Књижевне новине
у 2,
Њ
ПУТОВАЊА
у црначкој
+ НАДГРОБНИ СТУБ (АБОН)
центру тлавног града, на тргу где је пре-
зидентски дворац, стоји споменик. На сту-
бу види се попрсје човека црнца са височим. челом, Поред стуба фигура полуголог. јаког човека — прнца с покиданим ланцима на ногама. Роб, ослобођен од окова, клања се ослободиоцу —— Десалину. Десалин је бло најзначајнији од тројице вођа хантијанске националне револуције почетком прошлог века.
Међутим, почетак ове револуције везан је за. име другог вође, старијег од Десалина, Тусена увертира. Прича о његовом животу им раду нарочито. је драматична, Црнац — роб на велепоседу француског колонизатора, научио је да пише и да чита кад му је било педесет година. Када је у Француској избила Велика револуција ш лрокламовала права човека, он је почео да
ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ А НЕ ЖАЛИМ...
Не жилим што ћу налијстити, скоро арену 08у лепоте-ругобе,
ту позорницу чуда ти ћокора, | _ подвига славнма, узалуднил жртви, дутовитит и големит открића, проналазака, постигнути трудом, упорним, мрављим, редни наралштаја. Ја видим куд то смера, нагла... = итаж, мени је страшна превелика. цена. којом се тако растикућски плаћа,
— потоком суза, слаповима. крви! сене за сваку стопу крчење пусте,
кроз густо трње пршумске дивљине.
Те позивам вас и Прклињем: стамте, не будите ме; пп ка измерите 'еве раздаљине звезф-репатица,
ни када једном избрјите сунпма Кумовских слама, Фаџдљива, сва,
кад с Марсом почну разговор жно — ни када ОУН %
љина су другачији, тристатишту сељаши пролају
ЗОО У РНЕЧАА РИМ
републици
АЛЕШ БЕБЛЕР._ у
организује оружане одреде робова за устанак. Показао је изванредан војнички таленат, Развио је герилски рат који се помало ширио по острву. Ређале су се победе и порази, Пролазите су године а да слобода "није извојевана. У Француској је дошао на власт Наполеон, Тада је Тусенова војска држала француски гарнизон опкољен у једној тврђави. Генерал — командант гарнизона упутио је Тусену писмо у коме је предлагао примирје н позивао Тусена на вечеру у авоју тврђаву да би разговарали о Условима. У устаничком руководству настала. је дискусија, Многи су били против тога да Тусен ризикује главу прихватањем позива Тусен се ипак ослонио на реченицу у писму у коме се генерал клео на своју официрску част да Тусену неће пи влас са главе фалити, и прихвата позив. Генерал га је лепо примно, увео га у салон, а ту тек на Тусена навали група млађих официра. Вежу га и одвуку на француски брод. У Француској га осуде на доживотну робију ин тако Тусен иструне у тамници,
Али ослободилачки рат се наставио. Други црнац, Десалињ, и метис (мешанац) Петнон су се ставили на чело устаничких снага које, на крају, побеђују. Десалин проглашује независност пред црквицом у Пор-о-пренсу која се поштује: као најважнији историски споменик. То је било 1804 године, МИ нису мало поносни Хаитијанци да су били прва нова латино-америчка нација која се ослободила европске превласти, Као прва слободна земља помогли су, истовремено, колико су могли и другима да се ослободе. Први претседник, Петион, двапут је лао азил Симону Боливару. Венецуелци, Колумбијанци, Боливијанци и други радо признају Хаитију његове неоцењиве заслуге за њихову слободу.
Сутрадан, посећујући музеј, дознајемо и једну жалоснију причу из тих времена. Десалин и Петилон су се завадили и разишли. Десалин је напустио Пор-о-пренс п на северу острва основао своју државу. Прогласно се чак за краља под именом Хенрих 1. Од тог краљевства остао је необичан споменик: голема тврђава на врху големог брда, Кажу да је грађена по плану самог Десалина и да је тај план генијалан. Тврђава је постала потребна, јер се на острву појавила нова француска експедиција. Опет се ратовало низ година. Петион је умро а Десадин, краљ Хенрих, извршио је самоубиство. У том хаосу један црначки војсковођа прогласио се за императора Хаитија под именом Кристоф |. Разлељак, Кристоф. је покушао да имитира Напо= леона, па је то имитирање од стране полуписменог бившег роба, п то у спромашној земљи, испало крајње смешно.
Мначе је овај музеј добра слика данашње заосталости Хаитија. Земља има 4 милнона становника, скоро три пута више него, например, Словенија; главни град Пор-о-пренс има 150 хиљада становника, скоро колико п Загреб, а ово је једини музеј у држави. То је једноспратна зграда са једном једином изложбеном салом. У сали је натрпано све што имају за излагање. Ту је и силро лађе Кристофа Колумба који је, овде, на Хаитију, баш исто сидро први пут спустио у америчке воде.
Шетамо централним улицама ин гледамо У прозорима дућана изложену робу. Све је н3 САД. Купујемо пар стварчица за успомену. Фигурице Хантијанаца и Хантијанки од дрвета са лотвеним тародпим пошњама. Лоста лепо. Једна
мазга са. Јахачем, све од плодова хантијанских позову по други, р биљки. При плаћању прима се амерички долар прича ми Вера, ниј
као и хантијански, На празном простору, уз пристаниште, препродавачице на рукама нуде јевтини текстил живих боја, али не толико живих као што су боје које носе браћа овог народа у старој домовини. У Африци, И крој одела и хај европензирани. _У своје пронзволе
самом утаљавају мушкарац п жена, јелан од другог И
ЗЕМЉАМА
пар минута, а недозвољени простор се испред
нас испуни светом. Полицајац. је“ очајан, али учтив и људи га не слушају. Гурамо се опет на старо место. Многи други фотографи су пронашли исту стратешку позицију. Кад се иза ћошка
појавише прва кола украшена цвећем, отварајући _
поворку, фотографи не'сама да се нису више придржавали никаквих прописа, него насред, улице. Иза првих кола долазиле су групе маски. Индијанци са дречеће црвеним лицима н великим перјаницама, па некакви муслимански оријенталци са широким зеленим чакширама п турбанима, па музика у црвеним униформама као у циркусима, па каубоји, па некакви Индуси, па група Хаићанки које су претстављале саме себе у карикатури — хаљине шареније него што се иначе носе, а лица црња, офарбана црном бојом као угаљ, а усне беле ми велике као у кловнова. Неко је претстављао црначког цара — наполеонски шешир, наочаре, бела брада, некаква адмиралска униформа. Да ли је то „цар Кристоф" >»
~ пе ши ни и а ВО с
Долазе камиони украшени цвећем са ансамблима маски, На једном је турски харем. Дебели полуголи стражар са мачем, пар евнуха, група лепих младих жена у свиленим хаљинама са димијама. Онда украшен камион с краљем карневала: подебљи мелез скоро бела лица, у црвеном фантастичном оделу краља из басне. МИ, најзад, краљица карневала с дворским дамама. Хаљине индуске, Краљица је лепотица по критерију који би важио у сваком делу света. Мелескиња, је, фина дугуљаста лица, Индуска хаљина најбољи је за њу избор који се могао замислити. Стоји на високом ппедесталу на камиону који креће сасвим полако. Краљица се смеши п шаље пољупце на све стране, Пресрећна је што јој је припала ова улога,
Лепо је било, зли опет не сасвим то што смо очекивали. Мало превише намештено. Прсти трговачких фирми које финансирају приредбе и некоришћавају је за своју рекламу сувише су били приметни у натписима, у големим кутијама в флашама од дрвета или картона.
За ово разочарење ускоро смо добили компензацију, Карневалска поворка била је сигнал за опште „карневалисање". Народ који се нагледао маски, створених у кројачким и уметничким атељеима, сад се сам маскира за вечерње при редбе у разним локалима нли просто на улици. Број маски расте сваким сатом, Свако је метнуо неки смешан шешир или рухо, офарбзо лице црвеном, жутом, зеленом или просто сасвим црном бојом, насадно. неког врага на нос да би му био дужи, узео у руке батину, метлу, сунцобран, њли ко зна још какав предмет. Деца копирају одрасле. Расположење у граду расте. Одасвуд се чују музике. Људи почну да плешу насред це» сте, Аутомобили више не могу да пролазе и њи хове трубе повећавају урнебес,
Шта ћемо ми2 Где да проведемо вече да Оп се што могуће више науживали овог урнебесаз Мариа Тереза има свој план за нас, Позива нас у један клуб, на игранку. Хоће ли бити маскиг Како да не, данас се сви маскирају! МИ Марна "Тереза. има спремљен костим. Она ће бити чобаница из времена рококо. Одлично.
После вечере ватоовска чобанка са лругарицом у костиму циганке уводи нас у клуб. Претседник клуба и његова. жена, па други чланови управе, обавештени о нашем“ доласку, дочекују нас. Спремили су посебан сто, али маса света
која нгра насред сале проширује свој домен и,
морамо да напустимо добру. позицију. Смештамо се код других столова; столице смо пренели преко глава плесача. Домаће пиће, одличан бео рум од шећерне трске диже температуру нашег друштва и свих учесника приредбе. И младо н старо игра. Из учтивости играм са дебелом претседницом, а са чобаницом не само из учтивости. Претседник позива Веру, а онда се осмеле да је ецимо чобани. Један од њлх, је био сасвим пристојан и објашњавао је своју непристојност националним обичајима! |
На повратку кући неким улицама тешко се пролази од света, Ту се још игра. Људи су већ прилично пијани. Неки парови плешу тако да се
ИСТУРЕНИМ
нстрчаше.
ИЗЛОЖБА ДИФИЈЕВИХ СЛИКА У ЛОНДОНУ
У просторијама Тејтове галерије У Лондону отворена је изложба слика познатог француског сликара Раула дДифија, који је умро марта месеца прошле године. Са око деведесет плат на, та ликовна приредба је уствари сужена верзија веома обимне комеморативне изложбе, приређене спролећа 1953 у париском Националном музеју савремене уметности.
Већину радова приказаних у Тејтовој галерији сачињавају уља настала између 1898 и 1950 године, али је заступљен и известан број акварела, као и две зидне слике, и омања збир ка књига које је Дифи илустровао. Сав тај изложбени материјал одабран је тако (а долази углавном из француских приватних збирки) да се из њега добија прилично заокружен утисак о Дифијевом развоју, али он посматрача исто тако убеђује и у то колико је овај сликар ценио теме регата, коњских трка, пејзажа п концерата. Ту су и многе од његових ранпофовистичких и кубистичких слика,
ОБНОВА СТАРИХ ПИНДУСКИХ ХРАМОВА У ИНДОНЕЗИЈИ
На десетак миља источно од Џокџакарте, некадашње индонежанске револуционарне престонице, отпочели су радови на обнови древних _ индуских храмова, подигнутих још: 060 године. У току званичних церемонија везаних за отпочињање радова, претседник Индонежанске Републике Сукарно упоредио је рестаурацију такозваних прамбананских храмова са симболичним препородом индонежанске независности.
Прамбанански комплекс се првобитно састојао од шест великих и двеста и осамнаест мањих храмова. Ппенетрадија и победа ислама на Јави допринели су, заједно са земљотресима им тропским поднебљем, озбиљном упропашћавању ових прекрасних сведочанстава индонежанске материјалне културе из времена од пре хиљаду година. Сада је завршена рестаурација средишног Шивиног храма, кога Индонежани називају Чанди Шива, и у њему су већ одржане прве полуверске свечаности уз светлост бакљи од кокосовог уља.
~
ПОСЛЕДЊА ВОЉА О' НИЛА
Амерички драматурт О' Нил искључио је тестаментом из свога наслеђа своЈУ кћерку Уну и сина шејна, не дајући за тај поступак никакво образложење. Целокупно имање оставио је својој трећој жени Карлоти Монтереј. Шејн О' Нил живи у Њу-Џерсију. док се Уна. која је иначе садашња жена Чарлија Чаплина, тренутно налази у Швајцарској.
О'Нил је умро крајем новембра прошле године у шездесет петој години живота, У једном бостонском хотелу, где је већ дуже времена живео. у потпуној осами. Овај амерички драматург, добитник Нобелове и Ппулицерове натраде, последњих пнеколико година, услед болести није бпо у стању да «књижевно делује.
УСПЕХ ВУЛФОВОГ ПОЗОРИШНОГ КОМАДА У ДИСЕЛДОРФУ
Већ неколико недеља у диселдорфском позоришту приказује се с нечувеним успехам комад умрлог америчког пп“ сца Томаса Вулфа — „племићки дво-“ рац“. „Шаушпилхаус“ у Диселдорфу. том индустриском центру _ рајнског подручја, обично даје двадесет и пет претстава једног позоришног комада; сви су изгледи да ће „Племићки дворац“, написан пре 27 година, тући тај
рекорд.
Према писању штампе, овај успех треба приписати не само Томасу Вулфу, којл је У Сројим млађим танијла
ОЖ ААА у ПОЉ, рлодите "анти
опет се прибтке ЈТарајући САЈТА трбуснуг Реку уртту Као ЈУ 6КСТАЗА,
о
које су лотели овамо чамцима; комаде лрва, 68“ нане и друго воће пи поврће. '
Субота после подне. Долази време главног спровода маски, врхунац карневалских лриреда-
живео и радио у Немачка; ЛУ 7тај
земљи стекао велику популарност као
писац, него и чињеници да је комад режирао један од најспособнијих западнонемачких редитеља Гус тав |
Северни—Ј удсти · па расадама. хлеб јалова поља гле“ (Одломак из књиге „Путовања по сунчаним зе-
мљама“ хоја ускоро излази у издању издавачког
Ни кад се нађе за управљање ћу Ни кад се, најзад еликсир, —— троти
луду љубав, страшћу. · у реторти
ба. Народ се скупља са свију страна града и пред
грађа и слева се у неколико централних ули-
предузећа Удружења
са лепотом
и против "МЕЕЕР ба дара, == скупило на повећем не: патитак млаки "Ер овиђења. „ заграђеном простору. Ту
> стоји висока _ трибина Ал, другови "Ре. це сместа, слична оним на спорт-
ил натујдајте рој
; тодземља да прикупи мој 1"
оживи
мађијским штотај буне атомске: ним улазницама које ми пе ЧИМ, људском стану тровидне немамо. Гужва расте у лобањама ВИЈИ соли Младо и старо пура се
а разговетно У
чим, умре, јер нема више
наање, Е ледњи доуштик,
препродавиа
ским играпиштима. Пуна је света, ваљда са посео
тражећи најподесније ме сто за посматрање повој ке. Вера и ја бирамо сво
џа. Највише се народа
за бљутав лета
ју позицију да бисмо мо
новинара Србије).
Гриндгене, који је у „Племићком двор
му“ уједно и играо главну улоту — генерала Рамзеја. „Проблем с којим се мо-
рао дохватити Гриндгенс. -- каже немачки позоришни критичар Герд Филхабер, састојао се но само У драмском казивању нето и у пружању сценске визије периода од преко 130 година, колико је износила хроника успо на и пада читаве једне спохе у Сједињеним Америчким Државама, наиме, епохе аристократског наштна живота владајуће класе Југа између 1785 п 1865 године“.
тај проблем је, како ка
же
увке лажи, пољу Филхабер, редитељ
Гриндтене решио „ејајно“, између осталог и тиме што је допустио да један од глумаца чита публици, на почетку комада,
гли несметано да фото графишемо: треба да :' права удаљеност, прав“ кут и право сунчано о светљење. _ Налазимо у
чим се затрта 10 завидник,
члам, ската, злодј педњи кљеветник;!.. Кад ово: чудо пе браћо, пробудите же, Ј6 б "уц, само џ таквом свету), би по било
МИП ПРИ Иви
један људе ти век. ао улице. _ Једва ссм' још ) 5 ошити гао улиц о гулфове сценске описе. у се сместили, а полиц: Лист „Ди велт“ назива % у у. „ Ј ј % јац нам приђе и рече 1 Вулфа једним кеј „велиетВЈ , | тојим хих визионара међу шисНА ДАН ЧЕТВЕ РУАРА ОВЕ ГОДИНЕ | не смемо ту да стојимо пије аи но ра п Неву чти: наш УгЛЕДНИ ВЕР" ПРИПОВЕДАЧ | ;рисџиптиновано се по неона НОВА СУ аксона ел ; ВЕЉКО ПЕТРО ПЕ РШИЋЕ то ГОДИНА || - 5 квенција и феноменална. У ЈЕДАБ ЈДУЋИХ БРОЈЕВА влачимо неких десет ме способност сећања учини-
ЖИВОТА. от ИД НАШ лист СВЕЛО ОБЕЛЕЖИТИ ОВАЈ
"ДАТУМ. ј |: сто, КЊИЖЕВНЕ Њ у ЧЕТВРТАК 14 ЈАНУАР 1984
не једном од најзанимљи“ вијих личности наше по-
тара на дозвољено меловине столећа“.
Али _ једва прође УКРАС НА ГЛАВИ (НИГЕРИЈА) МАСКА (велгискКи конго)