Књижевне новине
(3) (nastavak iz prošlog broja)
'— Modesta! zaurla mama. Ubiće mi dete! Pođe da skoči na balkon, ali joj Soses i Pablo preprečiše prilaz. \ 17 (7
— Slušajte samo, reče naš stric osmehu– jući se, Modesta govori razumno, y- i
I mi smo čuli Modestu kako izjavljuje svo jim. piskavim glason. devojčice: –
— Susedi, zar vas nije sramota: Svi sm.» ?.. dobri ljudi Gernike i moj otac je repu-. blikanc«c. Stric Pabi» nosi crvenu bradu samo od šale. On će je već sutre obpijati. A tata će sići da vam otvori. Pazite: dobro da ništa ne razbijete. Sve je tako skupo a mi nismo bogati. Sedmoro nas je dece i niko od nas neči» pucafi, Dajem vam časnu reč! Mi nemamo puške zar ne? I naš stric Pablo ie veseljak i samo rđavi ljudi ne shvataju šalu. Ponašajte se kako valja, junaci, i mi ćemo vam ofvoriti vrata. Ulazićete samo po troje...
ili četvoro. Petoro je mnogo. U redu, uđite ·
po petoro i reći ćemo vam sve što želite da znate. Zovem se Modđdesta i ćerka sam apotekara Antonija Espinoze, Ja sam na vašoj strami! a
— Bravo, vikali su ljudi na trgu.
— Brzo! drekmuo je trgovac ribom.
A zatim, u Sosesovoj pratnji, otac siđe i”
otvo»i vrata. Osetili smo odjednom nešto zlomlumo u svojoj sobi gde nam je i najmanji šu.a dopirao iz prizemlja.
— Predajte nam ga! drao se trgovac ribom. Njegov način vikanja bio nam je već pozmat. On je špijun, drao se, on se prerušio
MGI
Jažnom bradom! Već smo udesili njegovog, belog magarca. — Šta hoćete od njega? uzviknu tata. On je moj brat: JJ iECANE — Ist:nućemo mu tu njegovu bradu! urlao je drugi, možđa je to baš jedam od tih gen rala pobunjenika. Narod će sve da ih s o samelje! — Neću im dozvoliti đa te dimu, prošauta mama, zadržavajući za rame strica Pala koji se spremao da siđe Ja ću te spasti, reče ona. I ona ga silom povuče u spavaću Sobu, svuče se za tren oka i već u košulji leže u široki bračni krevet i potopi beli čaršav u lonac s vođom i obavi ga oko glave i gurnu Pabla pod poltrivače i ispruži se p'eko njih. Već se od njega ništa više nije videlo, Mama se pokri, Modđesta uze lavor ıno-
cencija baci ruž za usta u bokal, potopi dru- .
gi peškir koji se oboji bojom krvi koji ona stavi na majčino čelo. Zatim Hoze donese još rublja, Bartolomeo i Gil kleknuše pored uzglavlja, Eugenio i ja u podnožje kreveta. I naše sestre počeše da jecaju glasno a Hoze, Bartolomeo, Eugenio i ja da vičemo: »Mama! Nisi mrtva, mnma?« i suze su oblivale naša lica. Bila je to prava Womedija bola, sasvim dobra za slušanje. A ev ko je ulazio: prođavac riba. crkvenjak. sin hotelijera i naš otac i Soses { tri ili četiri nepoznata gospodima i najzadđ Rozario Olalđe, od svih najgori, zamahujući svojim brijačem. kao da se danas spremao da seče vratove: evo ih gde ulaze svi. po lu-žandari. polu-lopovi, | . — Ta gde je on? viče trgovac ribama, A onda videći krv na licu naše majke raspituje se, radoznao i zainteresovan: špijun vas je ranio, senjora? M.; dečaci stavljamo surdinu na svoje žalopojke a Mođesta, hrabra kao uvek, prilazi i kaže svojim blagim i jasnim glasom:
— Vi ste ovo učinili. . Sa vašim kameni-
ceama. Optužujućim pokretom ona pokazuje ·
mamu i mama ječi. a Inocencija pokazuje ftuiL desnom rukom koja zamahuje peškirom, pot-pljenim u crvenu vodu, tako da kr-
ENJIŽEVNE NOVINE
· stak1 „ On. viče:
·ća „sobu i u kuću. Čuju se j
KOMGMV,KNUIŽEVNIH NOV/NOG”
DECA GE
HERMAN KESTEN
Vvave kapi osvežavaju obraze zagrejanmih uljeza:.
— Udarili ste našeg oca i našu majku, hoćute li sada tući njihovo sedmoro dece? viče ona. To je signal. Svi sedmoro zajedno bacamo se pred grudi i trbuhe osvajača, A Inocencija žestoko napada: |
— Kasapi! Evo nevine krvi. Pokoljite. nas i pijte našu krv. ı ona gura mališane, i mi vrištimo i plačemo. Modesta i Gil pađaju na kolena i krše ruke, a poslovođa Soses počinje da jeca i traži svoje naočare, One s mu. na ıosu, ali mu suze zamagljuju vid, već: veruje da je sve „izgubljeno i mi i njegova
— Deco, gde ste? ,
— Kakva porodica! uzvikuje trgovac ribama teško dišući, A svojim glasom mekušca pobednici u igri s loptom viču:
— Kakva lepa žena! Karamba, karamba!
Ine skidaju oči sa golih ramena i mišica na- . še lepe mame. ~. S
— Nema ovde špijuna, izjavljuje krčmarev sin. A crkvenjak pita: .
— Je li iščezao: OE
I obojica zadržavaju onaj pogled prikovam za mamin goli vrat. Ona je zatvorila oči i njeno se lice čudmo ledi.
— Ona umire! ječi Modesta.
— Ona je mrtva! viče Inocencija,
Ilustracija: Lazar Vozarević
Ali odjednom Hoze pita hladno:
— Da ne traže ova gospoda slučajno naseg strica?
— Gde je on? pitaju otac i naš poslovođa kao da su oni ti koji ga traže.
— Iskočio je u baštu kroz prozor, kaže Hoze blago i osmehnuto.
— Čekaj. lupežu! viče brgovac ribama koji jednim uđarcem ruši Hozea na zemlju.
"Tata ! Soses pri.sze istovrememo da bi zaštitili Hozea, ali već pobednici u igri s loptom jure napolje vičući: »U baštu!« IT svi čuvari mira jure njegovim petama, Mir se vra samo žu'ni koraci koji đopiru odzođo, uzvici koji se gub u daljimi, najza” samo glasovi ptica. Ostajemo iznureni, ćutimo kao da spavamo, mi, deca, drhtimo od straha da se ovi besomučnic' ne vrate. Soses je našao svoje haočare .. na svom nosu. on ih skida da bi izbrisao stakla. tata gleda mamu u lice, Ne znam koliko vremena ostajemo tako. Najzad otac šalje Sosesa da vidi šta se đole đogađa. On ostaje iedva jedan minut, izveštava:
— Trg je skoro prazan, spaseni smo.
— Gde je Pablo? upitao je otac.
— Sramota me je, kaže mama odđvijajući peškir sa avoje glave. Tata ponavlja glas= nije svoje pitanje: ?
— Gde je Pablo?
— Pablo ie ugušen! kaže jedan prigušen glns. ı vi . Čujemo prigušem smeh i pokrivači lete, veliki krevet izgleda kao da se okreće peri. lete tamo-amo, iedna riđa špićasta bradica. i naš sfric Pablo poiavljušže se u ležećem stavu pored naše majke,
— Pia! uzvikuje on, kako si me udesila? I on smešno nastoji da opipa svoje ruke, vrat, da vidi da li je sve još nepovređeno.
— Spasla sam ti život, izjavljuje majka
· umofavajući se u kaput koji joj Inocen.ija
bruža.
— Zgnječila si me, ubila. tvrdi Pablo, i to · „iz čiste ljubavi. Naš otac je izašao iz sobe
ćutke,
| &tric i onda kada su riđe dlake več
· tako go.
NIKE.
· "'Doksma vodili striča u kujnu da ga Wčjstimo i očetkamo, dok se mama ponovo 0 blačila i dok je Inocencija, naglo zabrinuta,
pitala: »Gde je otac?«, dok smo ga mi u · 'trku tražili u celoj kući i bašti, tumarali po
podrumu i tavanu, dok smo najzad posta» jali hrabriji i sve više uznemireni i zvali ga glasno, i dok su svi spratovi odjekivali od našeg »Oče! Oče!« on uđe, na vrata koja su
ostala otškrinuta, u društvu Rozalije Olalde,
berberina, naoružanog brijačem i malom torbom. Ali ovoga puta berberin se ljubazno osmehivao i pristojno držao svoj nož. Obisnuli smo se tati o vrat. ·
— Ovoliko smo se bojali, rekao je Gil.
I podigao ruku koliko god je mogao da Dpo-
kaže dokle se penjao naš strah. — .Gge si bio? pitamo, smejući se od dovoljstva. o — Gde je stric Pablo? odgovara tata.
za-
Uplašena Inocemcija stavlja prst na usne.
— Senjor Olalde je naš prijatelj, objašnjava otac. On će obrijati vašeg strica. Dao sam mu pedeset pezetosa. ; |
'— Bez ceromonija! Berberin se uđara u
grudi. Ovde su sve sami Baskijci. Gora E' uzkadi eskatura! Što znači: · biće večno · slobodna.
baskiska zemlja
'Nije bilo Iako ubediti Pabla, samo je mama u tome uspela: : | — Stalo mi je do ove brade, tvrđio je pokrivale tepih, ibasz U međuvremenu je berberin pričao da se. gomila pod voćstvom trgovca ribom i
' igrača s loptom dala u poteru za drugom
dvojicom špijuna. Jedan, preprodavac automobila u Santanderu, bio je već uhapšen u
opštini. Drugog, aragonskog zemljoradnika,
premlatio je. trgovac ribom. — Da li je bio kriv? upitao je otac.
— Trgovac ribom tako kaže, izjavi ber=
berin brišući svoj brijač, : — Da li postoje dokazi? zapitao je Pablo.
— A čemu dokazi? kaže trgovac ribom. Svi su Aragon-
Pokojnik je bio Aragonac. ci karlisti i svi karlisti izdajice. dokaz. : | 1
— Kađ samo pomislim da nas je takav jedan tip dvadeset godina snabdevao ribgm! uzviknu odjednom mama.
Ona uzdahnu, otpremi Olaldu kući, sama opra Wtricu glavu. Sve orvene vlasi postadoše opet crne.
Brišući sapun s očiju, Pablo primeti: »U Berlinu sam· pocrveneo, ovde pocrneo.«
Rađao se jedan drukčiji stric, tako nov,
Dovoljan
'Od. toša dana je frgovac ribom vladao Gernikom u wWvojstvu kralja. Civilna garda sa svojim kožnim 'trorogim šeširima, svojim kastiljanskim kapama, „svojim novini: puškama nestala je kao vetrom oduvana a guardia de asalta, nova republikanska policija kao da je u zemlju propala.
Dok su ljudi, seđeći poređ svojih radio aparata, prisluškivali kao da im anđeli govore, dok su se mnogobrojni stanovnici kitili
- belim zastavama u maku zorta, dok su dru| gi sa brežuljaka vrebali pobunjenike kroz svoje male doglede, u nađi da će ih videti kako u hiljadama pristižu, dok je Olalde,
berberin, nameštao glasnogovornik pred svojom: radnjom, trgovac ribom se okomio na bogataše. Podario je sam sebi čin komandanta, opasao svoju trbušinu pojasom sa dva džepa iz kojih su virila dva ogromna revolvera i proizveo igrače s loptom u svoje DOručnike. Ova dvojica su nosila kratke kapute od bivolje kože i korbače; sam komandant nikađa nije išao bez pištaljke. Sva trojica
bi obično odlazila na Trg đa podbunjuju he-
zadovoljne. Trgovac ribom je na čelu jurišao na garažu iza crkve, izjavljivao đa će zbog opšte koristi oduzeti najveće automo= bile, naređivao „da se na njima naslikaju crvene sfrele i koftrino se od kuće do kuče da iz gnezda istera. pobunjenike. Revolucija je počinjala u Gemiki, ; | Zatim je trgovac ribom otštampao jedam proglas i obesio ga na hrast Gemike. Izjav-
ljivao je da ne pripada ni republici ni gene= .
ralima. Desnica i levica, komunisti, socijalisti, republikanci, karlisti, falangisti, svi su oni imali đavola u telu! On, Evaristo Malaks Ecebaria: Ortueta, trgovac ribom, čovek iz naroda, hteo je veliku jednakost, nebo na zemlji, »Sveta baskiska nacijo. uzvikivao je' on, sledi me, mene, tvog vođu! ·
Ubrzo, su mmogi vlasnici vila, neprija-
telji trgovca. ribom, zatvoreni u ·opštinskoj'
kuli, gledali u pravcu Okeana u očekivanju osloboditelja. Neki su se nadali u „Boga, neki u Musolinija. Po lepom vremenu mogli su da slušaju topove pobunjeničkih Vvwstarica, U početku je Orfueta svakodnevno ispitivao svoje zarobljenike, U tom trenutku su mmogobroini stanovnici Gemike drhtali pred njim. Neki su mapustili grad. Stric Pablo, koji nije smeo đa se pojavi nm wci, stezao je pesnice u našoj bašti. Prostor između kuća, vrzina i manastirskog zida bio je sigurno mesto gde se čovek mogao isto tako dobro sakriti kao i u šumi. Pablo je dakle stezao pesniće izjavljujući da je krv na rukama trgovca ribom paralisala hrabre ljude: .
— Ubice, govorio je, vladaju Evropom.
Njihovi urlici izviru iz svih radio aparata,
oni podižu svoje okrvljavljene prste na ekranima svih bioskopa! Ležeći ispred bureta s kišnicom, u senci
našeg kestena, stric Pablo je posmatrao pla- .
vo i vedro nebo, pričajući nam svoje priče. U školu nismo išli već poodavno. »Za vreme rata muđar čovek ostaje kod kuće«, govorio je tata. Mi deca želeli smo· da nas sve smatraju mudrim. Sedeli smo na travi oko Pabla kad Soses iznenada iskrsnu pred nama. Oba-
vesti nas pobedonosno da je trgovac ribom:· sasvim sam sad baš stigao u apoteku; bez
ikakve dreke govorio je o berberinu, o obojenoj bradi i o pedeset pezetosa i zadovoljio se primedbom da je ta inostrana riba možda
nečiji brat i da se čak i izdajice mogu voleti. ·
Možda je i šteta ža tako jednog dobrog čoveka, ali bi izdajice frebalo onemogućiti da smetaju. i
— On je moj brat, odgovorio je tata.
— Dosta je bilo šale! odvratio je Ortueta,
vremena su se promenila od prošle nedelje. ·
Nezgodno mi je zbog vas, jer ste valjan čovek i otac sedmoro dece, ali ako se vratim sa svojim rođoljubima i isteram tu crvenu ribu, ne odgovoram više ni za jeđan ljudski život u ovoj kući. Ž
(Nastavak u idućem broju)
· punoj meri
dopuštala da se preduzeća
SO -A Š saradnik obralio se ~ poslaniku . WdsNovanu Marja
vori na nekoliko aWtue
— Odnosi u kinomatogragrafiji — rekao je Jovan Marjanović — bili su repu lisani pojeđinačnim propisima donesenim još 1948 i
. 1949. godine. Međutim, dono=, ·šenjem Zakona o filmu u |
ovoj „oblašti rešiće se niz
problema koji se tiču pro-.
izvodnje, prometa i prikazivanja filmova. S obzirom na kulturnu i prosvetnu ulogu filma zakonom će se regulis.ii 1 društveno upravljanje filmskim | preduzećima, jer filmi nije samo jindustriski
| proizvod, već u prvom redu · umetničko delo.
Jedna od karakteristika finske industrije je da se
- ona razvijala nekako amar–
hično, Prilikom | onivanja filmskih preduzeća stvarala
| su Cc: naprimer u: jednoj re~
publici dva ili više preduze-
« ı promet filmovima. Že-'
lim da istaknem da se u ta-
. kvoj praksi gotovo nije vo-
dilo računa o našim stvar= nim: mogućnostima i potre-
"bama. Usled svih fih netrešenih problema dolazilo je .-·
i do sukoba produćenata i filmskih radnika, pa su zbog toga slobodni filmski radni-
ci stvarali i »svoja« pređu-
zeća, UFUS, naprimer itd. Imajući u viđu razne faze u Ssltvareamju filmskog dela, počev od proizvodnje, pa do njegovog prikazivanja, zar kon sada tačn razgraničava i precizira delatnosti pojeđinih preduzeća. Toliko sporno pitamje — tehnička baza — koje je izazvalo žive rasprave najzad se rešava ovim zakonom. Sada ćemo imati četiri vrste filmskih pređuzeća i to: pređuzeće za snin.mje filmova, pređuzeće za tehničku izrađu i obradu filma, preduzeća za promet filmovima i pređuzeća ca prikazivanje filmova. Osnivanje ovih predđuzeća prekinuće sa dosadašnjom negativnom praksom koja je
.
za prikazivanje filmova bave proizvodnjom i obradom filmova. Najvažnije je'da će
ij se produceniski peslovi (pre| duzeće za snimanje filmo·va) odvojiti od takozvame tehničke" baze (preduzeća za obrađu i izradu filmova). Na tai način biće stavljena u podjednak polož..j sva pre duzeća za snimanje filmova.
Jovan Marjanović
Zahvaljujući tome uhkinuće se i izvestan monopolistički položaj sadašnjih pređuzeća koja su u svom sastavu imala i tehničku bazu. Jasno je da će se sada brže obnav ljati tehničke baze, tj. preduzeća za tehničku obrađu i izrađu filmova, jer će ona gvoje prihode upotrebljavati za mođernizaciju i obnavljanje pređuzeć . Međutim, ona koja nemaju uslova za razvitak biće prinuđena da obustave rad. Zakon dakle, omogućava da se poslovamije svik filmskih pređuzeća postavi na jednu zdravu eko= nomsiku osnovu.
· pravljanja.
šatus filmskih radnika rešava se na taj način šio seoni angažuju ugovorom za rad na jednom ili više filmova. Oni mogu biti i u stal nom radnom odnosu a imaju pravo i na kolektivno sklapanje ugovora o snimduju filmeva.
U našoj javnosti bilo je mnogo reči o tome da se zakonom -o, filmu osigura Uučešće filmskih „.adnika u upravijanju. filmskim preduzećima, .na taj način što bi oni preko svojih udruženja delegirali određeni broj p:. „tstavnika. u „organe ,UMeđutim, fa'kva mišljenja su suproina celokupnoj našoj praksi i ona nisu bila usvojema ni kada je bilo reči o drugim oblastima, kao naprimer, o izdavačkoj delatnosti, pozZorištima i tako dalje, Zakon pod određenim uslovima omogućava izbor slobodmih filmskih rađnika u radničke savete preduzeća (reč je pre svega o preduzećima. za snimaije filmova). Pilmski rad
- nici koji su u ugovornom
odnošu sa preduzećem im:uaju pravo da biraju članove radničkog saveta. Ali ako je trajanje ugovora predviđeno najmanje šest meseci iij alto se zaključeni uguvor odnoci na snmimamje najma-– nje dva filma, filmski radnici imaju pravo i da budu birani u organe upravlja-
. nja.
Na taj način rešava wse status slobodmih filmskih radnika u odnosu ma predu'zeća za snimanje filmova.
Predmet naročito žive diskusije u rađu odbora za prosvetu bilo je i pitanje zaštite domaćeg filma. Zauzet je stav — kao što se vidi u Zakonu — da Savezno izvršno veće. donosi u tom smišlu posebne propise. To muači da će se u zavisnosli o” kvaliteta i broja domać”. filmova u pojedinim godinama, donositi i odgovansjući propisi koji će određivati preduzećima za prikazivanje filmova, koliki će se minimalni broji domaćih filmova (umetničkih, dokum: „tar nih) morafi prikazati u bioskopima. _/loezni _Stozija
_ (Nastavak sm prve strame)
Božana »Knjiž. nov. 9,5 cic.'
njoj; i koji nam se ukazuje živ i modđeran i u našem vremenu.
· U svome veku, on je kao krst poneo otisak sredine, »Jer osim Diva niko nije slobodan« — rekao je Eshil u Okovanom „Prometeju. Međ ljudima prevrele krvi i romantičara po nasleđu, koji sve epski odvode do krajnosti u najne mogućnijim amplitudama ( “«Žmržnju, i ljubav, i korist, i štetu, i herojstvo, i inat, i samouniženje) — izvesne »zabluđe« Ste rijine su samo uzaludni pokušaji očuvanja ravnoteže,
. [UKOLIKO je bio protiv Vuka, Sterija je osećao da krajnja uprošćenost pravopiša ne samo što treba da izbriše (ili da umrtvi) čitava razdoblja naše kulture, već i da muzika našeg govora — tlime — gubi svoje znake, svoje fiksiranje, A vrlo muzikalan (do tog stepena da je muziku shvatao kao ono što ga drži u životu) on je imao razvijeno čulo za svučanje glasa. (Govor se u njegovim delima uzhosi do muzičkog elementa). — »Steta, koju ođ nove, građanske azbuke imamo, tako je teška, da je svako k srcu primiti mora.« — Pa ako mi danas počinjemo strepiti zbog osetnog opadanja milozvučnosti našeg jezika — Sterijin stav je za nas moderan. Jedan od najumnijih i naj 'učenijih međ našim piscima,
· Sterija je, svesno i samopre-
gorno, održavao ravnotežu i sa svojom tek kulturno i pozornišno probuđenom sredinom. I služio je — poleznosti. Ali, treba uočiti razliku između njegovih predislovija — i umetničke suštine njegova dela, i poetske komike, i tragičnih akcenata, i suptilne pšihologije, i muzikalnosti njegovih kome dija, i istančanih “estetskih kvaliteta (nasuprot naravo-· učitelnosti), i njegove komike koja (kao kođ Lope de Vega, Šekspira, Molijera) stoji na ivici fragičnog pa jasno osetiti kako je Sterija (oslobođen vremena) u mođeran. Zato smo ga, u ovoj godini, i mogli gledati u jednoj režiji na liniji · apstraktne umetnosti (u kojoj je sve trebalo da itreperi kao golubije.per--
je) u jednom Rkoncertnom ·
izvođenju; u jednoj realistič
” koj stilizaciji; u jednoj psiho
loškoi studiji; u jednoj postavci koja je — baš na njemu — tražila jeđan još
noviji izraz. ;
Po najdubljoj humanosti — (tugom voleći ljude, on je, recimo, viđeo i gorki, pečalni prethodni život pokon=direne Feme; a u Apologiji o Zloj ženi pisao je kako će se »takvom istom naglošću malo čas razžaliti, i gorke prolivati suze«...) — Sterija se toliko uzdigao da izgleda kao da očima današnjeg savremenog čoveka gleda na prošlost — koja je za njega bila grka sadašnjost.
Najzad, po Kir Janji i Rodoljubcima, kojima. je stao u ređ najvećih pesnika, prevazilazeći, brišući vreme,i zastajući davoran u trajanju neograničenom ukletošću mena — Sterija je danas mo derniji no u svome dobu, kome je, voljno, hteo da bude blizak, ali je bio iznad njega, u visinama do kojih je tek trebalo doseći.
Bora Glišić
KO ĆE NASTAVITI?
(Nastavak sa prve strane)
go samog djela, koje odcijepljeno od vizije Danteove stvarnosti beskrvno lebdi u mlakim polusjajnim oblacima. I kao što se Dante potpuno promijenio između prve i druge knjige, preobrazio tako, da ga jedva prepoznajemo, Kombolov se prijevod isto tako mijenja u izrazu, iako nikada u kvaliteti. I ovaj put majstor, koji je smekšao naš jezik u jedanaestercima, da nam prenese Dantea (ne svoje tumačenje Dantea) dokazuje jedan od osnovnih zakona prevođenja, koji se kod nas foliko krši, pa čak i opravdava. Mislimo fu na one, koji toliko vole praviti razliku između prijevoda i prepjeva, ističući njihove posebne značajke i vrijednosti, opravdavajući time vlastitu nesposobnost. Nazivali prijevođ prepjevom ili prijevođom, potpuno je svejedno (postoje razlozi i za jed no i za drugo ali treba reći, da je to jedna te ista stvar bez obzira na ime. Onaj prepjev, koji nije dobar prijevod, nazvali bismo najrađije lošim prijevođom, ili izVOTF»= nom pjesmom, koja je plagijat. Ima ljudi, koji vole mo voriti prepjev, misleći time, da se ni jedna stvar, ne mo= že prevesti do kraja, s obzirom na različitost jezika. To je onda nepotrebno zapetljavanje terminologije (koja je kod nas i bez toga prilično nejasna). A s druge strane
ima ljudi, koji nisu u stanju .
nešto prevesti. pa onda »pre pjevavaju«. Ne nalazeći sna-
Be, da u okviru zađanoga po ·
stignu izraz do izvjesne mje re adekvatan autorovom, ili nalazeći grube i nepoetske adekvate, oni pojednostavnjuju stvar time, što »izmišljaju«. Možda je ta metođa katkada i stvorila dobru pje
· diti, da nastavi
smu, ali nikada nije stvorila dobrog prijevođa. Autor je” krivotvoren. Prevodilac je ipak reprođuktivni umjetnik u književnosti i mora se prije svega oslanjati na original, a onda na sve ostalo. Slijeđiti okvir zadanog jedan je od osnovnih uvjeta dobrog prevođenja (Metar, stopu, rimu, smisao, predmete i boje ne može nadomjestiti nikakova almosfera, pjesničko ovo ili ono). Sve prevesti je nemoguće i majboljem prevodiocu, ali u tim je slučajevima bolje paziti na smisao i formu, nego na apstraktnu atmosferu. koju prevodilac možda i onako ne svijesno krivo tumači,
TI baš zato što iz ovih prijevodđa govori Dante, a ne Kombolovo tumačenje i prepjevavanje Dantea, prijevodi su remek-djelo. Te malo” hladne i sažete tercine ne po kazuju godine rađa, ne daju mogućnost alternativnim rje šenjima. One se kao bršljan ovijaju oko stabla pjesnikova doživljaja, prodirući u du bine, upijajući u sebe i smisao i doživljaj i metar i atmosferu, donoseči nam Dantea. Tercine koje su samo ovužje u rukama prevodioca, kao što su nekađa bile oružje u rukama pjesnika.
Kombol je umro i ovo je neka vrsta zakašnjelog nec · krologa, koji je pohvalniji · od bilo koje riječi: Tko će . biti majstor, koji će se usuprijevodom : »Raja«, koji će moći zadovo- · ljiti Dantea, Kombola i nas? Matica Hrvatska. u Zagrebu, izdavač »Komedijeć«, ostavlja · bitanje otvorenim da bi se . prevodioci, koji ciljaju na tu čast pokazali u slobodnoj · konkurenciji po časopisima. ı Do sađa se još nitko nije od- · lučio da krene. ; :
Antun Šoljan
9