Књижевне новине
DNEVNIK |
TEVEVA-GRWD}
MIZIČKE OLIMPIJUDE ||
Među mnogim međunarodnim fakmičenjima u Hvropi, koja privlače veliku pažnju svetske muzičke javnosti i koja su cduvek bila za mlade muzičare od velikog psa često i presudnog značaja za njihov dalji umetnički rad, takmičenje u Ženevi, besumnje, zauzima prvo me= sto. Ono se održava svake godine krajem septembra i početkom oktobra, ove godine je bilo od 22 sept. do 6 ok tobra, u svim muzičkim disciplinama i ono iz godine u godinu privlači sve veći broj mladih umetnika iz geloga sveta. Od 1939 god. do danas bilo je ukupno 3017 kandidata iz 53 zemlje sveta. Kul tura Ženeva slavi tada najlepšu svečanost godine, u njoj se Tada održava prava olimpijada muzike. To je ve lika umetnička manifestacija, lo je najveći događaj godine u kome učestvuje cela
Ženeva, bilo u organizaciji takmičenja, bilo pružanjem
gostoprimstva mnogim kandidatima u luksuznim vilama n& Ženevskom Jezeru da bi ovi imali što više udobnosti i odmora pred naporno i dugo takmičenje. Svako muzičko takmičenje poističe mlade i talentcvane muzičare da postignu što veće rezultate, da ih otkrije javnost i da im pomogne u stvaranju karijere, a nagrađivanje je stimu-– lus za njihova buduća ostva– renja. Mnogi mladi pevači, dobitnici nagrada na ovim fakmičenjima, dobili su zavidne angažmane u mnogim Operama sveta, a mnogim in strumenfalistima omogućeno je nastupanje na svim koncertinim podiumima.
Na ovom fakmičenju mogu se takmičiti mladi umetnici iz svih krajeva sveta od 15—830 godina starosii. Takmičenja se vrše u skoro svim muzičkim disciplinama. Na ovogodišnjem takmičenju pri javilo se 320 kandidata, od kojih za pevanje 116, klavir 118, violinu 28, obou 30, rog 21, gitaru 7 i to iz. 89 raznih zemalja. Prema narodnosti kandidata je bilo iz Prancuske 70, iz USA 28, Švajcarske 928, Nemačke 28, Italije 23, Austrije 16, Španije i Mađarske 12, Argentine i Engleske 10, Belgije i Rumunije 8, Grčke, Kanade i Poljske 7, Izraela i Čehoslovačke 6. Australije 5, Bugarske 4, Brazilije i Turske 3, Danske, Holandije, Švedske i Južne Afrike 2, Egipta, Pinske, Indonezije, Irske, Kube, Meksika, Monaka, Novog Zelanda, Persije, Filipina, Portugalije, „Vijetnama, Sarskog područja i Jugoslavije po 1.
Programi su stručno i bogato složeni za sve muzičke discipline takmičenja, naročito za program pevanja, iz kojeg je svaki kandidat mogao po svome ukusu i temperamentu da izabere slobodnu kompoziciju od propisonog kompozitora. U drugim disciplinama propisano je i delo kompozitora.
Pravilnik takmičenja pred viđa izbor članova žirija od raznih macionalnosti (dve frećine su strani a jedna tre ćina su domaći), čija poznata imena i autoritet garantujiu za pravilan i stručan rad kao i najveću objektiv-
nošf. Zakon takmičenja je rravilnost ocenjivanja i ob-
jektivnost. Član žirija na može biti sudija svom učeniku, a isključuje se iz Žirija ukoliko se konstatuje da je neko od kandidata 5 njime u srodstvu.
Takmičenje u svim disciplinama viši se u tri etape, od kojih je prva etapa tajna, a druge dve javne· Da bi se sačuvala što' veća objektivnost u ocenjivanju, prva etapa, koja se odvija u maloj dvorani konzervatoriuma, je bez prisustva publike. U dvo rani su članovi žirija odvojeni zavesom;, tako da ne vide kandidata koji nastupa pod brojem koji je prethodno izvukao, nego ga samo čuju, a kandidatu se opet pruža mogućnost da mirno i nesmetano u otvorenom prostoru izvodi propisane tačke svoga programa, koje izabere pretsednik žirija sa članovima
žirija. Pretsednik žirija za sve muzičke discipline je
istaknuti švajcarski kompozitor, direktor konzervato= riuma i vrlo ugledna ličnost u muzičkom švetu ne samo u Švajcarskoj nego i u inostranstvu Henry Gagnebin. Kriterij je kod svih
muzičkih disciplina bio vi-,
sok i ujednačen. Žiri je ocenjivao kod pevača glasni kva litet, tehniku i interprelaciju izvođenja bodovima od 1 do 10 koji se pređaju prefsedniku žirija, Ukupan broj bodova deli se sa brojem članova žirija. Da bi kandidat mogao preći u drugu c-– fapu, potrebno mu je najmanje sedam bodova. i
Druga etapa takmičenja, u koju ulaze samo pozitivno ocenjeni kandidati iz prve etape, finalisti, odvija se u velikoj dvorani Victoria Hall pred publikom, pretislavnicima štampe i kritičarima. Izabrani kandidati nastupaju pod svojim imenom i izvode propisani program za tu etapu uz pratnju klavira. Prisutna publika u prepunoj dvorani oseća značaj ovog takmičenja i odnosi se prema njemu veoma ozbiljno i objektivno. Ona še krajnjom pažnjom prati dve poslednje etape takmičara i stvara sud'o kamdidatima, odobrava uspela izvođenja, bez obzira sa koje strane sveta kandidat došao. Celokupna ženevska kao i švajcarska štampa prati tok ovih javnih takmičenja i daje svoj sud o izvođačima. Program fakmičenja snimaju i prenose sve radio stanice i on se čuva kao dokumenat u slučaju nekog spo ra. Svi kandidati u ovoj etapi dobijaju diplome, a najbolji medalje, a oni koji Wu ušli u treću etapu postaju kanđidati za nagrade.
U frećoj etapi kandidati izvode na javnoj priredbi pred publikom, štampom i kritikom samo jednu tačku iz propisanog programa uz pratnju orkestra. Da bi objektivnost bila što veća kod pevača broj članova žirija se povećava za dva člana, tako da ih je sada u žiriju za pevanje bilo 9.
Na svečanom završnom koncertu učestvuju samo dobitnici prve nagrade, laure-
ati, a u slučaju nedostatka
PLAVA LINIJA
Pronašao sam
je na groblju.
. Klizila je preko ramena (neke đavno umrle devojke 658 yačnđenim očima) i MDlago pridržavala ruku sa malom šakom
nit BTrCU.
'Tekla Je niz zatalasanu suknju i nestajala u visokoj
paprati.
Pojavila se duga, istegnuta, krojeći stas zemišljenom br-
Rhatom delii.,
Čvrsto je stezala prste na grlićima pušaka. Igrala se sa dugmeftima na širokim grudima Milisava
kiridžije.
Pretvarala se u goluba, sviralu, nož i preslicu,
Bila je čas vijugava loza čas isukama sablja.
"itrala je i puzila preko zelenog khamena.
Crna i stroga na spomeniku „krabrog Tiosava „vojnika
treće čete“,
M.
Plava i nežna u kosi devo,ke, Žuta »kao uspomennu na rano preminulom jedinca. Ma nije nje ovde bi sve bilo mrtvo,
kamenje bi še ukočilo.
judna je ona, Naoko vesela kagq kaže: pogibe! Nasmejana dok žene pale voštanice. Nije deblja od loze. Negde se pomeša sa vlatima irave,
strukovima pšenice — pa se izgubi. Pojavi se mirna ma horizontu.
Igra na vrhovima Jelice,
Kose,
Tenje se uz visoke dimnjake i spušta
niz zaobljene
Klizi preko belutaka i zamišljeno kruži u virovima., Nikad hladna i stroga kao njena sestra na Severu.
Nikad zadihana Kao njena Ni opora kao u Badimlju. Ni zagonetna
Ni Ruoovski teška. i Pikasovski proračunata.
Ni Bifeovski očajna.
Wao n Niongu.
susetka na Jugu.
Ona je blaga kao ruka Anđela iz Sopoćana, Ali i muška, / ·
kno sečivo moža. Možda je proklijala iz žič Ali njeno seme se oplodilo Onu pije vodu s4 TRtaste naporedo ı Vesela i tužnn ide putem i Ali alje, i Prkosi on: smrti
Žeoka, Studenice i Viće.
8
kao da joj majpodesni,e na devojke od šesnaest godina. i živi na čudnim groDljima: Arilja,
žičkih i mileševskih saksija.
na kosama ovih brda, /
Moravc i Ibra. sa vinjagama i ftopolama.
vijuga prečicom, blagom ramenu Alek-
Boško Risimović
KRNJIŽBVNE. NOVINE
laureata i dobit,ici druge nagrade, u prisustvu istaknuftih preistavnika | Ženeve, kantona Ženeve, kulturnih i muzičkih ličnosti cele Švaj carske kao i mnogobrojne pu blike. Celo ovogodišnje {ak mičenje u svim disciplinama imalo je izrazito visok nivo. U prvoj etapi mnogi kandidati, svčesni značaja | prvog nastupa, u uzbudljivoj konkursnoj almosferi često nisu dali punu meru svojih mogućnosti, dok su drugi baš u toj cetapi dali izvanredne rezultate, da bi posle, ili zbog prisustva publike, ili zbog trenutne indispozicije podbacili. U poslednjoj etapi, koaj se očekivala s naj većim interesovanjem, zablje štali su punim, sjajem „samo oni koji su uspeli da i posle druge ctape sačuvaju samopouzdanje u vlastite snage, punu kondiciju i nerve, To su bili dobitnici nagrada. Za svaku disciplinu postoji jedna prva (1200 franaka i dve druge (600 franaka) nagrade. Na takmičenju u Ženevi učestvovali su od Oslobođenja do danas i mnogi naši mladi umetnici u aznim mu-– zičkim disciplinama: u pevanju, klaviru, viojini, violončelu i duvačkim instrumentima. Od svih takmičara. pevači su pokazali najbolje uspehe. Na fakmičenju 1954 god. prvu nagradu dobio je bariton Dušan Popović (Beo grad), 1949 god. druge nagrade dobili su sopran Dragica Man{inis i bariton Vladimir Ruždjak (Zagreb), a ove godine dobio je drugu nagradu bas Đorđe Đurđević (Beograd). Neki od naših takmičara na ranijim takmičenjima dobili su medalje i diplome.
Organizacioni odbor iakmičenja žali što je ovogodišnjem takmičenju iz Jugosla vije pristupio samo jedan kandidat (bas Đ. Đurđević), ali oni veruju da će na iđućem takmičenju moći pozdra viti mnogo veći broj naših mlađih umetnika.
Udruženje muzičkih umet-
·nika Jugoslavije organizova-–
le je ove godine Prvo jugo= slovensko takmičenje mladih umehtnika, sa kojeg *e se mo Ći izvršiti selekcija onih mladih talentovanih umetnika koji imaju sve potrebne uslo ve da se podvrgnu kriteriumu ovakvog internacional– nog takmičenja i koji će moći sa uspehom reprezentova=ti: našu zemlju.
Nikola CVEJIĆ
Sekspir; San letnje noći (u parku Gradac)
Dubrovačke igre 1957
stanovište »samo prvo, a fhiako
% i 2 oktobra održavane su u Beogradu, u Savezu književ~
nika FNRJ,
sednice Umetničkog Saveta D.L.I. na, kojima je
glavna pažnja posvećena buđućem repertoaru te najveće jugoslovenske festivalske manifestacije. Donosimo odlomke iz referata
što ga je na prvoj sednici odižao naš saradnik reditelj dr.
Fotez. »
Dozvolite da spomenem nekoliko pitanja za koja smatram da su važna po karakter i dalji raz voj Đ.L.I. i koja mislim da su vredna da o njima disktuje ovaj forum.
Prvo bi pitanje bilo: koji je zadatak, koja je uloga D.lL.I. u našem pozorišnom životu? 'Te su se igre razvile iz sredstava naših klasičnih djela, izvođenih u specifičnim wubrovačkim scenskim „prostorima, odnosno iz predstava koje stu dobile takav vid i oblik, da su postale specifično dubrovačke, neponovljive na bilo kome drugom mestu. Ta prednost ambijenta bila Je ono što je afirmiralo D.L.I. Čuli smo od druga Milana Bogdanovića, Đo njegovu položaju kao predsjednika ITI-a nesumnjivog autoriteta za donošenje takvih sudova — da su D.L.I. danas u svetu smatPane mnmajreprezentativnijom manifestacijom jugoslovenskog pozorišta, poznatom Šširom sveta.
Potrebno ie i ovde naglasiti da su Sedme letnje igre 1956, u EOdđini kad je naš turizam prošao tešku krizu, u bogledu inostranih posetilaca, postigle dalji us> pon, te đa je od ukupnog bvoja od oko 60.000 posetilaca na Botovo stopostotno rasprodanim pred stavama, bilo više od 25.000 stranaca. Uz posebne delegacije iz SSSR-a, ČSR-a, Bugarske, Poljske, spomenuo bih samo nekoliko uglednih prefstavnika iz inostranih pozorišnih krugova, kao što su: direktor Koven Garden opere Lord Harvud, direktor pozorišnog muzeja i šef katedre za pozorišnu istoiju na Kolumbia Univerzitetu u Njuijorku Henri Vels, direktor Ar Kansila iz, Londona, organizacioni šef pozorišta iz Melburna, direktor praškog festivala »Praško proleće« dr. Vilem Posbpišil, predsjednik evropse komisije za turizam u UNESCO-u, ministar za
MMTHMJ J_— uu
Napukao plamen mračnog stakla očiju
N
sumrak vlažne zemlje,
NAPUKAO plamen mračnog siakla očiju,
rasivorena njedra probuđene noći ozelenjele.
Razapet olvorenim prostorima,
govor gorkog kajanja;
svakoga dana sat, koji se nikad ponoviti neće.
Ima li smisla?
Šaka krvi tople na dlanu vlastitu.
Samo to. I ništa više.
Gutati zalogaje živog sivila zidova, mrivo srce pod stopalom;
prag zatvorenih vrafa,
Glas neminovnog. dolaska: golem krik okrvavljenih misli-ubojica, uzaludna ljubav hljeba izgladnjelog.
oTO ŠOLC
Marko
kulturu Istočne Nemačke pesnik Johanes Beher, direktor teatra iz Armnmhema u Holandiji Robert de Vris, direktor drame praškog Narodnog Divadla Otomar Krejča, reditelji i profesor Akademije za pozorišnu umetnost u Var šavi Aleksanđar Bardini, kompo=zitor i direktor bugarske Koncertne agencije, šef muzičkog programa italijanske Radiodifuzije, indijski književnik Habid Tanvir, i mnogi drugi, među kojima više od 50 dopisniša svetske štampe.
Iz razgovora s njima, kao iz mnogobrojnih članaka u kojima su oni izneli utiske s D.L.I. jasno proizlazi, da su na njih najviše delovale upravo predsfave koje su, da ih tako nazovem, specifično dubrovačke. prvenstveno dela naše klasike, koja
sve više postaje otkriće ne samo,
za nas, nego i za svet.
Ako, dakle, želimo utvnditi zadđatak i ulogu D.L.I. u našoj savremenoj pozorišnoi delatnosti, mislim da bi to prvenstveno bilo u daljem prikazivanju takvih predstava koje su izrasle iz dubrovačikog ambijenta, koje su organski povezane s dubrovačWim Scenskim prostorima, koje su originalno koncipirane za te prostore, a nipošto samo improvizirano prenesene iz zatvorenih teatara. Naša repertoarska politika trebalo bi da definitivno usvoji princip izgrađivanja takvog repertoarskog kostura, i da od tog principa ne otstupa ni u kojem slučaju. Mogućnosti za provođenje toga principa pruža nam prvenstveno naša dramska klasika, koju još nismo iscrpli. s time u vezi bilo bi dobro prodiskutovati problem tzv. »izigranmosti« pojedinih naših već Standavdnih predstava. Da li je zadatak D.L.I da provode Yepertoarsku šaroliost, ti. da trče za novitetima — ili da izgrađuju svoi specifičan standardni TCpertoar, jednu repertoarsku okosnicu određenih dela, čija bi uvek usavršavana izvođenja pred stavljala vepertoarsku bazu D.L.I., ono što privlači gledaoce iz zemlje i inostranstva, pružajući im nešto što nigde drugde ne mogu naći, ono što bi upravo tim igrama postepeno osvojilo zasebno mesto među svetskim festivalima. Kao Što čitav svet dolazi u Stratford zbog Šekspira, u Bajrojt zbog Vagnera, a u salc burvg zbog Mocarta — tako bi trebalo da u Dubrovnik dolazi da vidi našu dramsku klasiku —
Držića, „Gundulića, Palmotića, komediografiju XVIIL stoleća,
Vojnovića, naš romantizam, itd., sve do naših savremenih dostiEnuća koja treba stimulirati za specifične svrhe D.L.I — i naše, jugoslovenske opere i balete. DuĐoko verujem da samo na taj način možemo odigrati neku »festivalsku« ulogu u svetskim razmerima, ti. đa budemo zanimljiva i reprezentativna jugoslovenska kulturna manifestacija, a ne neki bperiferiski festivalčić, koji tapka za stranim uzorima. Znači, da u repertoarskom pogledu nikako ne smemo izgubiti naš nacionalni karakte?. ·
Drugo bi pitanje bilo: koja je ovganizaciono-interpretativna for ma pogodnija za realizaciju takvog zadatka? Da li poveriti izvođenje pojedinih dela posebno sastavljenim festivalskim ansamblima — ili već postojećim pozorišnim trupama? Naravno da se tu ne može apriorno osuditi da je prvo dobro, a drugo Zlo, niti se sme zauzeti ekskluzivno
drugo« (naročito ne za muzičke
priredbe) — no treba uzeti u obzir da istorijat i praksa. najznačajnijih svetskih festivala,
pa i dosadašnje iskustvo D.L.IJl., pokazuju da ie maksimalni umet nički potencijal postizavan objedinjavanjem najboljih snaga iz raznih teatara, pa i iz raznih zemalja. To naravno vredi samo ako se želi da se ostvare specifTič ne {festivalske predstave, a ne samo ponavljati redovna seZONska dostignuća pojedinih pozorišta. Drugim rečima, ovo bitanje pretvara se u dilemu: da li D.L.I. treba da budu festival na kojem će se kreirati još nepr!kazane i neponovljive predstave u interpretaciji vrhunskih umetnika odabranih po Čisto umet-
ničkom kriterijumu — ili ih treba pretvoriti u smotru i takmi-
čenje određenih teatara S njihovim već pre izvođenim predstavama? s tim u vezi ie treće pitanje:
mroblem unutarmie organizaciie Đ.T..T. ftano samostalne imstituci-
ie. Posle seđam godina rađa, mesumniivog uspeha i priznate afiv maciie kor nas 1 u svetu — mi bismo konnčmo movali formirati iedno ne samo administrativno, nemo | umetničko čvrsto 1 stalno stručno rukovodstvo, s potrebnim organizacionim i egzekutivnim aparatom. Ne bismo smeli dozvoliti da se D.L.I pretvore u dubrovačku agenciju za održava– nje ioš jedne povremene letnie smotre jugoslovenskih pozorišta — nego da uporno radimo na tome da se one sasvim razviju u jednu posebnu instituciju, 8 važnom i, ako hoćete, istoriskom raisijom u našem kulturnom Životu: da budđu organizator Obnove i sve jače afirmacije našeg kulturnog nasleđa, da budu inicijator i stimulator naših savremenih stvaralaca. A sve to kroz jedinstveni medij čudešnih dubrovačkih prirodno-scenskih pro stora., To znači da D.L.I. ne bi trebalo đa budu letnje tržište za već kurentnu sezonsku robu naše scenske reprodukcije, neso da budu, da se tako izrazim, 5amostalni proizvođač, da budu naručiteli i animator, koji će po svom određenom kriterijumu i s jasnim ciljem unapredivati originalnost i specifičnost DiaL.L Naveo bih kao primer predlo-
ge koje smo dobili od pojedinih jugoslovenskih pozorišta kao odgovor na traženje D.L.I. da ta pozorišta predlože predstave koje bi izvodila u okviru D.L.I. Rezultat toga traženja, po mom mišljenju, jasno potvrđuje, da bismo mnogo više postigli da smo mi sami utvrđili repertoar– ski plan, naše želje i zahteve, pa da smo ih preneli pojedinim pozorištima na uvid, s molbom da nam jave koje bi ih realizacije interesovale. Tu opet moram spomenuti neminovnu potrebu da se ustanovi stalno umetničko rukovodstvo D.MNL.I., koje bi studiozno i upomo izrađivalo takav repertoarski plan.
Na kraju i nekoliko čonkretnih repertoarskih predloga. Trebalo bi zainteresovati naše reditelje i muzičare da se pozabave problemom postavljanja — u okviru D.L.I. — naših alegoričnih i mitoloških drama, prvenstveno Gundulićevih i Palmotićevih komedija, Zlatarićevog pre voda Tasove pastorale »Aminta«, Držićevog prevoda »Hekube«, komeđdiografije XVII stoleća, u kojoj ima više od desetak u naše vreme još neizvedenih dela, dubrovačkih transkripcija Molijerovih komedija, itd. Nedavno je u dubrovačkim arhivima popisana 170 muzičkih opusa! Obnavljanje toga blaga, upravo njegovo otkrivanje i nama i svetu, trebalo bi da bude najčasniji i najvredniji zadatak D.L.I. šxao kulturne ustanove saveznog značaja, zadatak koji može ispun'ti decenije planskog i organizovanog rađa, s ogromnim rezultatima za našu kulturu i njenu afir maciju.
A u sledeće dve godine, 1957 i (058, D.L.I. trebalo bi da odigraiu dominantnu ulogu u proslavi 100-godišnjice „rođenja Iva Vojuaovića i 450-godišnjice rođenja Marina Držića.
Marko Fotez
AKTUELNOS
.
Na dan 12 novembra uve če u sali nove palate „Botbe” otvara se dugoočekivama kamena scena »Atelje 212, — osnovana još u proleće. U prvom delu programa kon cerfno će se izvesti Geteov »Paust«, u dramatizaciji Pav Ja Stefanovića i režiji Mire 'Prailović. Izvođači su članovi Beogradskog kvarteta — Ma rija Crnobori (Mangareta), Mata Milošević (Faust), Lju biša „Jovanović (Mefist) i Viktor Starčić (komentato?!). Drugi pretponoćni program, u mastavku pozorišne preistave, zabavno-umetničkog je karaktera. Između o štalih nastupaju Predrag La ković (pantomima) i Olivera Marković (šansoni Džordža Geršvina). ?
Sleđeće premijere na ?Cperioaru, koji bi se menjao polumesečno, biće drame: »Iza zatvorenih vrata« od Sartra, u režiji Mire Trailović sa Marijom Crnobori, Ol gom Spiridonović i Brankom Pležom, monodrama | »Ema udova Jokasta« od Albera Salvinija, u režiji, Jovana Putnika, sa Blaženkom Kata linić, »Rekvijem za jednu ka luđericu«, prema Fokmeru. u režiji i preradi Janeza Šen ka, a od domaćih dela: »Ne beski odred« D. Lebovića i A. Obrenovića u režiji Huga Klajna, »Troje« M. Đurđevića u režiji Miće Tomića i drugi.
Predponoćni program ubu duće sadržaće dramatizaciiu poeme »Bagdala« D. Matića u režiji Jovana Putnika i ve če poezije po izboru Borisla" va Mihajlovića »Sedam živih pesnika« u obradi Mate Mi loševića, sa recitatorima D.. Srećkovićem, P. Tasoveem, Z. RBistanovićem, V. Pantelićem, R. Markovićem i M. Petrovićem. Među pesnicima su S. Vinaver, D. Vasiljev i R. Drainac.
Kako je poznato, umetnič ko veće najmlađeg
teatra
Ovih dana olfvorena je treća samostalna jzložba
TI
MRLJE 21}
devojaka. koje mogu ioplo da se zaljube i poklome svo ju mlađost i lepotu čoveku koji “bh posle ostavlja. I da> nas one ubijaju svoju decu, i danas one pafe i bivaju kažnjene, polude od bola i nesnalažljivosti. Takva je mislim i Geteova Mazgansta,
Mata Milošević: — Ostva renje ove zanimljive i lIcpe' zamisli naći će svoje puno opravdanje ako Alelje ne
postane samo peto dramsko
pozorište u Beogradu, ako u svom redovnom i dopunskom programu bude doista pružao umetničke poslastice, sa držinom, formom i Ssavreme nošću različite od svega Šo pružaju pozorišta, konceni+ ne dvorane, estrade i izložž bini saloni. ako uspe da po stane potreba, navika i pyr:+ san umetnički kutak izVes+ nog broja beogradske publike. Ljubiša Jovanović: — MO ja uloga Meflista dobija jedan koncertni kamerni karakter. Sa minimalnim sred stvima nastojim da dam »do broćudnog đavola«, sa svim ljudskim osobinama, ali ipak u krajmjoj liniji — ono Pa usfovo »»drugo Ja“. Mi nastojimo da sve scene budu na svoj način plastično izražene ,a najdraža biće ona koja bude najbolja. Za sada, svakako je za mene najinieresantnija scena u susretu sa Margaretom (Marija Cnobori). Vikior Starčić:: — Kvartet — fo je fina konstrukci
ja, fina slučajnost koja: je dovela da se mas četvoro-pe foro sa yediteljiem, nađemo, slučajnost da inauguriše ple meniti rad na polju kamerne glume koja u Beogradu nije bila gajena. Potrebno je sve prikazati sažeto, srž, iz valke — za wat i po možda, izvući ono što je pripalo pro šlosti. I kako da ne nađemo odziv kad će nas čuti sa VĆ
slikara, Košte
Bradića. — Kosta Bradić: Dubrovačka noć
čine upravnik Radoš Nova ković, sa rediteljima M. Tra ilović i M. Mitrovićem, slika M. Milunović, književnik B. Ćosić i kompozitor O. Danon. .
U kratkoj anketi našeg sa radnika prvi učesnici u radu Ateljea 212 bili su. ljubazni da daju sledeće izjave:
Radoš Novaković: — Mi očekujemo da će naši umet nici, koji imaju interesovanja za Atelje, i dalje moći da nam «pruže zanimljive tekstove, režije, kompozicije, koreografije. Poteškoće su za nas uvek iste: vreme! Za sve freba vremena, pogotovu za stvari koje su nove. Zahtevaju da ljudi najpre naviknu da sagledaju sve mo gućnosti Ateljea. U sali koja će menjati mesto pozornice — nastupaćemo, za sada, trj puta nedeljno. Koncentrisani smo na početak! Predviđene su specijalne pretstave i gostovanja — ali docnije.
Mira P'railović — Pošli smo sa stanovišta da tekst »Fausta« nosi vrednosti ko je nisu vezane za određeni
postojeći scenski izraz. Naj- .
zad, Atelje upoznaće nas sa onim oblastima estradnog kamernog izvođenja sa koji ma beogradska publika nije mogla da se susretne i da ih vidi.
Marija Crnobori — Umesto pitanja trebalo je da dobiie citat Anre Žida: »Publika da nas ne dopušta da se stvaralac posle radova koje ri kazuje ne izjasni za ili protiv, šta više ona želi da se on i u toku drame opredeli -– da se Jasno izrazi.. za Pa usta ili za Margaretu«.
— Želite u dve reči o Ge teovoj Margareti? — I đanas još ima toliko mnogo Marga veta! Običnih, jedmostavnih
likim mislima i problemima koji sve tište. Išli smo u Peć — dolazili su ljudi i molili nas: ponovite onu misao da zapišem... Ljudi primaju i pamte. Mislite da neće i sad?
Olivera Marković: Ja bih želela da pokušam nešto sasvim novo, nešto što nisam probala: da spojim glumačke elemente sa peva njem. Da dam stvarni sadržajni lik. Za time se oseća potreba: Beograd je velegrzđ a mi nemamo noćhog života ma umetničkoj visini. Sve vi đeme i ponavljane priredbe često nisu sa dosta ukusa i mere. Kada sam letos bila u Parizu „vidim da i ozbilj ni umetnici učestvuju u talk vim i sličnim programima. Naš Atelje je za fu stvar delo odđ budućnosti ier ima smelost kakvu mnogi nema ju. Ja volim da pevam iako — učim već šest godina ViO linu. Naidraža mi je pesma »Covek koga volim« a peva čice Lin Reno i Doris Dej.
Pređrag Kaković: — Još na Akademiji čekao sam dš se pojavi mošućčnost gaienja pantomime. Ona: nije ni balet — ni gluma, čak je Đre gluma .ali ne naturalistička, već stilizovana i čista, jasn8. Pruža mogućnost — govožim iz iskustva „ne teoretski za izvesna osećanja interesantnih malih tema, naših i savremenih. Samo šam šlušao .o MarseL Marsou -— 10 Te raduje da sve što ću iZ vesti, u režiji M. Trailović, uz gitaru J. Jovičića, —. na> še je i moje. A moj prvi na stup nema namere da me prikaže zrelog nego da Aič lje namerava da gaji taj smali žanr«, Pokušaj samo!
A. D. Mihailović
3
e