatim se snage slegnu, umire, i smeste u svoju uobičajenu ravninu. Život se normalizuje. Taj prelaz iz krize i delirija u normalizaciju stvara u takvom delu njegov zaključak koji može da buđe veoma izrazit u pogledu na taj svoj zadatak, a može da bude i zamučen,i manje određen. Ali zadatak zaključka je svakako prelaz koji sam opisao.

Za objašnjenje. te misli navešću nekoliko izrazitijih „primera. Najpre zaključak Plaubertove novele »Herodijada«. Drama na Herođovom dvoru je završena. Strasti, neprijateljstvo, bojazan, lukavost, pohlepa i pohota su uzavreli do vrhunca. Nekoliko strela sudbine uništilo je nekoliko života. Prorok Jaokanan izgubio je glavu. Drama je pri kraju, a njen zaključak priča kako tri prorokova učenika nose njegovu ofsečenu glavu na galilejsku stranu. I zadnja rečenica, zadnji akord: »Kako je bila vrlo teška, nosili su je naizmenice«. U tim lakonskim i stvarnim rečenicama zazvoni bezbrižni, mirni nepromenljivi, večni zakon sveta. Strasti su se slegle, kriza se katastrofom razrešila, život se smestio na svoju prirodnu ravninu koja se u završnoj rečenici javlja svojim neprolaznim, jednostavnim alkordom. Sličan izrazit zaključak. ima, na primer, i Čehovljeva novela »Dvoboj«. I to je životna kriza. Strasti, instiktivna i duhovna mržnja koja dovodi do sukoba i dvoboja i maltene do smrti, uzavru, usplamte i izžive se, iscrpu. I događaj koji vodi preko krize umirehju, „zaključi rečenica: »Počela je padati kiša«, Rečenica potpune noT> malizacije života, njegova povratka na · ravninu večnih prirodnih pojava.

Slični prelazi u normalizovanje nalaze se i u zaključku drama. Shakespearov »Otelo« zaključuje se, na primer, stihovima: »Ja ću sad odmah na brod — tužne zgode te ću da tužna srca javim našem veću«. Hamlet se završava poslednjom najprirodnijom Fortinbrasovom naredbom: »Sad dignite telesa. Takav pogled na bojištu se vidi vrlo često, ali ovde njemu nije zgodno mesto. Naložite vojnicima, nek pale!« I u »Juliju Cezaru« pobednik Oktavije. izriče, kao poslednje reči,

' sledeće: Naredite vojsci počinak, a mi

žurimo da dana sretnog slavu razdelimo«. Poruka senatu, otstranjivanje leševa, naredba za počinak vojske, sami prelazi u najnormalnije poslove, u najobičnije stanje stvari.

Svi tb primeri hoće da buđu objašnjenje misli o važnosti prelaza u literaturi i svakoj umetnosti. Čitaocu i gledaocu mogu da budu kod svakog umetničkog dela zanimljiva polazna tačka za razmišljanje i ocenu, A mogu da budu i dragoceno uputstvo i

(Nastavak na sedmoj strani)

osesonoooosoeoo9veeeBe 98997 “ eeoseooooosevoaoooooeosossaooseoosossosesooesoveogebeoooobosooeoeseoevojeogokoe seve ee eeBeve beep e .eBB·eeeeBeM egooeevevoneoovoeoooeoBe ee Bee e eee eee 99 9eee Ba Ae eee eee eeeeeeBeee eee eaneooBoeeoeeeeepeenaoeeee|99PPPPVe

Pavel GOLIA

AZ: na (Osalj gtadu

(Ljudski

Grofici dolgčas je močno,

kar grof odšel je na vojsko, čeprav Mihel k njeji hodi spat, ki oskrbuje Ozalj grad.

A, ko čez leto v majskem časi

se v zibki deček zdrav oglasi, zapela je kod ptica rajska, vzevetela kakor cvetka majska. · Odkar otroka je imela,

grofici ni več do Mihela

in po porodu več nikoli zaupnosti mu ne dovoli. Presrečna je z otrokom, toda srce ji strah pred možem gloda.

Ko sin je star bil eno leto,

ji pismo prineso s štafeto, Grofica v beli list strmi

in zmeraj bolj in bolj bledi.

»V smrt vodil sem za dom krdela ko ti si v prešuštvu živela

in sramotila hišo staro

z izdaio podlo in prevaro.

Ostudne krote hči in gada, nemudoma se spravi z grada! Tu ni dom cander in'vlačug,

: :

"ji pisal je zakonski drug. ' ,.

Re a tRNK .La O.

ARAPE MEN. PU

motiv) | Še dobro lista ni prebrala, kopita so zapeketala, obdan·z oprodi krog in krog na grad se vrnil je soprog. Komaj razjarjen s sedla plame, je že sred ženine sobane. Pomladna zorna osorej kot le v dekliških letih prej, pregrešnica mu pravi zala: »Pravkar sem šele list prebrala, prej kakor dobra urca mine odpravim s tvoje se graščine Samo otroka sabo vzamem. Z njim srečna bom doma

| na samem, a ti, junak prelep in mlad, pripelji drugo ženo v grad!« Po pestrem, kamenitem podu grofica mirmo gre k prehodu, kjer v zibeli ispod obloka. zastrtega otrok zajoka.

Soproga zona spreleti O v bojazni, da jo res zgubi.

„Mes skrušen v,srcu, trepetaje . se k zibki za gospo primaje:

»Odpusti žlahtna mi gospa! Tvoj, sin. naj:vse: pravice ima...

wu nuhkeN a V *.

. zver prešuštna se in hotljiva!«

s prezirom žalostnim

Radoje Knežević: UGAO ZADARSKOG TRGA

ageaoooWooogaooovosooeogoovo00000PEeO0900eo0eo0oODOBOe eo aaBeo000BO00000OOeO9000090O09O9oopeoeOe og oepOP eee oeOG9Oe9e

JUBILEJ VASE KOSIĆA

Naš istaknuti dramski ređitelj i glumac Vaso Kosić, slavi 15 o. m. u Sarajevskom pozorišku dvađesetpetogodišnjicu svog glumačkog i redđiteljskog rada premijerom »Otela« u svOjoj režiji.

Kao izrazit glumački talenat zapažen već 19924 godine u beogradskom Akađemskom pozorištu, on napušta studij arhitekture, za koji je ispoljavao isto toliko smisla i strasne zagrijanosti, da bi se potpuno i definitivno posvetio pozorišnoj umjetnosti. Poslije svršene Muzičke škole u Beogradu odlazi na Cetinje, a zatim u Banjaluku, gdje je izvjesno vrijeme vršio dužnost umjetničkog rukovodioca. Od 1937 godine neprekidno djeluje u Sarajevskom «pozorištu kao glumac i dramski reditelj. Tolike godine u zaostaloj, napuštenoj i skučenoj sredini, koja je obeshrabrila, izvitoperila i dotukla toliko jasno ispoljenih talemata

Vasa Kosić Crtež Miloša Vučkovića

u oblasti umjetnosti i kulture uopšte, Vaso Kosić se sve do naših đana održao u svojoj osnovi netaknut vilajetsko-provinciskim ·|„sparušavajućim, južinama, stvaralački svjež i radoznao za sva „istinski umjetnička strujanja i novine jednako u oblasti nacionalne kao i svjetske pozorišne kulture.

Za svoj rediteljski rad, naročito u domenu savremene nacionalne drama– turgije, dobijao je on i ranije (Od 1937 do 1940) redovite nagrade, iako je za nekoliko dana imao da izbacuje pretstavu. Iza oslobođenja, zalažući se zdušno i predano za kurs realističke glume i režije, koliko u samom teabru i javnim predavanjima toliko i u

o...

Kot hrabri borec, vitez vzgledni moj sin bo, moj naslednik dedni Le, kdo mu oče je, povej!

Na gradu tem, v deželi tej,

na belem ni okroglem sveti, kjer jaz živim, ne sme živeli.«

»Ko sem po sinku hrepenela, ga noč prinesla je in vzela, ne vem, kje joka za menoj. A sin ne bo naslednik tvoj. Dom, moje mamke jutrnina, sprejel bo in održal sina. Vse je pripravljeno za pot. Odpusti, žlahtni mi gospod!«

Kri butne s silo mu v obraz ni splahne spet še tisti čas. Ves bled stoji tam in strašen kakor tožnik na sodnji dan, a v prsih mu srce divja

in bije kakor plat zvona: »Nikdar tako, nesrečna žena, prevarana in zarečena!

Ko spal s teboj je, te ob zoru začaral je in zagovoril. Opomni se, povej, kje skriva

se nasmehlja : : BOSpŠI on jo popade in skoz lino ubožico spusti v globino. · (Iz še nenatinjene Knjige: Ljudski motivi)

»Ah, kakšna zver« —

LIIIIIIIIIIIIII III III IIIIIIIIIIIIIIIIIIII III II III III IT TT III II III III III IIIIIII II III I III III III III III III II II II II 1 TI II III III II III II II III II Ia

aeska KANA

ee!

dnevnoj štampi, on je, đa bi ilustrovao nekađanje i sadanje uslove rada jedmog dramskog reditelja, jednom prilikom napisao i ove retke: »Kada danas bacim pogled na dosadašnji svoj rad, za vrijeme stare Jugoslavije, onda ne mogu da se ne sjetim upravo ponižavajućih kako materijalnih tako i umjetničkih uslova rada, koji su i kod naših najozbiljnijih pozorišnih radnika dovodili do nepotrebnih i štetnih umjetničkih lutanja, pa i do potpune umjetničke dezorijentacije. Tako sam sve svoje snage posvetio pozorišnoj umjetnosti i mnogo godina intenzivno živio u pozorišnim problemima. ipak se ne libim da danas javno izrazim svoje uvjerenje da sam mnogo stvari režirao iz potpuno krivog odnosa, a neke čak tako da nisam ni znao šta zapravo režiram. Međutim, na mnogobrojna pitanja režije i BlUme koja su me dugo mučila ili DO meni kopkala đao mi je jasan ili jasniji odgovo: umjetnički kurs koji je u našem Pozorištu otpočet poslije O" slobođenja. (»Oslobođenje«, 7 III 1947)

Razvijajući naročito poslije oslobođenja enormnu aktivnost, u situaciji gdje još oskudijevamo u izgrađenim rediteljskim individualnostima na planu realističke režije, Vaso Kosić je zasluženo stekao glas odličnog reŽitelja pedagoga koji u glumačkom ansamblu raspiruje stvaralačku groznicu, duboko ponirući u inđividualne osobine svakog pojedinca. Daleko od svake despotije i artističkih akrobatskih hirova, on je tip reditelja koji svoj autoritet zasniva na Ssvestranom tumačenju autorovog teksta, koji on pouzdano 'poštiva, na temeljitom poznavamju materije, ličnoj skrommosti i istinskom, toplom drugarstvu, stojeći na stanovištu da su glumci Osnovni faktor pretstave.

Vaso Kosić je jedan od rijetkih istaknutih reditelja koji je zaista zadužio domaće savremene dramske pišci. Neke od njegovih režija domaćih savremenih dramskih djela ostaće u sjećanju publike i pozorišnih stručnjaka, koji su ih u svoje vrijeme gledali na sarajevskoj sceni, kao vrlo visok domet realističke režije.

Nagrađen za režiju Krležine »A* gonije« i uopšte za rediteljski rad saveznom nagradom i dvjema republičkim nagradama, kao i ordenom rada II ređa, Vaso Kosić se istakao i kao filmski glumac u nekoliko naših domaćih filmova, da bi se uskoro pojavio i kao filmski rediteli.

Jubilej Vase Kosića, koji obuhvata i njegov glumački rad, ·najpunije i najizrazitije pretstavljen u kreacijama Tartifa koncepcija dvorskog prelata, robustnog, libiđinoznog, đuboko pre> vejanog i inteligentnog licemjera koji, daleko od toga da buđe šarlatan, pretstavlja vrlo opasnu društveno-reakcionarnu snagu, manje-više sagledljivu u svim društvima i civilizacijama (i Polonija) koncepcija vrlo rafinovano bistrog i čudesno plastičnog dvorjanika koji samo nosi titulu »dvorske budale«), — njegov jubilej je ujedno i jubilei provjerenog kursa realističke glume i režije u našem pozorišnom životu poslije oslobođenja. ·

N. M.

BosobesevopoeooOBOe0900000900ae0BO Oea eee eee Pe 9

Branko Stanković _ DEVOJČICA (7

: ; 3, 3 ;