Књижевне новине

DRAMA MHAT „ nnstakie

ftarneju po našoj zemlji: ide:

bljana, · Hijeka, Skoplje. Beogradsko dramsko pozorište ofpnftovalo ma turneju i dalo prve pretstave mw Splitu i Sarajevt. U Narodnom pozorištu u Beogradu održana premijera „Obožavane „ulije' od Sovažoma. U Beogradskoi komediji s mwspehom gostovali braća Žak, U Nragujeven premijera MBudakove „Mećave“.

IZLOŽBE |

TU. Beopradn održane iz>e ložbe: Hrvatske grafike, Zoran». Petrovića, MD. Stojanovića-Sipa, S. MTLmkića, Gorđane Jovanović, zagre-

bačkih slikara MHegedušića, Rmlmera, Dogana i Perića.

U Pančevu ofyorila izlož-'

bu slikarka Msmenija Ilijević. U Zagrebu otvorena izložba Ede Murtića.. U Subotlei fzlagao slikar Miloš Bajić. Sabahndin MHodžić otvorio izložbu m Prištini. U Sarajevn oftvorens XII ULUBiHa,

RONCER,”TI,

U Beogradn ođržao konrert Leopold Stokovski. Ja_

panska pijanistkinja Kioko |

Tanaka imala koncert na Ttijeci. S velikim mnspehom, gostovao američki pevhč Mžordž Nondon, #irrnelski violinista, Heniveš gostovao u Beogradn.

OPERA I BALET

Tatjana Farčić, #olistkimja baleta n Beogradu, održala svoje umetničko veČe. Premijera opere „Hof{manoyve priče“ ma Hijeci.

RAZNO

Otpočela Nedelja Sovjetsko-jagoslovenskog film. Noyvjetska filmska delečgacija stigla wu Beograd, naša u Moskvu. „Jegor Bnličoyv" prsenošen preko sovjetske televizije. Komisija za irvadu jedinstvenog srpskohrvatskog pravopisa pod pretsedništvom dr A. Beli-

n održala sastanak i zaključila da se principi bndućep pravopisa saopšte na,jesem, |

član Beogradske opere Trsta Mrstić dobio Gran

Pri na konkursu u "Tmluzi m iznosn odg 500.000 franaka, U Hrvatskoj proslavljena #0O-godišnjica ~ rođenja W. Narora. Slikarm Jovanu Bijeliću predaio odlikovanie Orden zraslaga zw na= rod prvog reda. .

Na «kongres rumunskih pisaca, odlaze Vasko Popm i Grigor Vitez. Beogradski Rojšževnici Ćopić, Jahlić, Mladenović i Matić održali Nnjiževno veče n Smedđerevu. Direktor holandskog institnfa za prevođenje boTaviće n našoj zemlji od 1» do 17 juna.

Bramku ćopiću {i slikaru Ciuhu predate prve mnagrade — zlatne medalje „NoYo pokolenje“. U Skoplja otvorena. izložba, „Deset godina kulture i prosvete m Makedoniji“, U Sloveniji počela proslava stogodišnjice rođenja pesnika Antona Aškerca.

Opatija, h

beogradski

izložba

ij IZ STARIH DANA

Sa izložbe „10 &#odina Nove Jugoslavije“ u Moskvi

Pisma o Puškinovoj smrti

Sovjetski esejist i istoričar književnosti Boris Mejlah ocenio je u lenjingradskom «časopisu »Nevae jednu doskora mepoznatu zbirku pisama iz 1836 i 1837 gođine kao dragocen đoprinos proučavanju atmosfere u kojoi je pre dvanaest decenija, došlo do! dvoboja između Puškina i miljenika petrogradskih M OKIR krugova poručnika Dan658, -

_ Reč je o pismima na franeuškomn jeziku koja su sticajem okolnosti dospela u uralski grad Nižnji Tagil a koja je za vreme prošlog rata preuzeo tamošnji muzej, gde se ona i sada nalaze, To. su pisma, čla nova porođice istaknutog ruskog istor: ~ra i pripoveđača Nikolaja Mihajloviča Karamzina njegovom sinu Andreju koji se tađa nnlazio na lečenju u inostranstvu. Braća, sestre i maćeha Andreja Karamzina obaveštavali su ga iz Petrograđa o mnogim događajima, ali u središtu njihove pažnje bio Je gust splet intriga, zlobe i mržnje oko Puškinovog imena i ličnog đostojanstva. Karamzini su vrlo dobro poznavali i visoko cenili pesnika, i zato sU S velikom zabrinutošću pratili sve etape njegove životne tragedije. Iako se pojedine oćeme ličnosti i događaja „iznete u

pismima' Andreju Karamzinu ne mogu · uzeti kao potpuno tačne, ta pisma, posma-

trana u wgcelini, odlično osvet-

ljavaju okolnosti pod kojima je za-

mišljeno i izveđeno ubistvo najvećeg ruskog pesnika. Mejlah podvlači da su pisma, Karamzinovih nov i značajan dokaz u nizu doku-

Pisma koja se čuvaju u Nižnjem Tagilu delimično je objavio i opširno: prokomentarisao pre kratkog vremena na stranicama, moskovskog časopism, »Novij mir« (Novi svet) književnik Traklije Andđronjikov. U svome osvrtu Mejlsh pređlaže da se sva pisma izdadu u po sebnoj Knjizi, jer su važna kako

menata i svedočanstava koji po- za proučavanje biografije Puškina, fvrđuju da je posređi bilo duže iako i za proučavanje Puškinove pripremano političko ubištvo, epohe.

Kongres sovjetskih kompozitora

Mosškovski ijlustrovani list »Aganjok«e (Plamičak) objavljuje povodom pretstojećeg Drugog kongresa sovjetskih kompozitora anketu koja sađrži i izjavu Daviđa Ojstraha, jeđnog ođ najpoznatijih reprođuktivnih umetnika SSSR-a. Između ostalog, Ojstrah je rekao:

»Mi očekujemo od kongresa kom pozitora izbiljne diskusije o stvaralaštvu, Nađamo se da će kompozitori svom jačinom glasa reći s tribine kongresa, svoje samostalno mišljenje, svoje vlastite opaske o važnim „pitanjima. razvoja sovjetske muzike, IT neka ta kazivanja ne

David Burljuk posetio Sovjetski Savez

Pesnik i Slikar Daviđ Burljuk, koji je pre trideset i šest godina napustio Sovje i Savez i postao građanin „Sjedinjenih Američkih Država, boravio je Dre Kkratkog vremena u Moskvi „zajedno sa svo jom suprugom. Tom prilikom on je preko »Literaturme gazete« izrazio zahvalnost prijateljima iz SavežA pisaca SSSR-a i američkim prijateljima koji su mu omogućili ovu posetu. Burljuk i njegova supruga, koja se takođe bavi slikarstvom, nameravaju dđa provedu izvesno vreme n&8 Krimu, gde će sliRkati kako .bi mogli kašnije bprire»

diti u Njuidćeku izložbu movih ra~

dova — mouvyva iz SSSR-a.. Ličnost Daviđa Burljuka je Yćo-

ma, interesantna, najviše po njego-

Burljuk

Majakovski: D. (crtež) ·

vom nekađašnjem udelu u pređoktobarskoj delatnosti uskih Tuturista, kao i po njegovom druženju s Vlađimirom Majakovskim. Za, jedđanaešt godina stariji ođ velikog pesnika »Oblaka u pantalonama«, Burljuk je zajedno s& njim učestvovao u prvim akcijama futurista i smatran je jeđnim ođ najizrazitijih pretstavnika futurističkog slikarstva, Bavio se poezijom, ali je njegov pesnički domet bio znatno ispod ostvarenja, Majnakovskog ,i Viktora, (Velemira, Hljebnikova koga &u futuristi pred poče: tak Prvog svetskog rata i: kao svog vođećeg pesnika. kovski i Burljuk — kolege iz moskovske Umetničke škole — sarađivali su prilikom sastavljanja fuduvističkih dđeklatacija. OJ

ĐPovođom smrti Viktora TTljebnikova Maiakovski je objavio 1922 godine članak u kome je isticao značaj opusa togm pesnika kako u svoje ime, tako i u ime »prijatelia — pesnika, Asejeva, Buvljuka, Kručenika, Kamenskoga, Pasternaka«+, A

budu u znaku autoriteta malene grupe rukovodilaca Saveza kompozitora. Jer češće se đogađalo da njihovo lično mišljenje buđe prikazano kao mišljenje široke muzičke javnosti i mase slušalaca, A rukovodioci ponajmanje treba da se orijenfišu samo na svoi lični ukus (koji nije uvek nepogrešiv); oni bi trebalo đa pokažu veću širinu u pogledima. Nađajmo se da će na kongresu, a i pre kongresa, odđjeknuti ne samo glas kritike već i samokritike, T u tom slučaju, u"'beđeni smo, nova dela sovjetskih . kompozitora ođraziće ozbiljne za> hteve naših slušalaca.«

U nastavku svoje izjave Ojstrh je podvukao da treba gajiti razno· likost kompozitorskog izraza, jer »sovjetska muzika« mora da kude »dobra i raznolika«. »Naši kompo zitori mogu da se razlikuju do najveće mere w izboru muzičkog jezika, forme, žanra, postupka, Oni su nadahnuti jednim bitnim ciljem — da stvaraju sadržajna i istinita

dela«, — kaže Ojstrah.

Drugi kongres sovjetskih komno« zitora održaće se u Moskvi naje= sen, osam gođinna pošle njihovog prethodnog kogresa.

Nagrađeni španski · antifašistički pisci

U jednom od svojih poslednjih brojeva pariski list »L'Mond« donosi iz Madriđa vboma zemmljivu vest da je »IKlub inadvidskih umetnika« đodelio petnaest »&latnih lovora« za 1956 godinu a od tih petnaest nagrada osam Španskim umetnicima Doznatim kao borcima, protiv frankističkog Trožima, Blavni violinčelista. Pablo Kazals deli nagrađu za reproduktivnu muziku s poznatim gitalstom Andreasom Segovijom, čovekom liberalnih shvatanja. I je-

dan i drugi veliki umetnik, kao'

što je poznato, žive u inostran'stvu, Huan Ramon Iimenez, knji ževnik, koji je kao emigrant anstanjen u Porto Riku, 4obio 36 međalju za poeziju. Priznanje #na interprefacije Špansko-am-eri?uih pesama pripalo ie jeđnoj Meksikanki, Karmen de Vera Kruz ITome Padilja, Wwompozitor »Valensije«”,ovenčan je lovorom za kompozicije narodnih pesama” On takođe živi u Tirancuskoj. Vitorio Mačo, koji se iz izgnanstva

vratio u Španiju fek pre dve godine, đobio je nagradu za skulpturu, a Katalina Batsena, koja se tnkođe vrafila u Španiju Y.rć četiri godine, odlikovana Je medaljom za đramsku interpretaciju. »Klub mađriđskih umetnika« koji važi kao organizacija koja je sakupila u svoje ređove umntnike svih grana umetnosti, obiav ljujući imena nagrađenih dao je na kraju sleđeće tumačenje prin« cipa kojima se služio prilikom dodeljivanja nagrada:

»U doba kađa se preterane hvale upućuju rđediokritetima, što 8e danas prima kao normalna pojava, mi smo hteli ovim izborom da nagrađimo stvarne vrednosti naše umetnosti«.

„7 «U očekivanju Godoa« — muzička farsa

Poznati avangardistički komad »U očekivanju Godoa« od Samjuela Beketa, Irca koji je počeo svoju književnu karijecu pišući na.engleskom da bi zatim prešao na francuski jezik, i, živeći stalno u Francuskoj, već samim tim, ušao „u francusku literaturu, prikazuje se već seđam meseci u Londonu i još uvek privlači publiku, Sa ne manje uspeha delo se sađa đaje i u Njujorku. Samo dok je u Evropi ovaj Beketov komad tumačen na pozornicama kao Sšurova i gorka satira dotle ga Amerikanci prikazuju kao neku vrstu farse u ritmu kakve mu zičke komedije. Glumci koji igraju glavna lica u komadu prelaze u karikaturu, tako da je Gogo neka vrsta veselog klovna a Vladimir-Didi izbleđeli lažljivac, Poco džinovski ukrotitelji a Laki listić drhavti i bledi koji nema ničeg ljudskog.

. Stogodišnjica rođenja Sigmunda

Frojda

U mnogim zemljama obeležena je u štampi 100-gođišnjica rođenja tvorca psihoanalize Sigmundđa Froiđa koji se rodio 56 maja 1856 godine, u Frajburgu, u Morav-

skoj. v

Novi poman Fransoa? S40AM preveden ma italijanski

Tako novi roman Fransoaze Sa> gan, mlađe francuske književni» ce, »Izvestan osmeh«, nije požnjeo onaj uspeh kao njeno prvo delo »Dobar dan, tugo«, već se u inostPanstvu pojavilo interesovanje đa se i ovaj roman preveđe. Prvi prevođ »Izvešsnog osme ha« pojaviće se u Italiji.

Susret sa Bihaljijem

Nemački list „VorwšBrts“, or. gen. S6ćijal-demokratske 'artije Nemačke, Rkoji izlazi u Kelnu, u broju od, 18 maja ove godine objavio je članak pod gornjim maslovom povođom boravkm našeg urednikn O. Bihalji Merina u Nemačkoj.

Na poziv berlinske sekcije Socijal-demokratske partije, kaže se u pomenutom listu, govorio je u nimi pređavanja na Soci“ jalističkom forumu o „IUmetno*ti i nauci u društvu našeg Vre-

Nagrada od 1,500.000 franaka

I ove #odđine u Francuskoj je đođdeljena, nagrađa. iz fondacije Del Duka u iznosu ođ milion i po franaka. Žiri, koji su sačinjavali Andre Moroa, Emil Anrio, Rober Ken i Žan Vilar. odlučio je da se ovoga puta nagrada podeli na dva ravna đela, pošto je

stekao mišljenje đa su dva fran= ćuska književnika zaslužna, đa đo biju ovu nagrađu. Nagrađu đele Alen Rob-Grije koji je dosad objavio dva romana, »Gume« i »Posmatrač«, i Moris Gij za dđosađ

neobjavljeno delo »HMirma«#,

Oto MBihalji-Merin

mena“ i jugoslovenski Kkmjiževnik Oto BHihalji-Merin. Njegovo pređavanje, koje će uskoro biti štampano, utoliko je značajnije što je to prvi pokušaj tumaeče-

Seoska kuća grofice Panine,

mja položaja mođerne umetnošti sa, socijalističk, tačke gledišta, U članku se između ostalog kaže: „KHrizu umetnosti 'ne treba posmathati izolovano, već kao oOdraz potresa celokupne naše đru štvene strukture. Njeno rešenje ne pojavljuje se više”kao esštetski ili. teološki pyoblem. BSocijalistički cedgovor glasi drukčije: „Naša nada u pobedu nađ dehumanizacijom umetnosti ne leži u očekivanju neke renesamse hri šćanstva, već u modernoi obnovi čovečanstva, koja će biti toliko ljuđska, da će i njeni odra-

zi u umetnosti moći da budu ljudski i slobodni“, List dalje pceminje „da se Wu

Jugoslaviji već gođinama štampa ju dela Tomasa Mana, Kafke, T. S. Eliota, kao i dela modernih američkih pisaca, da s=6 izvođe đela, modernih kompozitora i pri kazuju đela apstraktnih slikare iz inostranstva,

Dobro smo ga razumeli kađ je rekao: „Sađašnji ponovni povratak u Berlin nije bez neke gorčine jer je grad danas Dpodeljen na dva dela a razaranja

· đa je na Yıuševinama i

u Rhojoj su živeli

»D E LO« BROJ 5

časopis ha uvodnom mestu đonosi lonak Josipa Vidmara, đat pod naslovom »I6 dnevnka«, gdđe ge.. raspravljajući o odnosu Lenjinovom prema »velikom piscu ruske zemlje« LaAvu 'Polstoju, raz matraju »neka osnovna Lenjinova gledišta na literaturu&, 'Pimi povodom, Vidmar iznosi SRNO razmišljanja O raznim proba ma umetnosti, u veži 58 celokupnim likom Sstvaraoća i BA PROTAC dom i suštinom umetničkog dela.

Od Milana Deđinca su SUI i puni unutarnjeg ritma „BUBOVIJ štampani pod nazivom »Zorilo Noćilo pevaju,..« Objavljene Su i pesme Blaža Bćepanovića, i Ljubomira Simovića. Peđa Milosavljević ima impresivnu lirsku” pro: zu »Dvojne zvežđe«, liku iz života u logoru Birkenau ostvario je Đorđe Lebović. 1

Nastavljajući svoju zanimljivu i kulturno piganu raspravu O Tvi Andriću, Petar Džadđdžić se OVOEA puta osvrće na problem la, proRkletstva i Kkobi, obuhvaćenog u Andrićevom književnom đelu, pa povlači liniju svoga razmatranja, koja vođi ođ đominacije zla osećanja strah, đo čulnih dđožiY+ ljaja u Andrićevoi prozi, da, bi izveo sledeću f{vrdđnju »I kađ je čudovišan, svet Andrićevih pripovedaka, je Žive, i dalje zaklju“čuje: »U neaktuelnim problemima otuđenog sveta prošlosti živi očaj moćđernog građanina«.

U rubrici »Suočavana« Petar Džadžić se oštro osvrmuo na DIsanje Ivana, Lerika, primenjuyuići mjegove ieze o »transponovan.,juć ma neke pesme objavljene u časopisu »Savremenik«, Isto tako oštro je reagovao Antonije Isa+ ković na pisanje S. Z.-a u »Savremeniku«, upoređujući to Dišanje sa nekom vrstom >»dasovansiva« i »tehnikom miskih udaraca. Opširan, istorisko-analitički napis o konstruktivizmu u šYTDpskom mođernom slikarstvu (dao je Lazar 'rifunovi Rubrika »Savremenici« objavljuje esejistič ku prozu pokojnog Stanislava Vinavera o Žeraru đe Nervalu, Tu se, poređ pođrobnog analiziranja MNervalovih stihovm, ističe kao jeđan od značainih Nervalovih problema: »izgublieno i najzad nađeno vreme«. U »Ziapisima«+« je Branko Petrović objavio svoju fragmentsaki ostvarenu pro-

• zu »Stope«. Interesantna su rn?z-

matranja koja je izneo Jurij Gustinčić u članku »Na pragu nove epohe«, govoreći o izvesnim strujanjima u današnjem sovietskom društvu. Nastavlja se izlaženje romana Rastka Petrovića »Dan šesti«. * *

»ŽIVO Te

BROJ 4

U svom ovećem mapisu Tvanka Jakšić-Jovanović govori o humanosti kao karakterističnoj crti književnog đela Jovana Popovića, ističući da »od turenutka spajanja života sa, sudbinom MRievolucije izražena humanost u književnom đelu Jovana, Popovića pokazuje nove kvalitete, u zavisnosti od dubljeg sagledavanja stvarnmosti i Jasnijeg i svesnijeg odnosa prema Žživotu«, Pesmama su za“ stupljieni Mijo Ivanišević, Kasim Deraković, Vladimir Stanimirović, Dušan Mutić, Luka Pavlović i Nusret Idrizović, Pesmu u pro-

koja *e mogu viđeti opominju na to da je sve što ja čovečanstvo izgrađilo ono same i uništilo. Ma koliko to može da zvuči kao paradoks, dela koje je podigle misao i umetnost trajnija su od tverevina i# KRmmena, wvožđa. i betona. Zbog toga, je od veoma velike važnosti da se pođigmnu mostovi kulture koji spajaju narođe i đa pomovna izgradnja gra dova počiva na trajnoi osnovi, ma (snovi onakvog društvenog uređenja koje neće dožvoliti da dođe do mekih novih razaranja. TI u Berlinu, koji sam sađa sa. mo površno video, ima novogradnji. Alj, čini mi še, kao pepelu izvršena samo jeđna improvizovana, nova insćcenacija, kao (m su rane u kamenu, pre samo prekrivene nego Što su izlćčćaie.

Pa ipak, trebalo bi đa buđe moguće da Berlin ponovno postane snaga koja će celu Nemačku prožimati, đa postane glas koji će pripađati naprednom svela“,

Jugošlav Rajner

1ZLOG ČASOPISA

cije od 1905 do 1906. Govori se đa je oma onda po-

vi ima, Božiđar Timotijevid, Tnte. resantna, je po Svojoj živosti pri. čanja proza “iste Trifkovića »Razgovor oko stolać. Vane Ma rinović je Btampao svršetak pro. ze »Osmehć«, i ai Marija Kon je dala Osvrt na humanizam u delu Hajnriha, Haj nea, dok Vlatko Pavletić, iznoseći niz podataka, piše O radnoi disciplini Branimira Ćosića, j rubrici »Osvrti i ošvetljavanja, B, S. Petrović u članku »Nije reč o kriticić ustaje protiv niza 8. pisa koji se »i dalje šire kao kri, tika, računajući Često na jevti, ne uspehe najnižih senzačijas_ Rubrika »Kritike i prikazi« do. nosi osvrt Branka Peića na izho; frančuske lirike koji je napravi, Vladeta Košufić. Dalibor Brozoo vić đaje kritičku analizu zborni ka mlađe hrvatske lirike, koji se pojavio pod naslovom »Četrdespjs oricae, O poeziji Jiržija “Vole. ra piše SL Simić a o Lesingovim, basnama Jovan Vulević, Hrank, Peić sa mnogo hvale govori a 501 knjizi »Rada#« Jugoslovenske akademije znanosti i umjefnosti a. štampao je i afirmativni Prikaz dveju Knjiga američkih pisaca: »Sunce se ponovo rađa« ođ Hrne, sta Hemingveja i »Pogledaj dom' svoi anđele« od Tomasa .Vulfa, : Objavljen je i prikaz zbomika makeđonske poezije i proze, koji je izdala sarajevska, Svjetloste, štampani su hniz beleški i. hro.

nika. * s. e G. 8.

«MOGUĆNOSTI

BROJ 4

Ovaj broj splilskor časopisa objavljuje prozu Ivana Kaiušića »Rat nije za slastičare&, sa, te. matikom iz Narodnooslobođilačke' borbe, Dragutin Tađijanović je dao škladno intomirane stihoye pod nazivom »Crne vode«, šŠtam. pano je deset pesama Ota Šolea i šest pesama wı prozi Zlatka To. .

mičića. O Sterijinoi anatemj ži. ~

vota piše Živan Milisavac, isfi. čući i razmatrajući gorke note Sterijinih stihova, koji je u svo. joj pesmi »Groblje“, nekoj vrsti njegovog literarnog testamentav, skupio »šve svoje sumnje, sva svoja razočaranja i nežadovolj. stva...

Rubrika Osvrti4 đonosi opširan članak Branimira, „Gabričevića »Defalji autohtone komponente u, našoj antici#«, koji je pisan Dovo. dom pronalaženja ormamenfi?Fahne ploče kod sela Gale u sinjskom polju. Tz članak je priložena·i fotografija toga spomenika. štam pan je članak Madleme HpronDanegri »Oko Anđrea Žida«. Radovan Vidović govori o Maruli:

ćevom lafinskom prevodu Dantea, đok Zvonimir Mrkonjić prikazuja tri zbirke pesama. Anđre Jutro. nić ima napis »Muzičari, slikari, DRI i graditelji u starom plis U“.

Primljene

KNJIGE

Vladislav | Milenković: Zašto koegzistencija? Ekcnomske i pos litičke činjeniće savremenog Ta«

zvitka. „Sedma sila“, Beograđ, 1956. Đorđe Radenković: Tina Man

Ce Tunga. „Narodna prosvjeta“, Sarajevo, 1956, m Branislav Dragojević: Đolkrao sam Be moru. Pesme, Klub pjšaca, Zemun, 1956. Ivan Rukavina i Matija Krajs

činović: _ Čarobnjak, iz „Meni

Parka. „Nelit“, Beoghad, 195, * A. A. Jakovljev: Život mevekie, —

„Nolit“, Beograd, 1956. (OVOM

P. R. Rid: Priča o MKoldiem, Preveo Velimir Ruđimir. „No lit“. Beograd, 1956. i

Zlata Vidaček, Dušica Manojlović i dr.: Male priče za malu deem. „Dečja knjiga“, Beograđ, 1956.

hazimir dete. 1956.

Marija kuće. 1956.

St. Korunović: Pesme za naj. mlađe. „Dečja knjiga“, Beograd, 1955.

Dodiri. Časopis za Književnost i umjetnost. Gođina. I, broj IL... POEovOrni urednik Milivoja, Mar ović, |

Visković:

li Vojnik i „Dečja knjiga“,

Beograd,

Krsmanović: „Dečja Knjiga“,

TDwmgine Beograđ,

Informativni bilten Saveza Wknjiževnika dugoslavije xa 195 godinu, a

MAKSIM GORKI:

Tolstojeva žena

HI, raski ljudi, skloni smo da, hvalisavo vičoemo: i Ruska žena je najbolja na sveftu&..;

e To me potseća ma viku uličnog prodavc&š rakova: : ih E

»Rakorvri, sveži ra-kovi, odlični ra-kovi«...

A onda, sive sveže rakove žive bacamo u ključalu vodu, dodamo im malo soli, malo bibera i lovorovog lišća, pa ih onda kuvamo dok nec dobiju živu crvenu boju.

Postoji velika sličnost Između ovog postupka i našeg stava prema ruskim ženama. Kad već ukvrdimo da je ruska ženu »na,jholja na svetu», onda mas spopadne mekakva jarost; šfa, ako se zaista poKaže boljom i od nas samih"? Da bi to izbegli mi je m svakoj zgodđnoj priliči garamo wu Kključave i bamalne vode, ne zabovaljajući nikad da u čorbu ubacimo nekoliko lovorovih listića, kako bi ona film ulkusni,a, I, što je žena bolja sve je naša želja veća da je nateramo da pocrvemi, baš kao skuvan rak.

Sve bi se ovo uglavnom moglo odnositi na opšti stav prema Sofiji Anrejevno,j, Tolstojevoj ženi, Mislim da, o njoj mogu govoriti potpuno epristrasno

jer Je nikad nisam. voleo, Znam {akođe da nije ni

ona za mene imala prijateljskih osećanja. A pošto

Je bila iskrena ženm nije pokušavala da io sakrije,

Nien stav bio je često veoma uvređljiv, ali ja se nisam vređao, j'. sam dobro znao da je ona na Veliki broj ljudi koji su se približava]ji njenom mužu gledala baš kao što čovek gleda wa muve, komarce, jednom reči na parazite.

Mogućno jo da se "Tolstoj ponekad ljutio zbog njene ljubomore, Ali pokušajte zamisliti koliko je debeo i gust bio roj muva koje. su. obletale njenog muža, Kako su samo bili đossdni neki od parazita koji su živeli od „njegovog infelekta? A svaka muva težila je da u životu velikog piscm i u njegovom sećanju oštavi svoj {rag., Neljubaznost i duboko nepoverenje koje je sofija Andvejevna ispoljavala prema obožavaocima i učenicima svog mužu, hili sm opvayvđani | spontani. Beše to veoma prekm žena, Sam Tolstoj odlikovao se time što je ljude primao s divnom trpeljivošća; on „je o. svima imap svoj sop-

sitveni, ali veoma, čudan sud. To. mišljenje često je.

bilo u suprotnosii sa Svim mWitvrđenim moralnim i

običajnim pravilima. Evo, šfa on u svom dnevniku

piše za djednog prijatelja: "To bi bio, stoprocentni nitkov da nije njegove velike ljubavi Zam p5ed, Nema sumnje da je '"Polstoj, zahvaljujući svojoj ženi, bio pošteđen mnogih udaraca koji bi mu zadali brufalni i neosteljivi ljudi. Ona ga je aštilila od mnogih besnih i surovih napada i mešanja u njegov ličnj i porodični život. Ž i Moram vas potsetiti da je m Rusiji u to vveme

gotovo svaki pripadnik takozvane inteligencije sma

fwao pitanjem svoje časti da izmese i »dokaže« verske, filozofske i, socijalne zablade Tolstojevon živofta | pisanja. (Ova dužnost, koju su pojedinci samoyoljno na sebe preuzimali, raširila še i među

___________ | —_ —"3TT——'

najobičnijim Jjuđima, SfaYića&, ljubazn8a, i mala, koja

. dodaje nekoliko cepanica.na lomaču pripremljenu za Jana, Husa, nikad neće umrefi, fao da mi je sad pred očima, kao da ga danas gledam, kazanski bonbondžija. Majomerkov stoji pred svojim Rkazanom u kome 'ključa, sirup za karamele. Eto, kao „da sad čujem ljutito gunđanje ovog mešača slatkiša: »JIahaha, kad bih samo mogao u ovom kazanu skuvafi onu guju Tolstoja, onog otpadnika...c

Berberin iz Caritinn napišao je dug članak, ako se ne varam, pod naslovom »Grof "Tolstoj i proroci«. Sav prožet mržnjom prema velikom: piscu, jedan od mesnih popova napisao je krupnim šlovima, crvenim mastilom, na prvo, strani rukopisa: »U potpunosti odobravam ovaj napis, Ne slažem se s grubim izrazima mržnje, koji su, uostalom, potpuno opravdani.,« if .

Hromi, sšfari prosjak, kozak išao je po donskim selima, i po železničkim stanićama na pruzi VolgaDon, derao se i na sav las napadao »grofa Tolstoja koji diže bumnu profiv vere i,cava u Moskvi« i koji je >»uzeo zemlju odđ seljaka, ijdao je ostacima plemstva, svojim rođacima... ( š

Odjeci ovih kobnih vabluda i »lih osećanja mo

rali su đopreti do Tolstojeve Jasne Poliane, Oni po-

stadoše najkužniji oko 1880 i tih nekoliko godina

bejahu gotovo najieže u životu Sofije Andrejevne.

Mislim da je tada ona odigrala herojšku ulogu. jia-

kvu li je ogromnu snagu morala imafi ta žena, ka" kvo li unutrašnje wzdržavanje i mudrost, kad je bila u stanju da od Tolstoja sakrije mnoge surove i podle stvari koje su, du, ih je om znao, mogle ulicati na njegova gledišta prema .čovečanstvu uopšie., Rleveta i pakošt najbolić se uništavaju ćutanjem.

Biti jeđini, imfimni , pyvijateli. s "olstojem, bi{i njegova žema, majka njegove dece, voditi mu kuću, i sve fo u isto vreme, to je besumnje bio težak i odogovoran po%#0. Više od ma koga drugog Bofi,a. _Andrejevnam bila je svesna koliko je bilo zagušljivo, koliko nepodnošljivo da genijalan čovek živi w {akvoj atmosferi banalnosti, da stalno dolazi ı dodir sm pukim, bezbojnim svefom. Ona Je istovremeno 'shvatala da je veliki ametnik jedino onda, maisti Veliki kad radi i ispunjava zadatak koji mu je priroda dala, Ona je znala da se Tol toj, igrajući kate i gubeći ma njima, bez pravog razloga razgoropađe i da, kao i svaki obični smrtnjk, prebacu,e drugima za svoje sopštvene greške. n

Sofija Andrejevna ije bila jedina ličnost kon nije shvatala zašto takav genijalnj pišac' mori da ore, da pravi opanke i zida peći, Tim svo,ini posftupcima Tolstoj je zbunjivao mnoge. POO savremoenjke. Ali, dok su se oni tome jedino ik

čuđavali, Sofija Andrejevna moralu je da zbog fakvog Tolstojevog ponašanja, doživljava razne stvari i da mnogo i duboko razmišlja, Mora, da je ona nw tim časovima, razmišlianja mislila nm veoma zanimljivu studiju Apolonija iz Tijane koji je svečano proklamovao da su

»opanci rzmamenitiji od Šekspira&, Mora, da je ona od svih bila najviše uzrujana »bog ove neočekivane s0lidaynosfti dvojice pisaca, Začudila se kad je pronnšla da se autor »BRafa i mira« može slagati i sa ponekim nihilistickim principima,

Nama ništa nijo poznato o onome što je Tolsto-

jevm žena govorila svom mužu kad je on od nje nasamo tražio savet, kad dje samo njoj, pre nego bilo komo drugom, čitao poglavlja svojih dela koja je tada pisao. Jako sam potpuno svestan ogromne moći i pronicljivosti muškaraća, ipak mislim da neke najtananije crte mw ženskim karakterima velikih m'olstojevih romana mogu biti poznate jedino ženi, a da je Sofija Andrejevna _bila, ta koja je ma njih skrenula pažn,ju svome mužu, " Često je istićano da je Tolstoj, kad se prihvafio nezahvalnog zadafka da bude »učiteli životać, uništavao svoje delo s umetničkog gledišta. Lično smaftram da bi u velikom istoriskom 'olstojevom romanu bilo čak mnogo više »filozofijeć, a manje skla,ddnosti da, se u njemu nije tako jasno osetio ufjcaj žene. TI možda je baš na njen žahtev, filozofski deo »Rata i mira« bačen na kraj knjige gde nikom ništa ne smeta. |

Ljubomora na strance

Ono što mi je u godinama prijateljevanja s Tolsio jem najviše smetalo u pomašanju Nofije Andrejevne 'bila, je njena ljubomora, potstićapa veoma snažnom željom da. ističe svoju neuporedđivu, najvažniju ulogu u životu svoga muža. Ona me je tada petsećala na čoveka koji, pokazujući starog lava nm vašaru, počinje da plaši &ledaoce uzdižući do neba najveću snagu tog lava, a onda pokazuje kako Je on ukrotfiteli. jedini čovek wm, svetu koga taj lav sluša i voli, ćini mi'"'se da Mofiji. Andrejevnoj nisu bile potrebne fakve demonstracije, One su dobijale pomalo komičan smisao i unižavale su je. Nije morala dase” tako ponaša, fiim pre što tada u Tolstojevo, blizini niič bilo: nikog. ko bi ses njom mogao takmičiti po inteligenciji i energiji, Ali sada, posle mnogo godina, pošto snm bio svedok kako su prema njoj postupali mnogi fakozvani prijatelji, kao, naprimer, Čertkoj.

priznajem da „je nićmm ljubomora na sve Sfraneče,.

njena očigledna želja da istakne sebe, da poput bedema stoji između svog . . nie — opravdana onim kako je prema njoj postupano dok je živela i kako jč prema njej posiupano posle smrti, 7 Tmao sam priliku da nw Haspri, na Krimu, nekoliko meseci izbliza posmatram Bofiju Andtejevnu, kad je Tolstoj ležao tamo opasno bolestan tako da je vlađa, očekujući svakog ftvenutha da pisac umre, poslala, vog' službenika koji je bio spremzn da zapleni To!stojevoe neobjayvljene rukopise.

muža, i syih ostalih, bila &it-

Tolstojevi bila, je opkoljena špijunima. Park Je vrveo od njih. Tolstojev prijafelj Leopold Sulerdžicki običavao je da ih tera kao što čovek goni svinje iz voćnjaka.

Cela Tolstojeva porodica skupila se m Haspri, Ta su bile smaje i'zetovi, sinovi i kćeri. Činilo mi se da su 6ve {o nekako neuobličeni, bespomoćni ljuđi. Bilo mi je jasno u kakvc se svo ofrovne »tričarije« morala wupušfati majka Sofija Andrejevna, nastojeći da zaštiti mir svog bolesnog muža i njegove Yukopise i da istovremeno ugodi svoj toj deci, ali i da spreči da Tolsčćoja uznemirvuju fakoxvani iskreni »sapatnici«, koje je sve ona mohvala da nahtani i na= poji. Ona je, takođe, morala da smiruje ljubomornu lekara, pošto je svaki od njih smatrao da Je baš on najvažniji, U {im feškim danima, kao što se wvek dešava u danima nesreće, zloslu(ni vetrovi doneli su dosta jada u kuću mw hkhojoj su carevale beznačajne trzavice i sitne zađevice što kinje i grizu čoveka. Tolstoj nije bio Dogat, kao što se to mislilo, On je živeo od onoga Što je zarađivao na knjigama, a imao je dosta dece Nhoja, jako odrasla, nisu bila mw stanju da se sama izdržavaju. Sofija Andrćjevna je od jutra do večeri škrguthala, zubima i nevyvyozno terala, vilice, odoleva,ući svim maletima' na, Tolstojev dom. Očiju napolm zatvorenih, žena velike energije, spremna i sposobna, onm je uspevala da. svugde stigne na vreme, da svakog uteši, da zaustavi morbidna, ogovaran,ja koja su zn ljude plitke pameti bila prava, poslasticn. Tim svojim naporima Sofija Andrejevna svakoga Jje zadivila,

'Bolesna porodica

Anemična žena Andreja Tolstoja šetala se po kwncei u š{ravičnom stanju. Bila je noseća i pošto je jčdnom pala, sad je sva kuća očekivala obačaj, Muž Tatjane Navovne beše težak srčani bolesnik, Jedvan „je disao i stenjući ispuštao šištave zvuke. Sumorni i ravnodušni Sergej Tolstoj jedino je gledao da nađe partnera za karte. Bilo mu je oko 40 godina, Sergej je bio skroman, ali i tup čovek. Čini mi se takođe (da se sećam kako je Aleksandra TLavovna u to vreme bolovala od (dizenfterije, Ponavljam: moj ufisak iako možda pogrešan, bio je da sm svi člimnovi porodice bili bolesni dnhom i “elora; da su svi bili međusobno, zavađeni i da, im je svima bilo uža sno dosadno. Svima njima, bila je potrebna, pažnja, i briga Sofije Andrejevne, a ona je pored toga mastojala, da, zaštiti '"'olstoja, da ga sačuva, i dl naj. manje stvari koja bi mogla postati opasna a njegov

ivot.

Sećam se, naprimer, kako je Sofija Andrejevnm nastojala da spreči svog muža da ne vidi bre, lista »Novoje vremja«, koji je objavio članak xjegoveg sina Lava Navovića, i Jedan časopis koji je mu, taj članak objavio veoma pakoseu Kritiku, U isto vre+ me, drugi kvitičar Masinski objavio ja užasnu MWkrifihw na »Vaskrsemje«. dozvolivši sebi la piše » poglavljima koje je ruski cenmzor zabranio i koja. su se pojavila samo u berlinskom izdanju ovog dela, So+ fija Audrejevna imala je pravo što je sve te sivari držala daleko od "Tolstoja, opravdano smatrajući ovakvti kritiku običnom klevetom.

Sve ovo spominjem, ne baš rado, smatrajući da je to nužno, da je potrebno još jednom pokazati u kakvim je izuzetnim okolnostima, živelw Šolija Andrejavna i kolika, se inteligencija i taktičnosu odi nje tražila.

. Smatra se da je najteža greška Sofije Andvejevne — njeno ponašanje ı danima agrarne revolu-

le a. O SA OUR CO ZOVE S VE OR ALA LA O i aa taa ar KI TOO S CO i O LI VODIM iy}O UOL VOM „MB LL OC OL O O aa Ta a Aaa E a a I_C Zi |

•

stupala kao i stotine drugib rnaskih veleposednjka, |koji su majmili vojsku »da zašftike veliku angrarnu | vušku Rkultaru od divljačkog uništenjne. Sofija Andrejevna angažovala, je havkaske goršfake da brane Jasnuju Poljanu. Govoreno je :la Jdioistw,eva Žena, šema piscem koji mikom nije priznavao peavo svojime,. nije smela, sprečiti seljake da opljačkajm ijegovu kuću. Ali pritom se zaboravlja du” je bila dužnost ove žene da raštiti život i mir Tolstoja, koji je na Svom imanju ne samo živeo nego ı radio i {awo.mDalazio Sve potrebne udobnosti koje su mu zi pisanje bile neophodne, Mir i udobnost bili su mu nayoćj{o potrebni u to vreme kad se pisac nailazio na Nhya,ju svoje velike energije, Govorilo se,, sad je "Tolstoj otišao iz Jasnaje Poljane i umro ma železniško,j s{anici, da ga Je oterala iz kuće m fo vreme duševno po remećena žena. Ali ne sbvafam, alto je njegova žena abil duševno bolešna, zašto je normalni.i zdravi ljudi oko njega njsu izolovali i posvetili „joj dovoljno.

Brezov Gaj

Najotvoreniji i najpoštemiji čovek ma svetim Leopold „Sulerdžićki koji je organski myzeo priva{no\|_ Ylasništvo i po prirodi bio anarhista, nije voleo Sofiju Anrejevnu. Ali, evo šta je on pisao o njemom | držanju za vreme agrarme revolucije: i

_ »Sasvim je verovatno da 'T'olstojevn poraodiek |} nije s naročifom zabavom. gledala seljake MWako | malo pomalo yvapznose imovinu Jasnije Poljane, |

'Obaraju Brezov Gaj koji je Tolstoj sopstvenim |

vuleamzn zasadio, Ja, mislim da ja i sam Tolstoj|-

bio žalostan kađ je gledao wako se divljački se-|

ku te breze, Ovaj prirodni, i moždm, mneizrecivi| ·

bol i srdžba materali su i Sofiju Andrejevnu nit" delo zm koje je ona unapred zaaila, da će bit osuđeno, "Ta žema bila je isuviše inteligentna, da {io ne bi predvidela. Al, iako su svi bili očaj ni niko nije imao hrabrosti da se prošiv nje po-| bini. Ona je na sobe preuzvla vjmik, Ja joj #4 |

to ništa ne mogu prebaciti, Mogu samo da je por|' štujem, Uskoro ću ofići u Jasmw Toljanu i reći

Joi to. Uostalom, sve je ovo nsvnžna, glavno djU|-

da Tolstoj lično bnđe nm sigavnosij«, PONI

da smatram da je Swlerdžicki bio w pravu, NjKO | Se ne može usuditi da kaže da „je d'olstoj bio n iskren w odbacivanju privatnog vlasništva, da damb | međutim, i pored foga uveren da je om tugovao 2%|onim brezama, jer one su bile delo, njegovih 60P” |. stvenih ruku, plod njegovog ličnog znoja, e

T šta se nh kraju dogodilo? |

Sofija Andrejevna, posle 50 godina teškog života |. s ovim velikim „umćčinikom čudnog buntovničkor temperamenta, žena koja mu je,.u celom živo{u bila jedini iskremi prijateli, koja mu „e pomagala u ra | du, odjednom je osetila, sirašan zamor, a Sto opel nije teško razumeti. \ O i

U isto vreme, &fareći i gledajući hako &e njen | muž, faj ljudski gigant ođ nje sve više odvaja, 080 | tila se napuštenom, smafrsla se bićem Maje više| nikom nije od koristi i to ju je uzmemniinvalo, Hafr}| liućena i ogorčena čto stranci pokušavaju da |. istisknu 8 mesta koje je zauzimala pola ven, Mafijt| Andrejevna ponašalm se nelojalno. Tad Načžem "| lojalno, mislim s #leđišta onog morala, koji je 1" | mišljen da bi život bio siromašan, "SI SII

Njena ogorčenošt pretvorila se kasnije u naku vrstu ludila, IF ny kraju, napuštena od svih, umrla | je u samoći, A posle smrti sećalj su jo se samo TB, da bi je s naročitim uživanjem mogli klevetati,

KNJIŽEVNE NOVINB