Књижевне новине

Gddina 19.

Nova serija, br. 79

Tanasije MLADENOVIĆ:

,

Napulj otkako postoji sigurno nije video toliko pisaca, sakupljenih odjednom iz skoro svih krajeva Evrope, kao u oktobarske dane ove godine. Četiri puna dana, od osamnaestog do dvadeset i prvog oktobra, sto četrđeset italijanskih i šezđeset i pet Književnika iz ostalih evropskih zemalja, i sa Zapada i sa Istoka, raspravljali su o mnogim problemima, ođ čisto staleških i profesionalnih do pročišćavanja osnovnih načela na kojima bi počivala jedna internacionalna, u prvom ređu i, zasad, prevashodno evropska, Književnička organizacija. . -

Zamisao o stvaranju ovakve jedne organizacije povlači se već nekoliko godina i, koliko je piscu ovih ređaka poznato, prviput Se rodila u pregovorima koje je pretstavnik našeg Saveza Književnika vodio s pretstavnicima nekih nordijskih zemalja. Trebalo je malo više dobre volje, razumevanja i energije — razume se, i odgovarajučih materijalnih sredstava i nešto organizacionog smisla —, pa bi takva jedna prosto kao na tanjiru ponuđena inicijativa bila i ostvarena. Što do toga nije došlo, posebno je pitanje. Ono što nam je jedino još preostalo jeste đa pozdravimo svesrdno nove inicijatore, našu književnu sabraću iz Sindikata italijanskih pisaca koji su, muđro i pametno uostalom, uočili da bi jedan njihov čisto nacionalni kongres, namenjen prethodno isključivo rešavanju unutrašnjih staleških potreba, lako mogao, poziva'njem delegata i delegacija, iz čitave Evrope, da se pretvori u značajan internacionalni susret i internacionalni dogovor za stvaranje jedne. evropske asocijacije književnih stvaralaca. | n

Odziv je bio preko svakog očekivanja. Na kongresu su se pojavile delegacije Austrije, Belgije, Bugarske, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Crčke, Engleske, Jugoslavije, Holandije, Poljske, Portugalije, Španije, Švedske, Švajcarske, Mađarske, SSSR-a. Istini za volju, oni najistaknutiji pisci Evrope „koji: su bili pozvani đa uzmu učešća u rađu kongresa ođazvali su se jedino — telegramima. Mađa su se neki među njima primili da budu u počasnom komitetu (radi se za,sta o nekolicini), raznoraznim razlozima, ođ bolesti do zauzetosti drugim poslovima, opravđavali su svoje lično otsustvo. Tako je kongres otpočeo sa svojim sesijama bez prisustva, na primer, Beketa, Kamija, Koktoa, Madariage, T. S. Eliota, Hermana Hesea, Aldosa Hakslija, Somerseta Moma, Morijaka, Moroa, Osborna Pristlija, Klođa Roa, Rasla, Silonea, i još nekih istaknutih italijanskih javnih i političkih ličnosti. Iz nase zemlje na kongres nisu mogli da dođu Krleža i Andrić. :

Taj očigledni nedostatak u najvećim i velikim imenima kongres je, međutim, nadoknadio zaista korisnim i plodnim ' razgovorima i rezultatima. Ono što je nas interesovalo najviše i što nas, i sad, posle Napulja, najviše interesuje svakako su bili i ostali problemi organizovanja evropskih književnika, njihova dalja uzajamna saradnja i dalja perspektiva takve jedne saradnje. Soliđarnost ljudi od pera Evrope i sveta u OVO tako nesolidarno, mutno i puno svakojakih opasnosti vreme postaje iz dana u dan preka i nasušna potreba. ODL: tanju nisu više jedino i isključivo stvari koje spadaju, po svom Pprč vashodnom značaju, u domen Pprofesionalne ili staleške egZi Čitavo savremeno čovečanstvo, 58 svim tekovinama kulture 1 GiviHISa cije, doveđeno je do ruba DESe koga se više ne može a da se pođe u đirektnu katastrofu. 35

Dva referata, jedan koji je poč" neo Đovani B. Anđoleti („Za saveZ evropskih pisaca”) i drugi KOJIS podneo Cofredo Belonči („Različiti načini da bi'se ostvarila unija eVropskih pisaca”), bila' su posvećena isključivom razmatranju puteva Xe formi pomoću kojih bi se ujedinile sve snage duha zn zaštitu zajedniCkih: šnteresn i ohih profesionalnih i onih opčtekulturnih. And leti! Je»

stencije.

pisaez

čak, pomalo patetično-zabrinutc intonirao svoje izlaganje „sledećim rezonovanjem: „Došli smo dotle da se pitamo: Zašto pisati? Za koga? Kako? Ne obraćamo li se slučajno gomili gluvih?”, navođeći kao razlog tolike skepse to što su se milioni i desetine miliona ljuđi, umesto za knjigu, opredelili za film, rađio, televiziju, ploče, dakle za brza tehnička sredstva koja pronose širom sveta kulturna dobra, ali, dobrim delom, i veoma laku i lošu robu. Njegova zabrinutost dostiže vrhunac i pretvara se.u bezrazložan

—— < ~ o—-* :- 9»

VINJETA LAZE VOZAREVIĆA.

i skoro paničan strah pred naučnim otkrićima i pronalascima. Opasnosti koje svetu donose oni koji zloupo= trebljavaju u ratne svrhe tekovine savremene nauke i tehnike kao da

Anđoletiju zamračuju vid. Međutim, konstatacija koja se graniči s pravim, autentičnim očajanjem:

„Mi znamb u šta se mogu pretvoriti pejzaži koji spadaju među najlepše i najčistije na svetu. Brežuljci, plaže, polja nastanjuju se čuđovištima od cementa koji odjekuju od urlanja, detonacija i neprekidnih zvukova” čak i ta mračna vizija moguće buđućnosti pretvara se, na sreću, u konstruktivan i optimističan „zaključak: „Čemu služe izolovani protesti? Ko se još brine za naše članke i naše jadikovke? Međutim, ako se svi pisci Evrope ujedine da bi se čuo jedan jednođušan zajednički glas, tađa — ukoliko ljudi nisu zapali u potpunu vulgarnost ili nisu postali

' potpuno ludi — možđa bismo mogli

postići nešto”.

U istim tim okvirima, samo hešto konkretnije i preciznije, kreću se i shvatania Belončija u njego-

BEOGRAD, 7

_ Pa i # o 65 x -- > (een | m će _

LA vom referatu o putevima i načinima formiranja takve organizacije pisaca Evrope. On predlaže đa se zamislimo nad činjenicom da smo svi Evropljani, „đa smo deo jednog istog života ekonomskog i poli-

·'tičkog, jedne iste evropske kultu-

re”. „Biti zajedno — nastavlja Belonči —, razgovarati, diskutovati, raditi zajednički, učestvovati u istom životu, u istoj kulturi s Čvrstom namerom da se osvetli sve to što je Evropa učinila u toku pro šlih stoleća, razmotriti zajednički sve probleme savesti i današnjih evropskih shvatanja i odlučiti šta bi se moglo učiniti za budućnost, eto to je naš zađatak. A kad kažem „diskutovati zajednički” ja mislim ne samo na Evropljane s ove strane poznate ideološke granice, nego i na one sa one druge strane, jer ideologije koje dele danas našu Evropu samo su različiti izrazi i vidovi jednog života koji treba dublje proučiti u njegovim suprotnostima i u njegovoj dijalektici da bi se otkrio u svemu jedan zajednički duh koji traži nove forme da bi se izrazio”.

Belonči smatra da su književnici, pre svih drugih, dužni da idu s jednog kraja našeg kontinenta na drug:, da rađe polako i malo pomalo na stvaranju evropske zajednice koju i mnoge. vlade. žele, a takođe i da „sarađuju na jednom istom naučnom poslu, da učestvuju u jednom istom evropskom duhu koji bi mogao da, sletstveno tome, nađe svoj najbolji izraz u njihovim delima, njihovoj poeziji, njihovim romanima ili njihovim dramama”. Ustanove kao što su UNESKO ili Savet u Strazburgu, kaže dalje Belonči, koje ujeđinjavaju države, to će reći vlađe različitih nacija Evro-

pe i sveta... „favorizuju više propagandu ove ili one nacionalne kulture nego formiranje jedne

istinske evropske zajednice”.

Da bi se svi ovi ciljevi postigli, Belonči predlaže najširu međunarodnu razmenu i saradnju koja bi oblike kulturno-

obuhvatila sve i umetničkog izražavanja: listove, Rknjige, časopise, radio, televiziju,

film, uzajamne posete i putovanja, javne diskusije i, pre svega, lične kontakte i uzajamnu pomoć na zajedničkom poslu, pomoć u koju se uključuje i stvaranje materijalnih uslova za razmenu na đuži rok većeg broja pisaca i ljudi od pera,

OWO VA O LAV

M | /\|

MLADEN SRBINOVIĆ:

~E NA „PIM TA WNWNI-A

NOVEMBAR. 1958

ne bi li se, na taj način, kolikotoliko uklonile postojeće prepreke i barijere koje dele različite nacionalne kulture i ljude kulture. Kongres je, na kraju, jednoglasno prihvatio zajedničku Rezoluciju o stvaranju Evropske zajednice pisaca, „bez obzira na ideološke i političke razlike”, koja. će imati prvenstveni zađatak da organizuje saradnju evropskih pisaca po svim profesionalnim problemima, u cilju olakšavanja slobodne razmene de18, omogućavanja susreta, prevođenja, boljeg uzajamnog upoznavanja i soliđarnosti, itd. S druge strane, Rezolucija je naglasila da, nema namere ni da ponovi a ni da zameni već postojeće analogne i kolateralne organizme. U svojem trećem stavu, pak, Rezolucija, uporedo sa evropskom soliđarnošću, izražava bratska osećanja i prema svim drugim piscima sveta. I, najzad, što je i ođ najveće važnosti u organizacionom pogledu, Rezolucija ovlašćuje nacionalni sinđikat jtalijanskih pisaca, odnosno komisiju koju će odrediti pretsedništvo kongresa, da u roku od četiri meseca izradi projekat statuta Zajednice i da ga dostavi svim učesnicima (odnosno zemljama-učesnicama), s tim da se konačna odluka o njemu donese na sledećem kongresu. Razumljivo je da još mnoga i mnoga wrlo komplikovana i delikatna pitanja ostaju nerešena i otvorena. Ali, prvi i neobično značajan korak je učinjen. Zato treba pozdraviti rađanje organizacije ko-. ja je uzela za svoje osnovno geslo da približavanjem pojedinih nacionalnih kultura i ublažavanjem i otklanjanjem postojećih · nacionalnih i nacionalističkih isključivosti približi i zbratimi ljuđe s različitim

uvijek ponovo izazvati tu istu,

sprečava da to ne učinimo.

Cena 30 din

· Ekspepiment u litepatupi

Ako eksperimentom nazivamo sve ono što nije uspjelo da bude ostvarenje, jednu od faza u stvaralačkom procesu, tekst koji je prethodio konačnom, bez obzira da li je do konačnog teksta došlo ili ne, ako eksperimentom nazivamo traženje, napor da se adekvatnim jezikom izrazi i objasni stvarnost, da se određenim, ili čak naoko slučajnim čamcem pređe na drugu obalu, da se dodirnu stvari s druge strane, ako eksperimentom nazivamo preciznu namjeru, svijesno traženje, provokaciju da se rodi ono što još nije sazrelo da se rodi, jalov pokušaj, akt nasilja, đokumenat neodgovornosti, ako eksperimentom nazivamo sve to — imenovali smo dijete koje to još nije, svijesni da će nam mnogo lakše oprostiti krivicu, nemoć, neuspjeh budemo li se pozivali na sud sinova: i unuka, tražeći neki imaginarni kriterij budućnosti koji će — a hoće li? — imati mnogo više razumijevanja za ono što je nevješto stvoreno ili nije uspjelo đa bude stvoreno.

Stvarajući pisac nastoji da stvori, cilj je jasan jer je i namjera jasna: djelo, ne eksperiment. Pokušaj nije isto što i pokus, a pokus je promatranje neke pojave u točno određenim uvjetima, koji dozvoljavaju da se prati tok te pojave i da se ona svaki puta uz ponavljanje tih uvjeta ponovo izazove. Da li je to u umjetnosti moguće, da li je moguće stvoriti, svejedno namjerno ili slučajno, točno određene uvjete i da li je moguće, ponavljajući te uvjete,

potpuno istu pojavu, To bi bio

eksperiment, moguć u nauci, utopija u umjetnosti, ukoliko na tu pojavu u umjetnosti primijenimo definiciju nauke, a ništa nas ne

Neki su kritičari skloni da eksperimentom nazivaju i ona zrela ostvarenja, koja iz ovih ili onih, uglavnom nečasnih, razloga nastoje likvidirati kao neuspio pokušaj da se kaže nešto novo. Tim imenom ponekad i sami umjetnici nazivaju vlastita djela u određenom vremenskom periodu heretička, da bi barem na taj način, stidljivo ili skromno skriveni iza paravana tog u umjetnosti potpuno nejasnog, ali u nauci određenog i preciznog termina, stekli pravo na kakvu takvu egzistenciju. Ali u umjetnosti se novo stvara djelom, ne eksperimentom. Ali ni taj akt kamuflaže, zlonamjeran u prvom i dobronamjeran u drugom slučaju, ne mogu ovom nesretnom terminu osiguratti pravo na život u oblasti umjetnosti, koja bi bila dužna đa ga prvom zgodnom prilikom pošteno vrati nauci kojoj

Postoji uspjelo ili neuspjelo ostvarenje. Zbog kakve to ta-

„Stine ili nečiste savjesti, ova posljednje naziyamo eksperi:mentoni?

shvatanjima i narode i zemlje ga je uzela. s različitim uređenjima.

Zvonimir GOLOB

ANKETA

U prošlom broju „Književnih novina“ objavljena su pitanja ankete o pretstojećem Kongresu Saveza književnika. Jedan deo prispelih odgovora redakcija objavljuje u ovome broju, dok će ostatak biti objavljen u sleđećim brojevima „Književnih novina“.

Anketa nije zaključena i redakcija prima odgovore đo 14 novembra. i

Pitanja ankete glasila su:

1. U čemu može da se ogleda doprinos Programa SKJ razvitku naše književnosti i još izrazitijem manifestovanju stvaralačke aktivnosti pisaca? -

2. Kako gleđate na ulogu Saveza književnika — u svetlu Programa SKJ — i koje tendencije treba đa budu najvidnije izražene na pretstojećem Kongresu o karakteru Saveza kao društvene organizacije? BR O

—

ATELJE (VARIJANTA IL) . Or

B EH ww li

I/8VII

ka

ČEDO VUKOVIĆ (Cetinje):

l. Za umjetnike-stvaraoce iz jedne male zemlje koja ne želi da savija kičmu na vjetromet:ni ovog našeg vremena, nemirnog i ponegdje sunovratnog, ne može b'ti šireg otvaranja prozora nego što je to učinjeno u Programu SKJ: „Savez komunista Jugoslavije zalaže se za stvarnu slobodu stvaralaštva u nauci i umjetnosti“. Ovo nije samo deklarisanje. Između riječi Program i riječi Praksa možemo već staviti znak jednakosti za sve Sto se odnosi na naše danas. Ovo je utoliko dragocjenije za nas, što znamo da se drugdje „i zbori i tvori“ sasvim drukčije, da se „usmjerava“ ne samo sadržina književnih djela, već i da se administrativnim putem utiče na stil pojedinih pisaca.

2. Živimo u odveć uskolebanom vremenu da bismo se mogli, kad se nas tiče, lišiti saveza pisaca (ova se riječ podudara i sa nazivom naše organizacije). Rukovođeći se Programom i svojom savešću, djelovaćemo svaki pojedinačno, svaki na svojem radnom mjestu, svaki prema stepenu širini svoje društvene angažovamosti, i djelovaćemo u Savezu kao jedna združena misao i sliveno osjećanje. Uvjeren sam, treba da buđemo za Savez književnika u kojem ćemo biti istinski i iskreni saveznici, za Savez tolerantnosti i žive stvaralačke atmosfere, za Savez koji neće biti

zbir imena i udruženja, već zbor alktivno '2druženih pisaca, za Savez — pravedan Kkwmov svim ukuĆanima, bez obzira na njihovu pripadnost ovoj ili onoj književnoj struji, za Savez koji ne smije potati uskostaleška organizacija, već djelujući društveni i kulturni faktor, za Savez koji postoji i radi zajednice i radi nas, za Savoeztvrđavu i Savez-gostoprimni dom, za Savez čiji će 'se glas čuti i u našoj zemlji i u svijetu, '

„Nastavak na 4 strani