Књижевне новине
IUGOSLOVENSKA DRAMSKA DELA
U BUDIMPESTI
Or Budimpešti se s intereso» vanljem „očekuje premijera drame Miroslava Krleže »GOoBspoda Glembajevi«, koju re šira Bojan Stupica kao gost Narođnog pozorišta u Budim pbešti. Premijera će biti koneem januara meseca.
Usled prikazivanja Krležine drame premijera miraiia Ranka Marinkovića »Glorija«, koja je prvobitno predviđena za februar mesec 1958 gođine — kako su to objavili i zagre'bački listovi — ođiožsna je a. iđuću sezonu. Drama Ranka Marinkovića biće prva prcmijera Narodnog pozorišta u Buđimpešti u sezoni „1958/59.
RUKOPISI E. A. POA wdgar Alan Po žalio se u evoje vreme poznanicima đa nema »ni prebijene pare« za štan i hranu, dok njegovi ruRkopisi đanas pretstavljaju ma Mo bogatstvo. Pogotovo nikad nije zarađivao više od hilja+ du dolara, a sada se i za majmanji rukopis plaća od pet đo . deset hiljada dolara. Ta %o je jeđan američki kolekeionar našao nedavno u Fran" cuskoj njegovo bismo iz 1834 gođine (tađa Je Po imao 25 gođina), Uz pismo se nalazio i račun na 50 dolara koji je pisac bio pođneo jeđnom listu w MBa!timoru. Račun i pismo MWoleWkcionar je preprođao Za, 98.000 dolara.
*
ReMiraće je poznati režiser Narođnog pozorišta, Marton' MWnđre, (U zrađio-inscenaciji »Gloriju« je emitovao budimDpeštanski Radio-Petefi krajem novembra muešeca,) v
Pozorište »Derine« u Budi pešti prikazuje februara me» seca Držićeva »Dumnda MarojJa« u inscenaciji M. Poteza i u prevodu Z. Čuke.
Kako ođ strane budimpeštanskih, tako i provincionialnih pozor:šta veliko intere50vanje vlađa za Krležnu dramu »U agoniji« i za dramu P. Buđaka »Potez Kkistoma«a,
Pređviđene premijere jugoslovenskih drama u Budimpe~
* * *
Šid prvi sw ozbiljniji korak na unošenju jugoslovenskih dram skih dela um repertoare ma đarskih pozorišta.
*
Uskoro će izaći iz Btampe u izđanju budđimpeštanskog Izđavačkog pređuzeća »Evroptı« mađarski prevod Krlež:ne dra me »Gospođa Glembajevi« To kom 1958 gođine isto izdavačho preduzeće namerava izdati i MDržćčeva MĐDunđa „Maroji (prevođ Z. Čuke s orignalnog teksta) i mirakla Ranka Ma» rinkovića „»Glorijas (prevod Stojana D,. Vujičića i Zltana Cuke)
S. D. V.
Filmska verzija drame »Na dnu« snimljena u labpanu
7. mneđavnom razgovoru 58 saradnikom „Tajimsa” japanski filmski režiser Akiro Kurosava, koji je svojim filmom „Biašomon” doneo priznanje japanskoj kinematografiji u celom svetu, izjavio je da je već završio film „Na dnu”, mzasnovan po istoimenom delu Maksima, Gorkog i da je po» čeo da snima novi film „Tri rđava čoveka”.
Kurosava je dosad đao nekoliko izvanrednih ostvarenja. Od osamnaest filmskih dela, koje je režirao, naročito se Il» stiču filmovi „Pijani anđeo”, „Idiot” (po Dostojevskom), „Prokleti”, „Sedam samuraja” (koji smo skoro gledali). 1856 je režirao „Mrvavi presto” Wu kome je motiv Magbeta pre" net u japanski ambijent. Ku
*
»Uzorana ledina« na sceni
Womani „Mihaila Solohova doživijuju u Sovjetskom Sa» wezu noVu renesansu. "Trcća epizođa filma „Tihi Don” re> ba đa bude uskoro završena, a Centralno pozorište Sovžjet-
"ske armije. postavilo .je..nč-
Mavno . na scenu drugo, zna
čajno delo ovoga pisca, „UZOZ.
ranu leđdini?
Prema izjavi Aleksandra Sa> trina, „jednog' od lrežisera dramske adapiacije OVOS FO” mana, rmainaiizacija nijc ima1a za cilj da scenskim sveđstiviman doćara SVE događaje iz romana, niti da da detaljan prikaz života njegovih juna“ ka, „Težili smo — rekao je on da još jednom oživimo duh ovoga Mđela, da izrazimo OofeEčanja i načim mišljenia Šširo= Wih masa, koje je probudila revolucija, kao i da izmesemono spoline i unuirašnje sukobe toga berioda, kada je došio đo rušenja i menjanja mnogih oveštanih pojmova i prin> cipa”,
Režija insistira na masovnim scenama i na taj način se postiže „veoma apečatljiv utisak o ogorčenim borbama koje su dale POoVO, socijali» =tižko selo, Scenska zbivanja “pretstavijaju Ppozađinu ?4 ži-
“ea, <“!
JOE
a _ HIZ STARIH DANA
vwotne storije nekoliko \ičnosti. Giavne uloge tumače Da nil Sagal, Boxis Petelin, riadđor Zabolotni i Boris Sitko, Wu svojim recenzijama mo» skovski MNritičari ističu da je režiiny uspela da, izbegne frag. mentarnost, Nkoja 6 javlja tu scensko} 'adaptacijt
stoj ocem „Uzorana leđina” pretstavija značajam đogađaj ti pozorišnom Životu glavnog
građa.
obično
velikh Nnjiževnih dela. Po i-?
rosava yvađi ljstovremeno na filmovima sa sižeom iz prošlo» sti („Rašomon”, „BSeđam samuraja”) i na filmovima 5A savremenim temama („Pijani anđeo”, „Prokleti”)., On pođjednako ceni obe tematike, jer smatra đa i jeđna i druga doprinose ostvarivanju njego vog cilja „dati ljuđima snago da žive i da se suoče sa Živo» tom, pomoći im da žive intem« vivnije i srećnije”, K&wmuetnik na bilo kom području, ističe Kurosava, mora da tumači ži„ vot svoga vremena, a Bamo loš ume(inik ne briznaje svoje obaveze prema savremenom društvu.
Pre nego Bio je postao re" šiser, Rurosava je bio scena» rist. On i sađa piše scenarija za sve svoje filmove i smatra da Je naročito za mlađe režisere važno da tako rade, On veruje da režiser, koji je iste» vwremeno i autor scenarija, ima veću sigurnost u psiholo» škom tumačenju likova. Me» đutim, on takođe smatra da režiser treba da se oslanja i na mišljenje svojih saradnjha, jor postoji opasnost da gledišta režisera buđu jedno» sttana. „Tri čoveka — rekao je na kraju razgovora Kurosava TT mogu posmatrati!
jedan karakter pod tri različita. ugla”. Ova ideja izraže'na je u njegovim filmovima „ftašomon” i „Prokleti”, gde 1e jeđan detali iz života prikazan kroz doživljaje različitih ljudi.
Mihail Bolohov,
Trećeg januara u operi Monte Karla prviput je izveđen ba~
Met »Propali ranđevu« mlađe francuske književnice
Fran-
soaz Sagan. Balet traje jedan i po čas i ima jednostavnu
fabulu. Jeđan mlađi čovek
očekuje voljenu ženu, ali nje
mema. U zoru ona stiže, međutim, tađa je već sve propalo. Dekor za ovaj balet izradio je poznati slikar Bernar Bife {na slici), i
RESTAURACIJA VAVILONSKOG POZORIŠTA
Nemački arheolog, profesor Kencen, počeo je sa rađom na restauraciji velikog pozorišta koje je Aleksandar Veliki podigao u Vavilonu, na teritoviji đanašnjeg Iraka. Ranjja Mdskopavanja vršena su Veoma pažljivo, ali nepečene cigle nisu ođolele vremenu, U iračkim umetničkim krugovima se veruje đa će restauracija ove vzgrađe — poput pozorišta Balbeka u Libanu, gđe se održa» wa dramski festival — stvoriti možda Wslove wa obnovu po* morišnih trađicija.
* OPERA „RAT I MIR”
Wompozitor Sergije Prokofjev počeo je đa radi na ovoj
operi 1941 gdadine, u vreme ne”
mačkog napada na sovjetski Savez, koji je kod sovjetskog muzičara „evocirao istorisku reminsenciju na nekađašnjši Napoleonov pohod na Rusiju. Posle godinu dana opera je
| aa Kz—===——=—= | |
bila završena, ali Rkompozitor nije bio zađovoljan svojim de= lom i ono je u prvobitnoj verziji izveđeno samo dva puta. ada je Prokofjev izvršio ne ke izmene, ali ni ova druga verzija mu se nije dopala. Smrt ga je sprečila da nađe konačno rešenje koje bi mu sasvim odgovaralo.
opera „Rat i mir” je ipak veoma zainteresovala sovjet* ska pozorišta. Posle prvog izvođenja 1955 godine u Lenjingrađu, izveđena je i u Kijevu, a nedavno, za vreme proslave \ četrđesetogodđišnjice „Oktobar ske revolucije, davana je u Moskvi. |
Sovjetski kritičari ističu da su u operi verno prikazani ka» rakteri i đa su najlepše par» tije wu operi ljubav Nataše Andreja, Anđrejeva smrt i za•
vwršna Scena — glorifikacija pobede naroda i mira.
*
POLJSKA KNJIGA O MEĐUNARODNOJ DIPLOMATYIJI
Za istoričare i političare đra gocenim materijalima o Drugom svetskom ratu dodata je nova i vrlo interesantna knjiga Btefana MBoratinjskog »Diplomatija u periodu DrugoE svetskog rata«, izdata u Poljskoj. Oslanjajući se ma bogat do kumentacioni materijal, autor na 402 stranice jasno i pla stično uvođi čitaoca u problematiku velikih istoriskih konferencija u periođu „Drugo svetskog rafa, objašnjava Wu svetiu „dokumenata njhovau genezu, kulise i daje objekt.v mu ji jasnu ocenu, U delu O konferenciji u Jalti autor Gaje pregled problema o kojima se Wdiskutovalo na mjoj među kojima i pitanja Poljske i Jugoslavije, Čitajući knjigu i-
G. Bora Stanković i Gđa Spasićka obećavali su
»Savremenik« l
Putopisna proza Bena Zupančića »Civil, belać, nestručnjak« (O putovanju preko mo“ ra do jugoslovenskog vojno8š odreda u Egiptu), konternplativno-lrsko-reporterska, prilično zanimljiva, otvara prvu ovogodišnju svesku »8avremenika«, Glede stihovi, Tanasija Mlađenovića, Nikole Drenovca, Svetislava Mandića, Radonje Vešovića i Dragoslava Grbića; u tome raznolikom liskom mozaiku pesme Tanasija Mlađenovića najviše su Obeležene stvarnim, bitnim, savremenim životnim akcentima, od kojih su neke, kao naprimer pesma »Ćutim sa stvarima«, uzor izvanredne lirske kristalizacije, „sublimnosti i stroge svedenosti, prečišćenosti izraza; interesanini su i vredni, mađa ponekad starinski intonirani, i stihovi Radonje Vešovića. Slavko Leovac
u napisu »Apologija podelje- ·
nosti« raspravlja o književnom liku Miodraga Pavlovića, sa dosta razumevanja za Ppiščevo delo, ali i jednostrano i nedorečeno u izvesnim mišljenjima i zaključcima. Dr vida Marković piše o Džozefu Konrađu — pregledno, stuđiozno, uspešno objašnjavajući smisao i podtekst najznačajnijih Konradovih dela.
O prevedenom napisu SOVjetskog Kritičara Mih. ifšica »Povodom članka J. Vidmara Iz dnevnika« (iz moskovskog časopisa »Novi mir«) ne možemo nešto određenije zaključiti, pošto' je preveđen samo prvi deo LifšicovoB napisa. Primećujemo ipak: kad govori o idejama Josipa vidmara
„Lifšic je jasan; kad počne 5
\yidmarom da polemiše — onda je mutan, ne baš ubeđljiv,
đi se da je Boratinjski đobro uočio razne političke tenđeneije koje su pogodovale diplomatiji velikih sila.
*
IZLOŽBA MODERNOG SLIKARSTVA U RIMU
Wrajem decembra u Rimu je otvorena izložba dela najpoznatijih mođernih „slikara. Ova dela stavio je na raspolaganje Muzej Gugenhaimove zađužbine wu Njujorku, koji poseđuje jednu od najvećih %olekcija mođerne umetnosti. Seđamđeset i pet reprezentativnih dđela, koja su izabrana. izložena su wu rimskoj Nacionalnoj galeriji za mođernu Mumetnost. Ma ovoj izložbi zastupljen je veliki broj slikara počev od Bezana do uLežea i Maleviča.
*
|| IZLOG ČASOPISA kb": IZLOG ČA _.
suvoparan, pomalo dosadan? za T. 8. Mlota Lifšic ima sa= mo jeđan epitet — »reakcio> narana; za apstraktnu umetnost — đa je „simptom podiv=e yjalosti na vrhuncu civilizaci» (da li podivljalosti? ida li
je« smo baš »na vrhuncu civilizacije«?); uskost i dogmatičnost
Lifšicovih shvatanja ovde je više nego očigledna: »U dvadesetom veku postoji čitava literatura ljudi zapanjenih strahotama gavremenog BVeta: njoj Seć može verovati isto toijko kao priviđenjima svetog Antonija. Samo u retkim sl” čajevima običan uzdah ugnjetenog Sstvora, doživljavanje nekoga učesnika Uu realnoj drami prelazi u nešto Više u sliku života«, Likvidirsyvši tako jednim potezom literaturu ovog veka, Ljfšic je (propagandistički) domislio da u »sliku žŽživota« spada samo »uzđah ugnjetenog stvora« (šio ustvari, apsurdno, znači da je za stvaranje dobre literaliure dno — ugnjetavanje!). vezonovanju može se verovati... isto koliko )J} Lifšic veruje priviđenjima svetog Antonija !1..• i
neopho' ovakvom
»izroz« |
Ovaj broj »Izraza« posvećem je likovnoj umetnosti i poezi• ji, i deluje pomalo razbijena i ne baš privlačno. Ističeme napise Branka v. Radičevića »Život i smrt u plastici se“ ljačkih „spomenika« Zoran Gavrilovića o poeziji Jovana Dučića i „Josipa Tabaka 0 švedskom pripoveđaču Gusta= vu Helstremu. Vredna je potsticajna ideja ređakcije »Izraza« — raspisivanje unus trašnjeg konkursa »Za najbolje radove objavljene u časopistt u toku 1958 godine«. (M. ı. BJ
Sartr o Floberu ·
Poznati francuski pisac ŽBam Pol Sartr koga vidite na bal• khonu njegove kuće kod trga Sen-Žermen-d-Pre, objavice „ja ovih dana esej o Gistavu. #MO= beru »Porađični iđiot«, u ko» me je umetnost autora rom3* na »Mađam MBovari« interpre» tirana psihoanalitički kao DO gleđica njegove želje za OsVGS tom prema ĐoCU,
*
INTERNACIONALNA AKADEMITA MUZIKE, NAUKRE I UMETNOSTI
W palati Pampili u Rimu otvorena je nova Internacional ma akađemija muzike, nauke i umetnosti. Cilj ove akadđemije biće razvijanje tešnjih odnosa ma polju wmetnosti, mauke i naročito muzike između Evrope i Latinske Amerike. Specijalne manifestacije povođom stogođišnjica Karla Gomeza i Pučinija već su započele. Takođe će biti ustanovijena i »Premija lat'nskih zemaljae u čast najvećih živih mpretstavnika ove kuliure.
_ger-
se, Mic
Seđišta akademija nalaziće u Parizu i
poređ Rima, de Žaneiru.
OPŠTEM ODELJENJU
(Odseku za Narodno Prosvećivanje)
Molimo đa se ovaj koviću,
Po naređbi Ministra Prosvete Za Načelnika Umetničkoq ođeljenja
akt saopšti G. Bori Stan |
Poznato je đa je Bora Stanković za većinu svojih književnih dela uzimao prototipove iz Žii vota. Koštana, Tašana, Pasa, Mitke itd. (čak i epizodne ličnosti) postojale su pod ovim ih onim, če| sto vlastitim, imenom. Najpoznatija među njima bila je, svakako, Koštana, Ciganka iz Vranjske ! Banje, čijoj je slavi i 'popularnosti doprineo dosta i Bora svojim pozorišnim komadom, 1, što je najinteresantnije, Bora je zbog toga imao najviše neprijatnosti baš sa Koštanom., PM
Pravo ime Koštane bilo je uđata, kao što i Bora opisuje, u Vranjsku Banju | za Maksuta R. Ajdinovića, fijakeristu. Dok je bila \ mlađa nije bila tako lepa kao što je Bora prika| zuje, i sa njom se, po pričanju još živih savreme» nika, najviše provodio Mita Gadža. sin kafedžije,
| Malika. Ona je bila
koji se čak hteo i da oženi njome. Koštanina slava ·
i „lepotinja“ brzo su prolazile. Ona je, morala da živi „Tamo, na mokru sediš, da se SUšiš,
'će se raniš!...“ U
zemlju, na goli kamen. ćeš da oameš i veneš!.. Če prosiš, pa Vranjskoj Banji u jednoj niskoj kućici, pokrivenoi ćeramiđom i slamom, živela je, ta slavna igračica i pevačica U beđi i nevolji proseći sve do 1945 qgod:ne. Nju su između dva SVeTska ratn pogećivali ministri, nevinari, bogati gosti i bolesnici i oma je svima pričala o svoloj bedi i „neopravđi”. koju joi jie učinio Bora Stsnković. Kao što je Daviđ Štrbac bio načuknuo da Močić zarađuje na niemu te qa je posećivao (iz čiieg se doma nikađ nije vratio praznih ruku), tako je
___ oo zzzJJDNNG
isto onako kao što joj je Mitke prorekao: .
i Koštani bilo krivo đa Bora Stanković „eksploatiše“ njeno ime i da od njene slave žive i pisac, i glumci, i belosvetski muzikanti. Zato je počela da traži svoje „pravo“, svoj „uđeo“ u zaradi i tantijemi, a u tome je ona, može biti, bila potstrekavana od Stankovićevih nevidnika kojih je posle Prvog svetskog rata bilo prilično,
Evo Koštanine žalbe koja je dosađa bila nepoznata, a koju sam sasvim slučajno pronašao u Državnom arhivu NR Srbije. Tu je žalbu pisao najverovatnije kakav nadriadđvokat (što se može poznati po rukopisu), jer je Koštana bila nepi= smena, ali je ona sastavljena po Koštaninom zahtevu i diktatu, Donosimo je bez ikakvih izmena.
MINISTARSTVU PROSVETE za „UMETNIČKO
ODELJENJE“ Koštana slika iz Vranjskog života, napisana od Gospod, Bore Stankovića do danas pokazala je
ide isključivo na
moralni i materijalni uspeh, koji Bore Stankovića
korist kase sviju pozorišta i G. pisca. / |
Pošto je moja ličnost (a prvenstveno moje ime) ahgažovaho shodno mojoj prošlosti, skupljeni materiinl iz nie, to. je moj lični iskaz a pisali su ga CG. Stanković i Cđa Draaa Spasić glumica, qđe je Rod mene vršena nekoliko puta i proba, itou vremenu Rađa svi rađe, i zarađuju koru hleba svo> jim đeocnman: ja sam ođ posla više puta -- osta jala misleći na humanu stvar,
ii CON - – = Z
| • 2, | • · • 2 ı Koštanina žalba protiv Bore Stankovića
mi „Zlatna Brda“ da ću ja kao i oni dobijati izvesni honorar iz pozorišta ako se ta stvar primi; ona se je odavno primila od njih dvoje ostađe mi samo ia uspomena „mrtvo slovo na hartiji vapijući glas u pustinji“.
Ne gubim iz viđa, svoj osećaj blagođarnosti piscu i pozorištima što su učinili da me ovekoveče makar nepotpuno — no ipak moje siromaštvo na=> goni me da ovim zahtevam da mi se srazmerno pomogne od materijalne koristi koje dobivaju G. pisac i sva pozorišta.
Da nisam piscima izišla na susret i obrazložila tok moga života tvrđim i podvlačim da taj komađ „Koštana“ nebi postojala.
U protivnom koristiću se zakonima državnim, đa bi sebi pribavila svoje pravo. ·
U nađi sam da će Ministarstvo svojim rešenjem, po ovoj moloj opravđanoj molbi izaći na susret da bi me malo pripomoglo mom bednom stanju za koje unapred ostajem blagodarna,
Pod ./. prilažem uverenje Suda Opštine Banijske o mom sirotnom stanju. |
%5 jula 1925 0. Vranjska Banja
'Ostajem Ponizna Malika zvana „Koštana“
Primljeno u Ministarstvu prosvet 1926 sa taksom od Dim. NLO #:SLIRNgUNIN Ministarstvo prosvete Kralih S.HiS.
Umetničko. ođeljenje
Ministarstvo Prosvete Kralj. S.H.iS.
Opštine Vranjska Banja br, 2643 od 1
i , 9 jula 1926
Na Te togae kaže „da moliljina žadSdb> pla=> redu poreza Br. 6 za poresku
god. a pod R.Br. 159 dinara 7 — aduta, 18ea
stavkama, molbama i žalbama Košta j , )] na nije estala ni kasnije. U martu 1927 godine ošsd i je i: Beograd Koštanin muž Maksut. On je sa sobom RAJ OE DOC O upućeno Vlajku Mociću em poslaniku Okruga vranisk: je eto od „svedoka“ aaa: rajima Ajđinovića ! Čerima Demirović. Koštana „saučestvovala“ u stvaranju odao pa ko se stvorila „čitava afera u koju su bili umešani poslanici i politika? Bora je tada bio prinuđen đa preko štampe odgovara svome a Ali o tome drugi put,
Mil. D. Dimović
Qdeljenje za Osnovnu Nastavu
O.N. Br. 13845 1-IX-1996 g.
Primljeno k znanju, u akta. 29-X1-1926 g- ef Odseka za Narodno
Beograd Prosvećivanje J.M. Pp.“
Uz ovu žalbu bilo je priloženo uverenje Suđa
No, na ovome se nije završilo. Sa svojim pret-
(Maksuta Ajdinovića, l-
„ortaku“ MWoštani, _ Dragoljub Vlctković
KNJIŽEVNE NOMINB
a a ——-