Књижевне новине
_ SALCBURŠK
Salcburg, krajem jula
Mocartov građ „triumfuje 1 ovog puta u punom sjaju. Možda ove godine još više no dosad. Prvi put, što dosad nije bio običaj, pri otvaranju Salcburških svečanih igara prefsednik Austriske Republike dr Rerner položio je venac na Mocartov spomenik. „Kolona građana i stranaca iz raznih delova svela prisustvovala je bakljađdi u kojoj su učestvovale kulturne grupe u austriskim nacionalnim „nošnjama. I ovaj običaj Je ove godine prvi put uveđen. Organizatori ove, već godinama u svetu poznate kulturne ustanove, nastoje novim efektima privući što više stranaca. Uostalom, to nije tajna, Salcburg već godinama živi od festivalskih igara.
Ovogodišnja novina je naročito bogat repertoar. Opere,, drame, simfoniski koncerti, solisti i poznati dirigenti. Ljubitelji muzike neće zažaliti
| ukoliko im se pruži mogućnost da
ovde proveđu od 26 jula do 30 avgusta. Za to vreme na repertoaru ovogodišnjih Svečanih igara predviđeno je prikazivanje pet opera, tri drame, devet filharmoniskih koncerata, četiri Mocart-matinea, šest kamernih koncerata i šest orkvenih oratorija.
| Od opera se naročito ističe Mocar-
tova »Figarova ženidba«, s kojom jei otvorem ovogodišnji festival. Nažalost,
istakmuti profesor dr. Wilhelm Furt-
vengler, koji je iznenada oboleo od zapaljenja pluća, nije mogao dirigovati »Figarovu ženidbu«. Furtvengler je na ovogodišnjem festivalu trebalo da bude alfa i omega na muzičkim „priredbama. Zbog toga su već davno rasprodane ulaznice za opere i koncerte kojima je on imao da diriguje. Iznenađa je direkcija Festivala rešila ovaj dosta težak problem. Mocartove opere »BPigarovu ženidbu« i »Čarobnu frulu« dirigovaće prof. Moralt iz Bečke državne opere, a Donccetijeva »Don Paskvala« i Verdđijeva »Otela« italijanski dirigent Mario Rosi, Direkcija Festivala htela je đa reši još jedan problem. Njena namera da pobije mišljenje da su Salcburške igre »samo za bogate ljude« sprovedena je polovično, Svakako bolje, no dosad. Svim generalnim probama „mogli su da prisustvuju
članovi austriskog Sindikalnog save- ,
za i da tako vide sve ono što će se izvesti, Cene ulaznicama kreću se od 25 do 200 šilinga, što u našem novcu iznosi 300 do 2.300 dinara. I pored o-
vih cena, karte za pretstave i kon-
certe su već odavno bile rasprođane. Crna berza nije ni ovaj put izostala.
U svakom slučaju đaske su oživele. Poslednjih dana jula vršene su užurbane probe. Svuda su se mogli
videti ljudi u kratkim kožnim čak- .
širama i žene u poznatim »đirndl« haljinama. Naročito se ove godine mnogo posvećuje pažnji izvođenju klasične igre manstahla, Za ovogodišnje prikazivanje ove »igre o smrti bogatog čoveka« prvi put je korišćena najstarija knjiga režije Maksa Rainhardta, koja je neđavno pronađena. Sadašnja se režija umnogome razlikuje od dosadašnjih. Rukovodstvo festivala }e ove godine nastojalo da pevači, đdirigentj i muzičari budu po mogućstvu Van DOlitičkog uticaja, kako bi se izbegli skanđali koji su se dogodili prošlog meseca sa informbirovcem Parilom iz bečke Skale, ili nedavno s nemačkim režiserom Grinđgensom, koji je u poslednjem | momentu odbio nekoliko režija. Većina pevača su istovremeno angažovani za dve opere. U muzičkim krugovima „pobuđuje naročitu pažnju gostovanje člana Metropolitena. Džordža Londona. Proširenju pozornice ja posvećeno mnogo pažnje. Završna scena »Pigarove ženidbe« realizovana je ovog pufm u širokoj, nekada Kkneževskoj bašti, okruženoj vodoskocima i bujnim cvećem. Novi rokoko-kostimi su sada još bogatiii.. Izvođenje Mocartove »Čarobne frule+« i Donicetijevog »Dom Paskvala« uglavnom je ostalo nepromenjeno. Jedino su se u glavnim rolama pojavili Ttalijan Sesto Bruscantini i član Berlinske opere tenor Helmut Krebs. koji je nedavno u Beču ostavio vrlo dobar utisak.
oli
— – – —_- —_—--—— —–——<—-—————–——-——–—K-__—
»Jedermann« od Hof- ·
\
“ |
Nikola KERN
Postoji, međutim, za muzičke sladokusšce jedno. iznenađenje. Prvi. put izvešće še 14 avgusta o. g. opera »Lju bav Danaje«. Generalna proba bila je doživljaj svoje vrste. Većina kritičara, a njih je bilo preko 150, 'izrazila se: o ovom delu Riharda Strausa
povoljno. Svakako, bilo je i takvih.
koji su klimali glavom —ali, oni su ostali u manjini. Uostalom,. čućemo i ostale kritičare posle premijere. Od Jugoslovena u ovoj operi, kao i u »Čarobnoj fruli«, nastupa Josip Gostić, te treba istaći — da su se na generalnoj probi kritičari pohvalno izrazili o njegovoj najnovijoj ulozi,., U Verdijevom »Otelu«, koji.će se kao i »Dom Poskvale« izvoditi na jtalijan-= skom nastupa Rosana Karteri. U glav-
noj ulozi Otela nastupa poznati čilean-”
ski tenor Ramon Vinay, koji je već i prošle godine za slušaoce preistavljao senzaciju svoje vrste. aka [a
Pored Hofmanstalovog „»Jeđermanna« na repertoaru ovogodišnjih Salcburških svečanih igara. stavljen je i poznati Goldonijev, komad »Lažljivac«, koji ovog „puta utoliko nov
što će poredđ muzike Bernarda Paum- ·
gartnera do izražaja doći švajcarski režiser Oskar Velfterlin. Svakako, muzički komađ »Snovi o ljušci i. jezgru« austriskog klasika Johana Nestroja u kojem učestvuju naibolji austriski glumci, pretstavljiaće isto tako delo koje će naći svoje poklonike i zadovoljne gledaoce.
Devet orkestarskih „koncerata ša promimentmim majstotima dirigentske palice uneće ove godine još više topline u festivalsku simfoniju. Svakako, pretstavlja veliki minus što zbog bolesti ne mogu nastupati Furtvengler i Karl Behm., Umesto Behma istaknuti mađarski dirigent Ferenc PFricsay, koji se već godinama nalazi u Berlinu, dirigovaće Prokofievu »KJasičnu simfoniju« i Bramsovu »Drugu simfoniju«, Prvi put pošle rata u Salc burgu se pojavljuje Viktor de Sabata, koji će dirigovati Verdijev »Requiem« uz sudelovamje hora Beške džavne opere. Igoru Markoviću povereno je dirigovanje Šubertove »Treće simfonije«, Befovenovog »Klavirskog koncerta u G-duru+ i »Prolećne žrtve« od Sfravinskog. Posebno veče posvećeno ie Mocartovoj »Es-đur sim foniji«, arijama iz »Cesi fan tutte+ i »Jupiter-simfoniji«, Ovim delima u Mogcarteumu dirigovaće istaknuti dirigent Clemema Kraus, dok će izvođenjem Hendlovovog »Conmcerto GroSse u F-molu«, Hajdnevog koncerta za frompeftu i Hindemitove »Simfofonia serena« rukovoditi Paul Hindemit .Poređ ovih istaknutih dirigemata kod dirigenskogz pulta pojavljuje se i Rafael Kubelik., On diriguje dela SVOE zemljaka: Smetanin »Višehrad i Molđavu«, simfoniju«.
Jedini solistički komcerat ove Eodine daće pianista Geza .Anmđay. On će u Mocarteumu reprodukovati Hajdnovu »Sonatu u F-duru«, Šumanove simfoniske etiđe, Libermamovu »Sonatu 1951« i Bramsove »Varijacije« na jednu | Paganiniievu temu. Tri Mocartove serenadđe, četiri Mocartove matineje i »Misu u C-molu« dirigovaće Bemhard Paumgariner *a najboljim solistima. Na kraju freba bomenuti i šest kamemih . koncerata, među kojima se, pored Štutgarskog kamernog orkestra i, Barili-kvarteta, ističe poznati frio Enrica Majnarđdija i prvi nastup engleskog para Peter Piars — Bendžamin Briten sa SODstvenim kompozicijama.
Svakako, time još uvek. nije išcrpljen bogati repertoar ovogodišnjih Salcburških igara. Ali ono što mu daje okvir besumnje je isto tako zna= čajno kao i same priredbe. To jie Međunarodna letnja akademija. Majistaknutiji dirigenti, muzičari, baletski i pozorišni majstori, održaće kurseve. Pored tečajeva za sve moguće im-
kao i Malerovu “»Peftu..
____ KNIŽEVNE NOVINE
strumente, Salčburg ove godine pruža svojim kursistima nastavu iz pevanja i pozorišne tematike, o maski i kostimima, o plesu i baletu. Mocar-" tov muzej posvećuje ovog puta pažnju inscenaciji »PFigarove ženidbe. Mesno pozorište daje niz opera i opereta, a izložba o istoriji razvoja filma prikazaće najbolja dela iz epohe nemog filma. POO O CE
Kao što se vidi iz ovog informativnog preseka, organizatori ovogodišnjeg Salcburškog festivala uložili su mnogo truda da gosti iz raznih američkih, i evropskih centara. budu zadovoljni. Time se postepeno menja i fizionomija same Salcburške pokrajine ,koja je još pre rata važila kao seljački kraj... Danas je to postala zemlja industrije i zanatstva. Radnici i nameštenici zauzimaju 65"/op celokupnog stanovništva. Ali se pojavljuju i teškoće. Tekstine industrije pomalo zatvaraju svoje fabričke kapije. Trgovačka skladišta se pune, a kupaca je sve manje. U toj- analizi se i može razumeti ovogodišnji napor priređivača Salcburških igara. One treba da pruže ne samo kvalitetnu razonođu hiljadama ljubitelja muzike, već i zaradu drugim hiljadama koji su ostali bez zaposlenja.
Olga Jančić:
Jovan Soldatović: SEĆANJE
(drvo)
GLAVA
TRIPESME KARL SANDBERGA.
TUMAČENJA LJUBA
~ i mesto gde ljubav brestaje. Postoji dodir dve ruke koji se opire | svim rečnicima.
pore mesto gde ljubav počinje
Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko
Postoje jednostavna i bezbrižna, tepanmja čudesna ko velika okuka Misisipija. Ruke, oči, teponja —
pomoću njih se ljubav bori i gradi.
Postoje cipele koje ljuba» nosi i njem je dolazak tajna.
Postoji upozorenje koje ljubov šalje i cema mjegova zma se tek mnogo docnije.
il mala acetilemska, lampa zelemkastoga sjaja.
V/
otvoreno
Postoje tumačenja ljubavi ma svim, jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog: . Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje — a ljubav me traži mišta, (Preb. Dragosla» Andrić)
Sv. ZPA.LAN JJ R azmišljah, o' obalama, poljima, Suzama, smehu. Razmišljah o domovima podignutim, 1 rasturemim. ·' Razmišljah o susretima, O tome da svaki susret ima svoje zbogom. Razmišljah o zvezdama koje hodaju same, O strmadica što lete u parovima, o bredvečerju slepih Sumornih wmiranja.
Zaželeo sam, da kremem, i bređem
Na susedmu, bosledmju zvezdu. Zatražio. sum, da, mi se ostavi malo suza, I nešto smeha.
(Prev. Dragoslav Amnmdrić)
PROLECNA 7BAVA
pP rolećna travo, zbog tebe će se plesati ples.
Rasti, prolećna travo, makar za dečja stopala
Rasti, prolećna travo, dečja te stopala zovu. Mirisu mlade prolećne trave, Ti si maskota što jaše ma hatovima vetra.
. Došao si mi do mosa i opio me. Ovo je tvoje doba
Mlada prolećna travo, pyba posle zime, Izdanku velikog zelenog šumorenja godine, Rasti, maka, za dečja stopala samo.
· Rasti, dečja te stopala zovu. |
— 14 —
ogmjište
sreće:
(Prev. Dragoslav And?ić) Promo dona nara neOni O edraranu ser zr a yravoi a
S: 18
spominjemo Micićev
GRANICE
· (Nastavak sa četvrte strane)
1 »zenitizam« . i Branka Ve Poljanskog, koji su valjda najtipičniji, ni nadrealistički pokret, koji je svakako bio istaknutiji, ali ništa manje karakterističan,
Naši nadrealisti pošli su jednostavnim putem kopiranja i imitacije književno-buntovnog pokreta, koji je ni-• kao na francuskom flu kao izraz protesta i revolta jednog ograničenog dela inteligencije spram postojećih dru-
· Štvenih i literamih odnosa i stanja,
u društvu koje su već čitave decenije, kako na društvenom tako i na književnom planu, razdirale bezbrojne suprotnosti. Bio je to u suštini nemoćan, malograđanski, romantičarski iluzionistički i relativno kratkotrajni protest. Međutim, književni pokušaji i eksperimenti naših nadrealista kao primer fih uskih, jednostranih, subjektivnih negacija, nisu dali nijedan rezultat koji bi imao ma kakav trajniji imteres. To je bio krajnje zaoštren pokušaj odbacivanja dotadanjih književnih ostvarenja i metoda i istovremeno klasičan primer za nemogućnost prostih presađivanja, za jan-
lovost takvih eksperimenata koji gu-
be vezu sa književnim stvaranjem svoje zemlje, sa njenim trađicijama i njenom buđućnošću. Originalnost jednog kmjiževnog dela ne može se Zamisliti bez te povezanosti, koja joj služi kao osnova sa koje se ide dalje. A pravo, mođerno, zaista novo književno delo nije nikada apstraktno 1 besplodno: originalnost i novina uvek su pune konkretnih »starina« koje u sebi sadrže.
Znači li to da se treba ograditi i zatvarati od uticaja stranih kultura i književnosti? Znači li i nosi li originalnost u sebi i nekakvu apsolutnu Samoniklost ili apšolutnu vezamost za domaću književnost i društvo, znače li ovi sukobi i prevazilaženja granica nekakvu izolovanošt, koja treba svetu da pokaže svoje dotada neviđene, au-– tohtone mohtive? Odgovor se tu sam po sebi nameće, jer se relacije sa svojom sredinom, svojom kulturom i književnošću neminovno proširuju na opšteljudski plan, na sabiranje, sakupljanje i učenje stranih rezultata i postignuća, na koordinaciju iz čijeg ukrštanja niču nova samamja i nove perspektive. Ali uticaji su jedno, a imitiranje drugo: uticaj je potstrek, stvaralačko ukrštanje dva iskustva, dva falenta, dve kulture. »Udar nađe iskru u kamenu« iz takvog se ukrštanja rađaju pozitivne vredmosti koje ničim ne remete posebnu meru talenta, mogućnosti, motiva i tematike književnosti jednog narođa. U tom smislu nikađa ne bih zamerio Rakiću, npr., što se razvijao u jdejama parnasovaca, i njih preneo, stvaralački, a ne mehanički, u našu književnost. Njegovo stvaranje je nesummjivo bilo novo i mođerno u pravom smislu te reči, ali je bilo i ostalo samosvojno, naše. Rakić je srpski pesnik ,a ne pariski imitator, i lime se vrednošt njegovog dela ne umanjuje i kad se posmatra u širim razmerama od nacionalmih.
A imitacija, ili modifikacija koja samo prividno izgleda drukčija i osobenija, a u suštini se svodi na isto, žalosma je i memoćna, bez korema, bez osobenosti, bez individualnih odlika, bez ušlova da se zadrži duže od istoriskog tremutka u kome je ponikla. Ona je samo nužam balast koji dileftamti unose u zakonji tok razvoja jedne književnošti, Balast koji ometa i može nekiput tremuino i da zbunjuje, obavijajući se oreolom tajanstveme lepote | neke merazrušive i zagonetne intelektualne dubine, Međutim, te privremene blešteće pojave brzo iščeznu, jer kao bengalska vatra nemaju sopstvene fopline 1 sjaja.
Treba, znači, biti oprezniji pri đavanju izjava i manifesta koji su suprotni umetnosti uopšte i mogućnostmia naše ilterature, Jer se, u ovom svetlu, oni naši pesnici (zanimljiva je činjenica da se eksperimentisanja daleko više vrše na polju poezije nego proze, što samo potvrđuje đa su u Ppitanju subjektivne proizvoljnosti koje se teško mogu izraziti u sukobu sa proznom tehnikom i njenim zakonima) koji za sebe uporno, u raznim
prilikama, tvrde da su »moderni« |
»evropski« ustvari pokazuju antiliterami i prolazni. Ne bi bilo teško pokazati da su pretenciozni izlivi nekih naših pesnika, kako teoriski tako i u-
njegov politički komesar, Rajko; iz razgovora s partizanima vidio je da oni najviše ističu vodnika najvećeg voda, Velju, koji je zapravo i okupio bio prve · borce i vođio ih čitavo vrijeme iz zasjede u zasjedu. | Svima je bilo samo po sebi razumljivo da ko| mandir ineba da bude. Veljo, pa su na Rajkovo pitanje koga da izaberu — svi tako i ćužali, Tada pred stroj nenadno istupi Čamuga; borci se uznemiriše očekujući opet neku njegovu svojeglavost. i — Izgleda meni, drugovi, — dizala su mu se prsa — da nas ima ovdje koji miste da imamo i boljega od najboljega, za koga svi znamo da je najbo-
lji! Pa dajte onda boljega! Što ne. govorite? a ja sam
za Velju! i — Slave mi moje ,ja sam mislio, kakav si, da ćeš · predložiti sebe! — veče jedan partizan, i strojem prođe grohot.
— Da se raži samo na ovu »garu« — udari po · kundaku — a ne i na politiku, e nek znaš da bih pred·ložio baš sebe! — pa nastavi borcima, biljed: — Jer vi, drugovi, i ne znate ko je drug Veljo! E. ja ću vam sada kazati što nijesam kazo nikome! To je, drugovi, jedan naš... jedan naš prorok i majka! —'R podiže prst; i poče da im priča onaj noćni doček prije rata, ne skrivajući očevidno ništa i, začudo, tereteći više sebe nego Lazu.
Onda pogleda u jednog borca ogromne crne like pod nakrivljenim kačketom: S
— Lazo, jesam li išta slago?
— Nijesi ništa, — kopkao je nogom Lazo, oborene glave. a 3
Čitav stroj stajao je nepomično, u muku; borci su bili i snebiveni, i bilo im je neprijatno kao da su i oni nešto krivi, i treperili su, opet, od neke radosti.
Pred stroj iziđe Veljo:
— Drugovi, — reče zvonko, očevidno uzbuđen, kad već hoćete da izaberete mene, ja bih volio da
vam budem komesar, a za komandira da biramo Ča-
mugu! Jeste li za to?
— Može!... Možemo {1 njega!... Srce je on!... Vavijek s planom ko i lisica!... — zaori se iz stroja; jedan borac poče da uzbuđeno priča o 'Čamuginom držanju u nekoj akciji, ali prestade, kako ga niko nije slušao jer su svi govorili svoje u isti mah. 8
Veljo se okrete Čamugi:
— Onda, druže komandiru, primi komandu!
Čamuga. je istrgano gledao po borcima i oko sebe, kao čovjek koji nezna šta se to sa njim zbiva; Veljo mu je šaptao i gurkao ga da zahvali sada drugo-
vima, ali, on nije mogao ništa da rekne, — usta su mu se samo prazno :·otvarala.. ay |Paye Drugovi... — drhtala mu je jabučica — „.Bra'
Ćo... Četa, mirmo! — prođera se na kraju ne znajući Šta bi dalje kazao. | . Tako je on, bez ičijeg premišlianja, postao komandir; bez imalo kolebanja postavio ga je poslije viši štab za komandanta batarjona, pa onda komandanta brigade... # i Ali nikome ne' bi palo na pamet da ga odredi u avljaciju, da nije bilo njegovo8#, već nesnosnog navaljivanja. Volju je za to imao oduvijek, ali ona se raspiri u njemu, i upravo ga zarazi štalnim nemirom, od onoga {renutka kad se na oslobođenu teritoriju spusti sa svojim »bregejcem« domobranski potporučnik Smajil Šehović. Sjesti jednom na avion i bombardovati neprijatelja — postade otada za njega nešto što »iui će biti, ili njega neće biti«. Otuda je on i dobio. i neko vrijeme stalno bio zadirkivan nadimkom »Čorbolovac«. . dy | 8 . Jednom se, naime, nikom ne.,kazujući, dogovore Čamuga i Smajil da uzlete podnoć nad „nedaleki gradić i bombarduju njemačke oficire koji su u to vrijeme, po Smajilovom “vrđenju, večeravali u hotelskoj bašči. j ? ' Poduhvat je ispao koliko slavan toiiko i smiješan, voljeli su da ga slušaju i oni koji su ga već čuli, fe su Čamugu često. potsticali da ga opisuje ponovo. — Oni misle — pričao je tađa, ne bez uživanja —
da je avion njihov, mi se lijepo spuštamo hotelu, biJeie se, vidi se lijepo, stolnjaci, oni mirno večeraju.... Smaji] ugasio motor, pa spušta preko kestenova nisko, mogu im u tjeme pljunuti! Ja odvrmmuo četiri bombe, dvije u jednoj, dvije u drugoj ruci, kljuc, pa svečetiri dolje u čorbu: »Prijalna večera!«.. Vratimo se još jednom, bašča prazna, isprevrtani stolovi, a po cesti mravinjak, bježe.. Ja iz mitraljeza... joj, ne= besko ti meni daj, nebesko, polijem “i ja zemaljsko ratovanje!...
Slobodni vazduh i ono pomicanje i naginjamje zemlje pod avionom, koje tada osjeti prvi put, i oni naročiti pogledi kojim ljudi gledaju ·avijatičare uđoše mu u dušu kao nešto čime se počinjala i završavala svaka njegova sanja. Tvrdo je odlučio da poslije oslobođenja pod svaku cijenu pređe u avijaciju.
Osjećao je u sebi i zaista imao sve sposobnosti koje se traže za avijatičara, — pribojavao se samo đa neće biti primljen zato što nema potrebnog znanja; no kako je u novoj državi sticanju vojnih znanja mogla da stoji na pulu samo lijenosšt, sporost ili nesposobnošt, i Čamugin avijatički, san ispuni se lakše nego što je mogao požeijeti, Žilavošću seljaka koji je namirisao ljepši život, svojom ličnom bistrinom i strasnoši brzo je savladao gimnazijska, bar ona glavna, znanja. koliko god su 56 mogla savladati za lako kratko vrijeme, i osvajao nova, stručna, koja su u njeg sjedala mnogo sigurnije, iako još grubo. Tako hranjene, njegove spošobnosti postale su napokon toriko očevidne i toliko su obećavale, te jednoga dana, iznenađen i sam, bi određen i on za Moskvu na dalje školovanje, Bio je to i za njega onaj dan koji se samo može usniti Polazeći, Čamugi se činilo da mu doma-– će nebo postaje tijesno i suviše već poznato, a pred nim da se otvaraju šira, nedogledna, sunčana nebesa svijeta....
Jovan Soldatović:
BROJ 64
I OKVIRI
ički / mamje ili više srećHavkdoibinecija 1 aa diahcacija onoga što je ovlaš pročilano, naučeno, u skladu sa pogrešnim shvatanjima modne, trenutne literarne produkcije. Kad se pri tom ima na umu đa se ta mođa odavno više ne smara modom tamo gde je ponikla, slika je potpuma. Tu se granice o kojima smo EOvorili, posmatrane sa gledišta poboljšanja i uzdizanja vrednosti, ustvari ne pomeraju i ne prevazilaze. Skok u stranu nije skok u napred, pa u našoj literaturi ne mogu da se odomače, niti mogu da znače napredak pesnički eksperimenti Pavlovićevo8, Pavletićevog, Tošovićevog (naročito u zadnje vreme), Vaska Popa itd. tipa. Otuda, ako je neophodno tražiti nove literarne forme i novi izražajni aparat kojim bi se obuhvatili i uobličili složena društvena i pojedinačna, materijama i duhovna kretanja i Drotivurečnosti naše epobe, svakako ih ne treba tražiti u teorijama i udžbenicima, niti isključivo i slepo u stranim uzorima. Čini mi se da nije preterano tvrditi da snaga novine nekog književnog dela leži prvemstveno U dragocenoj sposobnosti da se naslute ili otkriju oni životni i umetnički oblici koji se pojavljuju kao mogućnost, kao nagoveštaj, znači kao budućnost, čak i onda kad se rađi o »starim stvarima« koje treba reći novim jezikom. Jer i taj novi jezik nije ništa drugo do realni, konkretni izraz jednog novog odmosa, jedmog novog stanja, koje nije palo s neba već je niklo i razvilo we mnegirajući svoju osmovu ali i čuvajući njeme pozitivne rezultate u sebi. Tako izlazi da je svako pravo književno delo istovremeno i staro i novo, odnosno da uvek znači otkrivanje, uvek prodiranje i uvek istinu. A ta umetnička istina, uvek ta= ko različita, i uvek tako bliska i ODšta, (smem li da kažem i uvek ista po komšekvencama svoga delovanja?) ne leži u praznim programima i imitacijama, već u stvarnosti, u životu, delanju, mislima i osećanjima ljudi koja treba izraziti, Nju pronalaziti znači stalno razbijati ljušture, stalno biti nov i stalno biti svoj, biti deo svoje sredine i svoje kulture, A za naše »mođderniste« i njihova »fragična« lutanja, ona će uvek biti negacija nji-
hovih negacija.
Zoran GAVRILOVIĆ
BELEŠKE Karl Sandberg (Carl Sandburg)
Čije pesme donosimo prevedene u ovom broju. jeđan je od najpoznatijih američkih pesnika ovog veka. Kritičari su ga nazivali narodnim pesnikom, »Linkoilnom američke poezije«, itd.
Njegova poezija odiše dubokom humanošću i ljubavlju za ljude Iz naroda. Katkađ starački setan, on je češće očinski nežan, dok je ne retko — pogotovu u pesmama pisanim za vreme dva svetska rata mladalački borben. Pesnik velegrada, on je i pesnik prerije. Uopšte, njegov pesnički registar je izvanredno širok. U sedam zbirki objavio je preko BOD pesama. Piše isključivo u slobodnom stihu.
Rođen je 187 g. u Gejisbergu (Ilinois). Roditelji su mu bili siromašni, tako da je već u trinaesto] gođini počeo da rađi u polju, na građevini, u restoranima. Neko vreme je bio novinar, zatim se oženio i počeo da piše pesme, koje su mu donele niz književnih nagrada. Godinama je radio na monumentalnoj biografiji Abrahama Linkolna, izdržavajući se za to Vreme povremenim turnejama kroz SAD, ma kojima je pevao uz gitaru i recitovao SVvOje pesme. Za tu biografiju dobio je Pulicerovu nagrađu i niz drugih nagrada, kojima je ovog proleća dodata i zlatna medalja američke Akademije umetnosti i književnosti, čiji je on član,
Prevodilac ovih pesama pripremio je, u svom prevođu i izboru, zbirku Sandbergovih pesama. D. A.
| ŠP — e: čRk.RRIiI..-
= 18 —
MLADIĆ
–—-——{-I-o00•) " ___ |