Књижевне новине
-
PA NO R.A M
A
»Sovjetska kultura« nabada »revizionizam« u oberskim bozorištima
Moskovski list »Sovjetska Kkuliura«, organ Ministarstva kulture SSSR i Centralnog komiteta Sindikata trudbenika Kulture, objavio je opširan članak P. Apostolova »Protiv rutine
· i šablona u repertoaru operskih pozorišta«. '
Konstatujući da mnoga sovjetska operska pozorišta zapostavljaju dela ruskih „kompozitora, pisac članka objašnjava ovu pojavu .. revizionističkim tendencijama. Apostolov Dpiše: »Nemogučno je ne viđeti u tome otvoreno ispoljavanje revizionistič kih, nihilističkih pogleđa na dela M. 1. Glinke, N. A. Rimskog-M-orsakov3a, P. I. Čajkovskog kao na tobože »nerepertoarska«, kao na dela koja »ne odgovaraju „mogućnostima« pozorišta...« itđ.
* Mueđusobno gostovanje američkih i sovjetskih
kombozitora
U ioku ove jeseni i sleđeće zime planirano je međusobno posećivanje
američkih i ruskih kompozitora. U
Sovjetski Savez već je stigla jedna grupa američkih kompozitora među kojima su zapaženi Roger Sessions, Howard Hanson i Peter Mannin, dok će u januaru i februaru iđuće godine doputovali u SAD Dimitrij Bostakovič, Aram Hačaturijan i Dimitrij Kabalevski. Planiranje ovih međusobmih poseta vrši se već nekoliko godina, ali su pregovori tek neđavno uspešno okomčani,
Bendžamen Britn
Najnovije delo Bendžamena Britna
T Oldbergu, malom ribarskom mestu na istočnoj obali Engleske u čijoj se blizini rođio Bendžamen Britn, ođržava se svake gođine' pod pokroviteljstvom slavnog kompozitora jeđan od najvećih muzičkih festivala na MHritanskim ostrvima na kome 5e izvođe opere i koncerti a istovremeno održava i niz muzikoloških predavanja. Bendžamen Britn se pojavljuje na festivalu kao dirigent i Dpijanist a obično izvođi i po neko sVOje novo delo, Tako je Britn ove gOđine po prvi put izveo svoj nov muzički komad »Nojev potop«. Libreto komađa napisan je na mođernom engleskom jeziku iako je samo delo đuboko inspirisano starinskim miraKlima iz XIV veka. Kritika podvlači velik uspeh »Nojevog potopa« u kome starinski emotivi imaju neku čudnu uznemirujuću snagu i preciznost,
KNJIŽEVNE NOVINE
List za književnost, umetnost i društvena pitanja Ređakcioni odbor:
Bora Ćosić, dr. Mihailo
Marković, Peđa Milosavljevic,
Tanasije Mlađenović, M Panić-
Surep, Vladimir Petrić, Đuza
Rađović, Vladimir Stamenković, Risto Tošovičć
Urednici:
CEDOMIR MINDEROVIĆ i MILOŠ IL. BANDIĆ Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ List izdaje Novinsko-izdavačko pređuzeće »Književne novine«, Beograd, Francuska 7. Redđakcija: Francuska “, tel. 21-000, tek. račun: 101–707-3-208 List izlazi svakog drugog petka. Pojeđini broj Din. 30. Godišnja pretplata Din. 600, polu= godišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko.
Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJHVIĆ Odgovorni urednik: ČEDOMIR MINDEROVIĆ Štampa »GLAS•, Beograd, ONU vlajkovićeva 8
Džon Osborm
Film po Osbornovoj drami »Osvrni se u gnevuć
Mepunu godinu đana po prikazivanju svog komada »Osvrmi se u gnevu« na Brođveju engleski pisac Džon Osborm je sadpštio novinarima đa će se uskoro pristupiti ekranizovanju ovog njegovog komađa, Snimanje će obavljati Osbornova nezavisna prođucentska grupa u saradnji sa Varner Bros Kompanijom, a glavnu mušku ulogu igraće Ričard Barton. Film će režirati Toni Ričarđson koji je komađ postavio i na Sscenu, đok su u toku pregovori sa Kler Blum koja bi trebalo da igra glavnu žensku ulogu.
*
Hari Belafonte snima film o Puškinu
Aleksanđar Puškin još uvek snažno zaokuplja maštu filmskih prođucenata. Kao što je poznato jeđna italijanska kompanija snima film po Puškinovoj noveli »Kapetanova Kći«, a neđavno se saznalo đa i poznati džez pevač Hari Belafonte, koji je neđavno postao nezavisan filmski prođucent, namerava đa ekranizuje Puškinovu biografiju. »Ovo nije iz-
nenađna inspiracija«, objasnio je Hari MBelafonte ncvinarima, đugo mislio o tome i jeđan pisac, čije ime ne mogu da otkrijem, već završava scenario za mene, Smatram đa su Puškinov Život kao i njegova tragična smrt u dvoboju bili puni dramatičnih događaja i uzbuđenja. U ovoj istoriji ne zanimaju me toliko rasni konflikti, kojima je Puškin kao praunuk abisinskog generala morao biti izložen, Koliko oni opštečovečanski problemi sa Kkojima se svakođnevno suočavao velik umetnik«. Snimanje filma planirano je za kraj iđuće godine.
*
Neusbeh drama
A. Kristi i T. Retigena
Neđavno su u Londonu doživele ozbiljan neuspeh najnovije drame Agate Kristi i Terensa Retigena. Dok je prethodna drama Agate Kristi »Mišolovka« pretistavljala velik uspeh i potukla sve britanske} rekorde u dužini prikazivanja, njen nov Komad »Presuđa« izvižđan je čak i od publike na, galerijama Koja je inače veoma blagonaklona prema dramama ove spisateljke. Romađ ima pretenzije da buđe psihološka stuđija i nije zasnovan na večitom pitanju: ko je ubiea? — no likovi drame, ističe kritika, nisu dovoljno životni i nisu u stanju da iznesu psihološki sadržaj.
T poslednji Terens Retigenov ko" mađ »Varijacije na temu« ocenjen je kao slab. Kritičari pišu da su Retigenove ličnosti dođuše dovoljno stvarne, ali đa same po sebi nisu ni dovoljno prijatne ni dovoljno žanimljive. Istovremeno, kritičari primećuju da oba komađa pate od sličnih neđosta= taka jer se od publike traži da njihove junake koji su obični, trivijalni ljudi primi kaa gotovo tragične he-
roje,
„svi zajedno iziđu na stanicu,
»jer sam ·
PRIČa „KNUIŽ Pavle UGRINOV, | | Ogorčeni brizvuk
Već sam se peo uz Balkansku, ali još nikako nisam mogao da odgonetnem pravi smisao njenih reči. „Zašto sam mlada!“ rekla je
'na rastanku sa ogorčenim prizvukom u glasu. Na kraju nikakav
odgovor nisam uspeo da nađem; uverljivi koliko i besmisleni.
| Ona je pretrpela jednu nesreću i još nije našla način koji bi je ponovo premeo u ono mirno stanje duha, koje donosi ležernost i nadmoćnost. Pa šta, zar zbog toga da očajava? I zar je za to ikad kasno? Da se njena veza s Oskarom završila brakom ili da se on bar nije tako naprasno razboleo a zatim umro, ona bi pošla jedmim pravcem verujući da je on pravi; a da li je zbilja tako?
Razgovor je počeo od njene temperature koju je imala na dan otvaranja moje izložbe. Rekla mi je đa povremeno kašlje i da joj je noču previše toplo.
„Možda je to loš znak“, upitala je.
Čutao sam. Osećao sam da želi da izazove moje. sažaljenje. Ubrzo mi je prebacila da se uopšte ne brinem za nju. To je već bilo ne no.
„Ja se o tebi staram, a ti“, prebacivala je.
Šta sam mogao da joj odgovorim?
„Ne verujem u zapaljenje“.
_»Daleko od toga“, pokušavala je da popravi utisak. „Govorim
o svežini“. & : Ona zbilja ne izgleđa sveže. Već odavno me nešto zabrinjava tv njenom izgledu. Još od pre nekoliko godina, možda još odonda kad sam prvi put primetio da njena labava veza sa Oskarom počinje i mimo njene volje da se učvršćuje. On ju je zamarao svojim ozbiljnim, usporenim načinom razmišljanja i izlaganja. Lice je počelo da joj se naglo menja, dobijala je jedan zamišljen, zabrinut, čak nekako turoban izraz. To joj ne doliči. Kad izgubi svoju vedrost, onda više ne izgleda 'lepo. Nije ljupka.
„Izmoždđiće me pričama“, nastavila je. „Svako veče neko navrati, bezrazložno sedi i beskonačmo priča“.
„Ali kad bi te posete prestale, sigurno bi osećala njihov nedostatak“.
„Hoću da se sredim“.
Ona se muči, to je očigledno. Pogođena je Oskarovom smrću i poremećajima koji su posle toga nastali. Ne shvata da je sve to prirodno. Priče koje je prisiljena da sluša, uveličavaju njen problem. Treba ga rešiti, .
Ona. želi da ga reši! Da Ji je to značio onaj ogorčeni prizvuk u njenom glasu? Zašto ja nešto ne učinim, to treba da se pitam. Ona me nesumnjivo potstiče.
Išli smo Karađorđevom u pravcu stanice. putovali. Opet je majci pričala o meni.
„Mamu spopađa jeza kad joj spomenem tebe“. n
Strah njene majke, naravno, nema nikakvog osnova. Cela je stvar u bome što sam pre osam godina ostavio na nju porazan utisak, jer sam vrlo mnogo pio. To ne bi bilo vredno njene pažnje da se ja nisam istovremeno viđao sa njenom ćerkom. Bilo je to vreme kada sam se vratio sa fronta i blo sam vrlo stećan što sam izvukao čitavu glavu. To bar nije bilo teško shvatiti. Doduše, neki put sam preterivao. Jednom sam u njihovom stanu u nedostatku alkohola nategao flašu sa kolonjskom vodom. Tada se gotovo cnesvestila. Najzad. sve je to onda trajalo kratko. Ćerka je poklekla pred majčinim povišenim glasom. U daljini se nazirao neko drugi, možda Oskar, ne znam.
Uprkos svemu, ona svojoj majci ponovo i ponovo S velikim oduševljenjem priča o meni.
„Pre podne sam joj čitala kritiku o tvojoj izložbi“. Popodne je majka otišla kod svoga sina, gde je trebalo i ona da svrati pa da Međutim, nepredviđeno sam kod nje došao ja i tako je ona odložila posetvu bratu i pošla na stanicu sa mnom. To mi nijje bila namera, želeo sam samo da joj nošto predložim u vezi našeg sutrašnjeg sastanka, ali iznenađa sam se poleolebac. Nisam bio siguran u sebe, plašio sam se nje. Više puta mi je to bilo na vrh jezika, na Kosančićevom Vencu, pa na Malim Stepenicama, dok joj na kraju, pri rastanku u parku pred železničkom stamicom nisam rekao:
„Nisi zaboravila za sutra?“
„Naravno da nisam“.
Predložio bih ti da se nađemo u dva umesto u šest. Otići ćemo kod jednog mog prijatelja na ručak. Posle toga će tamo biti vrlo
abavno, možda ćemo kasnije otići i u Grocku, tamo ima vilu. Mogli bisnic da se lepo provedemo“.
„U redu. Zašto sam mlađa!“ rekla je sa ogorčenim prizvukom u glasu, okrenula se i otišla na stanicu.
svi su mi se činili podjednako
Roditelj: su jcj
*
U dva sata nije došla na sastanak, to sam mogao pretpostavljati. Ipak, došao sam u šest. Misiio sam: kako li će se izgovoriti? Možda će se setiti da svakog petka od četiri do šest ima čas jezika! A možda je zbilja tamo? Ustvari, to me više nije zanimalo, Bio sam načisto s tim da se koleba u pogledu daljih sastanaka sa mnom. Možđa joj se nije svideo moj predlog. Nehotice sam pošao prema Dorćolu, gde ona odlazi: na čas. Sreli smo se, ili bolje reći sudarili, u uskoj i mračnoj Uskočkoj, oboje zaneti razmišl njem.
„Juče sam ispustila iz vida čas", rekla mi je zbunjeno.
Ćutao sam.
„Nisam mogla da ga žrtvujem“, završila je kratko. Malo kasnije mi je rekla da samo načas treba da svrati kod jednog kolege, koji radi negde u blizini, Ubrzo smo se našli pred njegovim vratima.
Sve se rasplinulo. Ne bih rekao da smo bili tuđi jedno drugom. Bliski takođe nismo bili, desilo se ono najgore: postali smo nezamimljivi,
Ona je isto toliko neodlučna koliko i ja i zabo ne može da se ogramiči samo na mene. Iznenađenja su mogućna. To istina zamara, ali ona ne sme da sebe ostavi bez nađe. One koji su joj verni, takođe; postoji opasnost da njihova ljubav usahne. Korisno je, takođe, u meni potstaći neku odluku.
U ovom slučaju, u pitanju je jedan od onih na koje se žalila da je gnjave do dva sata posle pohoći, ali to je sada bilo sporedno. Poverovala je da mu treba dati ohrabrenje i to je bilo dovoljno. Kao da se odjednom uverila, kao đa je, bolje reći, odjednom postala sigurna, da naša igra ne vodi ničemu. Ona nipošto ne želi razočaranje, njoj je toga dosta. Lepše je sebe žkavaravati. Pametna je i bo svakako zna, ali ipak pristaje na tu iluziju. To je besumnje stanje zbunjenosti, da ne kažem izgubljenosti ili očajanja. Ja je ne osuđujem, želim da joj pomognem: i zato ništa ne namećem što bi bilo samo meni Korisno.
Bogdan Kršić: Kompozicija, žN
tava, sumnja u svoju
EVNIH NOV/NGO”
dan bis weodlučna, osećam. To stanje je pm, vrednost, grčevito traži potvrđu, Poznajem ia tremutke: ali taj čovek je savršeno nezanimljiv, znam ga. Usto, o joj ničim drugim ne imponuje, to ona Zna. Ali to sad kao da višej nije pi važno. Možda se istorija sa Oskarom ponavlja?
Tako je u jednom tremutikku došlo do njemog . stvarnog Tađa sam hteo da je ostavim. Smatrao sam sebe krivcem za to,
ona me je grčevito uhvatila za ruku:
„Evo ti ključevi moga stana. Idi tamo“. ;
„Ako ćeš odmah iziči, kao što si rekla, šta će mi, onđa, ključevi? Pričekaću te“. ;
Nije odgovorila, bila je ulovljena u sopstvenu zamku. Uzes sam ključeve, naravno. Na taj način, sam joj pružio neki oslonac, Sasvim neđokučiv, ali saznanje da nč dolazi u prazan stan nosi u sebi samopouzdanje. To joj je bilo preko potrebno. Rastali smo se pred njegovim vratima.
U početku sam mislio nervoza sa njeme strane jer i odvratno da odmah odemo u stan; čemu je stvar, bilo mi je nelagodno, dobro sam se pomeo. . |
Leškar:;o sam na kauču i sa zađovoljstvom pušio njene cigarete,
Da li se pred nas isprečila odgovornost za ono Što činimo? U svakom slučaju, ona je sada iamo a ja ovđe, u njenom stanu. Ne
TI danas je čitav
da je to samo jedna mala, prolazna joj izgleda suviše namerno, možđa čak kasnije, kada sam shvatio u to sam već rekao. Međutim,
uzbuđuje me pomisao da ona pripađa.i drugome. A da li to nju uzbu-, sigurna je da sam samo njen, Što
đuje? Sada me je ovđe zarobila i ustvari jesam i što ustvari nisam. KOM Ovo je njena soba, ali ona je i moja. Isto tako kao što smo sađa ja i ova soba, tako smo ja i ona. Šta ja mogu toj sobi, i šta ona može meni? Mi smo potrebni jedno drugom isto koliko i nismo, Mi smo sazdami jedno zbog drugog i ne tičemo se jedno drugog, Kad nas nema, nismo vezani, a kad smo tu, neodvojivi smo. i
Naslonio sam se na kaljevu peć i čekao. _rLOJEE KI Sada je sve i ponovo na početku. Tako mora biti, Zato se i volimo, zbog toga i ni zbog čega drugog. Kakva je to divna veština uvek polaziti iznova! Premđa sam malo umoran od toga. : Možda je čitava stvar u tome da između nas nema konačnog kraja ni poslednjeg početka? | *
Svetlost je bila prigušena, niko nije mogao znati da u sobi ima mekog; to smo znali samo na dvoje. a
Tiho je pokucala na vrata. Otvorio sam ih. |
U vratima je stajala jedna druga žena. Ista ona sa kojom sam se tako neočekivano zbližio, već posle prvog susreta, u ovom ishom stanu. Nemo je prekoračila prag i zastala ut polumračnom pretsoblju.
„Osećala sam đa si sam“, rekla mi je.
„Sam sam“, odgovorio sam.
„Sednimo, malo, ovđe“. i
„Ovde?“ Ona me je gledala dugim začuđenim pogledom. ~
Odmah sam se Uugrizao za jezik, ali je već bilo kasno. Šta sam mogao, svima se dešavaju takva glupa pitanja. Njeno nađahnuće je srećom bilo istrajno.
„Naravno, ovde je jako prijatno“, ležerno je potvrđila. .
Uvek je sve zavisilo od toga Kako se stvari prime: da li prkosno i nadmeno ili ravnodušno i prezrivo. Seli smo na malo i meko kanabe kraj vrata, koja su ostala otškrinuta; bili smo iza blagog svetlosnog zida, koji nas je Štitio — činilo mi se — od sveta.
Kako da se pogodi trenutak kađ vrhovi želja teže jedno drugom, pitao sam se često ranije. Noki put je to potrebno čekati danima, pa i mesecima i godinama, a neki put đo toga dolazi iznenada, bez premišljanja i bez napora. Prošli put kad smo bili zajedno, taj trenutak obostrane želje je izostao, rasplinuo se, bolje reći, morao je biti odgođen; nastalo je sa njene strane malo kolebanje ı Sve Se raspršilo, postalo nemoguće pa čak i smešno. Ovoga puta — bilo mi je jasno — taj trenutak neće moći biti ni na koji način izbegnut, oboje smo se za to starali. Naravno, moglo je da nam iznenađa padne na pamet da jedno drugom namosimo uvređe ili da sebe kažnjavamo. No, nismo bili toliko nezainteresovani. a
Ona još ništa nije bila rekla, ali je mnogo učinila: gledala me je u oči duže no obično i pritom se stresla; kada je prešla prag disanje joj je bilo neosetno usporeno. „Još u Knez Mihailovoj sam osetila da si sam i došla sam!“ šapnula je. Kakva bestidnos-! Sađa su joj se oči caklile, želela je da mi kaže nešto prijatno. Svemu tome nesumnjivo je doprinosio polumrak koji nas je činio neodgovornim pred sopstvenim stidđom, koji nas je istrajno potsticao da budemo slobodni, bez obzira što su to još uvek bili. samo prvi trenuci našeg susreta.
Neki put je naša zaboravnost u ophođenju sa ženama — nekoTisma. Jer sve ono Što je bilo između nas, moglo je da bude i zaboravljeno. Srećom, sećao sam se kako mi je poslednji put sa nekom predanošću i bolom rekla: „Moram da idem“. I moga pitanja koje je zvučalo kao molba: „Zašto ne izostanete?“ I njenog ponovnog opiranja: „Danas ne mogu“. I moje primedbe: „Sve će se rešiti ako sad rešite“. I njenog trećeg: „Nažalost!“ posle koga je izgledalo 75 zaista — da naš razgovor tek ima da počne i možda bi odista i otpočeo da nije hitro i nežno izvukla svoju šaku iz mojih i da već nije bila strčala niz stepenice...
Ponovo smo se Sreli njenom voljom, njenim izmišljenim ose“ ćajem. Opet sam joj držao ruke i, ovoga puta, osećao njene oštre nokte u svome dlanu koji su se sve više utiskivali u meso, ali ti mali i tupi bodđeži izazvali su u meni uzbuđenje; ona mi se približavala gledajući me netremice nekim bezazlenim pogledom.
„Zbilja, mogli bismo to da učinimo“, šapnula je.
Napetost je naglo popustila i mi smo se predali tome neodo“ ljivom trenutku.
Nema smisla da pričam iscrpno, taj zagrljaj na tome uskoni divanu nije imao ničeg poetičnog u sebi. Bila su to samo dva stvo“ renja ni kriva ni prava u tom času. Potom smo prešli u sobu i poče! da krckamo orahe, koje sam ja vadio iz velike srebrne činije na sred stola. Nismo osećali potrebu da se opravdavamo, čak ništa nismo ni govorili, i najviše smo zato bili srećni. Premda, mislig sam, trebalo bi đa pobegnem. Gleđao sam' je: njoj to nije bilo ni na kraj pameti, ugodno se namestila u fotelji i strpljivo vadila orah iz ljuske.
Namah me je spopalo meko gađenje, ustao sam i počeo dd šetam po sobi. Prišao sam prozoru i ko zna zbog čega razmaiknuo sam zavesu i zagledao se u bledunjavi svetlosni krug lampe koji se širio dole po dvorištu. Magla, izmešana sa gustim dimom, plavila je već vlažne zidove, prozore suterena i prvog sprata, izvijala se oko golih grana visokog Kiseljaka, koji je odmekud izdžikljao usred tog trouglastog betonskog dvorišta, nekoliko susednih prozora bilo je prigušemo osvetljeno. | :
Neočekivano, u svetiosnom krugu lampe, iznad jednog rastre” sitog oblaka magle i dima, izrcnila je ona sa njim; on ju je očigledno dopratio. Držali su jedno drugom stegnutu ruku, pozdravljali su 5 ali nikako nisu mogli da se rastanu, Brzo sam namaknuo razmaknuti đeo zavese da me ne primete, ukoliko iz predostrožnosti pogledaju gore ili ako požele da rastanak učine nežnijim. Nisam osećao ništa slično besu ili ljubomori, ali mi se činilo da je naša podeljenost m tolikoj meri narasla, da nas je učinila nesrećnim.
Nisam je dočekao, izašao sami na sporedni izlaz, prepusti
sam našoj zajedničkoj prijateljici — a da ona to nije ni znala —
swa, eventualna objašnjenja.
Sutirađam sam se popeo uz stepenice i pritisnuo na njeno zvonce; niko se nije odazvao. Oslušnuo sam kroz vrata — samo sat u pretsoblju odđavao znake života.
Kasno uveče bopeo sam se ponovo; isto, samo što sat višd
nije radio. : On jie moj pokazatelj. Po njemu određujiem da li je kod kuće il: na putu — zavisi od toga da li on ide ıli stoji. Može biti da
ona otputovala, to je najverovatnije, vrlo često je otsutna. Ali nikad suviše dugo.
“ oka A “~. oi „O -