Књижевне новине

»Gpj n

VAJ film koji je zami_

šljen i rađen kao ve-'

stern, problemima koje je istakao i izvrsnom obradom, koja je odustala od obavezmog tempa u sličnim filmovima, izlazi iz okvira bilo kog žanra, pa i iz OVOE u kome nam se, ipak sa izvesnim pravom, pretstavlja. Ljubitelji zapadnjačkih vamtura nisu mogli biti razočarani, no pravi utisak koji se staloži posle ovog Tilma i neuobičajenih uzbu._ đenja koja je on u stanju da izazove, jeste da smo prisustvovali jednoj drami sa istoriskim pitanjima. Zais:... istoriske dimenzije ovog dela nisu samo jasne, nego

a–

čak i naglašene; nama se čini

kao da sami treba da donesemo sud o tome da li su ta trenja prilikom smene čistih stočara, faymerima i rafarima, (kojima je i Džon Ford posvetio jedan od svojih najuspelijih filmova), da li su ona morala biti do te mere surova, i pitamo se da li su oni koji su u filmu isprav ni, zaista ' toliko ispravni, i da li su MWrivci toliko krivi. U toj dilemi čini se da je i sam izvor našeg ljudskog uzbuđenja i pristrasnosti sa kojom do kraja nismo mačisto koliko da je uložimo. Ako smo rekli da je ovo filmsko delo u svojoj biti istorisko, ne znači da se u njemu pojavljuje neka istoriska ličnost, niti da obrađuje neku nofornu istorisku temu, neku pobunu, bitku ili nešto slično. Sam zaplet ove drame, pa čak ij lični zaplet pojedinih lica u »Šejnu« je zasmovan na jednom ftremutRu ekonomske istorije, Novog Sveta, i l1laj zaplet je tako dobro osvetljen sam po sebi da dozvoljava reditelju da vrlo temeljno obradi karaktere, na račun ·šarenila spoljnih situacija. To je za Stivensa bila još jedna šansa da moralnim pitanjima koja ga snažno obuzimaju da puni razmah. S jedne strane kadsod se sučeljavamo sa p"ošlošću, (zato što poznajemo njene posledice), mi se nehotice postavljamo na moralno gledište. S druge strane životna punoća kojom su ličnosti u »Šejnu« ostvarene, čine naš uvid u njih mnogostranim, pa su predrasude i jednostavne sšsugestije redite#ja unapred isključene. Tvorac ovog filma nije se mogao odlučiti na ozbiljnu diskusiju po liniji morala a da nam ne prikaže Šš. je kod crnih ljudi dovelo do toga da budu tako cr_ ni, i šta im onemogućava da izadu na pravi put. Razvijajući u nama nadu da revolveraš Šejn može da se preobrazi u čoveka sa normalnim, nezločinačkim zanimaniem, tim pre što je njegov karakter sačuvao vrlo izrazite crte poštemja i sposobnosti za ljudsku simpatiju (orema deci naprimer, i pre_ ma ženama. svakako), reditelj nas, dokazavši da je to 'iskupljenje nemogućno., O„stavlja u rastvgnutosti na-

„ila Andres

| — –— _———-._— __ T_-__ _-- T—

(Vera) u HNOVON) »jJadranovomć filmmn 'scemario:

FILVOVUV–Z 0D DESET MIVUT\

— —=_ :

Dva vaspitna

U VEĆEM broju. filmova po porudžbini pojedi-

RO ooo mih ustanova i društvenih

šeg mozalnog čula; u nama je ostvareno osećanie iragičnog. T dok je stari Rajker tragičan kao branilac ekonomskih odnosa koji moraju da nestanu, a koji su omogućili dolazak baš onih privrednih odnosa koji ga potiskuju, i kao čovek koji je ipak ma teran da čini zlo, pa čak je i demonski ubica Vilson (koji je najimpresivniji lik zločinca koji smo uopšte videli u vestemima, ostvaren ge bezbroj nezaboravnih DOjedinosti: treba obratiti pažnju samo na dižanje njegovih šaka, na njegovu dosledno sprovedenu olabavljenost — Drikrivenu elastičnost), koji sme.da ubija samo po opasnom zakonu Divljeg zapada, onda kada i protivnik ima izvađem revolver, — i on je tragičan kao čovek sa profesijom u kojoj je život stalno izložen, da bi ga tu pred mašim očima i izgubio. 'Tragičnost šsimpatičnog Šejna je dublja, složenija. U celom {ilmu mi o njoj slutimo, ali samo slutimo, o celoj toj glav noi psihološkoj drami ?tokom filma ne pomene se ni jedna reč; no baš zbog toga uvučeni smo u srž problema: može li čovek koji je silom prilika počeo da se bavi nečasnim zanatom, može li on kad tad da. ostvari svoju želju da Živi ne Dprolivajući krv? · Prelazeći. na stranu dobra, sa koje nikad nije iskreno otstupio, on postepeno (paradoks od filozofskog značenja) dospeva u sitraciju: da radi istu stvar. da ubija, u jednom pravednom cilju ovog puta..No dubina njegove moralnosti baš jeste u tom što, je on Svestan da se stvar lime ne menja, i sluteći to on dugo vremena odgađa trenutak kada će morati da se maši za revolver, i čini to da bi sprečio pogibiju jednog valjanog farmera, podmećući

Arsen Diklic

»Ne okreći se, 5ine!«, i.Branko Bauer

U Beogradu je 31 marta održana svečana premijera novog filma ređitelja Žorža Skrigina »Potragacs. Geenario; Slobodan Glumac i Tošo Popovski, Proizvodnja »Avala-film«,. Na slici: Scena iz »Potrage«,

samog sebe. Na kraju ga vidimo kako mestaje jašući preko Stenovitih „planina, kao neki bajronovski junak koga sudbina goni da luta kao demon dobra (ako se može iako nazvati) do onog časa kad više mikome ne bude potreban i pored svih svojih veština i vrlina. DŽ M

xXx.

»Sneg0Vi Kilimondžara«

EGMENDA govori da se na jednom od vrhova najviše afričke planine Kilimandžara malazi sleđeno telo leoparda. Kako i zašto je ta životinja, toplih · dolina. i gustih šuma, dospela u OVe ledene i visoke prostore zagonetka je koju, sa 'pogledom uprtim u snežne VIhove, sećajući se svog Živola i puta koji je on sam prešao, pokušava da reši možda. i smrtno “boleo glavni jumal filma ,,Snegovi Kilimandžara“, filma koji se za, svoj Ssiže inspirisao litcraturom poznatom američkog književnika EKrnesta Hemingveja. Odgovor na ovu zagonetku koju je Haniju u nasleđe ostavio mjegov ujak, jedan,inače u samom filmu veoma interesantne i plastično postavljen lik, autori filma nam sve do kraja uopšte nisu pružili: 'jer: ono što. bi trebalo da bude mjihov odgovor na ovu zagonetku staru koliko i ljudska misao i njena želja za nedckučivim, ne samo đa nije dovoljno ubedljiv odgovor na poštavljeno pitanje nego je ujedno i najslabiži momenat i banalizacija ovog u celini imteresantnog i dobrog filma. Ima u toj Hemingvejevoi lite-

raturi, koja je pružila osnovu filmu ·„Snegovi Kilimandžara“, jedne atmosfere, jednog nai

rezonovanja i reflektovanja žŽivitnih utisaka za koje čovek našeg vremena. sa svim svojim psihičkim i emotivnim „habitusom ima, bez suminje, veoma mnogo razumevanja. i aliniteta. I šigurno je da on svoju popularnost i uspeh ne duguje samo izvesno, mondenosti svojih sižea i traženoj egzotičnosti miljea već daleko više, i to sa pravom, ·jednom originalnom u našem YVNČmenu i u savremenom životu po niklom literarnom nervu. Autoti Tilma, su uspeli. potpomognuti izvrsno i Ssigumo dobro plaćenom ekipom sve samih filmskih

Režija: Branko Bau,

starova, da ožive i prenesu ma ekran nešto od tih suštinskih vrednosti literarmog dela Hemingvejevog iako mne sve, iako mne potpuno. Izvanredan dijalog, pši hološk#. odlično intonmiran, ldoprined ja Sigurno veoma mnogo pozitivnom ishodu ovog susreta filma i literature. šŠarmantna i zanosna,. Ava Gardner pokazala nam je da lepa žena može u isti mah. da bude i dobra, glumica, gzašta, uostalom, ı poslednje vreme imamo sve više dokaza, Posebnu draž filma čine česte izmene Živopisnih i interesantnih sredina W kojima se radnja. odigrava: egszotični pređeli Afrike, pariski boemski krugovi. Španija, i Avurna Obala promiču prer očima gledalaca, kao slike jednog žiVOg i zanimljivog putcpisa, Hemingvejeva, literatura nosiu sebi :.mnogo autobiografskih ele menata. TL film „SKnegovi Kilimandžara" ustvari je priča o Žživotu jednog pisca raspetog između želje za sagnavanjem i žudnje za novim đoživljajima i njegove intimne potrebe za nečim trajnim i konačnim. Taj nemir, kojim cva dilema: obeležava glavnog: junaka filma, star je koliko i problem života i umet-

ga otkrije u. okvirima, mođernog šivota i odrazi u psihi „savremenog čoveka. Autori filma mi: preterano devalvirali te literane vredncsti, tako da njihov film osim Kraja, na čiju smo neubedljivost već upozorili, i koji pretstavlja očigledan „ustupak zahtevima producenta i potrebama publike, osim kraja, dakle, oživljava smisao i duh literarne ošnove.

* „ena na brodu«

NGLBSKI film „Žena na

brođu“ obrađuje zaista en-

glesku temu: Život DpOmoraca, Rađen pcd očevidđnim uticajem britanske dokumentarns tradicije ovaj, i pa k igrani, film, sa jednom naivnom i potpuno uprošćenom intrigom deluje u švom prvom delu pomalo đosadno i razvučeno. Bliskost „dokumentarncom“ i jedam nenametijiv realizam u prikazu likova i slikanju ambijenta bez sumnje su i jedina vrednost Ovog sasvim, sasvim osrednjeg filma.

nosti, ali je Hemingvej znao da

broju

objavili smo Kko-

menftar u vezi sa istupanjem Ž. Mifrovića na sednici odbora za organizovanje filmskog festivala u Puli. Ž. Mitrović uputio nam Je tim . povodom pismo u kom, između #ostalog, stoji:

U »Književnim novinama« od 18. marta o. 8. u rubrici' »Crno-beli komentari«, objavio je V. R. osvrt na. moje toboŽnje istupanje protiv žirija i nagrada filmske kritike na festivalu u Puli. Ovako sam, DO V. R.-u, istupio pre izvesnog vremena na šastanku odbora za organizovanje festivala, Održanom u Zagrebu.

V. R. postavlja pitamje na osnovu čega. sam, kao pretstavnik Saveza filmskih radnika na tom sastanku, smeo da istupam protiv aftirmacije ozbiljne filmske kritike na jednoj takvoj filmskoj manifestaciji kao što...je iugoslovenski filmski festival, — PO“ što, tvrdi , OD, nikada dosad pred članstvom Saveza. nije donesena odluka u tom smislu,

Svi navodi o mom 1! stupanju na pomenutom sastanku protiv kritike i njenog učešća na bulskom festivalu slobodno su | neodgovormo igkonstruisami. i. ne odgovaFaju: ni suštini ie vođene u Zagrebu, hi onome što sam J& u ioj diskusiji izneo. 'Diskusija o pulskom festivalu vođena je pre dva meseca na sastanku Inicijativnog odbora 2ža održavanje ovogodišnjeg festivala u Puli. U toku razgovora O žiriju 'pOstavljeno je pitanje koliko žirija treba ovoB leta da bude u Puli i kako oni da rade. Tim povodom kritikovan JO prošlogodišnji rad f{ešti'valskog odbora i ukazano? na mmoge nepoželjne pojave, kao i na pottebu da se ove godine

PROŠLOM

OI SMbiIMMPEi

diskusi-.

blagovremeno reše Svi broblemi i učesnici Uupoznaju sa odlukama odbora. U vezi s' tim ja sam rekao da ne bi trebalo da pored zvaničnog Testivalskog žirija | postoji još samo žiri kritike. Savez filmskih rad nika takođe oseća ĐPotrebu da putem jednos žirija kaže svoje. mišljenje o domaćoj proizvodnji, a jsto tako 1 Udruženje proizvođača, — o čemu se više puta govorilo i u Savezu i u Udruženju, a takođe i u njihovoj zajedničkoj komisiji. Osim toga, dodao sam na sastanku, možda ne bi bilo rđavo da se putem jedne ankete sazna i stav. gledalaca prema celokupnoj jednogodišnjoj proizvodnji naše kinematografije. Predložio sam zbog toga na kraju da

Savremena

D PEDBSET i šest

igranih filmova, Woliko ih je dosad proizvedeno u našoj Zemlji, svega deset ih Je bilo sa savremenom te+ matikom, odnosno s fabulom iz poslijeratne Ju goslavije. To su: »Zivot je naš«, »Priča o fa-

brici«, »Jezero«, »Plavi 9« »Posljednji dan«, »Svi na more« »U oluji«,

»Svet na Kajžarju«, »Vesna« i »Milijuni na 0toku«. Čini se da će u OVOgodišnjoj proizvodnji na ših filmskih poduzeća biti izvršeno znatno DOu korist sa-

mjeranje vremene teme. U »Jadranu« reditelj Nikša

Tulgozi završava rad na filmu iz posleralnog Ži~

filma »Avale«

organizacija, namijenjenih vaspitavanju širokih slojeva naroda ili specijalno radnika, ističu se u posljednje vrijeme dva, napravljena u preduzeću »Avala«: to je film o umesrećenoj djeci koja su, zbog nepažnje starijih, stradala pijući kamenu sodu (»Oteto detinjstvo« u režiji Dejana Kosanovića) i film o nesrećama ma radu u indusfriji (»Prinudna smena«—režija Ivana Draškocija). »Oteto detinjstvo« Dejana Kosamovića, djelo kon cipirano prvenštveno kao vaspitni film koji treba nizom primjera da razotkrije opasnosti koje vrebaju na djecu čim ih mapusfi pažnja roditelja i starijih-sadrži i jednu duboko humanu komponemtu: tugu izgubljenog djetinjstva unesrećenih mališana. Drastičan (ali efikasno vaspitno drastičan!) u prikazivanju teškog liječemja djece, taj film nikad ne gubi mjeru dobrog ukusa.

Ivan Draškoci, reditelj koji je dosad ostvario preko deset dokumentarnih filmova, (a među njima, zajedno s Milenkom Štrpcem, i jedan od naših najboljih »dokumentaraca« „uopće »Lanac je pokidan«!) prikazao nam je u »Prinudnoj smeni« nekoliko epizoda u kojima sadržaj fabule pretstavljaju tjelesne. nezgode na radu u fabrikama. Vaspitna snaga njegovog djela leži ne samo u inteligentno odabranim i Mkoncipiranim primjerima, nego i u v?rIo dobroj, zanatski zreloj, režiji, u dobroj glum.: (naročito: Janez Vrhovec, Neboiša Lolin i Dragomir Bojanić). Inteesantan momenat u tom filmu „pretstavlja „vještina kojom I. Draškoci, i kao scenarist, i kao reditelj, uspijeva da u svakoj “epizodi g vu temu prožme uvjerljivom i adektavno plasiranom »nuzfemom« koja znatno doprinosi. reljefnosti likova i dramske radnje. POoslije filmova »Lanac je pokidan« i »PT"P«, Draškoci se i ovim novim djelom afirmirao kao pouzdan i solidamn reditelj dokumentarnih filmova iz svakodnevnog života. « V.

CRNO 15181LI

ili samo jedan zvanični f{estivalski žiri, ili, — POred njega, — i žiri Kritike, i Saveza filmskih

na festivalu bude:

radnika, i Udruženja proizvođača, kao i anketa sa publikom. Ostali članovi odbora složili su se sa idejom da bude više žirija. (U diskusiji se saznalo da bi i sarajevska »Kinema« rado prenela svoj festival dokumeniarnih lilmova, zajedno sa SVOjim žirijem, u okvir pulskog festivala).

Tok diskusije, kao što se vidi, i moja reč u njoj nisu bili upereni ni protiv koga, već im je jedini cilj bio da se nađu majbolja rešenja za što uspešniji rad lestivala ove godine i u-

buduće. Ž. Mitrović LJ “~. ~ ~

vota »Male Jole«; uskoro će u istom poduzećiu Ante Babaja otpočeti sa snimanjem filma »Sitni grijesi. sa fabulom iz savremenog Zagreba, po scenariju Z. Berkovića., U »Ufusu« već je u toku rad na filmu »Zenica« (scenario Miloš Stefanović i Bogdan Jovanović, režija Jovan Živanović i M. Stefano-

Bez producenfskog _ kriferija

D ONOG časa kad su filmski umjeinici kod nas prestali da budu činovnici proizvodnih filmskih poduzeća i postali slobodni ugovorači — na,im,jerodavniji kriteriji za njihovo angažiranje frebalo bi da budu: njihov lalenat i njihove sposobnosti, ostva-

reni rezultali.

Ostalo je na producentima, koji kod nas nisu privaina lica jer nisu ni privatni finansijeri, da ocijenc

le kvalitete.

U čitavom nizu liradicionalnih, uhodanih kinema-

lografija, bar onih koje postižu uspjehe, (ili bar njihovi ulicajni savjetnici) bivši, ljudi

tivni filmski stvaraoci,

producenti su odnosno akLitvak ili

od meljea.

Cukor, naprimjer (i sami visokokvalitetni filmski režiseri), znaće kao producenti uvijek da ocijene umjetničke i zanaiske sposobnosti drugih filmskih umjelnika, pa će — bez obzira na svoje lične poglede na pojedina pilanja filmske umjetnosti — angažirali upra-

Vo one slvaraoce Koji

unosnog: posla ili umjetnički vrijednog dijela, Jer

pravljenju sa

odgovaraju u

tim djelom raste, ostaje ili pada i producent koji je u posao uložio svoj novac, SVoj autoritet i 5VOJ umjet-

nički renome.

Bilo bi apsurdno poći od preipostavke da su producenii kod nas nezainteresirani za uspjeh filmskih djela koja se prave pod njihovom firmom. Naproiiv,

postojanje većeg broja Dpr dosta živu konkurentsku borbu. prilično neefikasna i platonska dog ne steknu znanje i iskustvo u, Za nji svih područja filmskog poslovanja: u

oduceniskih fijela razvilo je

Samo — ona, će biti od naši producenti h, najvažnijem od procjenjivanju

umjetničkih i zanalskih vrijednosti stvaralaca.

Vrlo često naši producenti imaju nizak Kriterij i nevješto oko u

pašćujuće

umje{ničkih vrijednosti i potencija auto manjkanje dobrog ukusa i nepoznavanje II ih poipuno indifereninim prema očito lošim nacijama u odnosu, recimo, autor-njeg otsuistvo afiniteta) prema određenoj ostavlja ih potpuno mirne prem ) ma jednog ie istog autora, pa im je, Ć rediielj koji iza sebe ima brojku sa promašenih filmova od neispro im nose samo rizik umjest

upravo Zaprezapažanju ra, i djela. Poie metjea čini kombiov afinitet (ili temi i Žanru; a upornim netuspjesiesto, »sigurniji« toliko i toliko banih počeinika koji o — Sigurno neuspjeha.

Kad daju honorare ili procjenjuju vrijednosti aulora,

rijetko kad utvrđuju proporcije između

ostvarenog

uspjeha i ležine zadatka, kao Što se, isto lako, veoma .

malo staraju da pronađu načine

grafije danas nije više takav da no opravdana — mogla javljali

da realnim i Ssiruč-

bi se — kao objektivtako slaba dijela kao

što su »Dva zrna grožđa« ili »Putnici sa Splendida«, Pa ipak — to se još uvijek dogada. Znači da producent nije znao aktivizirati snage koje već postoje u našem filmskom životu i angažirati ih kao savjetodavne faktore pri izradi filma. Otsustvo svakog kriterija kod producenia, koji je (u ovom konkreinom slučaju) sve do oštrog reagiranja kritike i sam smatrao da su to vrlo dobra djela, paraliziralo je sve ostale mjere koje su mogle spriječiti pojavu ovakvih debakla. To je najdrastičniji primjer. Ali u većoj ili manjoj mjeri, u vidljivijem ili manje očitom obliku, ta je pojava prisutna kod gotovo svih naših producenata. A ako se u tolikom broju i u tolikoj mjeri osjeća otsustvo svakog kriterija kod filmskih proizvođača — onda se praktički može reći da ova kinematografija živi i stva-

ra — bez producenata.

Njihovo praklično nepostojanje u iom, za filniskuw umjetnost najvažnijem smislu, a isto tako njihovo vrlo nestručno (i neugodno) djelanje u čitavom nizu antiumjetničkih postupaka i administrativno-organizacionih mjera — danas najteže pada na leđa. \{alentiranih i za“

natski ozbiljnih

filmskih

kadrova, kojima bi jedan

pouzdan, siručan, pa makar i strog, producentski kri terij bio draži i stimulaftivniji' od “općeginiveliranja i izjednačavanja vrijednosti i rezultata svih autora u potpuno haotičnim »teoretskim« pogledima današnjih

naših filmskih proizvodača. diletantizma iz

Put ka uklanjanju

naše filmske

umjeinosti počinje otstranjivanjem producentskos di-

letantizma.

Treba samo uporedifi naš komentar i gornje tvrdnje Ž. Mitrovića pa će se sam po sebi nametnuti zaključak da ovaj, negirajući ih, s mo potvrđuje navodc iznete u našem članku. Pošto su lane u Puli bili samo zvanični žiri i žiri kritike, Ž. Mitrović je postavljanjem aliternaltive: »ili samo jedan zvanični festivalski žiri, ili — DOred njega — i Žiri kritike, i Saveza filmski radnika, i Udruženja proizvođača, kao i anketa sa publikom«, doveo ı pitanje Samo žiri Kritike, a nipošio ne i zvanični feslivalski žiri. U svom komeniaru mi smo sa upravo ZDOB toga i krilikovali.

tema u domaćem filmu

vić). Kako smo obaviješteni, režiser Pedor Han žeković već je potpisao ugovor sa »Bosnom« za

režiju igranog filma »Zašto ti je unakaženQ lice, druže«, po scenariju Dušanke Rada!" i Zorana Glušćevića (druga nagrada na konkuisu ı,stog preduzeća za nario sa temom iz vremenog života).

SCOsa * & #

Diskusija o dokumentarnom filmu u Zagrebu

U »DRUŠTVU filny skih radnika Hrvatske« osnovana je Sek cija za stručno uzdizanje kadrova, koju vodi scenograf Vladimir Ta-

dej. Sekcija je dosad Vec održala nekoliko do bro posjećenih · radnih. sastanaka, posvećenih dti skusiji o domaćem dokumentarnom filmu. Iz-

filmovi:

Vicko Raspor

nim savjetima uliču na autore koji kod njih rade. Očito je, naprimjer, đa opći nivo naše |

medu ostalih, na sastan cima · su prikazani ovi »Zaostali koraci« (Radenko Ostojić), „Prijatelji s otoka Suska« (Milan Luks), »Kr= ka« (Simo Dubajić), »Jedan dan u Rijeci« (Ante Babaja), »Baletna fantazija« (Krsto PetanjeXk), »Uz druga je drug« (Aleksandar Petrović i Vic ko Raspor) i »Ogledalo« (Ante Babaja).

Steta što takva aktivnost ne postoji i u Uudruženjima drugih repu blika, u prvom redu u našem majjačem filmskom centru, u Beosguudu, gde — zbog većeg broja producenala — ni sami filmski radnici nemaju prilike da se upoznaju djelima beogradske proizvodnje.

KNJIŽEVNE NOVINE

List za književnost, umetnosšt i kulturu

Direktor: TANASIJE MLADIENOVIĆ

Odgovori urednik: RISTO TOŠOVIĆ

Redakcioni odbor: Oto Bihalji Merin, Dušan Matić, Radomir Konstantinović, "Tanasije Mlađenović, Miodrag, Pavlović, Vicko Raspor, Risto Tošović, i

Dragoslav Adamović

Tehničko-umetnička oprema Dragomir Dimitrijević List izdaje nrcewinsko-izdavačko preduzeće „KHjiževne novine“. RBDAKCIJA: Francuska 7, telefon 21-000, Ček. račun 109-T-908 ADMINISTRACIJA: Beograd, Vlaikovićeva 8. telefon 23-673. čekovni račun 102–"-86

Cena pojeđinom broju Din 30. Godišnja pretplata Din. 600, polugodišnja Din 300, za jnostranstvo dvostruko. arugei

List izlazi svake

nedelje. Rukcpisi se ne vraćajuU,, štampa Novinskr-izdavačko preMuzeće „BORBA“, Beo“ građ, Dečanska 31