Књижевне новине

Порука песника...

уједа (Наставак с 1 стране)

Узроци су свакако многобројни и њих је тешко и изнети, акамоли обја-

снити у једном кратком разговору. Не може се порећи да је овај скул песника у извесној мери бар допринео правилном објашњавању узрока тог отуђења песника и читалаца, и самим тим и уклањању тог отуђења.

— Обично је на конгресима, или на сличним скуповима, најплоднији рад у комисијама. Интересује ме да ли се ту урадило нешто значајно»

— У току Бијенала радило је више комисија у којима се расправља ло о односу наставе, критике, власти и издавача према поезији, Мислим да је најконкретније, па према томе и најзначајније резултате, постигла комисија која се бавила питањем издавања поезије. Ова комисија је решила да се до идућег Бијенала 0 бјави трећа књига светске антологије „Пола века поезије“ која ће обухватити истакнуте песнике свих земаља од почетка нашег века до данас. Чланови комисије из низа 'земаља као Америке, Италије и Француске, обећали су да ће порадити на оснивању серија поетских збирки У којима ће се објављивати антологије песника појединих народа. Иако сам и ја био члан те комисије, нисам имао потребе да дајем слична обећања пошто наши издавачи и сами, сразмерно кудикамо више, чине за објављивање поезије, него њихове колеге у иностранству, у већим земљама,

— Какав је интерес за југословенску поезију»

— Не бих могао набројати све Уучеснике на Конгресу који су ми при“ лазили да би се распитали о књи“ жевном животу код нас у Југославији, 0 стању у нашој поезији и о положају песника у социјалистичком друштву, Веома живи и занимљива разговори и за мога саговорника и за мене завршавали би се увек једним те истим питањем о томе да ли постоје преводи наших песничких дела или бар публикације из којих се макар делимично може стећи утисак о лепоти југословенске поезије. Шта бих ја на то одговорио није тешко погодити,

— Да ли си видео неке могућности за упознавање светске јавности са нашом поезијом с обзиром да нас је прославила наша народна поезија и да би наши песници у преводу већ самим тим били предмет интересовања» — На десетине уредника часописа из Француске, Белгије, Италије, обраћало ми се са молбом да им по“ шаљем преводе наших песама и огледе о нашој поезији. Ја сам некима од њих раздао оно мало преведених текстова које сам имао при себи, обећавши некима од њих да ћу им по повратку у земљу послати нове текстове, Постоји, такође, могућност објављивања и збирки песама, како појединих песника, тако и зборника и антологија наше поезије, нарочито у Француској, само је то објављивање скопчано са при. лично великим новчаним излацима. јер издавачи траже да им се откупи један добар део тиража.

— На крају овог нашег разговора, који ћеш, надам се, проширити с неким већим чланком, реци ми у че: му видиш основни значај Другог међународног бијенала поезије

— Овај велики сусрет песника из свих крајева света омогућио је конфронтирање разних схватања поезије и, по моме мишљењу, огромно доприноси формирању једне опште ч0вечанске културне заједнице која као далеки, али зато достижни циљ, лебди пред очима сваког културног радника, забринутог за сутрашњицу човека, Као сваки учесник на овоме скупу и ја не могу а да овом приликом не изразим своју захвалност белгиским пријатељима, а нарочито песницима Пјер Лују Флукеу, потпретседнику Бијенала и Артиру Олоу, секретару, који су својим преданим радом омогућили да до овог састанка дође. Име претседника Би. јенала, Жана Касуа, које је дало ауторитет Бијеналу такође, не могу мимоићи када помислим на лепе резултате петодневних разговора, меЂусобног упознавања и зближавања песника у Кноку, «

М.М.

(Вразилијанска графика)

4 те

Друже фининстекторе! Извините за узмемирење.

Ништа... Причекаћу... У реду... Ја имам једно специјално хтење: о месту песника у радничком реду. Уз кулаке џ“ остале рође у дужнике

рачунам т% себе. Дугујем вам тетсто за полугође ц двадесет пет за кршење уредбе. Мој рад ч сваки, други ј су сродници. Погледајте колико сам потрошто, какви су трошкови у мојој производњи ч колико се на материјал · троши: Свакако сте чули шта значм то „рима“. Стих се рецимо заврши на - „оца“. Ма АЗЖО ка ч онда следећљ стих наравно има некакво друго „ламцадрица-оца“. По вашем рима је меница. На крају стиха лицитација. И тражиш ситни именица по празној каси деклинација. Џа станеш у стих да гурали ту реч а она се ломи и неће да лежи.

Друже фининстекторе

часна реч песнику она у штаркасу бежи. По нашем, рима је

буре набијено. Буре с динамитом. Стит је фитиљ. Стих полако догорц ч ено град ~ строфом . у ваздух бачен ће бити где, то каквој тарифи пма рима које би убијале целе7 Можда је петина непознатих рима, остала још само у Венецуелљ. И хладан зној обљева ме скроз. У дугове падам зато. Урачунајте ч карту за, 803! Поезија сва је тут у непознато. Поезија је као добијање радцума. За грам годичама се труде. Па вадиш = једине речи радц тиљаду тона говорне руде. Но како - ; да реч та рушљилачки тече скута с труљењем

МИ РИКА У ПАРИВАВЕ О АИК |

В. Мајаковски_

речи~—сировина, Алт она ће имати, да креће малмоне срца хиљаду година. Наравно, разних тесника тушта. И лаке их руке : мал Па тегле . волшебно ; реч из уста " % себи јр “ другима. Туђи стих узме ч у реду! О лирским кастратима, шта да се каже2 То је лоповлук % спада у ред обичних крађа. Ту жишта не помаже. Ови даналињи, стиховц и оде, тод аплаузима ч под виком, убројаће се у историји у лажне расхтоде на творевине , нас неколико, Треба трогутати туд сол а дим стотине цигарета, да се пронађе реч жоја боли из артерских дубина света. А камата расте % дуг све дубљи. Точкове нула са меница доле! Сто цигарета деведесет рубљи, еездесет рубаља кило соли, У вашој анкети титање маса; — У иностранству да ла сам био7 А шта ако сам ја - . _._. десетак пегаза, " за петнаест година - = уморио7! Ви

мој положај познајете можда.

Имања што се тиче знате

из тог угла.

МАЈАКОВСКИ У МЕКСИКУ

Грађанин Владимир Владимировић Мајаковеки, највећи руски песник овог века, родио се и умро у Русији у размаку од тридесет седам година. Бунтар и сањар, човек у жутој блузи и прекоморска луталица, агитатор, сатиричар и облак у панталонама. живот провео на погрешном месту. Био огромно висок и због тога мало уображен. Али и због других ствари никада га нису довољно разумевали. Оставио једно од најобимнијих поетских дела свих времена. Прекомерно ' се трошио у ситној агитацији. Велики лиричар. Један диктатор га назвао својим највећим песником. Али ипак су га волели и други. Мрзео чиновнике, чиоде, инспекторе, а Игора Северјанина је чак презирао. Волео да лута, да виче, да тепа, затим Љиљу, Бурљука, да се вози у фијакеру и још разне ствари.

Просвирао себи главу метком из браунинта.

А шта ако сам ја народни вожд истовремено народни слугаг Из налцег гласа класа се јавља, ма, Е тролетери смо покретачи теже. А машина душе ! временом се кварт ч, вилце се не обнавља ц кажу: 6 — Истисао се, за архиву је време! Све мање волетц, све мање смем ја, а главу ма године из залета руше. Долази . бе зар најстрашнија амортизамија амортизамија, срца и душе. А кад

сунце—ветар својом топлотом, гране над светом без кљастихг и робијалша, ја ћу

већ згњети, умревшти под плотољ, с неколицинољ својих тајталца. Саберите Посмртни биланс мој! Видећете, нећу погрешити: У пробисвета и протува роју

у дугу бити. У облацима живота у бури, звоне спрене налцим дуго. Песник је увек дужник васионе процентима ц тугом. Ја сам. ДИМОН одао о 77 тред светлостимла са бродвејских страна, тред тобом, багдадско небо, Ц , од свих вилце, тред Црвеном армијом пред трешњама Јатана тред свим о чему не успех да натилцем.

Ма а

А зашто уотште да се клањам Сени7

И римом ч ритмољ

зашто да се јаримт Песничка реч је —

валце васкрсење, вала, бесмртност,

мастиљарт. После столећа,

у хартија раљ погледај

ч реч нек време суди.

И фининстектора доћи Ће тај дањ с мирисом мастила ц са блеском чуда. Убеђени грађанине данашњих дана, стремите карту За бесмртност своју. И дејство стихова видев са свих страна на триста година тоделите зараду моју. Но песничка снага није у томе, да сетившм вас се једном, штуца. Не! | И данас је песнички домет нежмост, парола, корбач м пуцањ. Не желим да платим рачун цео, ево пет, | а нуле нек падну! Јер. Е ч ја захтевам исти део као најбеднији сељак и радник. А ако вам се чин 4 да је то мало ц да та ствар друге речи мами, онда ево вам моје пенкало ч можете . тисати сами!

(Превео БОРА ЋОСИЋ)

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ % ЧЕТВРТАК, 30 СЕПТЕМБАР 1954