Књижевне новине

„3 JT

JIJBOSLOVENSKI DOKURIENTARISTI

. U senci jedne neuređene pro dđukcije, pod neprestanim zamračenjima lažnih poetizacija, nedozvoljenih prenaglašenosti, patetike i ostalih manje dopustljivih preterivanja Što su u najvećem broju slučajeva bila osnovna obeležja jugo” slovenskog igranog filma od Slavice na ovamo, izrastao je izvestan broj odličnih stvaralaca koji su Svojim kratkim. jedinstvenim i autentičnim filmovima već u danaŠnjem trenutku pretekli rezultati“ ma jeđan deo svojih dugometražnih kolega. Dok je na najtrivijalniji način po ateljeima ove nacije pronalažen put da se osvetli neka ratna tema ili da se stidljivom nemoći pronađu prave slike savremenog” zbivanja, nekoliko izvornih doku-

mentarista, samo intuitivno ima-

jući u sebi ponešto od Qrirsona ili Flaertija, a sa prevashodnim nastojanjem da opevaju život koji će

na svome putu sresti, uputili su.

se kretanjima sasvim novim.

Ali nije bilo bitno to što se jeđan Milenko Štrbac našao u uzavreloj huci promena na Kosmetu, qde su tradicija i industrija počeli da ostvaruju svoj neobični kontrapunkt, suština se nalazila u načinima kojima je ovaj darovitiređitelj umco da se osvrne oko sebe. Još i danas jugoslovenski film dobija stotine nedopustivih dela o stvarima koje su tako korenito u= mele da se izmene za ovih dvana= est godina, a samo nekoliko stvavkalaca umelo je u gorkim i slavmim mrežama banalnosti, da ispolji sve · svoje mogućnosti i sav svoj inlienzitet., Ajzenštajnov primer neobičnih rezultata na mestima profanim i pri temama koje samc po sebi kriju čitav niz žurnalistićko-kičerskih opasnosti, pokazao se u punoj tačnosti na naSem tlu, pa smo đobijajući U sr= cu Kosmeta, odmah, kao preko no= ći dobili jedan oblik, koji, čini mai se, mogu da označim čistim dokumentarnim filmom. Bez preteranih poetizovanja i tek s jednom figurom koja bi mogla da se nazove literarnom, Štrbac je pravu pažnju obratio izvornoj lepoti elemenata koje je imao da nam prikaže: ključalo olovo, znoj na licima. ljuđi, gorostasni' dimnjaci i, autentič-" na patina vekova, sve to tretirano uzbudljivom dinamikom, dobilo je jednu hiperboličnu notu i jedno obeležje · preispitivanja vrednosti, Približavajući se samom srcu stvari, Krsto Škanata postigao je SVOjim U senci magije još i više: nje= gova potresna, jarosna priča o vra= čari koja još uvek vuče svoj gramginjolski hod po mnogim selima ove zemlje, ispričana je bez i jedne metafore i sredstvima najvećih pojednostavljenja, a dobijen je rezultat čistih slika i jasnih obeležavanja. Ovome se odmah pridružio jedan drugi Štrpčev film o akciji usmerenoj protiv luetičnih oboljenja na Homolju, koji je u sebi nosio slične osobine prodiranja u suštinu pojave a koji je ostvaren s jedva nešto manje sklada u kompoziciji. Isti reditelj je i sasvim skoro snimio svoju novu kratku priču o dečacima i devojkama ' koji uzaludno tragaju za SVOjim. nestalim, iščezlim rođiteljima i prijateljima, jednu pijesu o izgubljenosti među nepoznatim ivelikim svetom, punu potresnih, možda gotovo sentimentalnih „itrenu-

taka, koja nije rađena s dosled-

nom režiskom preciznošću ali koja je umela da iskoristi tragičnu izvornost pisama ovih jedinstvenih osamljenika i da pokaže jasnu ideju ljudske solidarnosti.

Ovim stvaraocima pridružuje se đanas nekoliko odličnih reditelja ostalih žanrova kratkog filma, koji su se svojim upornim radom pridružili svetskoj porodici savremenog filma. Poetski Perast, mrtvi grad Velimira Stojanovića, u ranijim gođinama i Let mad močvarom ređitelja Aleksandra Petrovića, danas, nekoliko odličnih filmova o slikarima, eksperimentalne vrednosti Boštjana Hladnika i uporna tragalačka marljivost mnogih istaknutih amatera, to su stvari koje danas stoje iznad fenomena ko-

ji možemo đa označimo prosekom ·

jugoslovenskog filma.

B. s i

| < X

o eNej,iZevabtNi ONI

"Triumf popularno-naučnog filma (crtež Aleksandra Klasa)

Jožef DEBRECENI

jednom Kknjiževnom pitanju. Kao

vite đa spava još sto godina?

Obratili ste nam se, dragi čitaoče, za pomoć po

naveli, reč je o vaspitavanju putem Književnosti, a posebno o dilemi u vezi s dečjim bajkama. Da li da čovek priča svom detetu bajke ili da ne pnriča? Tako je glasilo, Vaše pitanje, + odmah zatim ste đodali đa pri tom, naravno, ma mislite na savžemene, 'mođerne, današnje priče nego na klasične „ličnosti bajke: na Snežanu i njenih seđam patuljaka, čijim doživljajima je. razbuktavana već očeva. Da li i Vi. da probudite poljupcem Trnovu Ružicu iz njenog dubokog sna ili da je radije osta-

O tom pitanju je već rečeno i napisano mnogo Jjezgrovitih misli i sigurno Vam je poznato da je diskusija, uqlavnom, rešena u korist klasične priče, Pri svem tom, izneti argumenti Vas mnigu mnogo ubeđili. Jer, okreni obrn", u stanim pričama ipak se veličaju i kraljevne % kraljeviči, tkivo tihi priča protRkano je nitima kapitalističke, staviše feudđajne etike sadrže konsne pouke. A i inače, po Vašem

a ne kljukati ih nemogućnim bajkama. Bajke čine decu praznovernom i fantastama — izviačite Vi na kraju zaključak iz svega toga i sada Vas interesuje đa li se mi slažemo sa ovakvim Vašim sudom.

Ni govora o tome! Vaša argumentacija, dragi „trezveni čitaoče“, teži da kašikom iscrpe more duše. Pre svega već i sama tema je tako dirljivo lepa, tako potstiče na razmišljanje i tako potstrekava maštu kao sam njen predmet: bajka. Stoga bih, umesto putem pisma, javno pričao o njoj. Dakle: Vaše dete se ne napaja vizijama čuda putem bajki. Ono iskonski sve shvata u ritmu bajke, lišeno stega logike, u slobodnom razmahu mašte. Naprotiv, đobra priča usmerava, ubacuje u moraine okvire đatu fantaziju. Braća Grim, Andersen, Hiljađu i jedna noć — dobre su pripovetke, ostavimo ih, dakle, đeci sve. Strukturu priče u duhu koji se razvija i tako ne možemo uništiti. Zato tteba oplemeniti, uokviriti Čistim okvirom sliku koja bi se inače, onako sirova, stvarno rasplinula u praznove~

što ste u pismu

primer, đrevniji

i mašta naših

PISMA „KNJIŽEVNIM NOVINAMA“

ZA BIOGRAFIJU ISIDORE

Iako su se »Književne novine«, u“ svome pošlednjem broju, sa posebnom pažnjom oprostile od šsiđore Sekulić, svoga saradnika i velikog jugoslovenskog pisca, želim da ovim pismom “"potsetim Kako ređakciju, tako i mnogobrojne poštovaoce umrle Književniće, na jeđan momenat.

Biografski pođaći ISsidorini, Kkako smo viđeli iz štampe, neđovoljni su, mepotpuni, da mć Kkažšem i đpprotivrečni., „Preteranz skromnost, i asketski život proveden u intenzivnom rađu, u groznici stvaranja, bili su uzrok njenom ustručavanju da govori o sebi. Ako se tome đođa i spaljivanje čitave „Kkoresponđencije koja je u tom đugom, stvaralačkom žŽivotu svakako bila đosta velika, može se zaključiti koliko je to šteta za buđuće proučavanje njenog života.

Tsidorin životni put Kao. da je,

dobrim đelom, prekriven tamom, Mi nemamo jasne pođatke ni o njenom školovanju, koje je završeno, u zrelim gođinama, doktorskom đdisertacijom na jednom nemačkom univerzitetu. Vrlo malo znamo o njenim čestim putova:njima po Evropi, kada i koliko su trajala, jer je w svojim butiopisima umetnički đoživela samo nor đijski svet. A ona je, suđeći po mnogo čemu, bila i wu kontaktu kako sa narođom, tako i sa po: znatim piscima, — njenim savremenicima,. To nam uverljivo svedoči onaj sjajni esej) o Polu valeriju. Čitaoca posebno interesuje način na Koji je onako te» meljno savlađala tolike strane jezike, čije znanje zbunjuje Kkoliko i njena velika eruđicija., Posebno bi interesovalo njeno slu-

Za rehabililaciju Pepeliuge

ricu. Nemate pravo ni u tome da bajke šire idejnost feudalnog ili kapitalističkog poretka. Najlepši umetnički rod pripovetke: narodna pripovetka, na-

je od svih fikcija prava sopstve-

nosti. Istina je da se one bave sudbinama Kkraljevića, ali su ovi, postali kraljevići od siromašnih čobančića. Istina je da u krilo kraljevića šz bajki, ..bez njihovog truđa, na izgovorenu čarobnu reč, pada drago kamenje i zlato, ali sve to blago uvek pripadne dobronamernima, plemenitima, nepravedno progonjenima, Sirovina svakog nazora jeste pouka, pa ako bajka pruža pouku samim tim obećava

Čist moralnj nazor i duševni sadržaj. Dete će iz

Ali možemo

nosti?. Nipošto,

simbola bajke, iz njene proste mudrosti, prosejavati uspomene doživljaja kroz sve finije sito svog intelekta. Stvatnost sa svim njenim perspektivama privremeno neće moći da sagleda, neće moći da ima pretstavu o životu kao jedinstvenoj celi i šira slika će se u njemu formirati tek putem nesvesne „eksploatacije“ reči bajke.

poći i dalje. Ima ljudi koji viziju

bajke ni u svoni odrasiom dobu ne razmenjuju za sitnu monetu neke prirodno-naučne stvarnosti To su — pesnici. Metafore, upoređenja, alegorije, sve je to proizvod sveta bajki. I kađa nam oni pišu o “uzđasima neba“, o „oblacima-labudovima“, o „zagrljaju mora“ — ne koriste li oni pri tome đoživljaje bajki? 1 hoće Ti čitalac razumeti taj „argo“ bez odgovarajuće kulture bajki? Onaj koji nije iz svog detinjstva doneo maštu hranjenu pričama nikađa neće moći da uživa ni u pesmama, jer metafora je — naprosto konđenzovana priča. A da li čarolije sadržane u njima odgovaraju logici stvar~

Samo što pesn'k srcima stasalim

kroz bajke šalje bajku svog srca. Eto, dragi „trezveni. čitaoče“, stvar nije tako prosta. Pogledajte: nismo o tome napisali ni sto redova a već smo dospeli do pesništva, štaviše do umetnosti.

Možđa će ipak biti celishodnije rehab'litovati čarobne dvorce bajki i zemlje neđođije. Deca neka samo voruju u neverovatno malen rast Palčića, jet će kroz to u &voje vreme verovati i ta neverovatnu veličinu Šekspira.

Dobrovoljni izgnanici

pojedinca sa stvarnošću, „Cowley zaključuje da su upravo ti movi moderni realisti dali pravu sliku današnjice i otkrili unutarnji svi-

Nastavak sa 7 strane

ko ih on naziva, predstavnike „New Tiction*. Zanimljivo je da se ovaj svojevremeno avangardista prilično nogativno odnosi prema današnjoj književnoj avangardi Amerike. On utvrđuje da je poslije 1940. u književnosti prevladala tendencija skretanja od općih na isključivo lične probleme. Pretežan dio „mladih“ nastupa u ime čiste književnosti, književnosti očišćene od svakodnevnog, vremenskog, sociološkog, Prava pozadina ovih pisaca — kao što su Truman Capote, Paul Bowles, Gore Vidal, Frederick Buechner, Garson Mc Cullers, Vance Bourjailes i ostali — strah je od suvremene stvarnosti, Osjećaj bespomoćnosti i sklonost konformizmu (a što so očituje u tome da izbjegavaju zauzeti kritički stav

prema toj istoj stvarnosti) doveo .

ih je đo povlačenja u sebe. Međutim, njihova slika svijeta gledđana iz subjektivnog kuta, tj. kuta gledanja izoliranog pojedinca, a za koju ovi pisci pretendiraju da ot-

kriva anmutarnji Ssviiet modernog

čovjeka po Cowleyu je itealna. Iznoseći njima nasuprot djela neorealista Nelsona Algrena, Normana Mailera, Jamesa „Jonesa, Saula Bellowa i Irwina Shawa, koji su dali široku sliku. života i sukoba

jet čovjeka. | Novak SIMIĆ

„igra biografija“

Stari američki političar, osamdesetsedmogodišnji Bernar Baruh, nekađašnji finansiski savetnik pretsednika Vilsona i pretsednika Niuzvelta, odobrio je publicisti Margareti Icojt da napiše njegovu biografiju. Me-

dutim, kađa je biografija bila skoro –

već završena povukao je ranije izdato odobrenje, pošto je rešio da napiše sam svoju autobiografiju pod naslovom »Život«, Obe knjige su neđavno objavljene i doživele su Veliki uspeb, Ovo čudno kakmičenie

njujorški novinari sm nazvali »igrm biografija«, jer se wu mjima, doista, malaze sasvim «različita tumačenja pojedinih događaja,

SMRT KRSKOG PESNIKA SALIVENA

Poznati irski pesnik i Književnik dr Džems Saliven Starki umro je neđavno u Dablinu u „seđamđeset devetoj godini života, U komemoraftivnim beleškama, koje su se tim bovođom pojavile kritičari su istakli

da on zajeđno sa Jejtsom spada u L

ređ. najistaknutiih irskih obesnika.

SEKULIĆ

žbovanje u Beograđu, u Ženskoj gimnaziji 8đe je pređavala matematiku i fiziku i gde je, po pričanju njene mlađe „Koleginice Katarine Bogdđanović — bila aktivni kulturni rađnik. Lep primer đala je Olga Srđanović-Barac o Isiđorinom „prvom službovanju, Kad ovo pišem, pađe mi napamet Koliko su naučni radnici pretraživali đa bi konačno utvrđili rođno mesto Svetozara, Markovića. Još smo na vreme da potražimo ono što se može naći. Još su u životu nekoliko njenih savremenika, prijatelja, koleginica iz gimnazije. Postoje i arhive iz kojih bi se moglo što šta naći i utvrđiti. Postoje, najzađ, i njeni učenici i mlađi saradnici u ra-

Nešto

Cenjeni đruže uređniče,

Zelim da Vam, kao ređovni čitalac Vašeg lista, ukratko izložim šta u njemu tražim i šta nalazim, kao i šta ne nalazim „dovoljno. U obilju knjiga koje je preptavilo prođavnicće i ponekađ plaši brojem novih imena naših i stranih, pored dela čiji dobar kvalitet ne dolazi u pitanje ima i onih koja su čisto fabuliranje, literafura za đomaćice u časovima ođmora ili onih čije su pretenzije . na oko ozbiljnije, ali su sama đela samo manje ili više wuspelo imitiranje, variranje već rečenih na drugom mestu misli i rečenih lepše, pofpunije i „Joriginalnije. Nisam ni za kakvo ograničavanje Književne produkcije. U tom Uuopšte sve većem broju ostvarenja svakako je i sve veći broj pravih. Ali za čitaoca je rizik i gubljenje vremena kađa on posle dvwya časa dobronamernog čitanja, PĐunog želje da u masi reči ipak nađe nešto što utiče na đuh, uprkos Svemu baci knjigu iz ruke, Za takvog čitaoca »Mmnjiževne novinee su ođličan informator. Samostalnom čitaocu ne treba tutor koji mu servira mišljenja, ali mu freba vođič koji mu bar ukazuje na oaze lepote ı jeđnolikom predelu osrednjosti i ostavlja ga zatim samog.

U ovom pogledu »Književne novine« su ođigrale značajnu ulogu gu. Ponekađ bi im se, sn OVOE stanovišta, mogle staviti i primeđbe, Katkađa kao da i one isuviše toga registruju više blagonaklono nego što treba, naročito kad je reč o našim, prvenstveno mlađim piscima. Ima se ufisak, 8 vremena na vreme, da postoji ne-– ki stanđardni tip Književnog ostvarenja koje »može da prođe«, koje je, blagođareći izvesnoj tehnici pisanja wuslovljenoj opštim kulturnim razvojem kod nas, čit1jivo, bez većih neravnina. Kako je tu često malo istinskog talenta! Neka cvetaju svi cvetovi, ali nama, koji samo retko stignemo da poneki pomirišemo, „molim Vas, pružajte samo najmirisnije!

Reč je, đakle o prikazivanju tek izišlih đomaćin dela. Potrebno je ili obično bibliografsko

Ipak je

Poštovani druže wredđniče,

Često se u pmnašoj dnevnoj štampi, a i u nekim Književnim listovima piše kako Knjige meseeima, pa i gođinama, leže po magacinima nekih izđavačkih Kuća i knjižara, Često se, baš zbog takvog stanja prebacuje čitaoci“ ma da su i oni Krivi, što je to tako. Prebacuje im se da ne KkuDpuju Knjige, da je interesovanje za knjigu opalo, da ono me postoji kao Što je ranije postojalo itđ. Čak se kod nekih drugov#a, toliko daleko otišlo, da se sma tra, da interesovanje za knjigu uopšte me postoji,

Na nekim Književnim večerima sam čuo iz usta nekoliko' književnika opravđano prebacivanje čitaocima, da ih više interesuje fudbalska „utakmica nego dobra Knjiga. Đa se na sve misli, samo ne na Knjigu. Pa se sve više ulazi m kafanu, ı sve manje zagleda wu izlog knjižare.

Pa, ipak, nije baš ftako ećrno Kao Što se misli,

Mnteresovanje za Mnjigu mije hbpalo. Ono postoji, ono raste, ono se povećava. A kao prilog tom ftvrđenju neka posluži i neđavna »Nolitova« rasprođaja KnjiBa (33 april ove gođine) čije su ' cene bile za osamđeset otsto miže od normalnih. Kao prilog fom ivrđenju neka „posluže i nepregleđni redovi ljudi, žena, mlađićx i đevojaka, staraca, starica i ma-

· lih pionira koji sumu uporno če-

kali ođ jutra đo mraka. Prskali su izlozi »Nolitove«a prođavnice od nestrpljivih ljuđi koji su jurili da dođu do željene Knjige, plašeći se đa ne stignu prekasno. Jer, jedna ulaznica za utakmicu košta: &to dimarn. iedmpz. »liufamae

znim institucijama u kojima je ona aktivno sarađivala, U našim prilikama ona je bila jeđan osobit kulturni fenomen, žena širokog evropskog obrazovanja, balzakov ske energije, večito svežeg, mladalačkog đuha, Žena koja je Živela za svoj rod i jezik, O našoj književnosti ona će biti pisac posebnog interesovanja, a možđa i predmet romansirane „biografije.

Za to je potrebna savesno pri> Kupljena faktografska građa. A Isidora je io zaslužila kao retko Ko od nas. A da li smo se mi dovoljno odužili njoj za vreme Života? Jovan Vulevič, Kragujevac

o listu

registrovanje iii iscrpnije prika-> zivanje ne suviše velikog brojz radova, uz izbor „najzaslužnijih. Našu potrebu, nas koji me stižemo da pratimo debele časobise, ne zadovoljavaju oni članci osređ nje dužine i zahvata sa nekoliko pohvala koje nam ipak ne daju dovoljnu garanciju da se knjigonı o kojoj je reč wvređi zainteresovati. Na ovaj način se stvara ne= ka vrsta nepoverenia prema domaćčim delima, što dovođi do tužnog apsurda da se olako pređe i pr)ko zaista uspelih na Koje nam nije, ubeđljivije ukazano, ~

Poneki broj »Književnih mnovima« mi je skoro ,ičio na lokalni, unutarnji razgovor unutar jednog ipak zatvorenog, mada, · što · jc

dobro, dosta širokog kruga ljudđi'

kojima je bavljenje literaturom neposredni životni zađatak. Oni, mislio sam, pišu jeđan o drugom i jedan povođom drugog, malo 5e pokuđe ili pohvale, ali ja sam ostao neobogaćen duhovno a i neinformisan dovoljno. »MRnjiževne novine«, često, opek za čitaoca o kome je reč, pretstavljaju i jedini kontakt sa knji« ževnošću. I u vezi sa ovim bi Ono možđa mogle da budu nešto ma= nje aktuelne u &pmnajprolaznijent smislu lie reči i đa se mu njima, recimo, poveća broj članaka koji tretiraju ličnosti i đela č#Welikil savremenih kao i starih autora i

to na jeđan dokumentoyan i. B4• . Takođe bi. Mnji< 'Ževni prilog trebalo đa buđe, mi:

držajan način, slim uvek, tentične vrednosti. ne bi trebalo praviti mise.

Molim Vas đa ovo ne shvatite kao pulo Kritizerstvo, nego đa budete ubeđeni da i dosađašnju ulogu lista smatram dđragocenom. Ovo sam napisao sa puno Vere, za koju se iskreno nađam da ja opravdana, da ste poziv na bisas nje pisama Uredništvu uputili sa željom da ovaj list izlazi i đalio na zadovoljstvo svih,

Milorad Bertolino asistent Prirođno-mate-

matičkog fakulteta Beograđ

besprekoran, od aus Mislim da tu kompro«

skupo

triđeset đo čefrđeset dinara, % jedna Knjiga koju žalosno gleda mo: petsto, šesto dinara, Znači, čitaoče, ako hoćeš da dođeš do dobre Knjige, onđa čekaj ras= prođaju. — Jer, ako sam ja pen= zioner, i imam penziju koja je tolika da mogu da se hranim, da plaćam «članarinu za „posmrtni fond, i đa kupim dnevno dđdesek »Drava«, da li mogu ja mesečno da kupim i neku Knjigu koja mi se sviđa, Koja" me „interesuje? Mli, uzmimo, da sam ja učenik 54 rođiteljskim „džeparcem ođ sta dinara neđeljno. Za četiri neđes lje mogu da ušteđim četiri stofi«

ne dinara, a gde su mi još sto? Ali, ne zaboravite đa sam ja valad, đa volim i wu bioskop dum idem, i u poslastičarnicu da ođveđem đevojku, i na igranku dš ođem. A, to sve, kao što Vam je poznato, nije besplatno. Ili, uzmimo, da sam oženjen čovek, imam dvoje dece, imam i ženu, i svakom treba po nešto. I, kredit otplaćujem, da skućim Kuću ned Kako...

Ali, zašto sve to? Zašto toliko da đosađujem? Prekidđam poštovani uredniče. Osećam, đa sam i sa ovim Što sam napisao, prekoračio đozvoljen prostor koji Vi tako darežljivo ustupate i čitaocima. Dozvolite mi, na kraju, da umesto neke #velike, genijalne, broverene misli, kažem negenijalnu, veoma sitnu i veoma jedđnostavnu istinu: ipak, ipak je skupo.

Boedrag Babić, Beograd